Dodaj mi pištolj, pruži mi olovku.... reče Mikica Mari.... noćas će se naši životi završiti..... nekoliko nedelja pre toga Mikica je dobio otkaz u elektrani gde je radio kao pomoćni kuvar..... uhvaćen na delu kako iznosi 400 gr kobasice podrigulje, osramoćen i sed, dve godine pred penziju, popio je otkaz tog dana.... Mara je bila domaćica, radila je ponekad kao prodavačica, tu i tamo.... i sad su oboje bili nezaposleni..... dece nisu imali, složili su se da je najbolje tako.... živeše u Srbiji, a Mikica je igrao opasnu igru..... i tako, došla je i ta noć..... Mikica napisa nekoliko reči izvinjenja i prisloni Mari pištolj na čelo.... ti ćeš, Maro, prva, reče..... ajde, Mikice, ajde.... ali čekaj, Mikice, setila sam se.... uplatila sam tiket za loto..... možda još ima šanse..... nema, Maro.... nameštaju, reče..... utom neko pozvoni na vrata.... ajde, Maro, idi vidi ko je, pa da završimo s tim.... Mara otvori vrata, kad ono, imala je šta i da vidi.... komšija Veselin.... otkud ti Veseline.... Uključite televizor, uključite, reče..... o zdravo Veso, kako si, reče Mikica.... dobro dobro, al uključi televizor.... uključiše oni, kad ono premijer.... svi će od sad biti veseli i radosni, govorio je.... sve je ovo do sad bila šala, velika šala.... od sad samo veselo i radosno, zvanično je zaključio i završio premijer.... i tako i bi..... Mikica se ponovo zaposlio, Mara je rodila decu, još je bila držeća..... a Veselin ko Veselin.... nastavio je da pije.... ali je i on bio srećan..... dobio je i on decu i svašta sve lepo....THE END
, a jos kazu da nema koristi od knjizevnosti.
