Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.446
Mislim da se skandinavski Goran izgovara bitno drugacije od naseg. Samo se isto pise. I kod nas je to ime sasvim novog datuma.
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Tradicionalan nacin sahranjivanja starih Slovena
Cin sahrane pratila je Trisna - ritual tokom koga su ljudi jeli,pili i demonstrirali svoje borbene vestine..
Čuvati?
А по логици Германа, оно што није 200% доказано као Словенско је природно германско
Кад помињеш старе речи, паде ми једна на памет: хижа. Јеси ли слушала то у твом крају?
Хижа је кућа, зар не?
Без почетног х, само ижа. Много се ретко чује, само је старци користе.
То је најједноставнија и најскромнија кућа, прављена од лепа (лепеница, чатмара) и покривена ћерамидом..од улаза се одмах види огњиште од лепа (понекад и пушница на исти димњак величине метар на метар)..понекад се дода још једна просторија, малена, тек да стане кревет. Отприлике има 10-20 кмв највише. Кад су почели да лепе веће и пространије куће у истом дворишту, ижа је остала као кухиња, и летња и зимска..а већа кућа је имала само собе за госте и спавање, без кухиње (и мириса).
Негде изговарају и изба, ваљда ту биваш и избиваш
Ко има ижу, има и порекло, он је из Маркове,Станкове итд иже..знају му се преци, "наш је"..Читала сам на мрежи неке разговоре да одатле потиче наставак -ић или -ик или -иц у свим словенским презименима.
Кратак преглед мреже:
Chyža, Словачка, https://en.wiktionary.org/wiki/hiža
Хижа..*xyža, Хрватска https://hr.wiktionary.org/wiki/hiža
Hiša, Словенија, https://sl.wikipedia.org/wiki/Hiša
Хижа, Ижа, Војводина https://sr.wiktionary.org/wiki/hiža
Ижа, Тимок, https://books.google.rs/books?id=mO...ved=0ahUKEwjxsoPok9nVAhWrNpoKHUmHCEYQ6AEILjAC
Ижа, Пирот (...U kuću se ulazi sa trema u hol prizemlja,...Pored hola su iža i ognjište )http://test.muzejpirot.com/o-kuci/
Ижиште= кућиште https://books.google.rs/books/conte...sig=ACfU3U1OQOgqG90V-cS7L8HLlrUu85SSVg&edge=0
.. просторија у којој је огњиште, где гори ватра, у српском народу познато под називом кућа, ижа, ..https://books.google.rs/books?id=R4...HUmHCEYQ6AEIKTAB#v=onepage&q=кућа ижа&f=false
..оџаклија, ижа (на бугарском кшта)..https://books.google.rs/books?id=6I...vCxoQ6AEIOzAF#v=onepage&q=ижа огњиште&f=false
Jeste kuća, al švapska, preuzeto iz pragermanskog *husa-.
Po čuvenju - nečuveno!
To je nesvršeni vid glagola čuti.
Čuti znači isto što i biti budan = bdeti.
Znao sam da je slovenska osnova, ali vecina Slovena upotrebljava rec hraniti i mi smo je zadrazli kroz rec telohranitelj.
Присетих се једног ишчезлог, тј. германизованог словенског племена, па мало прочепрках по мрежи.
То племе се звало Хижани.
Надам се да се можете снаћи с руским и пољским текстом и да нема потребе да преводим.
Ево нешто из руских извора:В состав велетов входили хижане (кессины), черезпеняне (цирципаны), толлензы (доленцы), укряне, стодоране и редари (ротари). Князь последних одновременно возглавлял все племенное сообщество велетов. Локализуются редари в окрестностях Редегоста (Ретры), где находился языческий храм Сварожича Радогоста, упоминаемый в трудах Адама Бременского и Гельмольда. Ретра была разгромлена немцами в 1127 г. Археологически она не изучена, предполагается лишь, что находилась близ нынешнего Нейбранденбурга. Черезпеняне обитали за рекой Пеене (Пена) и названы от этого гидронима. Между черезпенянами и варнами жили хижане (от славянского хыжь — хижина).
Славяне. Историко-археологическое исследование - В. В. Седов
Pogledajte prilog 535045
Из пољских извора:Chyżanie, Chyżyni, Kicyni, niem. Kessiner – średniowieczne plemię słowiańskie należące do grupy plemion wieleckich (Związek wielecki).
Nazwa Kessiner może pochodzić od określenia chyże oznaczające osady o charakterze rybackim, przeważnie posiadające własną strukturę organizacyjną. Według Tadeusza Lehra-Spławińskiego Chyżanie/Chyżyni to nazwa słowiańska utworzona od rdzenia chyz (por. chyža - "chata", ros. хижа, хижина (chiża, chiżyna), ukr. хижа ts., słn. hiša "dom", ser./bułg./mac. хижа (chiża) "chata", schr. hiža, słw. chyža "chata" stąd: Chyżne) z sufiksem -in-. Mikołaj Rudnicki rekonstruował ją jako Kicyni, od kica, obocznie do kca, kuca "chata, dom"[1] (obecnie schr. kuća/kућа "dom"). Zamieszkiwali ziemie nadbałtyckie nad środkową i dolną Warnawą (Warnową?). Główny gród: Chyżyn. Brali udział w wojnie domowej Związku wieleckiego (1057–1060) walczyli przeciwko Redarom wraz z Czerepianami i ponieśli klęskę. W roku 1166 zostali włączeni do państwa obodrzyckiego.
Adam Turasiewicz, Dzieje polityczne Obodrzyców: od IX wieku do utraty niepodległości w latach 1160–1164
Pogledajte prilog 535046
Pogledajte prilog 535047
Дакле, дом, кућа или хижа.
✧ prasl. *granica (rus. graníca, polj. granica) ≃ v. grana
WORD: грани́ца
GENERAL: укр. грани́ця, болг. гра́ница, сербохорв. гра̀ница, словен. grȃnica, чеш. hranice, польск. granica. К грань см. Бернекер 1, 346.
TRUBACHEV: [См. специально Теньер, BSL 30, 1930, стр. 174 и сл.; Мошинский, JP 36, 1956, стр. 109 и сл. -- Т.]
PAGES: 1,452
Подсетимо се овога:
Присетих се једног ишчезлог, тј. германизованог словенског племена, па мало прочепрках по мрежи.
То племе се звало Хижани.
Дакле, дом, кућа или хижа.
Која је веза између ПОЈ (појати=певати) и ПОЈ (напојити неког) ?
Ptica, kada pije (poji se), čini slično kao da poje.
Која је веза између ПОЈ (појати=певати) и ПОЈ (напојити неког) ?
...значи, да набавим двоглед па у проверу?
Немају никакве етимолошке везе, то су превоји двају различитих корена - певати и пити.Која је веза између ПОЈ (појати=певати) и ПОЈ (напојити неког) ?
Немају никакве етимолошке везе, то су превоји двају различитих корена - певати и пити.
Изворни инфинитив био је пѣти, а презентски облици имали су коренски превој пој- (појем, појеш) (упоредити старословенско пѣти - поѭ, руско петь - пою, словеначко peti - pojem) У црквеном језику инфинитив је замењен новијим обликом појати насталим према презентским облицима. У народном језику пѣти је проширено уметком -ва-, а старији презенти замењени су новима насталим према инфинитиву, отуда данашње п(ј)евати - п(ј)евам.Пој – појати.
П(ј)ев – п(ј)евати.
A šta su пити i пѣти ako ne oblici istog glagola? Up. sejati, sevati i sijati. Jedno je indogermanska demagogija, a drugo otvorenost ka mogućnosti objašnjenja fonološkog minimuma i samog nastanka korena u prasrpskom (srpskom/slovenskom) jeziku.Немају никакве етимолошке везе, то су превоји двају различитих корена - певати и пити.