Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.439
... kao tema za vaše slobodne ideje, asocijacije, sugestije, rasprave, primedbe i pitanja u vezi sa mogućim poreklom reči.
Poslednja izmena:
-
- Popularno:
- ti želim ili želim ti?
- Šta najviše volite kod sebe?
- uhapšen sergej trifunović
- Đetić izbacio našeg trans baju na ulicu...
- Приступница у СНС за живот Србије!
- U Srbiji najskuplja milka na svetu!
- Argentina zatražila od NATO-a da...
- Руси питају Србе: Хоћете ли у Савезну...
- "U Srebrenici nije bilo genocida" -...
- Čorbast pasulj na britanski način
Etimolomija
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.439
Klisura se danas svodi na neku grčku etimologiju mada ja smatram da je moguća kliz+ur+a (lako se oklizneš u njoj), dok gudura potiče od korena gud+ur+a (kroz nju vetar gudi-svira - ko je to jednom čuo složiće se). Sufiksacija kod klisure i gudure je ista pa u tom slučaju grčko kleisoúra, κλεισούρα ne bi vodilo poreklo latinskog clausura sa značenjem
clausūra or clūsūra , ae, f. claudo. *
I. (Cf. claustra, I. A.) A lock, bar, bolt, Inscr. Orell. 2510.—
II. (Cf. claustra, II. B.) A castle, fort (late Lat.), Cod. Just. 1, 27, 2, § 4; Cassiod. Var. 2, 5.
A Latin Dictionary. Founded on Andrews' edition of Freund's Latin dictionary. revised, enlarged, and in great part rewritten by. Charlton T. Lewis, Ph.D. and. Charles Short, LL.D. Oxford. Clarendon Press. 1879.
(brava; reza, zasun; dvorac; utvrđenje), već od slovenskog klizura - klisura. Interesnatna godina izdanja latinskog rečnika u kojem se ta latinska reč nalazi.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.439
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.446
Честитост, то сам већ писао негде, долази од словенске речи која означава део(честица, намањи део нечега) - вероватно одатле и чесница, божићни колач који се ломи на делове. А затим, то је део плена који се распоређује на основу заслуга. Поделити на равне части, значи на једнаке делове, на основу подједнаких заслуга. Временом је реч част, чест у српском изгубила значење за материјалну вредност и задржала само оно друго.
Обратити пажњу на стих из народне епике честитим ћу тебе учинити, што значи богатим, али и поштованим, заслужним. Ко зна, требало би проучити, можда чак значи и нобилизацију онога на кога се односи.
Тако да мислим да је честитост у значењу morally pure or guiltless настала касно да би се повезала са латинским. Пре је реч о случајној сличности. Има таквих примера.
Обратити пажњу на стих из народне епике честитим ћу тебе учинити, што значи богатим, али и поштованим, заслужним. Ко зна, требало би проучити, можда чак значи и нобилизацију онога на кога се односи.
Тако да мислим да је честитост у значењу morally pure or guiltless настала касно да би се повезала са латинским. Пре је реч о случајној сличности. Има таквих примера.
Poslednja izmena:
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.446
Posebno mi je zanimljiva etimologija reči koje se smatraju vulgarnim pošto držim da se iz načina na koji su počele da se smatraju vulgarnima može dosta naučiti.
Reč kenyati, da li potiče od grčkog kenosis, što znači pražnjenje, ili, kako kaže vikipedija, self-empting?
Pretpostavka je u svetlu saznanja da i neke druge reči koje ne spadaju u rečnike su grčkog porekla.
Apelujem na moderatore, ako postoje i ako je moguće, da za ovu temu isključe mod koji neke reči pretvara u zvezdice, u naučne svrhe.
Reč kenyati, da li potiče od grčkog kenosis, što znači pražnjenje, ili, kako kaže vikipedija, self-empting?
Pretpostavka je u svetlu saznanja da i neke druge reči koje ne spadaju u rečnike su grčkog porekla.
Apelujem na moderatore, ako postoje i ako je moguće, da za ovu temu isključe mod koji neke reči pretvara u zvezdice, u naučne svrhe.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.439
Честитост, то сам већ писао негде, долази од словенске речи која означава део(честица, намањи део нечега) - вероватно одатле и чесница, божићни колач који се ломи на делове. А затим, то је део плена који се распоређује на основу заслуга. Поделити на равне части, значи на једнаке делове, на основу подједнаких заслуга. Временом је реч част, чест у српском изгубила значење за материјалну вредност и задржала само оно друго.
Обратити пажњу на стих из народне епике честитим ћу тебе учинити, што значи богатим, али и поштованим, заслужним. Ко зна, требало би проучити, можда чак значи и нобилизацију онога на кога се односи.
Тако да мислим да је честитост у значењу morally pure or guiltless настала касно да би се повезала са латинским. Пре је реч о случајној сличности. Има таквих примера.
Jako je teško izračunati kolika je verovatnoća da dve sedmofonemske ( srp. čestiti : eng-lat. chastity, castit[as]) reči različite etimologije zvuče i znače isto u dva različita jezika ali je ona, ubeđen sam, fantastično visoka.
Poslednja izmena:
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.446
Имамо реч престиж. Сасвим је логично претпоставити да је у вези са глаголом престићи, пошто друштвени престиж означава борбу за већи углед на друштвеној лествици. Међутим, француска реч prestige (чита се престиж) означава управо то - престиж.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.439
Klisura se danas svodi na neku grčku etimologiju mada ja smatram da je moguća kliz+ur+a (lako se oklizneš u njoj), dok gudura potiče od korena gud+ur+a (kroz nju vetar gudi-svira - ko je to jednom čuo složiće se). Sufiksacija kod klisure i gudure je ista pa u tom slučaju grčko kleisoúra, κλεισούρα ne bi vodilo poreklo latinskog clausura sa značenjem
clausūra or clūsūra , ae, f. claudo. *
I. (Cf. claustra, I. A.) A lock, bar, bolt, Inscr. Orell. 2510.—
II. (Cf. claustra, II. B.) A castle, fort (late Lat.), Cod. Just. 1, 27, 2, § 4; Cassiod. Var. 2, 5.
A Latin Dictionary. Founded on Andrews' edition of Freund's Latin dictionary. revised, enlarged, and in great part rewritten by. Charlton T. Lewis, Ph.D. and. Charles Short, LL.D. Oxford. Clarendon Press. 1879.
(brava; reza, zasun; dvorac; utvrđenje), već od slovenskog klizura - klisura. Interesnatna godina izdanja latinskog rečnika u kojem se ta latinska reč nalazi.
Pored klisure i gudure imamo i klanac, a to bi, bilo mesto na kojem je planina "zaklana"
, dakle, usek. klanac - prasl. *kolnьcь (češ. klanec)
klati - prasl. *kolti (rus. kolót': udarati, češ. kláti),
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.439
Pored klisure i gudure imamo i klanac, a to bi, bilo mesto na kojem je planina "zaklana"
klanac - prasl. *kolnьcь (češ. klanec)
klati - prasl. *kolti (rus. kolót': udarati, češ. kláti),
Sad će gos'n Bastiani da se složi s većom izvesnošću moje nove ideje koja se odnosi na činjenicu da je klanac mesto postavljanja zasede. Štaviše, sama reč klanac mogla bi biti sinonim za zasedu, a gde je zaseda - tu lako može doći do klanja.
Karavan je ušao u "klanac". Zapazi da je ženski rod od klanac - klanica.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.439
Svetska premijera, od Mrkalja:
Reči obadvoje, obadve, obadvojica, ne dolaze tvorbom oba + dvoje u kojoj oba znači "sva dva" već tvorbom oba + dvoje, tačnije obъ + dvoje koja ima dva ishoda, jedan sa ozvučenjem debelog jera -- obadvoje i drugi sa ispuštanjem konsonantske grupe obъ + dvoje → obdvoje → obvoje → oboje. Reči obadva i oba ("sva dva") nastaju analognood obъ + dva → obdva → obva → oba, odnosno obъ + dva → obъdva → obadva. To je uverljiva potvda da sve razmatrane tvorbe koriste morfem ob- (obъ-).
Reči obadvoje, obadve, obadvojica, ne dolaze tvorbom oba + dvoje u kojoj oba znači "sva dva" već tvorbom oba + dvoje, tačnije obъ + dvoje koja ima dva ishoda, jedan sa ozvučenjem debelog jera -- obadvoje i drugi sa ispuštanjem konsonantske grupe obъ + dvoje → obdvoje → obvoje → oboje. Reči obadva i oba ("sva dva") nastaju analognood obъ + dva → obdva → obva → oba, odnosno obъ + dva → obъdva → obadva. To je uverljiva potvda da sve razmatrane tvorbe koriste morfem ob- (obъ-).
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.439
Nipodaštavati
...
Mada mi se sada, na treći pogled, čini izglednijom tvorba ni-podъ-šta: nipod(a)štavati (ili nipod(a)štovati čime bi smo razetimologizovali i glagol poštovati koji je etimologijski vezan za prilog pošto (poštovati = ceniti, pošto? = cena?)). Nipod(a)štavati značilo bi uopšte ne ceniti, što je blisko značenju same reči nipodaštavanje (omalovažavanje, obezvređivanje, prezir). Lalević: Nipodaštavati znači ponižavati, smatrati nekoga da je bez vrednosti, da ništa ne vredi i to ispoljavati stavom, rečju, ponižavanjem.
...
Mada mi se sada, na treći pogled, čini izglednijom tvorba ni-podъ-šta: nipod(a)štavati (ili nipod(a)štovati čime bi smo razetimologizovali i glagol poštovati koji je etimologijski vezan za prilog pošto (poštovati = ceniti, pošto? = cena?)). Nipod(a)štavati značilo bi uopšte ne ceniti, što je blisko značenju same reči nipodaštavanje (omalovažavanje, obezvređivanje, prezir). Lalević: Nipodaštavati znači ponižavati, smatrati nekoga da je bez vrednosti, da ništa ne vredi i to ispoljavati stavom, rečju, ponižavanjem.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.439
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.439
Opšti/opći; opet
Glagolski pridev opšti/opći zbog kratke osnove gubi jezički osećaj GPS-a. Oblik (GPS-a) opšti/opći za čiji koren pretpostavljam glagol ići, (hod)iti koji bi imao duži oblik (ob)idući i kraći ob+i+aći/eći → obъći → opći čije bismo značenje, kada bismo analogizovali prema vrsti reči (GPS), prilično uspešno mogli podudariti sa obuhvatajući. Iz istoga korena verovatno možemo iscrpeti i etimologiju priloga opet (ob+it → obъt → obet → opet = ponovo ići). Dakle, opšti/opći bi izvorno značilo obuhvatajući (ili bukvalnije, obilazeći).
Glagolski pridev opšti/opći zbog kratke osnove gubi jezički osećaj GPS-a. Oblik (GPS-a) opšti/opći za čiji koren pretpostavljam glagol ići, (hod)iti koji bi imao duži oblik (ob)idući i kraći ob+i+aći/eći → obъći → opći čije bismo značenje, kada bismo analogizovali prema vrsti reči (GPS), prilično uspešno mogli podudariti sa obuhvatajući. Iz istoga korena verovatno možemo iscrpeti i etimologiju priloga opet (ob+it → obъt → obet → opet = ponovo ići). Dakle, opšti/opći bi izvorno značilo obuhvatajući (ili bukvalnije, obilazeći).
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.439
Sinonim bi bio obescenjivati.
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.446
Често чујем да користе багателисати у том значењу.
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.446
Да ли је некада неко размишљао о томе како то да називи за неколико врста дрвећа почињу на ја-. Јаблан, јавор, јасика, јасен, јабука. Жалосну врбу негде зову јадика, мада ту етимологија можемо рећи да је транспарентна. Има још неколико ботаничких назива, премда није о дрвећу реч: јагорчевина (с варијететима јаглац, јаглика), јасенак, јагода...
Poslednja izmena:
gost 246399
Aktivan član
- Poruka
- 1.554
Я нѣсам, али йе питање веома занимљиво. Када будем стигао, погледаћу по корѣнских рѣчницих. Можда тамо има нечега.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.439
Ranac.
26. jul 2012.
Za ranac se kaže da je poreklom od nemačke reči Ranzen, dok se u nemačkom etimološkom rečniku (Köbler, Gerhard, Deutsches Etymologisches Wörterbuch, 1995) ta reč ne pojavljuje.
Sklon sam verovati da reč dolazi od starijeg srpskog oblika hranac, torba za hranu.
26. jul 2012.
Za ranac se kaže da je poreklom od nemačke reči Ranzen, dok se u nemačkom etimološkom rečniku (Köbler, Gerhard, Deutsches Etymologisches Wörterbuch, 1995) ta reč ne pojavljuje.
Sklon sam verovati da reč dolazi od starijeg srpskog oblika hranac, torba za hranu.
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
I dan danas u nemackom jeziku ne postoji drugi izraz osim tog Ranzen, a znaci isto sto znaci i u srpskom.
Pa tako imamo i "Schulranzen" , to je ono sto deca nose na ledjima kada idu u skolu.
Potice zaista od nekakvog "samara" , a iz vremena kada su se na konjima ( sa strane) nosili ti "ranchevi" a u njima je bilo i hrane, vode
i statijagaznamstasve.
Znaci,ranac je cisto nemacka rec, ne cak ni austrijska, Vecina iskvarenog nemackog dolazi iz Austrije, mnogo manje iz knjizevnog nemackog jezika.
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Sad će gos'n Bastiani da se složi s većom izvesnošću moje nove ideje koja se odnosi na činjenicu da je klanac mesto postavljanja zasede. Štaviše, sama reč klanac mogla bi biti sinonim za zasedu, a gde je zaseda - tu lako može doći do klanja.
Karavan je ušao u "klanac". Zapazi da je ženski rod od klanac - klanica.
Klanja su se uvek dogadjala na livadama, sirokim poljima, nikada u tim tesnacima, cista je
slucajnost da imaju veze glagol "klati" i " taj tesnac "klanac".
A ovio za klanice se valjda zezas.
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.446
Паде ми на памет да је за језичку анализу захвално презиме једног некадашњег политичара са презименом Туђман 
. Прво што се примети јесте да је наизглед изведено од придева "туђ", међутим сећам се да је Јован Ћирилов својевремено у својој језичкој колумни навео да по свему судећи потиче од назива за Немца, онако као су они називали себе, а Словени то чули као Тојч(ман).
Када мало размисли човек па то заправо може да буде иста ствар. Придев "туђ" могао би да потиче од речи "тојч", којом су означавали странца, пошто данас верујемо да су једини странци за које су стари Словени знали били Немци. Као што су Немце називали Немцима" од речи "нем" - неразумљив, тако су можда реч за нешто што је страно (туђе) узели од ендонима којим су Немци себе називали (а и Словени понекад) - тојч.
. Прво што се примети јесте да је наизглед изведено од придева "туђ", међутим сећам се да је Јован Ћирилов својевремено у својој језичкој колумни навео да по свему судећи потиче од назива за Немца, онако као су они називали себе, а Словени то чули као Тојч(ман). Када мало размисли човек па то заправо може да буде иста ствар. Придев "туђ" могао би да потиче од речи "тојч", којом су означавали странца, пошто данас верујемо да су једини странци за које су стари Словени знали били Немци. Као што су Немце називали Немцима" од речи "нем" - неразумљив, тако су можда реч за нешто што је страно (туђе) узели од ендонима којим су Немци себе називали (а и Словени понекад) - тојч.
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Паде ми на памет да је за језичку анализу захвално презиме једног некадашњег политичара са презименом Туђман
Када мало размисли човек па то заправо може да буде иста ствар. Придев "туђ" могао би да потиче од речи "тојч", којом су означавали странца, пошто данас верујемо да су једини странци за које су стари Словени знали били Немци. Као што су Немце називали Немцима" од речи "нем" - неразумљив, тако су можда реч за нешто што је страно (туђе) узели од ендонима којим су Немци себе називали (а и Словени понекад) - тојч.
Ne, meni nije logicno.
Utoliko pre sto sto su na prostorima bivse YU ziveli Shvabe, a koji su i sebe tako nazivali jer su stvarno i bili to.
Dosli su u vreme dok Nemacka ili Nemac nije ni postojao, postojao je samo nemacki kao pridev, ali se to odnosili na jezik, kulturu,
manje na istoriju.
Kod nas je uobicajeno da samoglasnik bude a, nikako u, pa tako imamo dajch ( cuveni dizel motor ugradjivan u Magirus kamione) generacijama
je imao ime Dajc
Na danasnjoj granici Nemacka /Ceshka zivela su zaista jedni pored drugih germanska i slovenska plemena, nisu mogli da se sporazumeju
pa si uh tako Sloveni mrtvi ladni proglasili nemima. Otuda u svim slovenski ( ali9 samo slovenskim) jezicima to Nemac, Nemacka, nemacki
( u svim varijacijama), pri cemu samo Rusi drzavu nazivaju Germanija.
Nemacka je valjda jedina zemlja na ovom svetu koja ima u svim jezicikma drugaciji naziv, pa tako imamo Germaniju, Alemaniju, Nemacku,
Tüskland, ali i Deutschland, Ima na skandinavskim jezicim ( Finska) , ali i na holandskom opet neki drugi naziv,. ali me mrzi da guglam.
Uostalom i Holandija ima nekoliko imena
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.446
Ne, meni nije logicno.
Utoliko pre sto sto su na prostorima bivse YU ziveli Shvabe, a koji su i sebe tako nazivali jer su stvarno i bili to.
Dosli su u vreme dok Nemacka ili Nemac nije ni postojao, postojao je samo nemacki kao pridev, ali se to odnosili na jezik, kulturu,
manje na istoriju.
Kod nas je uobicajeno da samoglasnik bude a, nikako u, pa tako imamo dajch ( cuveni dizel motor ugradjivan u Magirus kamione) generacijama
je imao ime Dajc
Na danasnjoj granici Nemacka /Ceshka zivela su zaista jedni pored drugih germanska i slovenska plemena, nisu mogli da se sporazumeju
pa si uh tako Sloveni mrtvi ladni proglasili nemima. Otuda u svim slovenski ( ali9 samo slovenskim) jezicima to Nemac, Nemacka, nemacki
( u svim varijacijama), pri cemu samo Rusi drzavu nazivaju Germanija.
Nemacka je valjda jedina zemlja na ovom svetu koja ima u svim jezicikma drugaciji naziv, pa tako imamo Germaniju, Alemaniju, Nemacku,
Tüskland, ali i Deutschland, Ima na skandinavskim jezicim ( Finska) , ali i na holandskom opet neki drugi naziv,. ali me mrzi da guglam.
Uostalom i Holandija ima nekoliko imena
Све што кажеш ми је скроз ОК, једино не разумем шта ти није логично.
То са Швабама је вероватно тако како кажеш, али реч је о језичком процесу који мнооого старији од наших контаката са банатским Швабама.
У праву си и за то да смо ми усвојили да самогласник буде а, па смо говорили "дајц" за камион (одличан пример), али ако хоћемо да будемо до краја прецизни, онда морамо да кажемо и да смо д чули као т, па су "дојчери" понекад били "тајчери". У "Височкој хроници" словеначког романописци Ивана Тавчара, која описује насељавање Немаца на простор данашње Словеније у 17. веку, за те дошљаке се користи назив "Тајчери", као етноним.
Да напоменем да је на јадранском приморју за Немце коришћен искривљен италијански облик Тудешак.
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Све што кажеш ми је скроз ОК, једино не разумем шта ти није логично.
То са Швабама је вероватно тако како кажеш, али реч је о језичком процесу који мнооого старији од наших контаката са банатским Швабама.
У праву си и за то да смо ми усвојили да самогласник буде а, па смо говорили "дајц" за камион (одличан пример), али ако хоћемо да будемо до краја прецизни, онда морамо да кажемо и да смо д чули као т, па су "дојчери" понекад били "тајчери". У "Височкој хроници" словеначког романописци Ивана Тавчара, која описује насељавање Немаца на простор данашње Словеније у 17. веку, за те дошљаке се користи назив "Тајчери", као етноним.
Да напоменем да је на јадранском приморју за Немце коришћен искривљен италијански облик Тудешак.
OK je to sve, nego dolazimo u situaciju da je sve sto je "tudje, tudjinac i tudjina" zapravo nemackog porekla.
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.446
Na neki način tako ispada. Iskoristiću priliku da ukažem da postavljač ove teme i ugledni bloger Mrkalj
ima pretpostavku da latinska reč za roba (slavus) dolazi od endonima Sloven, Slaven jer su u nekom period rimske istorije robovi popunjavani iz redova slovenskog naroda. Sasvim analogno, slovenska reč za tuđina bi mogla da dolazi od nemačkog endonima dojč, tojč, pošto su to bili jedini tuđini za koje su znali. Nije besmisleno, a?
Mislim, ja to onako, ovo je tema za nagađanja.