tema br. 6

...odoše...
11873419_511200785713031_4987392827980035229_n.jpg


 

Ova pesma je tada bila aktuelna, podseća i njega i mene na jedan dan. Bio je avgust. Bilo je strašno toplo. Imala sam strašnu tremu. Tada me je prvo put poljubio. Sećam se, zbunila ga je moja trema. Njegov pogled i osmeh u tom trenutku mi se urezao u pamćenje tako da čak i sada kada se prisetim toga, imam osećaj kao da je juče bilo. Obrglio me je rukama oko struka, ja sam svoje spustila na njegove grudi. Majica mu je bila mokra. Poljubio me je. Brada mu je mirisala na cigarete. Usne su mu bile mekane i tople. Odavno nisam osetila takav poljubac.

Ova pesma me podseća na taj trenutak.
 

Ova tema je odlična. Ne znam samo zašto nisam počela da postujem na njoj čim je postavljena.

I svaka pesma ima svoju priču. U ovom slučaju obe su posebne, i pesma i priča. Pitam se jesu li reči dovoljne da ispričam ono što želim. Često je teško pretvoriti u reči sva ona osećanja koja iz nas izviru, u mom slučaju posebno kada slušam muziku koja mi vraća drage uspomene.

Bila je zima. Jako hladan dan. Čini mi se da je padao sneg kao danas što pada. Bili smo kod mene. Doputovao je uprkos lošem vremenu. Ležala sam na njegovom ramenu, grlio me je jako i slušali smo ovu pesmu. Nismo pričali, povremeni pogledi su govorili sve. Neprocenjivo veče, neprocenjiva noć. Tako duboko urezana u pamćenje.

Muzika nas je spojila, između ostalog. Pomoću nje smo komunicirali, pomoću nje se razumeli.
 
Pomama za rukometom, pre tri decenije kad je Proleter harao evrokupovima, a u "Medison" se moglo uci za dzabaka uz neko klupsko obelezje, natontao sam baku da mi nastrika crveno-beli vuneni sal, jos mi stoji negde, ako ga nisu urnisali moljci, pa imao je bar dva metra duzine, mogao sam da se umotam u njega kao mumija, a nisam bio nimalo sitan klinac. :rotf:

 


Lovers walking around.

Lovers in the park.

I hate you.

I hate you the most on this f u c k i n g planet, you lovers.

You create the perfect forcefield around the earth,

just smiling over that horse,

irradiating that sense of joy and happiness.

You are a soldier.

I hate you soldiers.

And here is another private looking at me

like a phantom through the time.

And I become more angry against you,

more and more angry against your friends

against everyone can share the same feeling

I hate you lovers.

You are saving the whole earth from a mass invasion

from outer space

Just because we cannot be exposed to that unknow mistery that subject your life,

that tragical mental state that you call it

love.

:)


 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top