Misterija broj 1
Pitao bih:
Mađari su usvojili veliki broj slovenskih reči što nije sporno. Toliko mnogo reči, da su se neke takve reči pomađarene vratile nazad u srpski jezik
(astal od srpskog
sto(l), šargarepa od srpskog
žarka repa). To nije važno za ovu temu.
Međutim, nije mi jasno otkud kod Mađara slovenizmi ovog oblika:
serda (sreda),
barazda (brazda),
Balaton (blatno jezero),
szilva (od srpskog sliva - danas šljiva),
könyv (knjiga) i sl. kad znamo da su Ugri došli krajem 9. veka, a tzv. "metateza likvida kod Slovena" navodno se desila u 8-om veku (SMLOV). Uočavamo i to da u mađarskom jeziku imamo metatezu likvida koju je zvanična indogermanistika propustila da predloži za rekonstrukt:
mađ. szilva : prasl. *sliva, tačnije, nije mogla da predloži jer je metateza nastala preko granice morfema (s+liti).Ali do nje je ipak došlo. Ne kod Slovena.
Takođe, odgovor na pitanje: kada dolazi do mnogoglasja kod istočnih Slovena? nismo još čuli, pa bih i to pitao. Uočavamo sledeća "mnogoglasja" kod mađarskih pozajmljenica iz slovenskog
mađ. barazda : prasl. *borzda (rus. borozdá), mađ. Balaton : prasl. *bolto (rus. bolóto), pa se pitamo radi li se o autohtono slovenskoj promeni ili je u Istočnih Slovena neslovenski etnički supstrat uzrokovao razvoj ove promene?
✧
prasl. i
stsl. kъniga (
rus. kníga,
češ. kniha) ←
turk. *kūinig ←
kin. k'üen: svezak
✧
prasl. *bolto (
rus. bolóto: močvara,
polj. błoto) ≃
lit. baltas: bijel
✧
prasl. *sliva (
rus. slíva,
češ. slíva)
✧
prasl. *borzda (
rus. borozdá,
polj. brózda) ? ≃ boriti se,
v.
✧ prasl. *serda (rus. seredína, polj. środa), v. srce
Dakle, ovo se može objasniti na više, meni neuverljivih, načina, ali mene interesuje koje je zvanično objašnjenje, tj. da li je to do sada objašnjeno u literaturi i kako.
PS. Ovo sam pitanje postavio još pre tri meseca, i od tada još dvaput, bez da je bilo odgovora, pa pretpostavljam da je neko od dežurnih stručnjaka imao vremena da se pozabavi tim pitanjem.
Да ли намерно измишљаш или заиста толико немаш појма?
