Sotir zvani djubre
Elita
- Poruka
- 21.521
http://srbin.info/2015/07/17/kako-je-do-neprepoznavanja-dovedena-sustina-prevare-etnicko-ciscenje/
Етничко чишћење Срба у Федерацији БиХ
Ако се суди по оствареним резултатима ратове на простору бивше Југославије током деведесетих година прошлог века можемо квалификовати као завршетак етничког чишћења Срба који је започео у Другом светском рату од стране фашистичких марионетских режима у Хрватској, БиХ и на КиМ.
Срби су током 90-тих година етнички очишћени са великог простора Хрватске, БиХ и КиМ, и то се лако може утврдити поређењем броја становника ових светлих демократија из 1991 године и пописа који су извршени 2011-2013 године.
Неком препоруком ЕУ, или неке друге мултинационалне институције, неће бити објављени подаци о националној припадности становника у БиХ по насељима. На тај начин се сакривају чињенице о етничком чишћењу које се догодило током етничког рата 1991-1995 године.
У БиХ Срби су живели у селима много више од друга два конститутивна народа. Пред рат процена је била да су Срби били већина на 70% територије БиХ (51.197 км2). Поделом БиХ на два ентитета дејтонским споразумом је легализовано етничко чишћење Срба са територије веће од 10.000 км, а што је упоредиво са површином Косова и Метохије! Када томе додамо сличну површину у Хрватској долазимо до податка да је српском народу отето три Косова!
Док за 1991 годину имамо неверификован пописни материјал по насељима и по националној припадности становника, за 2013 годину објављени су подаци само о броју становника по насељима без националне припадности. Промене у броју становника по насељима могла су настати услед деловања више фактора: убистава, бекства, умирања, досељавања и множења. Могуће је да су се у неким насељима у Федерацији БиХ доселили нови становници, а где су живели пре тога Срби, чиме се (делом) сакрива етничка промена.
Специфичност која додатно отежава „разврставање“ података по насељима представља чињеница да је граница између ентитета прошла кроз атаре села, па имамо десетине села у оба ентитета, а и да су унутар ентитета Федерација БиХ Хрвати и Бошњаци делили села формирајући националне општине (нпр. Тешањ и Усора)…
Податке по насељима из 1991 године, а код ових подељених насеља, приписали смо оним ентитетима којима је припадала етничка већина приликом пописа 1991 године. На пример, уколико је у селу било више Срба, онда би податке додали Републици Српској, а уколико је било више Бошњака или Хрвата, додали би ентитету Федерација БиХ.
Овако смо дошли до 479 хиљада Срба на садашњој територији Федерације БиХ, који су ту живели 1991 године, и представљали су тачно петину становништва овог ентитета, а 35% од укупног броја Срба у Босни и Херцеговини. Муслимана је било 1.417 хиљада, на садашњој територији Федерације БиХ, Хрвата 599 хиљада, Југословне 162 хиљаде и остлих 62 хиљаде.
На територији Републике Српске (уз опрез око доделе становништва подељених села који смо овде извршили), живело је 885 хиљада Срба, 475 хиљада Муслимана, 159 хиљада Хрвата, 80 хиљада Југословена и 42 хиљаде припадника других народа. Овде се може констатовати једнакост броја Муслимана у РС и Срба у Федерацији БиХ, те и једнака изложеност несрећама које су се догодиле.
У Федерацији БиХ Срби су били са једне стране високо сконцентрисани у урбаним центрима (у којима су били мањина), док су са друге стране били расути по селима около великих насеља, а у којима су били хомогени, ретко помешани са Бошњацима и још ређе са Хрватима.
Од више од 3.300 насеља само 30 је довољно да се објасни половина од укупног броја Срба у Федерацији БиХ у 1991 години, и то су биле градске општине Сарајева, Зеница, Мостар и Тузла, и нека мања насеља.
Срби су чинили апсолутну већину у броју становника 1991 године у 698 насеља у којима је живело 168 хиљада Срба. У овим насељима број становника смањен је са 196 хиљада у 1991 години на 92 хиљаде у 2013 години. Пошто је у периоду између два пописа било различитих узрока промена броја становника, ови подаци нам не омогућавају увид у промену броја Срба, посебно ако се узме у обзир да су на њиховом месту се насељавали Бошњаци и Хрвати (и обратно у Републици Српској).
Стога се додатно фокусирамо на насеља која су остала без становника.
У 155 насеља данас нема ни једног становника, а 1991 године Срби су били у већини живело је 12.113 Срба. У томе је 87 насеља било без припадника других народа.
Уколико саберемо податке о смањењу броја Срба у Хрватској (преко 400 хиљада) у Федерацији БиХ (преко 300 хиљада) у на Косову и Метохији (око 130 хиљада) долазимо до броја од преко 830 хиљада Срба који су напустили своје куће и домове, што је више од 10% од укупног броја Срба пред почетак грађанског рата у СФРЈ.
Судећи по коначним резултатима, победиле су национал-фашистичке идеологије из Другог светског рата, које су чекале скоро пола века да би наставиле „посао“ из 1941 године.
Етничко чишћење Срба у Федерацији БиХ
Ако се суди по оствареним резултатима ратове на простору бивше Југославије током деведесетих година прошлог века можемо квалификовати као завршетак етничког чишћења Срба који је започео у Другом светском рату од стране фашистичких марионетских режима у Хрватској, БиХ и на КиМ.
Срби су током 90-тих година етнички очишћени са великог простора Хрватске, БиХ и КиМ, и то се лако може утврдити поређењем броја становника ових светлих демократија из 1991 године и пописа који су извршени 2011-2013 године.
Неком препоруком ЕУ, или неке друге мултинационалне институције, неће бити објављени подаци о националној припадности становника у БиХ по насељима. На тај начин се сакривају чињенице о етничком чишћењу које се догодило током етничког рата 1991-1995 године.
У БиХ Срби су живели у селима много више од друга два конститутивна народа. Пред рат процена је била да су Срби били већина на 70% територије БиХ (51.197 км2). Поделом БиХ на два ентитета дејтонским споразумом је легализовано етничко чишћење Срба са територије веће од 10.000 км, а што је упоредиво са површином Косова и Метохије! Када томе додамо сличну површину у Хрватској долазимо до податка да је српском народу отето три Косова!
Док за 1991 годину имамо неверификован пописни материјал по насељима и по националној припадности становника, за 2013 годину објављени су подаци само о броју становника по насељима без националне припадности. Промене у броју становника по насељима могла су настати услед деловања више фактора: убистава, бекства, умирања, досељавања и множења. Могуће је да су се у неким насељима у Федерацији БиХ доселили нови становници, а где су живели пре тога Срби, чиме се (делом) сакрива етничка промена.
Специфичност која додатно отежава „разврставање“ података по насељима представља чињеница да је граница између ентитета прошла кроз атаре села, па имамо десетине села у оба ентитета, а и да су унутар ентитета Федерација БиХ Хрвати и Бошњаци делили села формирајући националне општине (нпр. Тешањ и Усора)…
Податке по насељима из 1991 године, а код ових подељених насеља, приписали смо оним ентитетима којима је припадала етничка већина приликом пописа 1991 године. На пример, уколико је у селу било више Срба, онда би податке додали Републици Српској, а уколико је било више Бошњака или Хрвата, додали би ентитету Федерација БиХ.
Овако смо дошли до 479 хиљада Срба на садашњој територији Федерације БиХ, који су ту живели 1991 године, и представљали су тачно петину становништва овог ентитета, а 35% од укупног броја Срба у Босни и Херцеговини. Муслимана је било 1.417 хиљада, на садашњој територији Федерације БиХ, Хрвата 599 хиљада, Југословне 162 хиљаде и остлих 62 хиљаде.
На територији Републике Српске (уз опрез око доделе становништва подељених села који смо овде извршили), живело је 885 хиљада Срба, 475 хиљада Муслимана, 159 хиљада Хрвата, 80 хиљада Југословена и 42 хиљаде припадника других народа. Овде се може констатовати једнакост броја Муслимана у РС и Срба у Федерацији БиХ, те и једнака изложеност несрећама које су се догодиле.
У Федерацији БиХ Срби су били са једне стране високо сконцентрисани у урбаним центрима (у којима су били мањина), док су са друге стране били расути по селима около великих насеља, а у којима су били хомогени, ретко помешани са Бошњацима и још ређе са Хрватима.
Од више од 3.300 насеља само 30 је довољно да се објасни половина од укупног броја Срба у Федерацији БиХ у 1991 години, и то су биле градске општине Сарајева, Зеница, Мостар и Тузла, и нека мања насеља.
Срби су чинили апсолутну већину у броју становника 1991 године у 698 насеља у којима је живело 168 хиљада Срба. У овим насељима број становника смањен је са 196 хиљада у 1991 години на 92 хиљаде у 2013 години. Пошто је у периоду између два пописа било различитих узрока промена броја становника, ови подаци нам не омогућавају увид у промену броја Срба, посебно ако се узме у обзир да су на њиховом месту се насељавали Бошњаци и Хрвати (и обратно у Републици Српској).
Стога се додатно фокусирамо на насеља која су остала без становника.
У 155 насеља данас нема ни једног становника, а 1991 године Срби су били у већини живело је 12.113 Срба. У томе је 87 насеља било без припадника других народа.
Уколико саберемо податке о смањењу броја Срба у Хрватској (преко 400 хиљада) у Федерацији БиХ (преко 300 хиљада) у на Косову и Метохији (око 130 хиљада) долазимо до броја од преко 830 хиљада Срба који су напустили своје куће и домове, што је више од 10% од укупног броја Срба пред почетак грађанског рата у СФРЈ.
Судећи по коначним резултатима, победиле су национал-фашистичке идеологије из Другог светског рата, које су чекале скоро пола века да би наставиле „посао“ из 1941 године.
