Pravo na ogorcenost

Znam za osobu koja je strašno ogorčena, s razlogom. Čitav život (a ima pedeset i pet godina) je provela u muci, teškoćama, ograničenjima i problemima. Još od detinjstva, kada je 'zaradila' težak zdravstveni problem, pa kroz čitav život teškoća u nalaženju poslova, raznih nepravdi, izrugivanja, prepreka, slabe komunikativnosti, čak seksualnih problema, porodičnih itd. Pritom se trudila užasno, ali s malim pomakom. Ta osoba je sada strašno ogorčena i gnevna na čitav svet, na ljude, puna mržnje i čiste gorčine. Razlog zbog kog postavljam ovu temu jeste moje čudjenje nad reakcijama ljudi koji je poznaju na tu osobu, i na tu njenu gorčinu, ogorčenost. Bukvalno sam slušao kako neki ljudi govore, potpuno zanemarujući čitav njen život, kako je to užasno što je ta osoba ogorčena, kako ju je život pretvorio u lošu osobu i tome slično. Ono što je meni tu nenormalno jesu reakcije tih ljudi i to negodovanje nad takvim 'raspoloženjem' te osobe. Ako je neko imao užasan život, zar je on dužan da u nekim poznim godinama bude veseo i pun pozitivne energije? A šta bi drugo trebalo da bude, nego gnevan i ogorčen? Šta se desilo sa pravom na ogorčenost, i da li su svi ljudi postali toliko retardirani i zaludjeni biserima pop psihologije da stvarno misle kako neko kog je život ubijao u pojam čitavog trajanja sad treba da bude sav veseo i lepo postupa sa ljudima? A upoznati su sa situacijom.

Pazi kada vide da neko trpi ljudi misle da on mora tako doveka,a nekad se ni ne zapitaju da li njemu treba neka pomoc.Na takvima je uvek teret ovoga drustva,svasta na svojim plecima nose,i kadavteret postane pretezak oni jednostavno puknu.

To je cisto licemrstvo ljudi koji je okruzuju.
Neznam da li se iko od nas ikad zapita kakav bi zivot bio neke osobe da makar malo zastanu,zanemarujuci na trenutuk svoje probleme i situacije, i pruze podrsku, ili samo na kratku saslusaju tu drugu osobu.
Najlakse je osudjivati i okretati glavu na drugu stranu i onda se pitaju A zasto je neko takav i takav?
A gde su svi oni bili kad je toj zeni bila potrebna podrska?
Gde su svi ti ljudi ?Zacaureni u svoje svetove nesposobni da imaju imalo empatije prema drugima.

Svako ima svoj udes, i niciji nije lak. Ljudi prezive svasta pa nisu ogorceni, opet i ne mozemo kriviti ikog, jer ne nosi se svako sa stresom, razocarenjem, i teskim zivotnim porazima isto. Nije lako jednostavno i otstavlja to posledice na psihu, nekada vece, nekada manje.

A i niko ne voli ogorcene ljude kraj sebe, jeste da je to mozda bezosecajno i sebicno, ali je tako, jer takvi ljudi su neretko naporni.
Ne znam, ne moze se samo ni nacrtati osmeh preko lica i praviti se da je sve ok

Ne govorim ja ovde o 'nekom udesu', nego o osobi koja je doslovno čitav život provela u problemima, užasima i apsolutnom nerazumevanju okoline. Ono što mene nervira jeste blago-retardirani stav (najblaže rećeno) ljudi koji poznaju tu osobu i njihovog negodovanja, podizanja obrve i odmahivanja glavom nad činjenicom da je ta osoba eto, nakon svega toga, ogorčena?! Čak sam doslovno čuo komentar jednog čoveka da ona "ne sme da bude takva". Taj stav mi nije jasan i sasvim mi je debilan.

Taj stav mi nije jasan i sasvim mi je debilan.

Kliknite za proširenje...

Sad da me ne bi pogresno shvatio kakav je tvoj stav prema toj osobi?
ima jos nesto, neznam da li cu moci da objasnim a ne budem pogresno shvatila.
Ljudma je mnogo lakse da komentarisu necije ponasanje nego da toj osobi pridju i pokusaju da je razumeju, jer kad bi joj prisli prvo bi morali da je saslusaju, a odma posle toga i da pomognu, a to mnogi ne zele ili jednostavno nemaju vremena.
Nekad se treba zapitati sta je to sto nam kod druge osobe smeta, jer to nesto sto nam smeta kod drugog postoji u nama samima, ali mi to ne pokazujemo bas zbog osudjivanja okoline sto cemo reagovati na ovaj ili onaj nacin,ili jednostavno nismo toga svesni.

sumara:

Sad da me ne bi pogresno shvatio kakav je tvoj stav prema toj osobi?
ima jos nesto, neznam da li cu moci da objasnim a ne budem pogresno shvatila.
Ljudma je mnogo lakse da komentarisu necije ponasanje nego da toj osobi pridju i pokusaju da je razumeju, jer kad bi joj prisli prvo bi morali da je saslusaju, a odma posle toga i da pomognu, a to mnogi ne zele ili jednostavno nemaju vremena.
Nekad se treba zapitati sta je to sto nam kod druge osobe smeta, jer to nesto sto nam smeta kod drugog postoji u nama samima, ali mi to ne pokazujemo bas zbog osudjivanja okoline sto cemo reagovati na ovaj ili onaj nacin,ili jednostavno nismo toga svesni.

Kliknite za proširenje...

Moj stav prema toj osobi je da ima puno pravo da bude ogorčena i da je razumem. Ne delim joj nikakve lekcije o "pozitivnom razmišljanju" i "neprihvatljivosti ogorčenosti" u njenoj pedeset i petoj godini, a nakon užasnog i besmislom i pukim teškoćama prožetog života.

Moj stav prema toj osobi je da ima puno pravo da bude ogorčena i da je razumem. Ne delim joj nikakve lekcije o "pozitivnom razmišljanju" i "neprihvatljivosti ogorčenosti" u njenoj pedeset i petoj godini, a nakon užasnog i besmislom i pukim teškoćama prožetog života.

Kliknite za proširenje...

Da, to je tvoj stav ali vecina ljudi ne deli taj stav.

Čak sam doslovno čuo komentar jednog čoveka da ona "ne sme da bude takva". Taj stav mi nije jasan i sasvim mi je debilan.

Kliknite za proširenje...

U vezi ovoga, ajde da to kazemo ovako, ona ne sme da bude ogorcena jer ako je ona ogorcena a ja je poznajem i poznajem njenu situaciju,nisam joj pomogao kad je trebalo, ja sad treba svaki dan, svaki cas da gledam tu njenu ogorcenost, dakle ona ne sme da bude takva, jer ja se onda osecam krivim sto joj nisam pomogao i kad ona krene da bude ogorcena prema meni mnogo mi je lakse da odem i okrenem se.
kad sam pisala prethodni post mislila sam na takvo razmisljanje vecine ljudi.
Mnogi od nas ne podnose neku osobu ili neku njenu osobinu jer se prepoznaju,ako ne svesno onda podsvesno.

Sukhoi t-50:

Znam za osobu koja je strašno ogorčena, s razlogom. Čitav život (a ima pedeset i pet godina) je provela u muci, teškoćama, ograničenjima i problemima. Još od detinjstva, kada je 'zaradila' težak zdravstveni problem, pa kroz čitav život teškoća u nalaženju poslova, raznih nepravdi, izrugivanja, prepreka, slabe komunikativnosti, čak seksualnih problema, porodičnih itd. Pritom se trudila užasno, ali s malim pomakom. Ta osoba je sada strašno ogorčena i gnevna na čitav svet, na ljude, puna mržnje i čiste gorčine. Razlog zbog kog postavljam ovu temu jeste moje čudjenje nad reakcijama ljudi koji je poznaju na tu osobu, i na tu njenu gorčinu, ogorčenost. Bukvalno sam slušao kako neki ljudi govore, potpuno zanemarujući čitav njen život, kako je to užasno što je ta osoba ogorčena, kako ju je život pretvorio u lošu osobu i tome slično. Ono što je meni tu nenormalno jesu reakcije tih ljudi i to negodovanje nad takvim 'raspoloženjem' te osobe. Ako je neko imao užasan život, zar je on dužan da u nekim poznim godinama bude veseo i pun pozitivne energije? A šta bi drugo trebalo da bude, nego gnevan i ogorčen? Šta se desilo sa pravom na ogorčenost, i da li su svi ljudi postali toliko retardirani i zaludjeni biserima pop psihologije da stvarno misle kako neko kog je život ubijao u pojam čitavog trajanja sad treba da bude sav veseo i lepo postupa sa ljudima? A upoznati su sa situacijom.

Kliknite za proširenje...

Hmm ... ovdje ima jako puno pitanja ... Pitaš .. ima li netko pravo biti ogorčen ?! Ima ... svatko ima pravo ili izbor biti ogorčen ... međutim ...isto tako svatko ima pravo i izbor biti ne ogorčan unatoč teškim životnim situacijama . Teške životne situacije su tu da nauče čovjeka biti jačim i boljim a ne slabijim i lošega karaktera . Na koncu ... ako je netko loš ( iz bilo kojeg razloga ) loše čini ponajprije samome sebi.
Očito se osoba koju spominješ ne zna izboriti za sebe a nikoga nema da joj u tomu pomogne. Moguće je da i sama ne želi pomoći sebi.
To što je netko prošao kaos u životu nije opravdanje da loše postupa prema drugim ljudima . netko tko je prošao kaos u životu ne treba skakati od veselja ali treba pokušati pronaći ljepotu života.

Sukhoi t-50:

Znam za osobu koja je strašno ogorčena, s razlogom. Čitav život (a ima pedeset i pet godina) je provela u muci, teškoćama, ograničenjima i problemima. Još od detinjstva, kada je 'zaradila' težak zdravstveni problem, pa kroz čitav život teškoća u nalaženju poslova, raznih nepravdi, izrugivanja, prepreka, slabe komunikativnosti, čak seksualnih problema, porodičnih itd. Pritom se trudila užasno, ali s malim pomakom. Ta osoba je sada strašno ogorčena i gnevna na čitav svet, na ljude, puna mržnje i čiste gorčine. Razlog zbog kog postavljam ovu temu jeste moje čudjenje nad reakcijama ljudi koji je poznaju na tu osobu, i na tu njenu gorčinu, ogorčenost. Bukvalno sam slušao kako neki ljudi govore, potpuno zanemarujući čitav njen život, kako je to užasno što je ta osoba ogorčena, kako ju je život pretvorio u lošu osobu i tome slično. Ono što je meni tu nenormalno jesu reakcije tih ljudi i to negodovanje nad takvim 'raspoloženjem' te osobe. Ako je neko imao užasan život, zar je on dužan da u nekim poznim godinama bude veseo i pun pozitivne energije? A šta bi drugo trebalo da bude, nego gnevan i ogorčen? Šta se desilo sa pravom na ogorčenost, i da li su svi ljudi postali toliko retardirani i zaludjeni biserima pop psihologije da stvarno misle kako neko kog je život ubijao u pojam čitavog trajanja sad treba da bude sav veseo i lepo postupa sa ljudima? A upoznati su sa situacijom.

Kliknite za proširenje...

gnjevna na sve ljude i puna mržnje?
druže, žena je kreten...nek trpi do kraja..znaš ono,blago onom ko istrpi do kraja..

ono sto sigurno nema pravo je da uvlaci druge u svoja sranja i stanja i emotivno ih vampirise,za to bi trebalo na robiju

Sukhoi t-50:

Znam za osobu koja je strašno ogorčena, s razlogom. Čitav život (a ima pedeset i pet godina) je provela u muci, teškoćama, ograničenjima i problemima. Još od detinjstva, kada je 'zaradila' težak zdravstveni problem, pa kroz čitav život teškoća u nalaženju poslova, raznih nepravdi, izrugivanja, prepreka, slabe komunikativnosti, čak seksualnih problema, porodičnih itd. Pritom se trudila užasno, ali s malim pomakom. Ta osoba je sada strašno ogorčena i gnevna na čitav svet, na ljude, puna mržnje i čiste gorčine. Razlog zbog kog postavljam ovu temu jeste moje čudjenje nad reakcijama ljudi koji je poznaju na tu osobu, i na tu njenu gorčinu, ogorčenost. Bukvalno sam slušao kako neki ljudi govore, potpuno zanemarujući čitav njen život, kako je to užasno što je ta osoba ogorčena, kako ju je život pretvorio u lošu osobu i tome slično. Ono što je meni tu nenormalno jesu reakcije tih ljudi i to negodovanje nad takvim 'raspoloženjem' te osobe. Ako je neko imao užasan život, zar je on dužan da u nekim poznim godinama bude veseo i pun pozitivne energije? A šta bi drugo trebalo da bude, nego gnevan i ogorčen? Šta se desilo sa pravom na ogorčenost, i da li su svi ljudi postali toliko retardirani i zaludjeni biserima pop psihologije da stvarno misle kako neko kog je život ubijao u pojam čitavog trajanja sad treba da bude sav veseo i lepo postupa sa ljudima? A upoznati su sa situacijom.

Kliknite za proširenje...

svako ima pravo da se oseca ogorceno, besno, ljuto, ili pak sasvim suprotno tome
osecanja su nase pravo
inace, bezdusno je i plitko kada neko treci kometarise neciji tezak zivot sa stanovista kako ta osoba treba "da prevazidje svoja losa osecanja, da ne bude zla" i tome slicno
budi ti u istoj situaciji, ap d avidimo da lices da saljes srca i medvedice svim ostalim
druga je stvar da li smo svesni kako osecanja uticu na nas zivot i da li zelimo da se oslobodimo nekih koja su destruktivna

nije pravo, samo je tvoj izbor ako si ogorcen, protiv svega osim zdravlja mozes da se boris.

Vita Jela:

nije pravo, samo je tvoj izbor ako si ogorcen, protiv svega osim zdravlja mozes da se boris.

Kliknite za proširenje...

da, da
ako ti neko zgazi dete dok je prelazilo na pesackom prelazu, nemas prava da budes ogorcen, jer protiv toga mozes da se boris
kako da ne

mAlava:

da, da
ako ti neko zgazi dete dok je prelazilo na pesackom prelazu, nemas prava da budes ogorcen, jer protiv toga mozes da se boris
kako da ne

Kliknite za proširenje...

pu pu daleko bilo
mislim na nacin zivota koji vodis, a ne na neki nesrecan slucaj koji se dogadja mimo bilo cije volje.

Vita Jela:

pu pu daleko bilo
mislim na nacin zivota koji vodis, a ne na neki nesrecan slucaj koji se dogadja mimo bilo cije volje.

Kliknite za proširenje...

ljudi uglavnom ne postaju ogorceni iz cista mira, jer vode"takav nacin zivota"
vec im se nesto desilo, pa su postali takvi
i onda tako ogorceni zive, jer ne mogu drugacije
simple as that
ko tvrdi da je iz tog kruga lako izaci, nikada nije imao duboki i valjani razlog za ogorcenost
i treba da je zahvalan na tome, mesto da palamudi

malim ljudima je I pogled na sve mali..cesto u smislu vremenske distance koju jednim pogledom mogu da vide.retkost je da ta distanca bude ista veca od datog trenutka.

Svašta. Zašto ne bi imala pravo, kao što i ti što reaguju na njenu ogorčenost imaju pravo na svoju reakciju. Svako ima mogućnost da se ispoljava kako hoće, pitanje je koju je cenu spreman da plati za to svoje pravo. Konstatntna ogorčenost je čista patologija, pa se i na nju reaguje kao i na svaku patologiju. Nisu ni svi za društvo.

Sukhoi t-50:

Znam za osobu koja je strašno ogorčena, s razlogom. Čitav život (a ima pedeset i pet godina) je provela u muci, teškoćama, ograničenjima i problemima. Još od detinjstva, kada je 'zaradila' težak zdravstveni problem, pa kroz čitav život teškoća u nalaženju poslova, raznih nepravdi, izrugivanja, prepreka, slabe komunikativnosti, čak seksualnih problema, porodičnih itd. Pritom se trudila užasno, ali s malim pomakom. Ta osoba je sada strašno ogorčena i gnevna na čitav svet, na ljude, puna mržnje i čiste gorčine. Razlog zbog kog postavljam ovu temu jeste moje čudjenje nad reakcijama ljudi koji je poznaju na tu osobu, i na tu njenu gorčinu, ogorčenost. Bukvalno sam slušao kako neki ljudi govore, potpuno zanemarujući čitav njen život, kako je to užasno što je ta osoba ogorčena, kako ju je život pretvorio u lošu osobu i tome slično. Ono što je meni tu nenormalno jesu reakcije tih ljudi i to negodovanje nad takvim 'raspoloženjem' te osobe. Ako je neko imao užasan život, zar je on dužan da u nekim poznim godinama bude veseo i pun pozitivne energije? A šta bi drugo trebalo da bude, nego gnevan i ogorčen? Šta se desilo sa pravom na ogorčenost, i da li su svi ljudi postali toliko retardirani i zaludjeni biserima pop psihologije da stvarno misle kako neko kog je život ubijao u pojam čitavog trajanja sad treba da bude sav veseo i lepo postupa sa ljudima? A upoznati su sa situacijom.

Kliknite za proširenje...

Ima veoma teskih zivotnih sudbina. Neko se slomi, a neko uprkos svemu ima pozitivan stav i cak hrabri druge. Imala sam par puta prilike da kontaktiram sa takvim ljudima i postidela sam se svoje malodusnosti kukavicluka i sl.

Ima svako pravo da bude ogorcen, sa razlogom ili bez, ali da li je to resenje? Jedino sto se moze postici je da se ostatak zivota provede u mraku i sa sve vecim ogorcenjem, jer je sasvim izvesno da ta osoba nece imati prijatelje koji ce biti vecito tu da sa njom saosecaju. I nemojmo se zavaravati, to ne znaci da su drugi ljudi losi, ni ta osoba ne bi trpela u svojoj blizini nekoga kao sto je ona!

Ovako kako je tema postavljena ispada kao da se ta osoba drzi za to svoje pravo na ogorcenost (?!) kao za neki orden za mucenistvo. Kao da je jedino sto daje smisao zivota toj osobi ta gorcina i osecaj uskracenosti, pa cak i mrznja (!!!) koju spominjes.

U knjizi *Koju igru igras* autor Erik Bern jako dobro opisuje psiholoske igre i pozadinu raznih ponasanja koja nam izgledaju opravdano i logicno, a zapravo imaju sasvim drugu pozadinu. Preporucujem.

PS ruzno je da druge ljude nazivas debilima samo zato sto ti se ne dopada njeihov pogled na zivot koji ne mora nuzno da bude manje pravilan i manje vredan nego tvoj

- - - - - - - - - -

bankai:

Pazi kada vide da neko trpi ljudi misle da on mora tako doveka,a nekad se ni ne zapitaju da li njemu treba neka pomoc.Na takvima je uvek teret ovoga drustva,svasta na svojim plecima nose,i kadavteret postane pretezak oni jednostavno puknu.

Kliknite za proširenje...

Da bi se neko uopste zapitao da li ti treba pomoc, potrebno je da si otvoren prema ljudima, a ne da ih mrzis. Svaka komunikacija ima dve strane.

- - - - - - - - - -

Sukhoi t-50:

Ne govorim ja ovde o 'nekom udesu', nego o osobi koja je doslovno čitav život provela u problemima, užasima i apsolutnom nerazumevanju okoline. Ono što mene nervira jeste blago-retardirani stav (najblaže rećeno) ljudi koji poznaju tu osobu i njihovog negodovanja, podizanja obrve i odmahivanja glavom nad činjenicom da je ta osoba eto, nakon svega toga, ogorčena?! Čak sam doslovno čuo komentar jednog čoveka da ona "ne sme da bude takva". Taj stav mi nije jasan i sasvim mi je debilan.

Kliknite za proširenje...

Da li mislis da treba da je sazaljevaju, da je to ono sto bi joj pomoglo?

- - - - - - - - - -

Sukhoi t-50:

Moj stav prema toj osobi je da ima puno pravo da bude ogorčena i da je razumem. Ne delim joj nikakve lekcije o "pozitivnom razmišljanju" i "neprihvatljivosti ogorčenosti" u njenoj pedeset i petoj godini, a nakon užasnog i besmislom i pukim teškoćama prožetog života.

Kliknite za proširenje...

Da li mislis da je kasno da ta osoba pokusa da na neki nacin da novi smisao svm zivotu, da ga unapredi? Pedeset pet godina nisu mladost, ali nisu ni starost, ima vremena...

vanilin šećer:

Svašta. Zašto ne bi imala pravo, kao što i ti što reaguju na njenu ogorčenost imaju pravo na svoju reakciju. Svako ima mogućnost da se ispoljava kako hoće, pitanje je koju je cenu spreman da plati za to svoje pravo. Konstatntna ogorčenost je čista patologija, pa se i na nju reaguje kao i na svaku patologiju. Nisu ni svi za društvo.

Kliknite za proširenje...

stoji

mada ima I onoga ako nekom pruazas ruku 5 puta smtra da polaze pravo na tu ruku I 6i put

mAlava:

ljudi uglavnom ne postaju ogorceni iz cista mira, jer vode"takav nacin zivota"
vec im se nesto desilo, pa su postali takvi
i onda tako ogorceni zive, jer ne mogu drugacije
simple as that
ko tvrdi da je iz tog kruga lako izaci, nikada nije imao duboki i valjani razlog za ogorcenost
i treba da je zahvalan na tome, mesto da palamudi

Kliknite za proširenje...

Da,ali treba razlikovati primitivne luzere koje čežnja za materijalnim ne napušta i unesrečene!
Nisu ni blizu,mada ima i unesrećenih luzera-tek to je haos od ljudi...
Skandinavci takvima pomažu i komšijski i kao prolaznici i institucionalno.
Kod nas se po leševima do uspeha a prolaznici,uglavnom ,kao pored turskog groblja...

Dragoljub69:

Da,ali treba razlikovati primitivne luzere koje čežnja za materijalnim ne napušta i unesrečene!
Nisu ni blizu,mada ima i unesrećenih luzera-tek to je haos od ljudi...
Skandinavci takvima pomažu i komšijski i kao prolaznici i institucionalno.
Kod nas se po leševima do uspeha a prolaznici,uglavnom ,kao pored turskog groblja...

Kliknite za proširenje...

materijalnu ogorcenost ne racunam u ozbiljne ogorcenosti
niti stvari koje se mogu promeniti
prava ogorcenost uvek potice iz necega cemu promene nema