Dani

O

one

Aktivan član
Poruka
1.413
Probudio sam se u ovu Nedelju kao u tudju...nisam bas uspeo da pronadjem gde sam zaturio secanje prvih nekoliko minuta.Neznam zasto, ali kada god se probudim u Nedelju znam da je ona...jbg...nikada nisam voleo taj dan, fudbalskog prvenstva, kucnog reda, samoubistvene dosada i samranja do besvesti...Jesi li primetila da nedeljom nigde nema nikoga?Neverovatno...ulice su prazne, radnje ne rade, telefon ne zvoni, kompjuter je prazan...
Onda je neko otisao, a ja jos nisam dosao...i neznam da li cu...umem li ja to?
Poenta pitas? Nema poente...Svastara sluzi tome da u nju trpas svasta...evo, trpam jedno svasta.I ne menjam ga ni za sta.
Ono...ja kao pisem sta mi prolazi kroz glavu...rekoh ti da ne umem da razmisljam u recenicama, mislim u slikama, recenice pisem, ali i one su slike, ideograme ne bi razumela...i to ja tako...Predpostavljam da je dosadno...ali Kratko pismo za dugo rastajanje je neko vec napisao...
Gledam kako se prozor pored mene mraci i nestaje...trebalo bi da dignem dupe iz stolice, a ne da mi se...popio sam casu vode, onako, na eks i kao sve se vratilo na mesto...hm...mesto?
Popunjavam rupe proslih zivota...bezuspesno naravno, ali ne mogu si pomoci po tom pitanju....
 
jeste..popijes tako dan kao casu vode..naiskap..u sekundi..nista se u njemu ne desi..upitam se ponekad...koliko dana u svom zivotu budemo zaista zivi..ono kao ZIVI..smoreni smo svakodnenicom..sastancima ..rastancima..nedeljama..ponedeljcima...jbt..ja mrzim nedelju i ponedeljak..to je 28.5% zivota..unapred obelezeno negativnim predzakom...kao, truli dani...pa kad se tome dodaju oni, kad su deca bolesna..pa oni, kad imamo frku na poslu..pa oni, kad je gadno vreme napolju..pa oni, kad imamo finansijskih problema..pa oni, kad gubimo one koje volimo...

nekako, malo dana ostane..premalo...
 
O ljudima i verovanju...prosto sam doneo odluku, nicim izazvanu i nicim opravdanu, da verujem...ne umem da ne verujem.OK...vec su mi rekli da sam glup, tako da ne moras da ponavljas.
Ne umem da zivim ne verujuci nikome nista, "zasto on ili ona, to meni govori" je nacin razmisljanja koji ne posedujem...mislim da nikada i nisam...razgovor na temu "sta ti imas od toga" je izlisan...verujes u nesto, verujes da je nesto ispravno i OK i trudis se da tako i zivis...ne radis ono u sta ne verujes...ne trgujes nepostojecim stvarima i kupljenim diplomama.
pokusavasm da objasnim da je vazno imati svest o posledicama onoga sto radis...ali izgleda da je "jb mi se"nekako prihvatljivija opcija.
Ne znam.Mozda i jeste, za nekoga...ali hajde onda nemoj da mi se zalis da ne valja i da ucestvujes u tome da i dalje ne valja. Podji od sebe, prestani ti da radis ono za sta znas da je lose...i nemoj da mislis "sta ti imas od toga" jbg...!
 
jedna realna zena rece mi nekidan..koji je tvoj interes u tome..i jbg, nema mog interesa..ima samo idealizam..ko kalimero..pa to je nepravda...i nije to stvar odluke, kao sad sam odlucio da tako..jok, bato..sa tim se rodis..kao don-kihot..samo sebi stvaras probleme...ali, sta s tim..i sta s tim sto vjerujes..mislis da oni koji ne vjeruju prolaze bolje?ne bih rekla...

ponekad, neko opravda tvoje poverenje..neko ga izneveri..tako je to..uvek vecu tezinu ima ono pozitivno..makar meni..odustala sam od pokusaja da ne verujem..nisam to ja..ali, valjda ti instinkti samoodrzanja ipak rade nesvesno..pa mi se njuh za folirante strahovito pojacao..ponekad gotovo pozelim da mogu da primim zdravo za gotovo gluposti koje cujem:wink:
al, nema nista od toga...

je li one, jes ti siguran da nisi moj klon:roll: :wink: :lol: :lol: :lol: :lol:
 
tako to biva ,kad se previse sniva...a snovi kao snovi..sapunica...a i ljudi su slamke...malo vetra i polome se...previse zrtve nije dobro...vidis ,da nije imalo svrhu..ostanes kraj puta ko popisan cvet...sebe treba pomerati ka centru univerzuma...nek se vrti...da su dobri vodili ovaj svet..jos bi ziveli u pecinama...
uvek su pocetci najlepsi...treba cesce pocinjati...
 
hmm... ne znam zashto ali uvek, ali uvek znam kad je utorak...

"josh jedan utorak, ne top ne mogu da podnesem... taj dan je baksuzan, zar nije dosta shto je jesen... utorke mrzim i tachka..." - Balash

"da mi prodje utorak..." - neka dalmatinska

"it started on a tuesday afternoon...
before u know its wednesday in the afternoon..." - ne znam ko peva...
 
Ja mrzim nedelju....to je valjda sto kada ustanem posle burne noci.....pocinjem da se prisecam sta sam radila ovog vikenda i svesna toga da je sutra ponedeljak....fuj....Meni je svaka nedelja ista vec godinama nista se ne desava......dosadno......i dan za opustanje....
 
nedelja..o zashto, opet nedelja, ..inache mrzim nedelju, josh onako kad ustanem znam da cju dan provesti kod kucje...nikog nigde nedeljom , svi su se negde zavukli...mrzim je, kad sedim u kucji osecjam glad, ogromnu, teshku, glad od dosade..i ubijam ti tako dosadu grickajucji i grickajucji, u stvari nishta nisam jela, a osecjam se sito...tako sito da cju pucji, sita dosade ....mada postoje nedelje kad uzivam shetajucji , mesta prazna, zezash se do mile volje, ..jednostavno si oslobodjen pritiska ljudi koje svakodnevno srecjesh..i onda je to pravi odmor..mmmm
sutra je ponedeljak...ustajanje u 6,..i zashto se svaki dan zavrshi krevetom...nikad to necju shvatiti.....
 
Dan, sasvim, odabran i poseban i umoran...San...preko potreban...za Dobar dan ;-)

P.S. Probudila sam se kao da nisam ni spavala i iste su mi nedelje i ponedeljci i utorci...samo je svaki dan bezimen i posebno pun sam sebe.
 
24.10.05.
Ponedeljak
Beograd


Negde sam procitao, ili pre cuo, da ne treba nista zapocinjati Ponedeljkom, neki Feng-shui, jbem li ga...da li to znaci da ne treba zapocinjati dan uopste, ustajati, otvarati oci, buditi se...?
Hm...pokusao sam da upali kola...jeste krs, ali ne bas toliki...45 minuta smo razgovarli o tome pre nego sto je pristao da krene...
Otkazivanja koja treba danas da obavim...faksovi..."Znate nije do nas..." i to...
Sprzeni driveri za radio card te slusam 92-ku live, hvala kome god za ADSL!
Gledam i shvatam da jos nisam dosao k sebi, a i sto bih...druga velika kafa koja se lagano hladi na stolu pored moje desne ruke, "one" desne ruke...
Cudno je, ali nemam nikakvih pitanja, sve mi postaje normalno, a ne pitam se da li je to normalno...mislim, nemoguce je da jeste...Opet ti, vec si mi rekla...prestani, ne umem drugacije. Da, izgleda da sam naucio da prihvatam bolje nego sto treba, a nikada nisam bio streber...u gimnaziji su me svake godine barem jednom izbacivali iz skole...za razliku od tebe koja si bila odlican djak!
 
...i zato ću danas samo stihom (tuđim, jer talenta nemam) da vam se obratim:

..."Thank you for the days
Those endless days those sacred days you gave me
I'm thinking of the days
I won't forget a single day believe me

I bless the light
I bless the light that shines on you believe me
And though you're gone
You're with me every single day believe me

Days I remember all my life
Days where you can't see wrong from right
You took my life
And then I knew that very soon you'd leave me

But it's alright
Now I'm not frightened of this world believe me
I wish today could be tomorrow
The night is dark
It just brings sorrow let it wait

Thank you for the days
Those endless days those sacred days you gave me
I'm thinking of the days
I won't forget a single day believe me

I bless the light
I bless the light that shines on you believe me
And though you're gone
You're with me every single day believe me
Days I remember all my life
Days where you can't see wrong from right
You took my life
And then I knew that very soon you'd leave me

But it's alright
Now I'm not frightened of this world believe me...days

Thank you for the days
Those endless days those sacred days you gave me
I'm thinking of the days
I won't forget a single day believe me

I bless the light
I bless the light that shines on you believe me
And though you're gone
You're with me every single day believe me...days"
 
Dakle, pucanj u prazno. Dobro je to. Ucim. Rastem. Pade sistem juce od kolicine i intenziteta bola natrpanog u njega. I nista manje nije bolelo, navraga.
Veliki si. Zasto mi ne das da ponekad budem mala? Samo tvoja, mala devojcica. Da se sklupcam tu gde je toplo i mekano. Ucio si me da budem velika i sama. Posledicno, postao si Pera. Nisam to htela. Valjda me zato toliko i boli.
Znas, nedostaje mi dom. Odakle polazis i gde se vracas. Shvatila sam da je mnogo lako kad si sam sebi sve. Ja ne mogu tako, ne ispunjava.
 
Jesam besan sam i nervozan i ne moras bas da mi meris svaku rec koju izgovorim!O ljudima i odnosima...
Nikada nisam umeo da razdvojim poslovno i licno, zato nikada nisam ni umeo da radim sa ljudima koji mi nisu barem simpaticni...greska?Mozda...nekako se oslanjam na rec...jbt, sve svetske berze funkcionisu na rec...Srbija takodje, ali na nekoj drugoj reci...lepo rekoh da sam procitao da se nista ne zapocinje u Ponedeljak...Jos se i naoblacilo, pa ce da padne kisa, a ja posao u patikama, kakav entuzijasta...Zaista te ne krivim i razumem i zasto i kako, ali to sto razumem ne znaci i da shvatam...to mi pravi problem. Takva potreba za sigurnoscu, izvesnoscu, poznatim okvirima...Zapravo te zaista volim, onako kao prijatelj, to sam ti vec rekao, ne bi me sprecilo da se kresnemo, na protiv, ali si mi prvenstveno prijatelj i tako te dozivljavam...pogodilo me je, ali kao sto rekoh, to je samo moj problem, sto ne shvatam.
 
Ponedeljak, 24. oktobar
Moje Selo

Šetali smo po suncu i lišću danas oko jedan. Bilo je prijatno. Da li nam trebaju uspomene ako stalno živimo u sadašnjosti, ako nam je svaki tren ispunjen? To sam razmišljala. Ma, ti filozofi su preambiciozni, bre. Prazan hod je potreban. Ništa je potrebno. A onda, i uspomene. Trebaju mi radi orijentacije.
Bilo je onda pet potpuno proživljenih dana. I šta se desilo? Ja to nisam mogla da podnesem.
Hladne su mi ruke i pije mi se kafa. I gladna sam. A kući ću tek u 6. Nebo je još uvek bistro, oblaci se rumene. Dan je skoro gotov.
 
e ljudi sta vam je....bas je jedan lep i topao dan...aj malo zivosti i radosti :D
a ti one da prestanes da budes besan...to je neumesno bre :-P
 
Volim ovakve stvari. Kad nesto sasvim svakodnevno sagledam iz drugog ugla. Pomerim malo sopstveni nacin razmisljanja, ali sasvim malo. U stvari oslobodim svoju drugu stranu. Lepo je kad ponekad sebi dopustis da se opustis, pa saspes sve, bas onako iz duse. Nekako se osecam lakse posle toga.
Ovaj dan je u stvari samo nastavak jedne noci. Noci u kojoj sam bila sama sa svojim razmisljanjima, pa danas jos skupljam krajeve svojih misli oko sebe. Nekako intimno. Ne vodim dnevnik. Sta ce mi. Sve to belezim na nekim drugim stranicama. Mnogo znacajnijim. Ne u svetskim razmerama, koga jos briga za globalizaciju, ali u mom svetu Da.
I ovaj dan je bas savrsen za osecanje sebe. Onako tih i pomalo tmuran, ali topao, mozda topliji nego sto je to uobicajeno.
Mada suprotno vecini, dan za mene tek pocinje. Zato Dobro jutro :-) !
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top