Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.446
Mislim da se skandinavski Goran izgovara bitno drugacije od naseg. Samo se isto pise. I kod nas je to ime sasvim novog datuma.
-
- Popularno:
- Kako voditi ljubav sa devojkom a ne...
- Srpska vraća svoju vojsku i pravosuđe:...
- Gledam neki film
- Sa čime odčepiti odvod?
- Rusija će pobediti
- Pomreće milioni, žele da antihrista...
- О каквом жигу геноцидности баронишу?
- Srpska politika pred svršenim činom!...
- Enterijer naših baka
- Ukrajina je možda upravo prešla...
Etimolomija
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
Rasa
race (n.2)
"people of common descent," a word from the 16th century, from Middle French race, earlier razza "race, breed, lineage, family" (16c.), possibly from Italian razza, of unknown origin (cognate with Spanish and Portuguese raza). Etymologists say no connection with Latin radix "root," though they admit this might have influenced the "tribe, nation" sense.
Očigledno se radi o još jednoj srpskoj pozajmljenici u latinskom jeziku, jer reč rasa povezana je sa rečima rast, naraštaj koja je opet korenski vezana sa roditi (rod+ti daje rosti tj. rasti), a rasa jeste velika porodica ljudiili životinja.
- - - - - - - - - -
Konoplja
✧ prasl. *konoplь: konoplja (rus. konopljá, polj. konop)
vulg. lat. *canapis
stvnjem. hanaf,
grč. kánnabis
Srbija je područje na kojem se tradicionalno uzgaja konoplja. Odatle je reč ušla u grči jezik. Mi imamo izvedeno i konop, konopac, ali i konac, takođe, pored ko-nop i kanap (k6n6p6) imamo i s-nop, a svako zna da žene konoplju zakopaju u rečni pesak, ostave tri nedelje da istrule ovoji snopova vlakana, pa onda vlakna iz snopova koriste predivo.
Dakle, već prema širokom etimološkom gnezdu (konoplja, konop, konopac, konac, snop) vidimo da reč nije uzeta od Grka koji nikada nisu gajili konoplju, već da je reč duboko u srpskom jeziku i da su je samo od nas koji je gajimo mogli preuzeti Grci.
Nadalje već prema tome što se reč streće kod Poljaka i Rusa govori u prilog tome da je nisu "Srbi pokupili od Grka ili Rimljana na Balkanu pri doseobi".
Banja, badanj
Banja ne dolazi od italijanskog bagno nego italijansko bagno, bagnare dolazi od našeg banja, koje dolazi od badnja ili badanj (kada, korito) što dolazi od glagola bosti, badati u značenju tehnološkog postupka dubljenja kojim su se korita pravila. Od tog zanata danas su nam ostala prezimena Badnjar i Badnjarević prema zanatu kojim su se bavili upravo proizvođači korita:
Badanj - Badnja
- - - - - - - - - -
Badnjak, badnje veče
S jedne strane grana sa hrasta badnjaka bila bi svakako grana sa velikog drveta hrasta koji može poslužiti za izdradu badanja, tj. korita. Tim poslom bavi se badnjar. Ali sam skloniji povezivanju reči badnjak s glagolom bdeti tj. imenicom bdenje. Badnjak je onaj koji "pomaže" u bdenju na badnje (bdejuće) veče pred Božić.
race (n.2)
"people of common descent," a word from the 16th century, from Middle French race, earlier razza "race, breed, lineage, family" (16c.), possibly from Italian razza, of unknown origin (cognate with Spanish and Portuguese raza). Etymologists say no connection with Latin radix "root," though they admit this might have influenced the "tribe, nation" sense.
Očigledno se radi o još jednoj srpskoj pozajmljenici u latinskom jeziku, jer reč rasa povezana je sa rečima rast, naraštaj koja je opet korenski vezana sa roditi (rod+ti daje rosti tj. rasti), a rasa jeste velika porodica ljudiili životinja.
- - - - - - - - - -
Konoplja
✧ prasl. *konoplь: konoplja (rus. konopljá, polj. konop)
vulg. lat. *canapis
stvnjem. hanaf,
grč. kánnabis
Srbija je područje na kojem se tradicionalno uzgaja konoplja. Odatle je reč ušla u grči jezik. Mi imamo izvedeno i konop, konopac, ali i konac, takođe, pored ko-nop i kanap (k6n6p6) imamo i s-nop, a svako zna da žene konoplju zakopaju u rečni pesak, ostave tri nedelje da istrule ovoji snopova vlakana, pa onda vlakna iz snopova koriste predivo.
Dakle, već prema širokom etimološkom gnezdu (konoplja, konop, konopac, konac, snop) vidimo da reč nije uzeta od Grka koji nikada nisu gajili konoplju, već da je reč duboko u srpskom jeziku i da su je samo od nas koji je gajimo mogli preuzeti Grci.
Nadalje već prema tome što se reč streće kod Poljaka i Rusa govori u prilog tome da je nisu "Srbi pokupili od Grka ili Rimljana na Balkanu pri doseobi".
Banja, badanj
Banja ne dolazi od italijanskog bagno nego italijansko bagno, bagnare dolazi od našeg banja, koje dolazi od badnja ili badanj (kada, korito) što dolazi od glagola bosti, badati u značenju tehnološkog postupka dubljenja kojim su se korita pravila. Od tog zanata danas su nam ostala prezimena Badnjar i Badnjarević prema zanatu kojim su se bavili upravo proizvođači korita:
Badanj - Badnja
- - - - - - - - - -
Badnjak, badnje veče
S jedne strane grana sa hrasta badnjaka bila bi svakako grana sa velikog drveta hrasta koji može poslužiti za izdradu badanja, tj. korita. Tim poslom bavi se badnjar. Ali sam skloniji povezivanju reči badnjak s glagolom bdeti tj. imenicom bdenje. Badnjak je onaj koji "pomaže" u bdenju na badnje (bdejuće) veče pred Božić.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
Košulja
✧ prasl. *košulja (rus. košúlja, polj. koszula, češ. košile)
lat. casula: ogrtač
Košulja je svakako srpska reč:
koža - kožuh - *kožuj - *kožuja - košuja - košulja ili
koža - *kož-ul-a - *košula - košulja
Njeno prisustvo u svim slovenskim jezicima govori u prilog tezi da je reč slovenska, a kompromituje tezu da je u pitanju reč koju su Srbi primili na Balkanu od starosedelaca.
Gunj
Isto važi za gunj, koji je verovatno iz srpskog ušao u latinske jezike:
✧ prasl. *gunja (rus. gúnja, polj. gunia) ← ? iran. (avest. gaona-: kosa, dlaka)
Opet, kao i kod konoplje (ili rena), imamo ovce na Balkanu, a reč širom slovenskog sveta.
✧ prasl. *košulja (rus. košúlja, polj. koszula, češ. košile)
lat. casula: ogrtač
Košulja je svakako srpska reč:
koža - kožuh - *kožuj - *kožuja - košuja - košulja ili
koža - *kož-ul-a - *košula - košulja
Njeno prisustvo u svim slovenskim jezicima govori u prilog tezi da je reč slovenska, a kompromituje tezu da je u pitanju reč koju su Srbi primili na Balkanu od starosedelaca.
Gunj
Isto važi za gunj, koji je verovatno iz srpskog ušao u latinske jezike:
✧ prasl. *gunja (rus. gúnja, polj. gunia) ← ? iran. (avest. gaona-: kosa, dlaka)
Opet, kao i kod konoplje (ili rena), imamo ovce na Balkanu, a reč širom slovenskog sveta.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
Glava (lat. calvus, calvitium, calvatus, calvaria)
Ovu vezu glava : calv- (lobanja, plešiv) uočio je još Pavle Solarić. Radi se o očiglednoj metatezi likvida (upr. sa istočnoslovenskim mnogolasjem - rus. golova) i obezvučenju početnog g u k pri prelasku reči iz starosrpskog u latinski jezik.
Ovu vezu glava : calv- (lobanja, plešiv) uočio je još Pavle Solarić. Radi se o očiglednoj metatezi likvida (upr. sa istočnoslovenskim mnogolasjem - rus. golova) i obezvučenju početnog g u k pri prelasku reči iz starosrpskog u latinski jezik.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
Bor
✧ prasl. *borъ (rus. bor: borova šuma, polj. bór) ≃ stengl. bearu: šuma
Reč dolazi od korena bod (bosti, badati) + r. Zbog dugog akcenta na korenskom vokalu d se gubi ispred r.
- - - - - - - - - -
Smreka, smrča
Reč smreka i smrča dolaze od korena mrak, odnosno glagola smračiti jer su smrekove krošnje gotovo neprobojne za svetlost i u njihovim šumama vlada mrak - smrak, sumrak.
✧ prasl. *smerka (ukr. smeréka, češ. smrek) ≃ armen. mayr
✧ prasl. *borъ (rus. bor: borova šuma, polj. bór) ≃ stengl. bearu: šuma
Reč dolazi od korena bod (bosti, badati) + r. Zbog dugog akcenta na korenskom vokalu d se gubi ispred r.
- - - - - - - - - -
Smreka, smrča
Reč smreka i smrča dolaze od korena mrak, odnosno glagola smračiti jer su smrekove krošnje gotovo neprobojne za svetlost i u njihovim šumama vlada mrak - smrak, sumrak.
✧ prasl. *smerka (ukr. smeréka, češ. smrek) ≃ armen. mayr
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
Smrdeti, smrad (fr. merde, lat. merda. grč. mýron)
✧ prasl. *smordъ, *smьrdeti (rus. smerdét', polj. śmierdzieć), lit. smirdėti ≃ lat. merda: izmet
✧ prasl. *smordъ, *smьrdeti (rus. smerdét', polj. śmierdzieć), lit. smirdėti ≃ lat. merda: izmet
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
На једној од тема пдф Историја збуњујућа ошишана латиница: да ли је Тризна или Тришна?
Подсетила ме је реч на Кришнин пост у теми "Локализми далматских Срба" да је Трифун-Тривун, и мој додатак да су дани окоТривуњдана Тривунци, дани посвећениТриши.
На мрежи нађох различите теорије о значењу појма Тризна: од тога да потиче од ознаке за трогодишњу животињу- (ован трозимац) која је била на трпези на дан сахране , затим да означава празан простор око извора у центру села (у Босни је чест топоним Трзан/Трзна за место са извором), до именовања централне сеоске раскрнице на којој су се одржавали сабори, игре уз песме, борбена такмичења и сл. Има тумачења да се тризна односи на трзан или трзиа што значи ледина. шири простор, чистина на којој се обичај вршио, обично изван гробља.
https://books.google.rs/books?id=v0...dAQ6AEIOzAD#v=onepage&q=тризна обичај&f=false
По записима, изгледа да је најстарији помен у Несторовој хроници почетком 12.века:: „Аште ко умрјаше, творјаше тризну над ним.“
Зашто је на то надодато тумачење да се покојнику за испраћај приреде ратне, свечане игре, не знам, али тако сада по мрежи тумаче. Може да има везе са сачуваним називом Трзни, за витешке ратне игре у Босни
https://books.google.rs/books/conte...sig=ACfU3U3eAtfct4zHySmpYLpHsbQCIn2hsQ&edge=0
и могућим војним парадама на сахрани војног вође.
Имате неку идеју ?
Подсетила ме је реч на Кришнин пост у теми "Локализми далматских Срба" да је Трифун-Тривун, и мој додатак да су дани окоТривуњдана Тривунци, дани посвећениТриши.
На мрежи нађох различите теорије о значењу појма Тризна: од тога да потиче од ознаке за трогодишњу животињу- (ован трозимац) која је била на трпези на дан сахране , затим да означава празан простор око извора у центру села (у Босни је чест топоним Трзан/Трзна за место са извором), до именовања централне сеоске раскрнице на којој су се одржавали сабори, игре уз песме, борбена такмичења и сл. Има тумачења да се тризна односи на трзан или трзиа што значи ледина. шири простор, чистина на којој се обичај вршио, обично изван гробља.
https://books.google.rs/books?id=v0...dAQ6AEIOzAD#v=onepage&q=тризна обичај&f=false
По записима, изгледа да је најстарији помен у Несторовој хроници почетком 12.века:: „Аште ко умрјаше, творјаше тризну над ним.“
Зашто је на то надодато тумачење да се покојнику за испраћај приреде ратне, свечане игре, не знам, али тако сада по мрежи тумаче. Може да има везе са сачуваним називом Трзни, за витешке ратне игре у Босни
https://books.google.rs/books/conte...sig=ACfU3U3eAtfct4zHySmpYLpHsbQCIn2hsQ&edge=0
и могућим војним парадама на сахрани војног вође.
Имате неку идеју ?
Poslednja izmena:
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 60.872
Čuvati?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
Po čuvenju - nečuveno!
To je nesvršeni vid glagola čuti.
Čuti znači isto što i biti budan = bdeti.
Slavan
Poznat
- Poruka
- 9.506
Подсетимо се овога:
Присетих се једног ишчезлог, тј. германизованог словенског племена, па мало прочепрках по мрежи.
То племе се звало Хижани.
Надам се да се можете снаћи с руским и пољским текстом и да нема потребе да преводим.
Ево нешто из руских извора:
Из пољских извора:
Дакле, дом, кућа или хижа.
А по логици Германа, оно што није 200% доказано као Словенско је природно германско
Без почетног х, само ижа. Много се ретко чује, само је старци користе.
То је најједноставнија и најскромнија кућа, прављена од лепа (лепеница, чатмара) и покривена ћерамидом..од улаза се одмах види огњиште од лепа (понекад и пушница на исти димњак величине метар на метар)..понекад се дода још једна просторија, малена, тек да стане кревет. Отприлике има 10-20 кмв највише. Кад су почели да лепе веће и пространије куће у истом дворишту, ижа је остала као кухиња, и летња и зимска..а већа кућа је имала само собе за госте и спавање, без кухиње (и мириса).
Негде изговарају и изба, ваљда ту биваш и избиваш
Ко има ижу, има и порекло, он је из Маркове,Станкове итд иже..знају му се преци, "наш је"..Читала сам на мрежи неке разговоре да одатле потиче наставак -ић или -ик или -иц у свим словенским презименима.
Кратак преглед мреже:
Chyža, Словачка, https://en.wiktionary.org/wiki/hiža
Хижа..*xyža, Хрватска https://hr.wiktionary.org/wiki/hiža
Hiša, Словенија, https://sl.wikipedia.org/wiki/Hiša
Хижа, Ижа, Војводина https://sr.wiktionary.org/wiki/hiža
Ижа, Тимок, https://books.google.rs/books?id=mO...ved=0ahUKEwjxsoPok9nVAhWrNpoKHUmHCEYQ6AEILjAC
Ижа, Пирот (...U kuću se ulazi sa trema u hol prizemlja,...Pored hola su iža i ognjište )http://test.muzejpirot.com/o-kuci/
Ижиште= кућиште https://books.google.rs/books/conte...sig=ACfU3U1OQOgqG90V-cS7L8HLlrUu85SSVg&edge=0
.. просторија у којој је огњиште, где гори ватра, у српском народу познато под називом кућа, ижа, ..https://books.google.rs/books?id=R4...HUmHCEYQ6AEIKTAB#v=onepage&q=кућа ижа&f=false
..оџаклија, ижа (на бугарском кшта)..https://books.google.rs/books?id=6I...vCxoQ6AEIOzAF#v=onepage&q=ижа огњиште&f=false
Jeste kuća, al švapska, preuzeto iz pragermanskog *husa-.
Присетих се једног ишчезлог, тј. германизованог словенског племена, па мало прочепрках по мрежи.
То племе се звало Хижани.
Надам се да се можете снаћи с руским и пољским текстом и да нема потребе да преводим.
Ево нешто из руских извора:
В состав велетов входили хижане (кессины), черезпеняне (цирципаны), толлензы (доленцы), укряне, стодоране и редари (ротари). Князь последних одновременно возглавлял все племенное сообщество велетов. Локализуются редари в окрестностях Редегоста (Ретры), где находился языческий храм Сварожича Радогоста, упоминаемый в трудах Адама Бременского и Гельмольда. Ретра была разгромлена немцами в 1127 г. Археологически она не изучена, предполагается лишь, что находилась близ нынешнего Нейбранденбурга. Черезпеняне обитали за рекой Пеене (Пена) и названы от этого гидронима. Между черезпенянами и варнами жили хижане (от славянского хыжь — хижина).
Славяне. Историко-археологическое исследование - В. В. Седов
Славяне. Историко-археологическое исследование - В. В. Седов
Из пољских извора:
Chyżanie, Chyżyni, Kicyni, niem. Kessiner – średniowieczne plemię słowiańskie należące do grupy plemion wieleckich (Związek wielecki).
Nazwa Kessiner może pochodzić od określenia chyże oznaczające osady o charakterze rybackim, przeważnie posiadające własną strukturę organizacyjną. Według Tadeusza Lehra-Spławińskiego Chyżanie/Chyżyni to nazwa słowiańska utworzona od rdzenia chyz (por. chyža - "chata", ros. хижа, хижина (chiża, chiżyna), ukr. хижа ts., słn. hiša "dom", ser./bułg./mac. хижа (chiża) "chata", schr. hiža, słw. chyža "chata" stąd: Chyżne) z sufiksem -in-. Mikołaj Rudnicki rekonstruował ją jako Kicyni, od kica, obocznie do kca, kuca "chata, dom"[1] (obecnie schr. kuća/kућа "dom"). Zamieszkiwali ziemie nadbałtyckie nad środkową i dolną Warnawą (Warnową?). Główny gród: Chyżyn. Brali udział w wojnie domowej Związku wieleckiego (1057–1060) walczyli przeciwko Redarom wraz z Czerepianami i ponieśli klęskę. W roku 1166 zostali włączeni do państwa obodrzyckiego.
Adam Turasiewicz, Dzieje polityczne Obodrzyców: od IX wieku do utraty niepodległości w latach 1160–1164
Nazwa Kessiner może pochodzić od określenia chyże oznaczające osady o charakterze rybackim, przeważnie posiadające własną strukturę organizacyjną. Według Tadeusza Lehra-Spławińskiego Chyżanie/Chyżyni to nazwa słowiańska utworzona od rdzenia chyz (por. chyža - "chata", ros. хижа, хижина (chiża, chiżyna), ukr. хижа ts., słn. hiša "dom", ser./bułg./mac. хижа (chiża) "chata", schr. hiža, słw. chyža "chata" stąd: Chyżne) z sufiksem -in-. Mikołaj Rudnicki rekonstruował ją jako Kicyni, od kica, obocznie do kca, kuca "chata, dom"[1] (obecnie schr. kuća/kућа "dom"). Zamieszkiwali ziemie nadbałtyckie nad środkową i dolną Warnawą (Warnową?). Główny gród: Chyżyn. Brali udział w wojnie domowej Związku wieleckiego (1057–1060) walczyli przeciwko Redarom wraz z Czerepianami i ponieśli klęskę. W roku 1166 zostali włączeni do państwa obodrzyckiego.
Adam Turasiewicz, Dzieje polityczne Obodrzyców: od IX wieku do utraty niepodległości w latach 1160–1164
Дакле, дом, кућа или хижа.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 60.872
Po čuvenju - nečuveno!
To je nesvršeni vid glagola čuti.
Čuti znači isto što i biti budan = bdeti.
Znao sam da je slovenska osnova, ali vecina Slovena upotrebljava rec hraniti i mi smo je zadrazli kroz rec telohranitelj.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
Imamo hraniti u značenju čuvati i u himni, i u reči sahrana, pismohrana (arhiva, depo dokumenata), ohrana (dobro, to je ruska bezb. služba), hranište ili sveto hranište (lat. tabernaculum - šator, ili svetohranište u rimokatoličkoj Crkvi označava prostor gdje se čuvaju posvećene hostije za svetu pričest).
- - - - - - - - - -
Odlično. Nije daleko od pameti da se shvati kako su Germani divljaci koji su počinili veliki genocid nad evropskim Indijancima - Srbima-Slovenima.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
Vrabac
Da su fonološke navike, tj. fonološka struktura jezika-sistema jači od etimologije vidimo i po savremenim metatezama - kako stranih tako i srpskih reči koje se nakon nastanka dodatno prilagođavaju fonološkoj strukturi srpskog jezika.
Primer za savremenu stranu reč koja spontano poprima oblik prema unutrašnjim fonološkim pravilima srpskog jezika je reč in-farkt koja se u narodu redovno izgovara kao in-frakt. Dakle, početni konsonantski skup tort dovodi se u oblik trot.
Primer za srpsku reč koja se od etimologije udaljava prilagođavajući se unutrašnjim fonološkim pravilima srpskog jezika je reč vorobac, koja se fonološki doživljava kao istočnoslovenska i zato prilagođava (usistemljuje) u vrabac (prema potencijalnoj analogiji vorota-vrata, golova-glava). Vorobac na starom srpskom jeziku inače znači pljačkaš ili kradljivac (onaj koji orobi), a naziv je dobio po glavnom odnosu vrapca-voropca sa čovekom - da mu krade hranu koju čovek nameni svojoj živini.
Vorobac - vrabac
Ako tome dodamo primere ponašanja srpskih reči u jezicima koji se nedavno sreću sa ovim rečima (npr. mađarski šljiva postaje silva, albanski blato postaje balto, engleski Mladen postaje Malden), prema tome, dakle, vidimo da etimologija nije ključna pri otkrivanju porekla reči, već je presudan fonološki sistem određenog jezika.
Da su fonološke navike, tj. fonološka struktura jezika-sistema jači od etimologije vidimo i po savremenim metatezama - kako stranih tako i srpskih reči koje se nakon nastanka dodatno prilagođavaju fonološkoj strukturi srpskog jezika.
Primer za savremenu stranu reč koja spontano poprima oblik prema unutrašnjim fonološkim pravilima srpskog jezika je reč in-farkt koja se u narodu redovno izgovara kao in-frakt. Dakle, početni konsonantski skup tort dovodi se u oblik trot.
Primer za srpsku reč koja se od etimologije udaljava prilagođavajući se unutrašnjim fonološkim pravilima srpskog jezika je reč vorobac, koja se fonološki doživljava kao istočnoslovenska i zato prilagođava (usistemljuje) u vrabac (prema potencijalnoj analogiji vorota-vrata, golova-glava). Vorobac na starom srpskom jeziku inače znači pljačkaš ili kradljivac (onaj koji orobi), a naziv je dobio po glavnom odnosu vrapca-voropca sa čovekom - da mu krade hranu koju čovek nameni svojoj živini.
Vorobac - vrabac
Ako tome dodamo primere ponašanja srpskih reči u jezicima koji se nedavno sreću sa ovim rečima (npr. mađarski šljiva postaje silva, albanski blato postaje balto, engleski Mladen postaje Malden), prema tome, dakle, vidimo da etimologija nije ključna pri otkrivanju porekla reči, već je presudan fonološki sistem određenog jezika.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
Granica
Kao primer kako etimologija ne funkcioniše prema prostim zakonitostima kako je to indogermanistika zamislila može nam poslužiti srpska reč granica. Danas je prihvaćeno da je ta reč nastala od srpske reči grana, međutim to nije tačno, nastala je od srpske reči hranica (ona koja se hrani tj. čuva i brani).
Zvanično:
Logika je, dakle, jača od arbitrarno nametnutih obrazaca indogermanističke komparativistike, a prema kojima bi izvorna reč trebalo da bude rekonstrusana kao granica. Kako vidimo, to nije tačno što znači da arbitrarno uspostavljena indogermanistička pravila itekako imaju odstupanja.
Kao primer kako etimologija ne funkcioniše prema prostim zakonitostima kako je to indogermanistika zamislila može nam poslužiti srpska reč granica. Danas je prihvaćeno da je ta reč nastala od srpske reči grana, međutim to nije tačno, nastala je od srpske reči hranica (ona koja se hrani tj. čuva i brani).
Zvanično:
Logika je, dakle, jača od arbitrarno nametnutih obrazaca indogermanističke komparativistike, a prema kojima bi izvorna reč trebalo da bude rekonstrusana kao granica. Kako vidimo, to nije tačno što znači da arbitrarno uspostavljena indogermanistička pravila itekako imaju odstupanja.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 60.872
Zanimljivo da su je Nemci prihvatili od Slovena, njihova rec glasi grenze.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Која је веза између ПОЈ (појати=певати) и ПОЈ (напојити неког) ?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
Ptica, kada pije (poji se), čini slično kao da poje.
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 7.967
Пилипенда
Poznat
- Poruka
- 9.081
Прија ми мисао да је нпр. вода ПОЈ за тијело, а пјесма (пој у најширем значењу, од поезије до музике) ПОЈ за душу.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
...значи, да набавим двоглед па у проверу?
Nabavi jato pilića.
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
ИгарЈ
Ističe se
- Poruka
- 2.432
Немају никакве етимолошке везе, то су превоји двају различитих корена - певати и пити.
Пилипенда
Poznat
- Poruka
- 9.081
ИгарЈ
Ističe se
- Poruka
- 2.432
Изворни инфинитив био је пѣти, а презентски облици имали су коренски превој пој- (појем, појеш) (упоредити старословенско пѣти - поѭ, руско петь - пою, словеначко peti - pojem) У црквеном језику инфинитив је замењен новијим обликом појати насталим према презентским облицима. У народном језику пѣти је проширено уметком -ва-, а старији презенти замењени су новима насталим према инфинитиву, отуда данашње п(ј)евати - п(ј)евам.
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.429
A šta su пити i пѣти ako ne oblici istog glagola? Up. sejati, sevati i sijati. Jedno je indogermanska demagogija, a drugo otvorenost ka mogućnosti objašnjenja fonološkog minimuma i samog nastanka korena u prasrpskom (srpskom/slovenskom) jeziku.