Nema više romantike

Nema više romantike


Novembar je, sezona kiša
ova jesen donosi sećanja i tugu
zagrli me, ne govori , ćuti
pusti neku muziku tihu
da svira za nas
nema više romantike
ostala je uspomena
sećanje na jednu davnu mladost

nema više romantike
nema stare pesme što se uz gitaru
pevala svu noć
nema više romantike, nestala je
ko' što svemu jednom mora doći kraj
nema više tih ljubavi
drugo vreme znam došlo je
nestala je, nestala
romantika

novembar je, bulevari mokri
neki novi ljubavnici, nestaju u magli
zagrli me, ne govori, ćuti
pusti neku muziku tihu
da svira za nas

nema više romantike
ostala je uspomena
sećanje na jednu davnu mladost
nema više romantike
nema stare pesme
što se uz gitaru pevala svu noć

nema više romantike
nestala je ko što svemu mora doći kraj
nema više tih ljubavi
drugo vreme znam došlo je
nestala je, nestala
romantika

Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom zivotu,lepse nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica trazi trnovito drvo i nema mira dok ga ne nadje. Uvuce se medju njegove isprepletene grane i, pevajuci, nabode svoje telo na najduzi, najostriji trn. Dok umire,njen bol prerasta u pesmu daleko lepsu od pesme slavuja ili seve. Cena te predivne pesme je zivot, ali citav svet zastaje da slusa, a Bog na nebu se osmehuje. Jer ono najbolje sto postoji,moze se dobiti samo po cenu velike boli....ili bar tako legenda kaze..."

Činjenica da ja postojim potvrđuje da svet nema nikakvog smisla. Kako da nađem smisao u padovima čoveka, dramatičnim i nesrećnim, kada se sve svodi, u krajnjoj instanci, na prazninu i patnju koja je zakon ovog sveta? To što je svet dozvolio postojanje ljudskog primerka mog tipa dokazuje samo da su mrlje na takozvanom suncu života tako velike da će vremenom da mu sakriju svetlost. Zverstvo života me gazilo i pritiskalo, iseklo mi krila u punom letu, i pokralo mi sve radosti na koje sam imao pravo. Sva moja preterana revnost i sva paradoksalna i luda strast koju sam uložio da bih postao sjajan pojedinac, sva demonska vradžbina koju sam konzumirao da bih navukao budući oreol i sav zanos koji sam nasipao za organsko preobraženje ili za unutrašnje svitanje, pokazali su se slabijim od zverstva i iracionalnosti ovoga sveta koji je prosipao u mene sve svoje negativne i otrovne rezerve. Život nije otporan na veliku temperaturu. Zbog toga sam došao do zaključka da najuznemireniji ljudi, sa unutrašnjim dinamizmom dovedeni do paroksizma, koji ne mogu prihvatiti uobičajenu temperaturu, moraju propasti. To je aspekt životnog demonizma, ali i aspekt njegovog nedostatka; on objašnjava zašto je život privilegija mediokriteta. Samo mediokriteti žive na normalnoj temperaturi života; ostali se troše na temperaturama koje život ne podnosi, gde ne mogu da dišu , osim ako se nalaze jednom nogom s one strane života. Ne mogu doneti ništa na ovaj svet, jer imam samo jedan metod: metod agonije. Žalite se da su ljudi zločesti, osvetoljubivi, nezahvalni ili licemerni? Predlažem vam metod agonije, kojim ćete se privremeno spasiti od svih ovih nedostataka. Primeniti ga na svaku generaciju, pretvorite ga u agoniju, u iskustvo poslednjih trenutaka, da bi u stravičnom mučenju pokušao veliko čišćenje iz vizije smrti. Potom ga pustite i ostavite da beži od straha sve dok iscrpljen ne padne. I garantujem vam da je učinak neuporedivo ispravniji od svih koji su dobijeni normalnim putem. Kada bih mogao, doveo bih vasceli svet u agoniju, da bih ostvario čišćenje korena života; stavio bih goruće i ubedljive plamenove na te korene, ne da bih ih uništio, već da bih im dao drugu snagu i drugu toplinu. Vatra koju bih ja upalio u ovom svetu, ne bi donela ruševine, već kosmički preobražaj. Na taj način, život bi navikao na visoku temperaturu i ne bi više bio medij za madiokritete. A možda u ovom snu ni smrt ne bi bila imanentna ovom životu.

@ Divlja

Ma nisi ti to sanjala, nego si gledala slike Milića od Mačve!

@ Bunta

...Bwe! Kakve temperarure, kakvi paradoksi, kakva metoda agonije...
Zašto tako bolno sve? Lepota nije bolna. A 'lepota oplemenjuje.' Kažu tamo neki, koji su živeli i izživeli sve to davno pre nas. :? ...Životni demonizam! :?
Vatru je lepo zapaliti, ali ne i goreti u njoj, već je posmatrati. Sa strane. Vesela igra plamičaka.
Ima toplote i bez vatre. U ljudima.
Nije potrebno sagoreti da bi se nešto dokazalo.
...Mislim, ako je to nešto tvoje, tvoj tekst, a ako ne, onda je bar to osećanje tvoje, valjda. :?
Padovi su neizbežni, čak i poželjni, jer kako bi smo se inače uspinjali?

zainteresovana:

@ Bunta
...Mislim, ako je to nešto tvoje, tvoj tekst, a ako ne, onda je bar to osećanje tvoje, valjda. :?
Padovi su neizbežni, čak i poželjni, jer kako bi smo se inače uspinjali?

Kliknite za proširenje...

Ne. Nije moj tekst, ali osećanja jesu moja, koja sam imao čitajući taj tekst. *ebi ga, loš momenat. Šta ću kada imam šašavu glavu i kako ti ono reče:"crne tačkice".
No, šta fali malo mraka u svemu?! Ne može uvek sve da bude lepo i veselo. Bilo bi suviše jednolično i besmisleno, kada bih samo postovao vesele pesmice i cvrkutao o srećnoj ljubavi. Mora malo da prikaže i loša strana medalje.
I što jes' jes'...posle svakog pada se podignemo. Uvek tako bilo i biće.

Savrsena ljubav iskljucuje strah.
Tamo gdje postoji ljubav ne postoje zahtjevi, ocekivanja, zavisnost. Ja ne trazim da me ucinis srecnim; moja sreca ne zavisi od tebe.
Ako moras da me napustis nece mi biti zao samog sebe; izuzetno mi prija tvoje drustvo, ali ja se ne vezujem za tebe. Ja uzivam u tvom drustvu na temelju nezavisnosti - ne uzivam ja u tebi, to je nesto vece i od tebe i od mene, nesto sto sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra svira u tvom prisustvu.
Ali kad odes od mene, orkestar ne prestaje da svira.
To je orkestar sirokog repertoara i nikad ne prestaje da svira.

Buntovnik_Bez_Razloga:

Savrsena ljubav iskljucuje strah.
Tamo gdje postoji ljubav ne postoje zahtjevi, ocekivanja, zavisnost. Ja ne trazim da me ucinis srecnim; moja sreca ne zavisi od tebe.
Ako moras da me napustis nece mi biti zao samog sebe; izuzetno mi prija tvoje drustvo, ali ja se ne vezujem za tebe. Ja uzivam u tvom drustvu na temelju nezavisnosti - ne uzivam ja u tebi, to je nesto vece i od tebe i od mene, nesto sto sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra svira u tvom prisustvu.
Ali kad odes od mene, orkestar ne prestaje da svira.
To je orkestar sirokog repertoara i nikad ne prestaje da svira.

Kliknite za proširenje...

No comment 8-)

[size=+2]IMAAA, BUUNTOOOO![/size]