Dont_Break_The_Oath:
.Postujem Disa,ali mnogo mi je licno blizi ko drugi nego Svetozar Vlajkovic koji se u sred Beograda tako krije,prosto je nevidljiv.
Znam da je svojevremeno imao svoje predstave u Ateljeu ali ne mogu da se setim imena predstava.
on je uvek zelo da bude nevidljiv...ali ga mozes sresti sa cigaretom u ustima kako seta parkom oko Hrama...
inace ja ga jako postujem i evo ovo ima zabelezeno u svojoj arhivi *(a skinula sam ga sigurbo negde sa neta, vidim po formatu) o njegovim pozrisnim predstavama svim a predstava koju si pomenuo u ateljeu zvala se Grejalica.
GREJALICA, Atelje 212, 1969.
Režija, Petar Teslic
Podela: Božidar Stošic, Dušan Golumbovski, Jelica Teslic.
U ovom komadu se na bajkoliki nacin ispreda stanje coveka raspetog izmedu neophodnosti prihvatanja kompromisa koje zahteva život medu ljudima i potrebe da se sacuva nevinost iskonske dobrote koja ne podnosi sukobe, takmicarstvo, vezivanje za materijalna dobra. Ljubav u liku vecne žene je ugrožena pojavom realne žene. Na racun ocuvanja opstanka u tzv. realnosti, onaj unutarnji covek mora da nestane. To je drama svakog ljudskog bica, tacnije tragedija.
Grejalicu je nekoliko godina kasnije izveo Amaterski studio Opštine Voždovac u okviru Festivala BAP (Beogradska amaterska pozorišta) u režiji Dragana Vojnova. Umetnicki nivo amaterske predstave je daleko nadmašio premijerno izvodenje profesionalaca.
Komad je u oba slucaja bio neprimecen i neshvacen.
STVARI U VRTU, Teatar Levo, 1970.
Režija, Nenad Momcilovic
Posle premijere u Domu omladine i jedne reprize, Stvari u vrtu su necujno skinute sa repertoara Teatra Levo jer su cenzori amaterizma delo išcitali kao satiru na racun despotizma Josipa Broza kopji je tih godina neprikosnoveno vladao Jugoslavijom. U komadu, jedan cedan pesnik stupa u nežne odnose sa cerkom tiranina. Oni se igraju, zabavljaju, vole, sve dok tiranin to ne otkrije. Kao neprikladan za zeta, pesnik mora da bude uklonjen. Medutim, zahvaljujuci spretnosti princeze, prema kojoj je otac bolecivo osetljiv, pesnik ostaje na dvoru, dobija sve pocasti koje pripadaju jednom takvom izabraniku…
Ovaj oniricki komad izveden je na IFSK-u (Internacionalni festival studentskih kazališta) u Zagrebu, tekst je nagraden plaketom i skulpturom, ali negrade nikada nisu stigle do autora. I u Zagrebu je amaterizam bio pod prismotrom totalitaristicke cenzure.
SEKSUALNI HOROSKOP, Omladinski dramski studio Novi Sad, 1972.
Režija, Vlada Momcilovic
RASTANAK, Beogradsko dramsko pozorište, 1977.
Režija, Zoran Ratkovic
Uloge: Goran Sultanovic, Ljiljana Lašic, Božidar Stošic, Tamara Miletic…
Ovo je komedija koja prikazuje koprcanje jednog neprilagodenog mladica koji odbija da odraste. On se rastaje od svoje infantilnosti, od svoje neodgovornosti, od potrebe za slobodom shvacenom anarhisticki…Sve se dešava u porodicnom krugu.
Komad je odigran stotinak puta na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Gostovanje u Zagrebu je pokazalo da zagrebacka publika i kritika imaju više senzora za jednu dramu odrastanja od beogradske publike.
ZIDANJE, Jugoslovensko dramsko pozorište, 1977, Velika scena
Tekst je nagraden prvom nagradom na konkursu tri pozorišta (Jugoslovensko dramsko, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Narodno pozorište u Nišu) koja su prema propozicijama bila obavezna da ga izvedu na svojim scenama. Režiju u Jugoslovenskom dramskom je preuzeo Bajo Šaranovic. Premijera je bila zakazana u maju 1977. Uloge su tumacili: Ivan Jagodic, Milo Miranovic, Tanasije Uzunovic, Olga Savic, Marija Milutinovic, Mirjana Vukojcic, Stojan Decermic, Adem Cejvan i Toni Laurencic. Uoci premijere, predstava je skinuta sa repertoara bez ikakvog obrazloženja. Ostala dva pozorišta, posle toga, nisu pokušala da ispune svoje obaveze. Nešto kasnije, tekst je objavljen u casopisu “Scena”.
Zidanje se oslanja na narodnu pesmu “Zidanje Skadra”. U vazduhu lebdi raspad Jugoslavije. To je, verovatno, razlog zabrane.
I NEVIDLJIVI VOLI VATROMET, 1981.
Nagrada na konkursu Sedam sekretara SKOJ-a u Zagrebu.
* Ova burleska prikazuje šarlatana koji preuzima vlast uklanjajuci fizicki sve svoje saborce iz perioda revolucije. Iako nema aluzije ni na jednog od aktuelnih despota na svetskoj sceni, pa ni na Broza, ljubazni glas iz Zagreba je javio da “odluka žirija nece moci da bude ispoštovana.”
Za komad je, ubrzo potom, zainteresovan mariborski reditelj Vojo Soldatovic, ali pozorište u Mariboru, navodno, baš tada ulazi u materijalnu krizu, te je realizacija onemogucena.
Dramaturg Ateljea 212 Borislav Mihajlovic Mihiz hvali tekst ali istice da to pozorište nema toliko veliki ansambl (!) za izvodenje dela.
Autor kasnije nije pokušao da objavi tekst.
VECERNJI TRKACI
Za jubilej Beogradskog dramskog pozorišta – 35 godina od osnivanja – uprava angažuje pisca, s obzirom da je roden na Vracaru i da je vec imao jedan komad koji se izvodio na toj sceni, za izvodenje drame prema istoimenom romanu. U ime pozorišta, ugovor je potpisao tadašnji upravnik Velizar Popovic. Osnovna tema komada je marginalizacija mlade srpske inteligencije koja smeta održanju status quo-a (totalitarizma).
Posle nekog napada na pozorište os strane Gradsko komiteta SK, upravnik suspenduje komad bez obrazloženja. Autor uspeva tek pomocu nadležnog suda da dobije ugovoreni honorar, a komad Vecernji trkaci objavljuje u casopisu “Scena” 1983., mart-april.
DON ŽUAN BEOGRADSKI
Komad skinut sa programa Jugoslovenskog dramskog pozorišta posle odlaska Alojza Šenka, a dolaskom Jovana Cirilova za upravnika.
Okosnica ove poetsko-filozofske komedije je daleka transpozicija Molijerovog Don Žuana. Na sadržinskom planu, inovacija je u kažnjavanju Don Žuana, ne time što ce biti fizicki uklonjen, jer se drznuo da bude odviše blizu vlasti, vec time što ce ga vlast kupiti i na taj nacin ubiti. Ta specijalnost moralnog samoubistva srpskih umetnika ocigledno nije mogla da prode.
Tekst je objavljen u “Sceni” 1986., novembar-decembar.
PONAVLJAC, “Scena”, 1991., novembar-decembar
“ …Savremenost je nepresušni izvor koji inspiriše Svetozara Vlajkovica kao proznog i dramskog stvaraoca. U drami Ponavljac bavi se karakteristicnim situacijama i pojavama u odnosima izmedu muškaraca i žena. Skoro krecovski oblikuje prepoznatljive i posve obicne situacije iz svakodnevnog života bracnih parova. Oni kao da rešavaju zamke životne enigme, a da pritom nisu u stanju da sagledaju sve aspekte situacije u kojoj se nalaze. Zato ova drama ima posebnu aktuelnost, cija sumornost ne treba da obeshrabruje. To je samo dramska verzija koja opominje, i zato potrebna i aktuelna…”
Raško V. Jovanovic
ozorista,bioskopi,opere,koliko cesto idete na ta mesta,i sa kim najcesce idete tamo.iskreno mislim da su kod nas ta mesta poprilicno zaboravljena,mozda sam preterao sa operom ali evo izuzmimo nju.recite sta mislite o tome,i koliko vam ta mesta znace i koliko cesto ih posecujete?
