Боб
Poznat
- Poruka
- 8.468
Ja sam cula i u hebrejskom ajde
pa da, gore je to i opisano, reči su mahom uzimali od 'starijih' naroda
Poslednja izmena:
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Ja sam cula i u hebrejskom ajde
znao sam za mnoge njihove reči iz persijskog, sada i sanskrta - još jedan prilog tvrdnji da čak ni ne postoje klasični 'turcizmi', nego su upravo turci sklapali svoj jezik iz cele azije
Не смета ми да речи које смо позајмили из османског турског зовемо турцизмима, али строго говорећи, оне то нису. Изворни назив за османски турски је 'Lisân-ı Osmânî'. Ако се сећаш, претходно сам говорио о томе са је назив 'Türk' коришћен искључиво за сеоско становништво Анатолије. Припадници елите су за себе користили 'Osmanlı', а градско становништво, 'Rūmī' (Ромеји, јер су живели на простору некадашњег Ромејског царства). Назвати Османлију Турчином је сматрано великом увредом, али то је већ друга прича.
Било би далеко боље да смо реч 'турцизам' резервисали за праве турцизме, а као надкатегорију употребили израз 'османизам'. Сад је касно за исправљање те криве Дрине, тако да је наша једина опција да поред оног 'турцизам' напоменемо и ког тачно порекла.
.
Било би далеко боље да смо реч 'турцизам' резервисали за праве турцизме, а као надкатегорију употребили израз 'османизам'. Сад је касно за исправљање те криве Дрине, тако да је наша једина опција да поред оног 'турцизам' напоменемо и ког тачно порекла.
Сматрам да постоји разлика међу разним категоријама туђица. Узмимо пример речи 'биологија', 'хемија' и 'физика'. Те речи су у наш језик вероватно ушле посредством немачког, али када говоримо о њиховој етимологији, ми помињемо искључиво грчки.Koga bi zanimalo pravo poreklo neke reci, recimo reci avlija, basamak i slicno. Znamo da je sa Turcima usla u nas jezik i za normalnog
je coveka to dovoljno saznanje. Pretpostavljam da je i izraz teatralan ( mrzi me da guglam, samo pretpostavljam) u srpski usao iz nemackog,
a u nemacki iz francuskog i tako ima sijaset reci koje su prvo usle u jedan jezik a onda kao takve ulazile u druge jezike.
U ruskom na primer ima hiljade i hiljade nemackih reci, ali su one sve germanizmi iako su mnoge u nemacki usle preko francuskog, mozda
i latinskog, italijanskog.
tako je, za početak i istočnjački naziv za naše zemlje - ''balkan'', koji lično nikad ne koristim, i koji ima pežorativan karakter, treba odbaciti
Pa moras ti da koristis ni Pirenejsko polustrvo, a ni Peleponez, ali je geografija takva. Taki nam je usud.
Управо тако. 'Хе(л)м' или 'Хе(л)мско полуострво' је јако лепо име. Треба да се користи бар напоредо с тим 'Балкан'.
Неки тврде да 'Балкан' уопште није турцизам/одманизам. Често се чује да се то име први пут помиње у 15. веку, с доласком Османлија, али то није тачно. Име је забележено и у једној арапској карти из 14. века.naporedo samo dok se u potpunosti ne oslobodimo tih osmanizama
Неки тврде да 'Балкан' уопште није турцизам/одманизам. Често се чује да се то име први пут помиње у 15. веку, с доласком Османлија, али то није тачно. Име је забележено и у једној арапској карти из 14. века.
Добро је познато да дела арапских географа нису била доступна Османлијама ни до 16. века. Мехмед II је у 15. веку наредио да се Проломејова 'Географија' преведе на арапски, иако је то дело вековима раније било преведено на тај језик, па чак и било превазиђено захваљујући раду каснијих арапских географа. Ако је проток информације био слаб у том правцу, вероватно је да није био бољи ни у супротном, што би указало на могућност другог порекла.
Ма кога брига за 'свет'. То уопште није свет, већ онај шовинистички отпад који зовемо западом. Не мислимо ни ми о њима ништа боље.pa kako god, nama je ta reč strana, a na kraju krajeva u svetu ima pežorativan smisao
То је свакако разлог да се врати у ширу употребу.
Колега, на овој теми се то 'Хе(л)м' доводи у везу са речју 'Хум', нашим старим називом за Херцеговину, или тачније, један њен део: https://forum.krstarica.com/showthread.php/366104-Ko-je-izmislio-Balkanradimo na tome
Колега, на овој теми се то 'Хе(л)м' доводи у везу са речју 'Хум', нашим старим називом за Херцеговину, или тачније, један њен део: https://forum.krstarica.com/showthread.php/366104-Ko-je-izmislio-Balkan
Да се назив 'Хелмско полуострво' којим случајем одржао, и под претпоставком да је теорија о словенском пореклу тачна, можда би данас имао облик 'Хумско полуострво'.
Важно је нагласити да је 'Балкан' био османски назив за Стари планину, а не само полуострво. Тек од 19. века та реч се користи и у односу на само полуострво, и то захваљујући грешци немачког географа Цојнеа који је погрешно протумачио да се Стара планина ('Балкан') простире читавом ширином Хелмског полуострва (први корак ).
I pravoslavnima je Božić 25. decembra, ali to po Gregorijanskom kalendaru (koji pravoslavna crkva ne koristi, inače bi svi Hrišćani slavili istog datuma) pada 7. januara.Savremeni srpski jezik ima oko 3.000 turcizama, od kojih se polovina toliko odomaćila da ih uopšte ne doživljavamo kao pozajmljenice, objašnjava dr Marija Đinđić, naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU, koja je sastavila veliki tursko-srpski rečnik sa više od 51.000 reči.Ali, naglašava ona, nismo samo mi ti koji su "krali" reči i izraze. Dugotrajna turska vladavina na teritoriji Balkana ostavila je posledice u svim jezicima, pa i u turskom. Iako Dragan Milosavljević, predsednik Društva srpsko-turskog prijateljstva "Inat" tvrdi da u turskom jeziku ima oko 1.000 srbizama, istina je da je ta brojka znatno manja, ali ne i zanemarljiva.
Neki od slovenizama u turskom jeziku:
- Kralj, kraljica
- Četa
- Višnja
- Kosa (alatka)
- Šapka
- Plug
- Taljige
- Mazut
- Savremeni turski jezik ima oko 100 reči slovenskog porekla. Međutim, u čitavoj Turskoj se koristi znatno veći broj ovih reči, posebno u krajevima u kojima je bilo puno ljudi sa ovog podneblja, kao što je Anadolija. Najviše je ostalo izraza koji se odnose na čovekom život, administrativne nazive, jelo, piće i običaje - objašnjava dr Đinđić.
Kako je istoričar Olga Zirojević jednom prilikom naglasila, turski zakoni sadrže neke srpske pravne izraze, a najviše naših reči i pravnih izraza ima u rudarskoj terminologiji.
Veliki broj tih reči je, međutim, pao u zaborav, budući da se radi o pojmovima koji više nisu aktuelni. Ipak, ima i onih reči koje su i te kako česte u turskom govoru.
- Reč četa je preuzeta iz slovenskih jezika, i često se koristi i danas u Turskoj. Četa se čak spominje u zvaničnim administrativnim dokumentima, a zanimljivo je da su Turci tu reč prisvojili sa ovih prostora, pa od nje napravili reč četadžija. Onda smo mi od njih ponovo prisvojili četedžiju - ističe naša sagovornica.
Ipak, izuzetno je teško odrediti iz kog tačno jezika potiču turski slovenizmi. Postoji samo jedna reč za koju se gotovo sa sigurnošću može reći da dolazi iz srpskog jezika.
- Božić! Turci su preuzeli ovu reč od nas, i izgovaraju je Bodžuk. Oni imaju svoju reč za Božić - Noel - koja se znatno češće koristi, ali im značenje nije isto. Naime, Noel je Božić 25 decembra, dok se naša reč Božić koristi baš za rođenje Hrista 7. januara - objašnjava dr Đinđić.
http://www.24sata.rs/srbizmi-ako-ov...-razumeti-jer-su-ove-reci-ukrali-od-nas/15028
http://www.isj-sanu.rs/rubrike/uploaded/Marija Dindic.pdf