Vino

KOLUMNA ZLATKA ŽIVANIĆA

10 razloga zašto je vinska žurka bolja od pivske


Vinske žurke su pitomije i estetski prihvatljivije od pivskih. Veća je mogućnost da ćete na vinskoj žurci zavesti nekog, vaš društveni kapital na socijalnim mrežama porašće ako na njih postavite slike sa vinske žurke, a i zdravije je uživati u vinu i siru nego u pivu i smokiju. Ako i postoji osoba koja se dvoumi, Zlatko je tu da joj objasni kako stoje stvari!.

1. AMBALAŽA

Butelje su nepovratna ambalaža. Nemate potrebu kao kod piva da vukljate prazne gajbe u prodavnicu. Ako imate veće društvo, ne morate na terasi čuvati 2 gajbe ovog i 4 flaše onog vina (uvek ima neki koji baš pije to neko pivo).

2. UBIJANJE DOSADE

Vino je uvek dobro rešenje ako vam je dosadno na žurci (postoji opcija i da oterate goste...), ostavljate pušenje ili ne želite da grickate do besvesti. Vinsku čašu uvek možete vrteti i mirisati, pa opet iznova. Malo teže ide sa kriglom. A i nema svrhu.

3. WC UŠTEDA

Vinski gosti generalno manje idu u WC u odnosu na pivske. Uštedećete na toalet papiru (ili ubrusu, zavisi od gosta). Da ne ulazimo u to da 50% njih ne pere ruke....

4. POGLED NA STOPALA

Ako 2 godine svakog vikenda pravite vinsku žurku, nećete doći u situaciju da ne možete stojećki da vidite svoja stopala. Kod piva nažalost hoćete, pa sve da nosite šimike i to broj veće.

5. HRANA ZA EGO

Slike sa vinskom čašom (i flašom) dobijaju više lajkova nego krigla piva. Naravno, osim ako vas nisu uslikali na Rumskom vašaru pod šatrom kako grizete grlić zidarskog...

6. KO NE VOLI POKLONE

Na pivsku žurku se nose čips, kokice ili smoki. Na vinsku gosti donose vino, parmezan, pršut, bruskete... Sami procenite šta je bolje. Postoje i oni koji donesu minđuše, ali imaju neke druge namere, ne samo da uživaju u vinima....

7. OTVARANJE – KO JE VEĆI MANGUP

Vino se otvara jedino otvaračem. Prva dva piva svi otvaramo otvaračem. Posle drugog počinje takmičenje. Sa vinom izbegavate da vam gosti oštete viljuške, kašike, štok od vrata, plombu, telefon ili nedajbože izgrebu sebi oko...

8. LJUBAV

Najveći broj ljubavnih priča počinje sa „vino i muzika“.... Priče koje počinju sa „popijem tako ja 7 piva...“ su obično odgovor u SUP-u na pitanje kako je počela tuča.

9. USPOMENA

Ako od vinskih pampura napravite privezak ili ukras ispašćete romantik. Privezak od pivskih čepova ima Tibor Kiš, moler iz Gajdobre, pa vi sami prosudite...

10. TEMA ZA ŽURKU

Francuska, Novi svet, Fruška gora, Traminci, samo vina vinarije Deurić.... Tema koliko hoćete. Pivo? Hmmm...“Večeras pijemo bez pene“

Zato ne časite ni časa! Telefon u ruke, WhatsApp, Viber, Messenger... Prva grupa koja izađe: „kolege“, „komšije“, „Fantasy football ekipa“, „Moje cure“, „Somelijeri ekipa“, „Forum pčelara Opštine Koceljeva“...I dogovarajte vreme i mesto.

ZLATKO ČASTI

Vinom, sirom, čašama... Ali morate da me pozovete na žurku. I da znate unapred: ne kumim se po žurkama, ne teram ljude da se stalno kucaju, odem kad ostane troje, ne pevam posle četiri vina „Krivo je more...“
 
proka:
prokupac ima sasvim dobra vina, jedan roze mi ostao u divnom sećanju..............
Kliknite za proširenje...

Nisam pio prokupac često, a onih par što sam probao od naših renomiranih vinarija...pa onako! Nisam baš oduševljen!

Inače, vinarije tek ulaze u tu priču sa prokupcem. Furaju se na autentičnost, autohtone sorte i tako to. Rijetko ko pravi čist prokupac, uglavnom mu dodaju i malo merloa. Neki pokušavaju da naprave nabildovano vino, dok neki tvrde da prokupac nema taj potencijal i da se treba okrenuti pravljenju vina tanjeg tijela. Proćiće još dosta godina dok se prokupac ne pozicionira kao glavna srpska sorta (ako se to ikad i desi).
 
U Vinskoj Galeriji Vukoje 16.08.2017. godine održan je “Prvi Salon Žilavke”, veličanstvena manifestacija ovog karaktera i unikatna kako u našoj zemlji tako i u regionu. Prostorom Vinske Galerije Vukoje odjekivao je zvuk Žilavke i osjećaj hedonizma koji su pružali svi poznati vinari i predstavnici gastro scene Bosne i Hercegovine. Na Salonu je predstavljeno više od 60 žilavki koje je izlagalo 17 renomiranih proizvođača iz cijele Bosne i Hercegovine, a pratilo ih je 11 proizvođača sira, te delicije tradicionalne hercegovačke kuhinje, kombinovane sa modernim slanim i slatkim specijalitetima, a pod dirigentskom kuvarskom palicom najpoznatijeg BiH Chef-a. Odgovorili smo i na više nego zahtijevan zadatak postavljen od Udruženja Građana “Prvi Salon Žilavke” da u sklopu svog objekta organizujemo događaj te vrste. Da je događaj ispunio očekivanja potvrđuje činjenica prisutnosti velikog broja poznatih ličnosti te domaćih, regionalnih i stranih medija koji su svojim budnim fotografskim objektivom prenijeli dio atmosfere van prostorija Vinske Galerije Vukoje i obezbijedili da glas “Prvog Salona Žilavke” daleko odjekne.
 
U beogradskoj vinoteci, „Riznica vina“ (Ruzveltova 48) će se u petak 22. septembra sa početkom u 20 časova održati jedinstvena promocija i degustacija najkvalitetnijih vina iz čuvene makedonske vinarije Stobi.

Specijalna „Private Reserve“ linija koja je od ove godine dostupna i na srpskom tržištu, već uveliko širom sveta skuplja najvrednija priznanja, pa će između četiri etikete koje ćete moći da probate biti i vina Veritas i Verdot koja su se proletos okitila zlatom na prestižnom Mundus Vini ocenjivanju u Nemačkoj.

I kao da nije dovoljno što se ulazak na promociju ne plaća i što ćete biti u prilici da po promotivnim cenama kupite vina iz vrhunske „Private Reserve“ kolekcije, u Stobiju najavljuju bogat izbor sireva i pršuta dok će degustaciju stručno voditi vrhunski vinski stručnjak i jedan od osnivača SERSA Miroslav Radojčin. A nakon ovog vatrometa ukusa u pravom vinskom okruženju sedamdesetak gostiju iz sveta HORECA gde će biti brojni vlasnici restorana i vinskih kuća, ali i mediji, sledi sjajan muzički program kao šlag na vrlo ukusnoj torti.
 
Dragana Kosjerina:

U društvu volim da se šalim na svoj račun i da kažem kako ne znam nikoga ko više voli vina, a ko ih manje poznaje od mene. Stalno sebi obećavam da ću da iskoristim prvu priliku da odem na neki kurs, ali nekako mi uvek vreme izmakne. Ispijanje vina za mene uvek ima gotovo ritualni karakter. Bilo da je to čaša vina kojom sebe počastim u svojoj kući nakon napornog dana, bilo da je to u društvu, na večerama ili različitim proslavama. Ispijanje vina je za mene mnogo više od čaše u ruci, to je sumiranje utisaka nakon dana, sabiranje misli, opuštanje, pravljenje planova, maštanje… Nikada ne preterujem sa količinom, ali zato odvojim trenutak da zaista uživam u svakom gutljaju. Volim različita bela vina, naročito ona sa cvetnim mirisom, pa u tom smislu preporučujem Šmizlu podruma Živanović, koju sam otkrila na jednom od izleta po domaćim vinarijama, a koje inače često praktikujem. Preporučujem i njihov Bermet, i beli i crveni, za koji kažu da je „piće bogova“ i to ne bez razloga. Dopadaju mi se i vina vinarije Aleksandrović. Volim prirodu, druženja u prirodi i istraživanje domaćih proizvoda, tako da me posebno raduje kada na taj način otkrijem neka vina koja mi se dopadnu. Budući da nisam veliki poznavalac, kada želim da isprobam nešto novo onda prepuštam profesionalcima da me posavetuju. Za mene je vinski bar Podrum Wineart idealno mesto za to – ljubazno i stručno osoblje i lep ambijent.
 
Najpopularniji vinski portal u regionu Vino.rs proglasio je u svom tradicionalnom izboru najbolja vina i vinarije Srbije za 2017. godinu.

Za najbolje crveno vino, kako se navodi u saopštenju izabrano je kaberne iz Negotina Kremen Kamen 2013 vinarije Matalj, dok je najbolje belo vino Sonata 2016 vinarije Jeremić iz Smedereva.

Najbolji roze dolazi s obronaka Fruške gore pod etiketom Roza Nostra 2015 iz vinarije Erdevik, pobednik među penušavim vinima je Trijumf Rose penušavo 2015 vinarije Aleksandrović, koja je ponela i nagradu za najbolji vinski brend Srbije, a najbolje slatko vino je Tri sunca 2012 Quet, vinarije Fruškogorski vinogradi.

S posebnim interesovanjem iščekivani su rezultati izbora najboljih vina od lokalnih autohtonih sorti Srbije, gde je u kategoriji crvenih pobedilo vino Prokupac 2015 vinarije Doja, a među belim vinima to je Morava 2016 Jelić.

Što se vinarija tiče, za najbolju izabrana je Vinarija Milijan Jelić iz okoline Valjeva, dok je vinarija Lastar proglašena za najbolju mladu vinariju.

Za vinsku ličnost godine izabran vinar Oskar Maurer, a Vinski maraton Srbije održan u septembru mesecu na Paliću, proglašen za najbolju vinsku manifestacfiju u državi.

Kompletne rezultate godišnjeg izbora za najbolja vina i vinarije Srbije nalaze se na protalu Vino.rs.
 
Puhhhh... od pre godinu dana otprilike sam usao u tu pricu sa vinima, do tad sam pio samo vino iz svog podruma. Probao sve i svasta, jeftina, skupa, domaca, strana. Tamjanika Spasic mi je favorit za sad od belih, kod crnih ne mogu jos da iskristalizujem... ali imam jedan hejt da bacim na jedno prilicno hvaljeno vino, a to je Portugizer od Mackovog podruma! Auuuuu, kakvo razocaranje. Prica oko njega je te mlado, te vocno, sveze, bla, bla, bla... Nakiselo, blago gazirano, preostro, ne slaze se ni uz jednu hranu... probao sam ga i hladno, i na sobnoj temperaturi, uz sireve, ordever, mesa, kuvana jela, morsku ribu. Ama bas uz nista se ne slaze!!! Odvratan ukus ima kako god da ga okrenes... Jako razocaravajuca prica za vrlo izvikano vino.
E, da, ko hoce da proba jeftino belo, a odlicno vino- nek proba Stobijev Rkaciteli!!!
 
Edit: 24 casa nakon otvaranja Portugizer je druga prica. I dalje daleko od vrhunskog, ali vrlo upotrebljivo... Izgubilo onaj gaziran fazon, pocinje da se oseca voce, ide i uz sir i uz kulen... Covek se uci dok je ziv.
 
Pozdrav svim vinarima - amaterima i ljubiteljima vina!!!!

Malo pre otkrih da postoji ova tema, i, s obzirom na to, da se od 2009. aktivno bavimo proizvodnjom vina u domaćoj radinosti i to SAMO za rodbinu, prijatelje i užu familiju, reših da vam se priključim, možda nešto i naučim, a sa vama podelim naša iskustva oko proizvodnje vina u kućnim uslovima. Iako sam rodom iz Vršca, niko od bliže i dalje familije se nije, ni u bunilu, bavio grožđem. Proizvodnju vina u domaćim uslovima sam uvek smatrao za veoma tešku 'rabotu', ni ne pomišljajući da bi se jednog dana mogao i sam time baviti. Vršački rizling je bio jedino vino koje sam pio i to, uz neko teško i masno mesište.

Imamo vikendicu na južnim obroncima Fruške Gore, između Sl. Vinograda i Slankamena, sada skoro već 40 godina, par sezonskih voćki, par ari bašte i 50-tak čokota stare loze, uglavnom slankamenke. Godine 1991. ostali smo bez auta, tako da smo dosta retko odlazili na plac, uglavnom preko leta. Tek 2009. uspeli smo da zbavimo Yugo, tako da smo intenzivirali odlaženje i boravak u vikendici. S obzirom na to, da smo oboje u penziji, postavilo se pitanje čime se, pored bašte, još baviti, jer smo rešili da veći deo godine provodimo na placu.

2009. - Jedan od novoupoznatih komšija - vikendaša, koji se hvalio i da je proizvođač vina, predložio nam je da, za početak, kupimo inox bure, poslušali smo ga i kupili bure od 300 litara. Kako pored inox bureta i dobre volje nismo imali ništa drugo za proizvodnju vina, pitali smo 'savetnika' šta još da kupimo, da bi imali zaokružen proces. Međutim, ne znamo zašto, ali od 'savetnika' nije bilo neke koristi, te smo se bacili na surfanje internetom. Najveća nepoznanica nam je bila: koliko se litara kljuka dobija od 100kg grožđa i, saglasno tome, koliko nam treba buradi za kljuk?Komšinica pored nas je imala vinograd pod grožđem, procenili smo oko 1500 do 2000 kg, i dogovorili se da nam proda oko polovine roda, a od ostatka da ona pravi sebi rakiju. Kupili smo 3 plastična bureta od 120 litara i kacu od 350 litara za kljuk; nas pet komšija je, u zajednici, kupilo muljaču sa odvajanjem peteljki i igranka je mogla da počne!
Prvo smo 'savetniku' nabrali 200 kg belog grožđa - da proba da pravi i belo vino, a mi smo brali redom, pa šta ispadne. Grožđe je bilo skoro očajno, puno plesnivog, nedozrelog, suvog - tako da nisam bio siguran da li će, uopšte, ispasti nešto za piće. Šest dana nakon muljanja, otočili smo 300 litara u inox, naliven je parafin, stavljen plivajući poklopac i poklopac - pogledali pobožno u nebo ..., a nakon nekih 20-tak dana, pekli smo rakiju u pozajmljenom kazanu i sukali bradu sa skoro 90 litara rakije. Za Novu godinu smo pili naše vino - nije baš bilo bistro, ali je bilo, na opšte iznenađenje, baš, pitko. U januaru smo ga pretakali i dobili fantastičnu RUŽICU. Bistra i boje rubina, bez kiselosti, lepog mirisa - nije što je naše - al' da je piješ posle mleka!!!

2011. - Te godine smo shvatili da su nam mogućnosti pijenja veće od 300 litara, tako da je kupljeno još jedno inox bure od 300 litara. Kako je komšiničin vinograd otišao u večna lovišta, spas smo našli u novoformiranom plantažu grožđa, i krajem avgusta kupili 800 kg muskat otonela. Da čovek ne veruje, ali 26% šećera pred muljanje - svo jednako, u gajbicama donešeno - divota od grožđa. Početkom oktobra, kupljeno je 600 kg merloa i od njega otočeno 300 litara šire u drugi inox.Muskat otonel - veselo zlatne boje, bilo je vino za bogove, tako da se moralo i piti - smerno i umereno, jer nakon jedne čaše se imao osećaj da vas je udarila mazga! Merlo, ozbiljan k'o kineski mandarin, pio se u finom društvu, a neki su ga koristili i kao 'lek' - bar su tako govorili!!!

2014. - Bilo je lepo dok je trajalo, ali vino se popilo. Ova godina je bila loša za grožđe i finansije, tako da smo jedva uspeli da napravimo oko 150 litara kabernea. Dok je bilo u buretu vina - pilo se, kad je krenuo parafin - nije se više pilo. Naredni period nam nije bio naklonjen, u 2015. pet operacija na srcu, srećom, preživelo se.

2017. - Zbog finansijskih razloga napravili smo samo 300 litara merloa. U januaru smo ga pretakali, pijemo ga sa uživanjem, jer je ispalo odlično! Šta mislite, da li mogu da se nazivam 'vinar - početnik' sa urađenih 300+600+150+300=1350 litara vina?

ŽIVELI!!!
PS Ako sam nekog udavio pričom, brzo na čašu vina!
 
Poslednja izmena:
Kilavi Radonja:
Puhhhh... od pre godinu dana otprilike sam usao u tu pricu sa vinima, do tad sam pio samo vino iz svog podruma. Probao sve i svasta, jeftina, skupa, domaca, strana. Tamjanika Spasic mi je favorit za sad od belih, kod crnih ne mogu jos da iskristalizujem... ali imam jedan hejt da bacim na jedno prilicno hvaljeno vino, a to je Portugizer od Mackovog podruma! Auuuuu, kakvo razocaranje. Prica oko njega je te mlado, te vocno, sveze, bla, bla, bla... Nakiselo, blago gazirano, preostro, ne slaze se ni uz jednu hranu... probao sam ga i hladno, i na sobnoj temperaturi, uz sireve, ordever, mesa, kuvana jela, morsku ribu. Ama bas uz nista se ne slaze!!! Odvratan ukus ima kako god da ga okrenes... Jako razocaravajuca prica za vrlo izvikano vino.
E, da, ko hoce da proba jeftino belo, a odlicno vino- nek proba Stobijev Rkaciteli!!!
Kliknite za proširenje...

Taj Mačkov Portugizer sam pio samo jednom prije par godina i nije mi se bog zna kako dopao. Ruku na srce, previše sam ga čuvao, pa otvorio tek nakon 10-ak mjeseci, a ono ga treba što mlađe piti. Mada opet, nije ni taj Mačkov podrum u samom vrhu srpskog vinarstva, ima tu mnogo boljih igrača.

- - - - - - - - - -

mile39:
Pozdrav svim vinarima - amaterima i ljubiteljima vina!!!!

Malo pre otkrih da postoji ova tema, i, s obzirom na to, da se od 2009. aktivno bavimo proizvodnjom vina u domaćoj radinosti i to SAMO za rodbinu, prijatelje i užu familiju, reših da vam se priključim, možda nešto i naučim, a sa vama podelim naša iskustva oko proizvodnje vina u kućnim uslovima. Iako sam rodom iz Vršca, niko od bliže i dalje familije se nije, ni u bunilu, bavio grožđem. Proizvodnju vina u domaćim uslovima sam uvek smatrao za veoma tešku 'rabotu', ni ne pomišljajući da bi se jednog dana mogao i sam time baviti. Vršački rizling je bio jedino vino koje sam pio i to, uz neko teško i masno mesište.

Imamo vikendicu na južnim obroncima Fruške Gore, između Sl. Vinograda i Slankamena, sada skoro već 40 godina, par sezonskih voćki, par ari bašte i 50-tak čokota stare loze, uglavnom slankamenke. Godine 1991. ostali smo bez auta, tako da smo dosta retko odlazili na plac, uglavnom preko leta. Tek 2009. uspeli smo da zbavimo Yugo, tako da smo intenzivirali odlaženje i boravak u vikendici. S obzirom na to, da smo oboje u penziji, postavilo se pitanje čime se, pored bašte, još baviti, jer smo rešili da veći deo godine provodimo na placu.

2009. - Jedan od novoupoznatih komšija - vikendaša, koji se hvalio i da je proizvođač vina, predložio nam je da, za početak, kupimo inox bure, poslušali smo ga i kupili bure od 300 litara. Kako pored inox bureta i dobre volje nismo imali ništa drugo za proizvodnju vina, pitali smo 'savetnika' šta još da kupimo, da bi imali zaokružen proces. Međutim, ne znamo zašto, ali od 'savetnika' nije bilo neke koristi, te smo se bacili na surfanje internetom. Najveća nepoznanica nam je bila: koliko se litara kljuka dobija od 100kg grožđa i, saglasno tome, koliko nam treba buradi za kljuk?Komšinica pored nas je imala vinograd pod grožđem, procenili smo oko 1500 do 2000 kg, i dogovorili se da nam proda oko polovine roda, a od ostatka da ona pravi sebi rakiju. Kupili smo 3 plastična bureta od 120 litara i kacu od 350 litara za kljuk; nas pet komšija je, u zajednici, kupilo muljaču sa odvajanjem peteljki i igranka je mogla da počne!
Prvo smo 'savetniku' nabrali 200 kg belog grožđa - da proba da pravi i belo vino, a mi smo brali redom, pa šta ispadne. Grožđe je bilo skoro očajno, puno plesnivog, nedozrelog, suvog - tako da nisam bio siguran da li će, uopšte, ispasti nešto za piće. Šest dana nakon muljanja, otočili smo 300 litara u inox, naliven je parafin, stavljen plivajući poklopac i poklopac - pogledali pobožno u nebo ..., a nakon nekih 20-tak dana, pekli smo rakiju u pozajmljenom kazanu i sukali bradu sa skoro 90 litara rakije. Za Novu godinu smo pili naše vino - nije baš bilo bistro, ali je bilo, na opšte iznenađenje, baš, pitko. U januaru smo ga pretakali i dobili fantastičnu RUŽICU. Bistra i boje rubina, bez kiselosti, lepog mirisa - nije što je naše - al' da je piješ posle mleka!!!

2011. - Te godine smo shvatili da su nam mogućnosti pijenja veće od 300 litara, tako da je kupljeno još jedno inox bure od 300 litara. Kako je komšiničin vinograd otišao u večna lovišta, spas smo našli u novoformiranom plantažu grožđa, i krajem avgusta kupili 800 kg muskat otonela. Da čovek ne veruje, ali 26% šećera pred muljanje - svo jednako, u gajbicama donešeno - divota od grožđa. Početkom oktobra, kupljeno je 600 kg merloa i od njega otočeno 300 litara šire u drugi inox.Muskat otonel - veselo zlatne boje, bilo je vino za bogove, tako da se moralo i piti - smerno i umereno, jer nakon jedne čaše se imao osećaj da vas je udarila mazga! Merlo, ozbiljan k'o kineski mandarin, pio se u finom društvu, a neki su ga koristili i kao 'lek' - bar su tako govorili!!!

2014. - Bilo je lepo dok je trajalo, ali vino se popilo. Ova godina je bila loša za grožđe i finansije, tako da smo jedva uspeli da napravimo oko 150 litara kabernea. Dok je bilo u buretu vina - pilo se, kad je krenuo parafin - nije se više pilo. Naredni period nam nije bio naklonjen, u 2015. pet operacija na srcu, srećom, preživelo se.

2017. - Zbog finansijskih razloga napravili smo samo 300 litara merloa. U januaru smo ga pretakali, pijemo ga sa uživanjem, jer je ispalo odlično! Šta mislite, da li mogu da se nazivam 'vinar - početnik' sa urađenih 300+600+150+300=1350 litara vina?

ŽIVELI!!!
PS Ako sam nekog udavio pričom, brzo na čašu vina!
Kliknite za proširenje...

Zanimliva priča!

Lično se ne bavim vinarstvom, ali sam pričao sa dosta ljudi koji to rade, čak i sa nekim liderima u Srbiji, svi kažu da je to teška i neizvjesna rabota, ali u principu ima užitka i zarade. Samo polako, to se gradi godinama i decenijama.
 
Rudjer:
Taj Mačkov Portugizer sam pio samo jednom prije par godina i nije mi se bog zna kako dopao. Ruku na srce, previše sam ga čuvao, pa otvorio tek nakon 10-ak mjeseci, a ono ga treba što mlađe piti. Mada opet, nije ni taj Mačkov podrum u samom vrhu srpskog vinarstva, ima tu mnogo boljih igrača.
Kliknite za proširenje...

ta nije ni u sredini, muka me uhvati kad vidim u prodavnici njegovu buteljku sa stonim vinom i cenom 1.700 din ???????
 
Ma nije problem cena, problem je sta dobijes za nju... Taj portugizer nije skup, kosta 750 dinara, ali ne vredi te pare. Mackov podrum ima dobar naziv vinarije, odlican marketing, jako lepo dizajnirane etikete, dobru pricu... samo mu fali da se ne desavaju takvi kiksevi. Ja sam zbog takvih ispada npr batalio Zvonko Bogdan vina, onaj njegov toliko nagradjivani sovinjon mi je maltene upropastio jednu proslavu. Toliko je tuknuo na sumpor da niko nije popio ni pola case i svi su presli na domace vino. Zali boze 10 evra po boci. Sad se i ne usudjujem da probam neko drugo njegovo vino...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top