Цркве и самостани које су подигли средњовековни хрватски владари и властела

Да, за њега знам.
Како мислиш који су ми извори комплементарни?

Који су други извори који свједоче о постојању имена Свинимир, икада у историји човјечанства, у икојем дијелу (словенског, или чак ни тог) свијета?
 
Poslednja izmena:
Већ ти рекох да за њега знам:
https://archive.org/details/kraljdimitarsvin00klai
за остале не знам ако наиђем обавестићу те.
Уосалом све сам рекао шта сам имао да кажем у објавама на предходној страни.
 
Већ ти рекох да за њега знам:
https://archive.org/details/kraljdimitarsvin00klai
за остале не знам ако наиђем обавестићу те.
Уосалом све сам рекао шта сам имао да кажем у објавама на предходној страни.

Управо на то сам и мислио.

Не постоји основани разлог да се сматра да је уопште икада постојало такво име, као и да се хрватски краљ тако називао. То је само једна твоја претпоставка, која нема упориште у историјским изворима.

Као рецимо када бих ја сада кренуо тврдити да је први познати српски владар носио име Војшестлав. И сада, из неког разлога, кренем инсистирати да је једини начин правилног изговарања његовог имена - Војшестлав.

Дакле то сам покушавао подвући. Не постоје чврсти основи да бисмо могли тврдити да је то било Звонимирово право име. У вријеме старије науке, неки су о томе размишљали, међу њима и сам Клаић, али - по свему судећи - погрешно.
 
Није Клаић о томе размишљао већ га је тако прочитао, други су користили Башчанску плочу која је сама каснији фалсификат и тако добисмо Звонимира.

Свинимир се по ничему не разликује од рецимо Чучимира или Стројимира.
 
Није Клаић о томе размишљао већ га је тако прочитао, други су користили Башчанску плочу која је сама каснији фалсификат и тако добисмо Звонимира.

Но, имамо ли доказа икаквих о постојању таквог имена (Свинимир)?

Свинимир се по ничему не разликује од рецимо Чучимира или Стројимира.

Ваистину велиш за Чучимира, али мислим да је Стројимира било, кроз прошлост, итекако.
Када смо већ код тога, бјеше ли оно има више верзија читања Чучимировог имена?
 
Но, имамо ли доказа икаквих о постојању таквог имена (Свинимир)?
На ово сам ти одговорио.Видиш и Клаић мислио да има.:)
Ваистину велиш за Чучимира, али мислим да је Стројимира било, кроз прошлост, итекако.
Када смо већ код тога, бјеше ли оно има више верзија читања Чучимировог имена?
А Просигоја!?
Могуће нисам упућен.
Види шта кажу за Свинимира овде:
http://www.behindthename.com/name/svinimir/submitted
http://www.kislexikon.hu/svinimir.html
Дакле нема ништа чудно са именом Свинимир.
 
Чух сада у једној емисији на ХРТ-у како је манастир Драговић (наводи се као Драганић) подигнут за време хрватско-босанског краља Твртка.

sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Драговић
 
Drugi prepis je nacinio nadzornik blagajne Cencije (buduci papa Honorije III) 1192. godine i ubacio ga u "Liber Censuum" (knjizurina o prihodima Rimske crkve). Kao izvor, posluzio mu je "Collectio cannonum" kardinala Deusdedita. Kardinal Deusdedit je ubacio Zvonimirovu ispravu u navedenu knjigu krajem 11. v.

Tekst isprave iz "Collectio cannonuma", kao najstariji, mozes pogledati ispod. Pocinje na dnu 331. stranice i zavrsava na pocetku 333.

https://archive.org/stream/deusdeditcardin00canogoog#page/n358/mode/2up

Evo ti i tekst iz "Liber Censuuma" na 356. i 357. stranici, pa ih usporedi ako hoces:

https://archive.org/stream/lelibercensuumde03fabruoft#page/356/mode/2up

Хвала за ове линкове, драгоцјени су, али не у смислу који сам помињао јер ово су штампана издања. Оно што сам ја покушавао наћи је слика оригиналног документа, дакле самог преписа (рукописног). Претпостављам да се истраживачима (којима се дозволи приступ ватиканској ризници) ставља на увид оригинал. Ваљда се неко тиме бавио, ваљда је неко, ако већ не узео у руке оно макар очима видио оригинални препис, а ваљда се могла добити и слика преписа за каснија истраживања садржаја самог документа. Зато се чудим да слику тог преписа нигдје на мрежи нисам нашао. Постоји ли?
 
Чух сада у једној емисији на ХРТ-у како је манастир Драговић (наводи се као Драганић) подигнут за време хрватско-босанског краља Твртка.

sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Драговић

Само се ти још мало стрпи па ћеш чути и да је Твртково право, изворно, хрватско име – Чврстко. Наравно, неће то бити прича без основа, то ће посвједочити документ који ће се негдје појавити. Оригинални документ (додуше из XIX вијека и у препису). ;)
 
Само се ти још мало стрпи па ћеш чути и да је Твртково право, изворно, хрватско име – Чврстко. Наравно, неће то бити прича без основа, то ће посвједочити документ који ће се негдје појавити. Оригинални документ (додуше из XIX вијека и у препису). ;)

:lol:

Нема изравне везе, али нешто ме инспирирало...
И предсједница је Колинда слично поручила њеним Хрватицама и Хрватима, да за "За дом спремни", данас "није ни вријеме, ни мјесто". Дакле, мало стрпљења...
 
Само се ти још мало стрпи па ћеш чути и да је Твртково право, изворно, хрватско име – Чврстко. Наравно, неће то бити прича без основа, то ће посвједочити документ који ће се негдје појавити. Оригинални документ (додуше из XIX вијека и у препису). ;)

Pa Tvrtko i jest hrvatsko ime.
 
Чух сада у једној емисији на ХРТ-у како је манастир Драговић (наводи се као Драганић) подигнут за време хрватско-босанског краља Твртка.

sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Драговић

Na HRT-u se vec godinama mogu cuti sve same izmisljotine kada su povijesne teme u pitanju.

Cesto se pripovijedaju puke fantazije, cak i kada je "u korist" zacrtanom nacionalnom neprijatelju (u ovom slucaju, Srpstvu).

Dragovic nije bio podignut za vrijeme kralja Tvrtka (za pocetak, osnivacka godina je 1395, sto je citave cetiri godine poslije Tvrtkove smrti - cak i da uzmemo kao tacnu datu godinu osnutka, za sta nema pouzdanijih razloga).
Interesantna je zamjena sintagme srpsko-bosanski sa hrvatsko-bosanski. Mozda je tekstopisac za HRT htio kazati da je ipa sve to hrvatsko-srpski jezik/rod, pa je svejedno sasvim?
 
Interesantna je zamjena sintagme srpsko-bosanski sa hrvatsko-bosanski. Mozda je tekstopisac za HRT htio kazati da je ipa sve to hrvatsko-srpski jezik/rod, pa je svejedno sasvim?

Стави смајлић након оваквих пошалица, има их много који ће те озбиљно схватити. :D
 
Na HRT-u se vec godinama mogu cuti sve same izmisljotine kada su povijesne teme u pitanju.

Cesto se pripovijedaju puke fantazije, cak i kada je "u korist" zacrtanom nacionalnom neprijatelju (u ovom slucaju, Srpstvu).

Dragovic nije bio podignut za vrijeme kralja Tvrtka (za pocetak, osnivacka godina je 1395, sto je citave cetiri godine poslije Tvrtkove smrti - cak i da uzmemo kao tacnu datu godinu osnutka, za sta nema pouzdanijih razloga).
Interesantna je zamjena sintagme srpsko-bosanski sa hrvatsko-bosanski. Mozda je tekstopisac za HRT htio kazati da je ipa sve to hrvatsko-srpski jezik/rod, pa je svejedno sasvim?

Зато и нисам ништа коментарисао, већ само пренео. Али, искрено, увек волим да чујем податке овог "типа" на хрватској држав(отвор)ној телевизији. Измаме ми осмех на лице. :D

Текстописац је, очито, "кре/оативна душица", даје си "умјетничку слободу". :per:
 
Зато и нисам ништа коментарисао, већ само пренео. Али, искрено, увек волим да чујем податке овог "типа" на хрватској држав(отвор)ној телевизији. Измаме ми осмех на лице. :D

Текстописац је, очито, "кре/оативна душица", даје си "умјетничку слободу". :per:

Оће тај осмијех временом да постане и горак...
Српски... српскохрватски... хрватски. (језик)
Српско-босански... хрватско-босански... хрватски. (Твртко)

Пошто се о поријеклу хрватских средњовјековних владара ионако готово ништа поуздано не зна, за тили час се може доћи до тога да је Чврстко заправо потомак славне лозе Трпимировића... па се ти смјешкај. :D
 
Оће тај осмијех временом да постане и горак...
Српски... српскохрватски... хрватски. (језик)
Српско-босански... хрватско-босански... хрватски. (Твртко)

Пошто се о поријеклу хрватских средњовјековних владара ионако готово ништа поуздано не зна, за тили час се може доћи до тога да је Чврстко заправо потомак славне лозе Трпимировића... па се ти смјешкај. :D

Па и ти, колега, препоручујеш стављање неких смајлића, па рекох да су и моји осмеси, у том смислу, оправдани. :D

А шта ћемо с Котроманићима онда?
Пролазио сам овде више пута и питао се откуд ово име (и на овом месту)?

2sbrc7r.png


5frtvo.png
 
Sam sufiks -man odavno je odomaćen u srpskoj onomastici. Krsman, Tešman, Kuzman, Radoman, Kotroman, Dragoman itd.

Postoji reč "kotrmaniti" ili "kotromaniti" u smislu uništiti, satrti. Ne znam da li ima kakve veze sa Kotromanovićima i odakle uopšte taj izraz?
 
Нигдје на мрежи нисам могао наћи слику преписа Звонимирове крунидбене даровнице с почетка XI стољећа. Било ми је чудно да се тако значајан документ нигдје не може видјети па сам се упитао постоји ли уопће. Како за 3 мјесеца нико од иначе гласних и активних „тисућљетних” није окачио ту слику, поновио сам питање уз додатак да ми је све то још сумњивије. Сад видим да је то обрисано, немам појма зашто, а и баш ме брига.

Сад ћемо овако:
Тај документ НЕ ПОСТОЈИ!

П.С.
Немам ништа против да ме било ко сликом тог документа разувјери. ;)
 

Back
Top