Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.296
Не него да име Сванимир постоји касније, сванути-мир.
http://imehrvatsko.net/namepages/view/first_name/Svanimir
А због чега мислиш да је постојало име Свинимир*
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Не него да име Сванимир постоји касније, сванути-мир.
http://imehrvatsko.net/namepages/view/first_name/Svanimir
Па ето записано је у 11. столећу.А због чега мислиш да је постојало име Свинимир*
Па ето записано је у 11. столећу.
Да, за њега знам.
Како мислиш који су ми извори комплементарни?
Већ ти рекох да за њега знам:
https://archive.org/details/kraljdimitarsvin00klai
за остале не знам ако наиђем обавестићу те.
Уосалом све сам рекао шта сам имао да кажем у објавама на предходној страни.
Није Клаић о томе размишљао већ га је тако прочитао, други су користили Башчанску плочу која је сама каснији фалсификат и тако добисмо Звонимира.
Свинимир се по ничему не разликује од рецимо Чучимира или Стројимира.
На ово сам ти одговорио.Видиш и Клаић мислио да има.Но, имамо ли доказа икаквих о постојању таквог имена (Свинимир)?

А Просигоја!?Ваистину велиш за Чучимира, али мислим да је Стројимира било, кроз прошлост, итекако.
Када смо већ код тога, бјеше ли оно има више верзија читања Чучимировог имена?
Drugi prepis je nacinio nadzornik blagajne Cencije (buduci papa Honorije III) 1192. godine i ubacio ga u "Liber Censuum" (knjizurina o prihodima Rimske crkve). Kao izvor, posluzio mu je "Collectio cannonum" kardinala Deusdedita. Kardinal Deusdedit je ubacio Zvonimirovu ispravu u navedenu knjigu krajem 11. v.
Tekst isprave iz "Collectio cannonuma", kao najstariji, mozes pogledati ispod. Pocinje na dnu 331. stranice i zavrsava na pocetku 333.
https://archive.org/stream/deusdeditcardin00canogoog#page/n358/mode/2up
Evo ti i tekst iz "Liber Censuuma" na 356. i 357. stranici, pa ih usporedi ako hoces:
https://archive.org/stream/lelibercensuumde03fabruoft#page/356/mode/2up
Чух сада у једној емисији на ХРТ-у како је манастир Драговић (наводи се као Драганић) подигнут за време хрватско-босанског краља Твртка.
sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Драговић
Само се ти још мало стрпи па ћеш чути и да је Твртково право, изворно, хрватско име – Чврстко. Наравно, неће то бити прича без основа, то ће посвједочити документ који ће се негдје појавити. Оригинални документ (додуше из XIX вијека и у препису).![]()

Само се ти још мало стрпи па ћеш чути и да је Твртково право, изворно, хрватско име – Чврстко. Наравно, неће то бити прича без основа, то ће посвједочити документ који ће се негдје појавити. Оригинални документ (додуше из XIX вијека и у препису).![]()
Чух сада у једној емисији на ХРТ-у како је манастир Драговић (наводи се као Драганић) подигнут за време хрватско-босанског краља Твртка.
sr.wikipedia.org/wiki/Манастир_Драговић
Interesantna je zamjena sintagme srpsko-bosanski sa hrvatsko-bosanski. Mozda je tekstopisac za HRT htio kazati da je ipa sve to hrvatsko-srpski jezik/rod, pa je svejedno sasvim?
Na HRT-u se vec godinama mogu cuti sve same izmisljotine kada su povijesne teme u pitanju.
Cesto se pripovijedaju puke fantazije, cak i kada je "u korist" zacrtanom nacionalnom neprijatelju (u ovom slucaju, Srpstvu).
Dragovic nije bio podignut za vrijeme kralja Tvrtka (za pocetak, osnivacka godina je 1395, sto je citave cetiri godine poslije Tvrtkove smrti - cak i da uzmemo kao tacnu datu godinu osnutka, za sta nema pouzdanijih razloga).
Interesantna je zamjena sintagme srpsko-bosanski sa hrvatsko-bosanski. Mozda je tekstopisac za HRT htio kazati da je ipa sve to hrvatsko-srpski jezik/rod, pa je svejedno sasvim?

Зато и нисам ништа коментарисао, већ само пренео. Али, искрено, увек волим да чујем податке овог "типа" на хрватској држав(отвор)ној телевизији. Измаме ми осмех на лице.
Текстописац је, очито, "кре/оативна душица", даје си "умјетничку слободу".![]()
Оће тај осмијех временом да постане и горак...
Српски... српскохрватски... хрватски. (језик)
Српско-босански... хрватско-босански... хрватски. (Твртко)
Пошто се о поријеклу хрватских средњовјековних владара ионако готово ништа поуздано не зна, за тили час се може доћи до тога да је Чврстко заправо потомак славне лозе Трпимировића... па се ти смјешкај.![]()
Sam sufiks -man odavno je odomaćen u srpskoj onomastici. Krsman, Tešman, Kuzman, Radoman, Kotroman, Dragoman itd.
Postoji reč "kotrmaniti" ili "kotromaniti" u smislu uništiti, satrti.
Ne znam da li ima kakve veze sa Kotromanovićima i odakle uopšte taj izraz?
