Srbizmi u turskom jeziku

znao sam za mnoge njihove reči iz persijskog, sada i sanskrta - još jedan prilog tvrdnji da čak ni ne postoje klasični 'turcizmi', nego su upravo turci sklapali svoj jezik iz cele azije

Pa da, u pitanju su orijentalizmi koje smo mi preuzeli od Turaka. Kao što su oni od nas preuzeli kraljicu a mi, navodno od imena Karla Velikog. E sad, da li je to srbizam ili germanizam (?) u turskom jeziku? Prema tome, nije greška ako kažemo turcizam, ukoliko smo je preuzeli iz turskog.

carl (n.) c. 1300, "bondsman; common man, man of low birth," from Old Norse karl "man, male, freeman," from Proto-Germanic *karlon-, the same root that produced Old English ceorl "man of low degree" (see churl).
 
Poslednja izmena:
Мислим да ипак постоји одређена разлика између 'краљице' и такозваних турцизама који су заправо пореклом из арапског или персијског. Чак 88% речног фонда османског турског чиниле су речи арапског и персијског порекла. Ту више није реч о изолованим случајевима попут 'краљице' већ већини речи.

Не смета ми да речи које смо позајмили из османског турског зовемо турцизмима, али строго говорећи, оне то нису. Изворни назив за османски турски је 'Lisân-ı Osmânî'. Ако се сећаш, претходно сам говорио о томе са је назив 'Türk' коришћен искључиво за сеоско становништво Анатолије. Припадници елите су за себе користили 'Osmanlı', а градско становништво, 'Rūmī' (Ромеји, јер су живели на простору некадашњег Ромејског царства). Назвати Османлију Турчином је сматрано великом увредом, али то је већ друга прича.

Било би далеко боље да смо реч 'турцизам' резервисали за праве турцизме, а као надкатегорију употребили израз 'османизам'. Сад је касно за исправљање те криве Дрине, тако да је наша једина опција да поред оног 'турцизам' напоменемо и ког тачно порекла.

Разуме се да је за етимологију подједнако важно и одакле реч потиче и којим путем је до нас дошла. Али ипак је јасно да не можемо све речи ставити у исти кош. Узмимо пример речи 'биологија'. Од нултог је значаја за све осим најрадозналијих етимолога да ли смо ту реч преузели из немачког или француског (сковао је неки Немац). Све што нас занима јесте да је то интернационализам који је скован од елемената грчког порекла. Код многих других речи то није случај.
 
Poslednja izmena:
Не смета ми да речи које смо позајмили из османског турског зовемо турцизмима, али строго говорећи, оне то нису. Изворни назив за османски турски је 'Lisân-ı Osmânî'. Ако се сећаш, претходно сам говорио о томе са је назив 'Türk' коришћен искључиво за сеоско становништво Анатолије. Припадници елите су за себе користили 'Osmanlı', а градско становништво, 'Rūmī' (Ромеји, јер су живели на простору некадашњег Ромејског царства). Назвати Османлију Турчином је сматрано великом увредом, али то је већ друга прича.

Било би далеко боље да смо реч 'турцизам' резервисали за праве турцизме, а као надкатегорију употребили израз 'османизам'. Сад је касно за исправљање те криве Дрине, тако да је наша једина опција да поред оног 'турцизам' напоменемо и ког тачно порекла.

.

Koga bi zanimalo pravo poreklo neke reci, recimo reci avlija, basamak i slicno. Znamo da je sa Turcima usla u nas jezik i za normalnog
je coveka to dovoljno saznanje. Pretpostavljam da je i izraz teatralan ( mrzi me da guglam, samo pretpostavljam) u srpski usao iz nemackog,
a u nemacki iz francuskog i tako ima sijaset reci koje su prvo usle u jedan jezik a onda kao takve ulazile u druge jezike.
U ruskom na primer ima hiljade i hiljade nemackih reci, ali su one sve germanizmi iako su mnoge u nemacki usle preko francuskog, mozda
i latinskog, italijanskog.
 
Било би далеко боље да смо реч 'турцизам' резервисали за праве турцизме, а као надкатегорију употребили израз 'османизам'. Сад је касно за исправљање те криве Дрине, тако да је наша једина опција да поред оног 'турцизам' напоменемо и ког тачно порекла.

tako je, za početak i istočnjački naziv za naše zemlje - ''balkan'', koji lično nikad ne koristim, i koji ima pežorativan karakter, treba odbaciti
 
Poslednja izmena:
Koga bi zanimalo pravo poreklo neke reci, recimo reci avlija, basamak i slicno. Znamo da je sa Turcima usla u nas jezik i za normalnog
je coveka to dovoljno saznanje. Pretpostavljam da je i izraz teatralan ( mrzi me da guglam, samo pretpostavljam) u srpski usao iz nemackog,
a u nemacki iz francuskog i tako ima sijaset reci koje su prvo usle u jedan jezik a onda kao takve ulazile u druge jezike.
U ruskom na primer ima hiljade i hiljade nemackih reci, ali su one sve germanizmi iako su mnoge u nemacki usle preko francuskog, mozda
i latinskog, italijanskog.
Сматрам да постоји разлика међу разним категоријама туђица. Узмимо пример речи 'биологија', 'хемија' и 'физика'. Те речи су у наш језик вероватно ушле посредством немачког, али када говоримо о њиховој етимологији, ми помињемо искључиво грчки.

За турцизаме важи друго правило. Без обзира на крајње порекло речи, ми их све сврставамо у турцизме. Схватам да у томе има неке логике; ипак смо вековима били под османлијском влашћу, и такозвани 'турцизми' су су сведоци те епохе. Њих свакако треба груписати у једну надкатегорију, али подједнако је важно нагласити њихово изворно порекло.

Нажалост, унутар оквира терминологије која је тренутно у употреби, немогуће је разликовати праве турцизме од 'турцизама' арапског и персијског порекла. Увођењем новог термина, 'османизам', реч 'турцизам' би била ослобођена за праве турцизме, а притом би се створили услови за раздвајање османизам а арапског, персијског и турског порекла од новијих позајмљеница из тих језика.

Занимљиво је упоредити интернационализме и османизме са морем непотребних англицизама који нам свакодневно парају уши. Неке од тих речи су неологизми по обрасцу интернационализама, али за разлику од старијих и тернационализама, не помиње се њихова крајња етимологија.
 
Poslednja izmena:
naporedo samo dok se u potpunosti ne oslobodimo tih osmanizama
Неки тврде да 'Балкан' уопште није турцизам/одманизам. Често се чује да се то име први пут помиње у 15. веку, с доласком Османлија, али то није тачно. Име је забележено и у једној арапској карти из 14. века.

Добро је познато да дела арапских географа нису била доступна Османлијама ни до 16. века. Мехмед II је у 15. веку наредио да се Проломејова 'Географија' преведе на арапски, иако је то дело вековима раније било преведено на тај језик, па чак и било превазиђено захваљујући раду каснијих арапских географа. Ако је проток информације био слаб у том правцу, вероватно је да није био бољи ни у супротном, што донекле доводи у питање најприхваћенију теорију.

Наравно, све зависи од тога ко је израдио карту. О томе немам података.
 
Poslednja izmena:
Неки тврде да 'Балкан' уопште није турцизам/одманизам. Често се чује да се то име први пут помиње у 15. веку, с доласком Османлија, али то није тачно. Име је забележено и у једној арапској карти из 14. века.

Добро је познато да дела арапских географа нису била доступна Османлијама ни до 16. века. Мехмед II је у 15. веку наредио да се Проломејова 'Географија' преведе на арапски, иако је то дело вековима раније било преведено на тај језик, па чак и било превазиђено захваљујући раду каснијих арапских географа. Ако је проток информације био слаб у том правцу, вероватно је да није био бољи ни у супротном, што би указало на могућност другог порекла.

pa kako god, nama je ta reč strana, a na kraju krajeva u svetu ima pežorativan smisao
 
pa kako god, nama je ta reč strana, a na kraju krajeva u svetu ima pežorativan smisao
Ма кога брига за 'свет'. То уопште није свет, већ онај шовинистички отпад који зовемо западом. Не мислимо ни ми о њима ништа боље.

Али слажем се. Хе(л)мско полуострво је старији назив и назив који смо користили пре најезде османлијске хорде. То је свакако разлог да се врати у ширу употребу.
 
Колега, на овој теми се то 'Хе(л)м' доводи у везу са речју 'Хум', нашим старим називом за Херцеговину, или тачније, један њен део: https://forum.krstarica.com/showthread.php/366104-Ko-je-izmislio-Balkan

Да се назив 'Хелмско полуострво' којим случајем одржао, и под претпоставком да је теорија о словенском пореклу тачна, можда би данас имао облик 'Хумско полуострво', јер је и то 'Хум' заправо 'Хльмь'.

Важно је нагласити да је 'Балкан' био османски назив за Стари планину, а не само полуострво. Тек од 19. века та реч се користи и у односу на само полуострво, и то захваљујући грешци немачког географа Цојнеа који је погрешно протумачио да се Стара планина ('Балкан') простире читавом ширином Хелмског полуострва (први корак :)).
 
Poslednja izmena:
Колега, на овој теми се то 'Хе(л)м' доводи у везу са речју 'Хум', нашим старим називом за Херцеговину, или тачније, један њен део: https://forum.krstarica.com/showthread.php/366104-Ko-je-izmislio-Balkan

Да се назив 'Хелмско полуострво' којим случајем одржао, и под претпоставком да је теорија о словенском пореклу тачна, можда би данас имао облик 'Хумско полуострво'.

Важно је нагласити да је 'Балкан' био османски назив за Стари планину, а не само полуострво. Тек од 19. века та реч се користи и у односу на само полуострво, и то захваљујући грешци немачког географа Цојнеа који је погрешно протумачио да се Стара планина ('Балкан') простире читавом ширином Хелмског полуострва (први корак :)).

pa od raznih njihovih ''grešaka'' se i danas oporavljamo...
ali to je sve povezano, podmetanje imena balkan = negiranje slovenske ''dominacije'' u ovom delu evrope
ništa tu nije slučajno ;)
 
Savremeni srpski jezik ima oko 3.000 turcizama, od kojih se polovina toliko odomaćila da ih uopšte ne doživljavamo kao pozajmljenice, objašnjava dr Marija Đinđić, naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU, koja je sastavila veliki tursko-srpski rečnik sa više od 51.000 reči.Ali, naglašava ona, nismo samo mi ti koji su "krali" reči i izraze. Dugotrajna turska vladavina na teritoriji Balkana ostavila je posledice u svim jezicima, pa i u turskom. Iako Dragan Milosavljević, predsednik Društva srpsko-turskog prijateljstva "Inat" tvrdi da u turskom jeziku ima oko 1.000 srbizama, istina je da je ta brojka znatno manja, ali ne i zanemarljiva.

Neki od slovenizama u turskom jeziku:

- Kralj, kraljica

- Četa

- Višnja

- Kosa (alatka)

- Šapka

- Plug

- Taljige

- Mazut

- Savremeni turski jezik ima oko 100 reči slovenskog porekla. Međutim, u čitavoj Turskoj se koristi znatno veći broj ovih reči, posebno u krajevima u kojima je bilo puno ljudi sa ovog podneblja, kao što je Anadolija. Najviše je ostalo izraza koji se odnose na čovekom život, administrativne nazive, jelo, piće i običaje -
objašnjava dr Đinđić.

Kako je istoričar Olga Zirojević jednom prilikom naglasila, turski zakoni sadrže neke srpske pravne izraze, a najviše naših reči i pravnih izraza ima u rudarskoj terminologiji.

Veliki broj tih reči je, međutim, pao u zaborav, budući da se radi o pojmovima koji više nisu aktuelni. Ipak, ima i onih reči koje su i te kako česte u turskom govoru.

- Reč četa je preuzeta iz slovenskih jezika, i često se koristi i danas u Turskoj. Četa se čak spominje u zvaničnim administrativnim dokumentima, a zanimljivo je da su Turci tu reč prisvojili sa ovih prostora, pa od nje napravili reč četadžija. Onda smo mi od njih ponovo prisvojili četedžiju - ističe naša sagovornica.

Ipak, izuzetno je teško odrediti iz kog tačno jezika potiču turski slovenizmi. Postoji samo jedna reč za koju se gotovo sa sigurnošću može reći da dolazi iz srpskog jezika.

- Božić! Turci su preuzeli ovu reč od nas, i izgovaraju je Bodžuk. Oni imaju svoju reč za Božić - Noel - koja se znatno češće koristi, ali im značenje nije isto. Naime, Noel je Božić 25 decembra, dok se naša reč Božić koristi baš za rođenje Hrista 7. januara - objašnjava dr Đinđić.

http://www.24sata.rs/srbizmi-ako-ov...-razumeti-jer-su-ove-reci-ukrali-od-nas/15028

Marija-Djindjich1.png

http://www.isj-sanu.rs/rubrike/uploaded/Marija Dindic.pdf
I pravoslavnima je Božić 25. decembra, ali to po Gregorijanskom kalendaru (koji pravoslavna crkva ne koristi, inače bi svi Hrišćani slavili istog datuma) pada 7. januara.
 

Back
Top