Ulični presretači

...odnosno oni ljudi koji stoje na ulici, šetalištu
i mole za pomoć za nezbrinutu decu, za bolesnu decu,
za svoje bolesno dete, (sa sve medicinskom dokumentacijom u rukama)
ili prodaju čudotvorne (kako oni kažu) i plastificirane ikonice iz obližnjeg manastira
a sredstav idu za izgradnju istog.

Kako reagujete kad vas oni zaustave i pitaju za novčanu pomoć?
Ima li ih u vašem gradu?

Temu otvaram na ovom pdf-u jer sam primetila da najviše zaustavljaju porodične ljude, i žene sa decom
pretpostavljam da je to iz razloga što misle da su porodični ljudi saosećajniji

Kazem nemam para.
Ako kojim slucajem nastave da dosadjuju samo odbrusim daj ti meni.
I nema ih samo po setalistima, parkovima..., poceli su da dolaze i u zgrade i da zvone na vratima u bilo koje doba dana, ujutro, u podne, uvece....
Jednom prilikom isao tako neki covek,od vrata do vrata i kuka nema da jede, nama bilo ostalo pola hleba, a posto sam i tako planirala da idem u radnju,kad je dosao kuka gladan je,mala deca, bolesna zena, sta sve nakuko nije, dadoh mu ono pola hleba i vidim kasnije sa terase kako taj isti hleb baca u kontener, Doslo mi je da ga razlupam od batina samo da sam bila blizu, ovamo kukas nemate sta da jedete i neko ti da parce hleba a ti puc u kontener taj hleb.

Ovi sa medicinskom dokumentacijom bar jednom mesecno naidju, a ima i onih sto prodaju knjige da skupljaju pare za nezbrinutu decu, za austicnu decu,za hendikepiranu decu...
Vecina i ide na taj fazon saosecaces sa njima ili ces ih sazaljevati ne bi li izvukli koji dinar od naroda.

mora da mnogo nadrqano izgledam da se meni skoro nikad i ne obrate. al moja žena ih privlači ko magnet

Ne vadim novcanik na ulici.

Ako mozete dajte,a ako ne neosudjujte ih.............Nije lako moliti a ni pruziti ruku...........Moze i vas sutra isto da snadje .............

Retko ih srecem. A i kad se desi obicno nose one plakate na kojim pitaju za pomoc, retko ko pruza ruku (srecom). Pomognem koliko mogu tog momenta.

99% njih su prevaranti

pozovem policiju

Vexy:

...odnosno oni ljudi koji stoje na ulici, šetalištu
i mole za pomoć za nezbrinutu decu, za bolesnu decu,
za svoje bolesno dete, (sa sve medicinskom dokumentacijom u rukama)
ili prodaju čudotvorne (kako oni kažu) i plastificirane ikonice iz obližnjeg manastira
a sredstav idu za izgradnju istog.

Kako reagujete kad vas oni zaustave i pitaju za novčanu pomoć?
Ima li ih u vašem gradu?

Temu otvaram na ovom pdf-u jer sam primetila da najviše zaustavljaju porodične ljude, i žene sa decom
pretpostavljam da je to iz razloga što misle da su porodični ljudi saosećajniji

Kliknite za proširenje...

Pa da nije kaznjivo da ih doooobroooo nalupam tako bi prosli.Onda znate kako postupam sa njima prevaranti mi idu na zivce ta njihova trgovina nadom i to FUJ!

Siroke sam ruke dajem sakom i kapom ,verovatno zato i imam.Kad god vidim neku muku i jad sam pridjem i dam novac

Nije mi problem da dam ali me presretaci jako nerviraju. Zasto ne naprave neki mali baner i stoje negde gde ih svi vide. Ko zeli dace im novac i bez tog cimanja za rukav.

fr1tz1es:

Retko ih srecem. .

Kliknite za proširenje...

Koliko je to učestalo? jednom nedeljno?, mesečno?
Ja ih ovde srećem bukvalno svaki dan, jednom ih je bilo njih 5 na šetalištu u isto vreme.

I kod nas ista situacija. Svakodnevno su tu..vise njih..Obicno prodaju cestitke ili nekakve slikovnice..

Nikad im ne dajem novac.

Niti ljudima koji prose.

Cesto pozovem humanitarne broje za oboljelu djecu.1KM (0.5€) po pozivu. I to je sve...

Vexy:

Koliko je to učestalo? jednom nedeljno?, mesečno?
Ja ih ovde srećem bukvalno svaki dan, jednom ih je bilo njih 5 na šetalištu u isto vreme.

Kliknite za proširenje...

Pa recimo jednom nedeljno, mada nekad ni u dve nedelje. A i u vecini slucajeva su to alkosi ili narkomani, obicne (da ih tako nazovem) beskucnike jos redje. Valjda na osnovu toga i odlucujem da li da im dam ili ne

Sto se tice tih prodavaca po ulici, to mogu samo ako je u pitanju neki festival ili slicno pa da imaju svoj sto za kojim prodaju. Inace je zabranjeno i nigde ih drugo ne srecem.

ne reagujem

Јесте да су већина њих преваранти, али ја не знам ко није.

Зато кад год имам дајем.

А чешће заустављају породичне људе не зато што су саосећајнији, него зато што играју на карту сујеверја и страха да се и њима не деси исто ако не помогну.

ne dajem pare nikome na ulici, a kamoli prevarantima kvazibolesnicima.

Vexy:

...odnosno oni ljudi koji stoje na ulici, šetalištu
i mole za pomoć za nezbrinutu decu, za bolesnu decu,
za svoje bolesno dete, (sa sve medicinskom dokumentacijom u rukama)
ili prodaju čudotvorne (kako oni kažu) i plastificirane ikonice iz obližnjeg manastira
a sredstav idu za izgradnju istog.

Kako reagujete kad vas oni zaustave i pitaju za novčanu pomoć?
Ima li ih u vašem gradu?

Temu otvaram na ovom pdf-u jer sam primetila da najviše zaustavljaju porodične ljude, i žene sa decom
pretpostavljam da je to iz razloga što misle da su porodični ljudi saosećajniji

Kliknite za proširenje...

Mene su pre mozda 3 meseca zaustavili sa pitanjem da li bi se pridruzila nekoj humanitarnoj organizaciji za dz da predajem. Znaci, jos dzabe i da radim treba. Danas o5 u toj istoj majci pokusavaju da me zaustave, dobro je kad nisam protrcala kroz centar.

просјацима уделим... не размишљам дал је преварант или није, туга је видети такве људе и треба помоћи. поготово кад видим стару баку или инвалида.. треба бити човек

Владан:

просјацима уделим... не размишљам дал је преварант или није, туга је видети такве људе и треба помоћи. поготово кад видим стару баку или инвалида.. треба бити човек

Kliknite za proširenje...

i dece. Nema mi nista zalije nego kad ih vidim onak' gole, bose i prljave, jedva da imaju po 4 - 5 god.

...ma ima ih svih uzrasta.

...i zaista ne mogu da se oduprem utisku da je i ovo vid prosjačenja...,
mada...ko zna...da ne grešim dušu, možda ljudi zaista skupljaju za lečenje deteta u inostranstvu.
a interesantno mi je da su bili aktivniji za vreme trajanja Karnevala u vrnjačkoj banji...

Negde je skoro bila priča o majci koja sa autističnim detetom skuplja pare za lećenje deteta ili tako nešto...ne mogu da se setim, čak ni takve tekstove ne mogu da čitam više, ako ne mogu da pomognem. U suprotnom, na one pojedinačne skl. traženja novca, zdrav i prav sa nekom fotografijom ko zna čijom i sa pričom unapred pripremljenom ...na to ne reagujem. Ne stoje ne ulici, uglavnom ulaze po firmama i lokalima..

Gotovo svakodnevno se susrećem(o) sa ovim.

Uzelo je i previše maha. Sada to više nisu samo prolaznici-presretači, već se ne sećam kada sam sela na kafu (bilo u letnju baštu, bilo u zatvoren lokal) a da nisu prišli, vrhunac svega (baš se prekjuče desilo i nije retkost) je dolaženje na vrata. Među njima ima i dosta povratnika.

Ljudi koji mi guraju u ruke čestitke, slikovnice i sl. me mnogo ljute, posebno oni koji flertuju u te svrhe, dele ljigave komplimente, viču za tobom niz ulicu i sl.

Onima koji nenapadno postave kutiju za donacije sa fotografijom i podacima izađem u susret kada imam šta da dam, ja neću osiromašiti za to malo, a ako sam nekada i pružila prevarantu, to ne mogu da znam i neka ide na njegovu dušu.

Muka natera čoveka na svašta, ali ma koliko da je veliki broj onih kojima je pomoć hitno potrebna, a nepriuštiva, uvek je bolje oglasiti to putem medija, oragnizovati javnu humanitarnu akciju za skupljanje prihoda i pustiti ljude da sami odluče da li će i na koji način izaći u susret, a vući nekog za rukav i uznemiravati privatno je ozbiljan problem koji bih lično uvek ignorisala.

nekad dam neki dinar, posebno deci prosjacima, znam da ih tuku ako ne donesu dovoljno
onom ko ih je poslao da prose i oni me ne nerviraju, žao mi ih je.....idu mi na nerve oni koji
traže cigare, e to me izbaci iz koloseka, ja za svoje zadovoljstvo teško rmbačim i za cigarete
sam u stanju da se odreknem hleba, a da ih delim okolo ko pasulj, e pa ne može ne dam....