НА ДАНАШЊИ ДАН 1946. УБИЈЕН ЈЕ ЂЕНЕРАЛ ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ!

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.180
После језивих мучења и монтираног суђења, на данашњи дан 1946. убијен је Генерал Михаиловић

Једина дилема власти

Пресуда је јасна, само је начин егзекуције неизвестан​
draza.jpg

Перо Симић, Новости
ПРЕМА једном извештају енглеских обавештајаца, који се сада у Србији први пут објављује, агенти Удбе применили су према генералу Михаиловићу специјални систем за изнуђивање признања:
– Стављен је у собу Озне за мучење и ту је задржан 74 часа.
– Његови јауци су се чули у многим деловима зграде.
– За време „испитивања“ потпредседник (југословенске) владе Едвард Кардељ два пута је посетио зграду (централу Удбе у Београду).
Према овом документу, овај систем мучења смислили су шефови београдске и загребачке полиције, Лазић и Бедековић, „ранији Михаиловићеви пријатељи“.
Мучења су била језива:
– Зна се само за два човека да су успела да издрже (мучења) – да одбију да говоре. То су били један Павелићев помоћник и један македонски курир ВМРО.
– Обојица су (после тортуре) умрли.
– Михаиловић се одупирао до последње неописиве тортуре (не може бити написано – примедба преводиоца са енглеског језика).
– Тада је проговорио. Однет је натраг у своју ћелију го и сасвим измењеног лика.
– Сада је на лечењу ради опоравка да би се могао појавити на суђењу.
– Речено му је да ће ако буде повукао једну реч из своје (изнуђене) изјаве поново претрпети ова мучења.
134189_0401-dragoljub-mihailovic_orig.jpg

Три месеца пре суђења генералу Михаиловићу југословенски министар финансија Сретен Жујовић је дописнику Ројтерса у Београду рекао да суђење представља „техничко питање“. И да ће се на њему одлучивати: „да ли га треба обесити или стрељати“.
И преписка која је уочи суђења вођена између Тита и Александра Ранковића, који су се тада налазили у Москви, и Едварда Кардеља и Милована Ђиласа, који су били у Београду, показује да је процес био политички, а не судски. Из депеша, писаних на руском језику, види се како је политички монтиран процес: Кардељ и Ђилас три пута вршили „политичке корекције“ у оптужници, па је она три пута мењана и прерађивана.
Американци су понудили да се на процесу појаве њихови војни изасланици у Михаиловићевом штабу, а када су Тито и његови сарадници то одбили, у држави Њујорк је организован паралелни процес, на коме се појавило 27 сведока. По завршетку суђења, које је трајало шест дана, Истражна комисија америчког Комитета за праведно суђење Дражи Михаиловићу написала је свој извештај и проследила га у Београд:
– Пред комисију није изнет ниједан доказ на основу кога би се могло закључити да је било сарадње између генерала Михаиловића и сила Осовине.
– Не само да се може извести закључак да није било сарадње између генерала Михаиловића и сила Осовине, већ се може установити да је генерал Михаиловић са својим људима наставио борбу против Немаца и против Италијана чак и пошто су савезници престали да му шаљу војну опрему и своју помоћ пренели искључиво на маршала Тита.
– У случају да је сарадње било, америчко војно особље које је сведочило пред комисијом би се у то уверило, јер је било у одличном положају да се у то увери, а дужност му је била да о свакој таквој појави извештава своје штабове.
Пуковник Роберт Макдауел, шеф последње америчке војне мисије код генерала Михаиловића додао је извештају комисије и свој коментар:
– Генерал Михаиловић, познат још пре рата као огорчени антинациста, био се потпуно посветио задатку да Немце и њихове сателите истера из Југославије. Што у томе није више успео треба приписати околностима које су биле изван његовог домашаја, а нарочито грађанском рату који је југословенска комунистичка партија потпиривала.
zastava-draza-mihailovic-velika-srbija-620x350.jpg

Међу доказима који су коришћени на суђењу било је мноштво крајње проблематичних докумената, који су приписивани генералу Михаиловићу и многим његовим командантима. Нека од њих уопште нису била потписана, нека су откуцана на писаћим машинама са латиничним словима, а нека су, уместо оригиналних печата Михаиловићеве Врховне команде или појединих четничких команданата, оверена жиговима Војног тужилаштва Титове војске!
Чак већина докумената које је користио тужилац, нису били оригинали, већ преписи. Имена вештака, који су преписе „сравњивали“ са оригиналима, била су исписана само иницијалима, а ниједан од тако аранжираних докумената није потписан, а камоли оверен.
Петнаест година касније, у лето 1961. године, Слободан Пенезић Крцун, организатор хапшења и суђења генералу Михаиловићу је у трпезарији Титове виле на Златибору свом младом сараднику, правнику Миливоју Драшковићу, у највећем поверењу рекао:
– Међу нама у српском и југословенском руководству дошле су до изражаја суштинске разлике о правој политичкој улози Драже Михаиловића. Постоје две тезе о улози Михаиловића које се не могу измирити. По једној, Дража је, просто узето, био квислинг и ту више нема шта да се дода. По другом мишљењу, које и ја делим, Дража је био вођа контрареволуције, а ми смо изводили револуцију. Дража је мрзео Немце као и ја!


****************************************************************************

Слава Ђенералу Дражи Михајловићу!!!
 
После језивих мучења и монтираног суђења, на данашњи дан 1946. убијен је Генерал Михаиловић

Једина дилема власти

Пресуда је јасна, само је начин егзекуције неизвестан​
draza.jpg

Перо Симић, Новости
ПРЕМА једном извештају енглеских обавештајаца, који се сада у Србији први пут објављује, агенти Удбе применили су према генералу Михаиловићу специјални систем за изнуђивање признања:
– Стављен је у собу Озне за мучење и ту је задржан 74 часа.
– Његови јауци су се чули у многим деловима зграде.
– За време „испитивања“ потпредседник (југословенске) владе Едвард Кардељ два пута је посетио зграду (централу Удбе у Београду).
Према овом документу, овај систем мучења смислили су шефови београдске и загребачке полиције, Лазић и Бедековић, „ранији Михаиловићеви пријатељи“.
Мучења су била језива:
– Зна се само за два човека да су успела да издрже (мучења) – да одбију да говоре. То су били један Павелићев помоћник и један македонски курир ВМРО.
– Обојица су (после тортуре) умрли.
– Михаиловић се одупирао до последње неописиве тортуре (не може бити написано – примедба преводиоца са енглеског језика).
– Тада је проговорио. Однет је натраг у своју ћелију го и сасвим измењеног лика.
– Сада је на лечењу ради опоравка да би се могао појавити на суђењу.
– Речено му је да ће ако буде повукао једну реч из своје (изнуђене) изјаве поново претрпети ова мучења.
134189_0401-dragoljub-mihailovic_orig.jpg

Три месеца пре суђења генералу Михаиловићу југословенски министар финансија Сретен Жујовић је дописнику Ројтерса у Београду рекао да суђење представља „техничко питање“. И да ће се на њему одлучивати: „да ли га треба обесити или стрељати“.
И преписка која је уочи суђења вођена између Тита и Александра Ранковића, који су се тада налазили у Москви, и Едварда Кардеља и Милована Ђиласа, који су били у Београду, показује да је процес био политички, а не судски. Из депеша, писаних на руском језику, види се како је политички монтиран процес: Кардељ и Ђилас три пута вршили „политичке корекције“ у оптужници, па је она три пута мењана и прерађивана.
Американци су понудили да се на процесу појаве њихови војни изасланици у Михаиловићевом штабу, а када су Тито и његови сарадници то одбили, у држави Њујорк је организован паралелни процес, на коме се појавило 27 сведока. По завршетку суђења, које је трајало шест дана, Истражна комисија америчког Комитета за праведно суђење Дражи Михаиловићу написала је свој извештај и проследила га у Београд:
– Пред комисију није изнет ниједан доказ на основу кога би се могло закључити да је било сарадње између генерала Михаиловића и сила Осовине.
– Не само да се може извести закључак да није било сарадње између генерала Михаиловића и сила Осовине, већ се може установити да је генерал Михаиловић са својим људима наставио борбу против Немаца и против Италијана чак и пошто су савезници престали да му шаљу војну опрему и своју помоћ пренели искључиво на маршала Тита.
– У случају да је сарадње било, америчко војно особље које је сведочило пред комисијом би се у то уверило, јер је било у одличном положају да се у то увери, а дужност му је била да о свакој таквој појави извештава своје штабове.
Пуковник Роберт Макдауел, шеф последње америчке војне мисије код генерала Михаиловића додао је извештају комисије и свој коментар:
– Генерал Михаиловић, познат још пре рата као огорчени антинациста, био се потпуно посветио задатку да Немце и њихове сателите истера из Југославије. Што у томе није више успео треба приписати околностима које су биле изван његовог домашаја, а нарочито грађанском рату који је југословенска комунистичка партија потпиривала.
zastava-draza-mihailovic-velika-srbija-620x350.jpg

Међу доказима који су коришћени на суђењу било је мноштво крајње проблематичних докумената, који су приписивани генералу Михаиловићу и многим његовим командантима. Нека од њих уопште нису била потписана, нека су откуцана на писаћим машинама са латиничним словима, а нека су, уместо оригиналних печата Михаиловићеве Врховне команде или појединих четничких команданата, оверена жиговима Војног тужилаштва Титове војске!
Чак већина докумената које је користио тужилац, нису били оригинали, већ преписи. Имена вештака, који су преписе „сравњивали“ са оригиналима, била су исписана само иницијалима, а ниједан од тако аранжираних докумената није потписан, а камоли оверен.
Петнаест година касније, у лето 1961. године, Слободан Пенезић Крцун, организатор хапшења и суђења генералу Михаиловићу је у трпезарији Титове виле на Златибору свом младом сараднику, правнику Миливоју Драшковићу, у највећем поверењу рекао:
– Међу нама у српском и југословенском руководству дошле су до изражаја суштинске разлике о правој политичкој улози Драже Михаиловића. Постоје две тезе о улози Михаиловића које се не могу измирити. По једној, Дража је, просто узето, био квислинг и ту више нема шта да се дода. По другом мишљењу, које и ја делим, Дража је био вођа контрареволуције, а ми смо изводили револуцију. Дража је мрзео Немце као и ја!


****************************************************************************

Слава Ђенералу Дражи Михајловићу!!!
Слава му.
 
Ubistvo velikog coveka,heroja srpske nacije Dragoljuba Mihailovica,cin je najvece nepravde,koja je na ovim prostorima,ikada ucinjena."Lazni car",samozvani
"marsal",koji je pod laznim imenom,koristio okupaciju srbije,da uz pomoc boljsevicke rusije,dovede komuniste na vlast,u srbiji,odn.tadasnjoj Jugoslaviji.

Veliko zlo,u koje nas je uvalio Titov takozvani komunizam,ostavio je pored trajno ekonomski unistene srbije,jos jednu veliku sramotu.Ta velika sramota,to je
stid,sto je najveci prevarant,unistitelj srbije,sahranjen u dvorskom kompleksu dedinja u beogradu.Taj njegov grob na dedinju,to je samar srpskom narodu,koji
ce kao sramni pecat,biti uvek utisnut na licu svakog cestitog srbina.
 
Slava mu!

- - - - - - - - - -

Ubistvo velikog coveka,heroja srpske nacije Dragoljuba Mihailovica,cin je najvece nepravde,koja je na ovim prostorima,ikada ucinjena."Lazni car",samozvani
"marsal",koji je pod laznim imenom,koristio okupaciju srbije,da uz pomoc boljsevicke rusije,dovede komuniste na vlast,u srbiji,odn.tadasnjoj Jugoslaviji.

Veliko zlo,u koje nas je uvalio Titov takozvani komunizam,ostavio je pored trajno ekonomski unistene srbije,jos jednu veliku sramotu.Ta velika sramota,to je
stid,sto je najveci prevarant,unistitelj srbije,sahranjen u dvorskom kompleksu dedinja u beogradu.Taj njegov grob na dedinju,to je samar srpskom narodu,koji
ce kao sramni pecat,biti uvek utisnut na licu svakog cestitog srbina.

Pusti *****, taj već odavno trune u paklu.Mada koristan info za budale koje još veruju u "Titu".
 
books


- - - - - - - - - -

Kako su on i njegovi "sudili" zarobljenim partizanima, previse je ispostovan.

Mislim da nisam shvatio ovaj post.Zezaš se ili misliš ozbiljno?Moji dedovi su bili partizani iz prostog razloga što su živeli u delu Srbije gde su partizani bili dominatni,inače bi otišli u četnike da su živeli po selima gde su bili dominatni četnici.Kao svi Srbi koji su želeli da se bore protiv okupatora a sudbina ih je nanela bilo na ovaj li onaj put.Prost paor nije razumevao sve te podele, ali je želeo da se bori za svoju zemlju.
 
Poslednja izmena:
Mislim da nisam shvatio ovaj post.Zezaš se ili misliš ozbiljno?Moji dedovi su bili partizani iz prostog razloga što su živeli u delu Srbije gde su partizani bili dominatni,inače bi otišli u četnike da su živeli po selima gde su bili dominatni četnici.Kao svi Srbi koji su želeli da se bore protiv okupatora a sudbina ih je nanela bilo na ovaj li onaj put.Prost paor nije razumevao sve te podele, ali je želeo da se bori za svoju zemlju.

E, moj Đelo… Al' za Mihailovića i njegove taj prost paor bio je samo "kumunjišta" koga od četničke kame ne štite ni Božiji nit' zemaljski zakoni.
 
E, moj Đelo… Al' za Mihailovića i njegove taj prost paor bio je samo "kumunjišta" koga od četničke kame ne štite ni Božiji nit' zemaljski zakoni.


Ima istine.Draža je bio obrazovan čoek, ali ne i svi četnici, pa je bilo "nezgodnosti" između dve zaraćene strane.Reče mi jedan prijatelj na moj koment da su na jugu Srbije četnici počinili teške zločine da je to delo Koste Pećinca, a ne Draže, ipak ostaje gorak ukus.
Ipak samog Dražu, nezavisno od idiota koji su ga okruživali, razmišljajući o mentalnom sklopu tog čoveka, naprosto ne mogu svrstati u tu kategoriju zločinaca kao Pavelić, Broz, Alojzije i ostali.
 
Ima istine.Draža je bio obrazovan čoek, ali ne i svi četnici, pa je bilo "nezgodnosti" između dve zaraćene strane.Reče mi jedan prijatelj na moj koment da su na jugu Srbije četnici počinili teške zločine da je to delo Koste Pećinca, a ne Draže, ipak ostaje gorak ukus.
Ipak samog Dražu, nezavisno od idiota koji su ga okruživali, razmišljajući o mentalnom sklopu tog čoveka, naprosto ne mogu svrstati u tu kategoriju zločinaca kao Pavelić, Broz, Alojzije i ostali.
Svi visi cinovnici su bili dobro obrazovani, skolovali se po najboljim francuskim skolama itd.
Ipak je to bila kraljeva vojska a ne seljaci
 
Poslednja izmena:
Svi visi cinovnici su bili dobro obrazovani, skolovali se po najboljim francuskim skolama itd.
Ipak je to bila kraljeva vojska a ne seljaci
al ju je pobedila vojska seljaka i radnika na njihovu sramotu.
Zbog toga i fakta da nije mogao da kontolise svoju organizaciju koja je zapala u pravu anarhiju i mnogo se kompromitovala nemam veliko postovanje prema istom.No svakako je bilo u nasem interesu da Draza pobedi a ne bravar.
 

Back
Top