Sam koncept takvih emisija me najvise podseca na kuvarske recepte.
Recept za Reality show:
Uzmete recimo 10 ljudi, 5 muskaraca i 5 zena.
Stavite ih u odredjen prostor odredjeno vreme.
Dobro ih izmuckate.
Dajte im sve sto traze, osim slobode.
Posmatrajte ih kroz stotine kamera kao zamorcice.
Izivljavajte se sto vise na njima, da vidite kako ce da reaguju (mozete im pustiti struju, golicati ih, smrtno preplasiti, nehumano mrcvariti, terati ih da skacu, pevaju, urlaju... ma sve sto vam padne na pamet samo da im stvorite sto nepodnosljiviju situaciju).
Posle sve to lepo izmontirajte.
Posluzite dok je toplo.
Sta je uopste smisao takvih emisija? Da se da prilika bezbrojnim malim ljudima da dozive nesto u svom zivotu? Ako mi je zivot toliko prazan i nezanimljiv, da mi treba izmisljena vestacka situacija da bi on postao zanimljiviji - onda do djavola sa mojim jadnim zivotom.
A sta gledalac ima sa tim? Da se poistoveti sa mnom i da na taj nacin dozivi "katarzu"?
Sve to me mnogo podesca na rimski obicaj u poslednjim decenijama pre pada Carstva, kada su umesto glumaca, na scenu izvodili "stvarne" protagoniste. Naime, ondasnje drustvo je vec toliko bilo zasiceno svim i svacim, i toliko se degenerisalo, da su vec oguglali i na gladijatorske borbe. I sta s uradili? Lepo su poceli da prave "stvarne" predstave. Dakle, ako Prometeja u istoimenoj tragediji vezuju za stenu i ostavljaju ga da ga gavranovi kljucaju, to improvizuju u amfiteatru i publika uziva, danima gledajuci kako neki tamo rob (kome je zlehuda sudbina odredila da glumi Prometeja) lagano umire u najtezim mukama. Ako nekog treba da rastrgne medved, dovescemo medveda i pustiti ga da to stvarno radi. Ako izvodimo Salomu, lepo cemo nekom odseci glavu i staviti je na posluzavnik, kao sto i pise u drami. I tako dalje... barem robova imamo koliko hocemo.
Prepoznajete li koncept reality showa u ovome?
