Šarl Bodler

Moj omiljeni pesnik,najbolji medju simbolistima.Naravno zbirka pesama"Cvece zla" i jedna bozanstvena pesma"Mirisi".Nedavno sam na sajmu antikviteta natrchala na jednu autobiogrfsku knijzicu"Cvece zla-moja proza", u kojoj Bodler pishe o svom stvaralashtvu nazivajuci ga 'rushilashtvom",uz neprevazidjene opaske o samom sebi,zivotu,umetnosti,umetniku...Preporuchujem.

Mene zanima da li je neko od ljubitelja Bodlera ovde doziveo ono sto je pesnik definisao i razgranicio od ostalih osecanja, a zove se SPLIN? Da cujem. :-)

Fontana krvi

"Cini mi se katkad da moja krv kola,
kao iz fontane pune skladnog bola.
Ja nju jasno cujem sumornu i vrelu,
al zaludno trazim ranu na svom telu."

Kad god procitam ovu pesmu, osetim intenzivan bol i tugu, a zatim olaksanje sto sam oslobodila te emocije....
Koliko se secam, njegov komentar na zbirku Cvece zla je da ne ovom svetu postoji ruglo, bol i patnja, od cega se ne moze pobeci, vec jednostavno treba ziveti sa tim.
Mislim da je u potpunosti uspeo da docara, sa velikim saosecanjem i razumevanjem najnize ljudske porive i emocije, koje teraju u ocajanje i propast.

moze li neko da mi analizira neku pesmu od Bodlera a da nisu albatros i veze....?????unapred zahvalna... treba mi za sutra... eto toliko...

Litanija Satani
{Charles Baudelaire, Les Litanies de Satan}

O, Ti, najumniji od sviju Andjela,
Bože koga bolja sudba nije htela,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
O, izgnani Prinče kog kleveta tlači,
I pobedjen, ti se uspravljas sve jači,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Sveznalče Podzemlja, Ti, kućni doktore
Tihe i skrivene opsteljudske more,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Uz tvoj nauk i puki siromah i gubav,
Slute ukus Raja kušajući ljubav,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Sa Smrću, snažnom draganom, u čudu,
Ti porodi Nadu, tu dražesnu ludu!
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Tvojim mirom oči izgnanca se pune
Kad s vrha Vešala na svetinu pljune,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Ti znaš gde su tamni vilajeti, oni
Gde drago kamenje bog surevnjiv skloni,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Skladišta Podzemna zna Tvoj bistri pogled
Gde uspavan metal blešti u nedogled,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Ti na čiju bratsku ruku se oslanja
Mesečar dok šeta samim rubom zdanja,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Tebi hvala sto kosti ponoćnog pijanca
Gipko se izviju pod kopitom vranca,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Slabića kog mrznja nemoćna namuči,
Da sumpor s šalitrom smeša - Ti nauči,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Lukavi ortače što nabijaš žezlo
Na Krezovo čelo u niskost ogrezlo,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Ti sto u oči i srca devojaka uli
Kult rane i ljubav spram dronjaka trulih,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Lampo učenjaka, izgnanika druže,
Tajniče onoga kom namiču uže,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Novi oče onih koje, prepun žuči,
Iz zemaljskog Raja bog otac isključi,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!

-l-Molitva-l-

Satano, nek Ti je slava na Nebesi
Gde nekada vlada, i u Paklu, gde si
Pobedjen, utonuo u tišinu sanja!
Dopusti da pod Drvetom saznanja
Uz Tebe počine moja duša vrela
I da se razlista oko Tvoga čela!


Uzdizanje Crne Umetnosti
{moja verzija Litanija Satani}

Kada Tama pozlati oblake i moje srce se probudi u plaču
Satano, Ti Sunce, moje jecaje začu.
- Sada se Tebi molim, sada sam moćna
I ovom molitvom načiniću Te još većim.
Molim Ti se ! Ja zahvalna sam Ti !
Tebi koji si me vratio u život i učinio da s ponosom ponovo stojim,
Tebi što ni pred porazom i svim teškoćama ne pokleknu,
Tebi pripada moja duša kao i sve duše najjačih.
- Blagoslovena je Tvoja Umetnost !
Prinče Univerzuma kome je data sva inteligencija
Između Noći i dana, svetla i Tame, neba i Pakla!
- Sveta je Tvoja Umetnost !
Prinče Podzemlja koji si sedeo na Zemlji pre nje
Pod moćnim vodama!
- Velika je Tvoja Umetnost !
Gospode, moj jedini,
Koji direktno ulaziš u ljudsko srce!
- Crna je Tvoja Umetnost !
Prinče Tame što uklanjaš san sa mojih očiju!

Strpljivo čekam na Tvoje uzdignuće.

-l-Himna u slavu Satane-l-

O, Prinče Podzemlja i Tame
Ti, Satano, Sunce Uzdignuto
Da li znaš koliko Te volim i obožavam,
Divlji prognaniče, božji odgnaniče.

Kako si samo divan dok se iz svog pada uzdižeš!
Horda Tvoja, moćna je, i ko zna kuda će stići ?!
O, Ti koji si u svom porazu još snažniji i veći!
- Moćno je Ime Tvoje!

Neka se oko Tebe, sada, obaviju ruke moje
Jer put moj, slava je, i uzdignuće Tvoje !

"Slava svim grešnim dušama,
prokletim da citaju iz pera Bodlerove škole
Da se za bekstvo od okrutnog zivota
Samo Satani mole."

AVE SZATAN

p.s. nastavak u idućem životu...

Litanije Satani

Andele mimo drugih lep, mudar i uzvišen,
bože sudbinom stvaran i hvalospeva lišen,

Satano, sažali se na ponor bola mog!

O, kneže u izgnanstvu, prevaren i uvreden,
ti što se jace dižeš otkako si pobeden,

Satano, sažali se na ponor bola mog!

Ti što sve znaš, o kralju podzemnoga prostranstva,
iscelitelju vicni svih strepnji covecanstva,

Satano, sažali se na ponor bola mog!

Ti što ljubavlju uciš parije odgurnute,
pa cak i ogubale, da ukus Raja slute,

Satano, sažali se na ponor bola mog!

Ti što sa starom, krepkom ljubavnicom u klupku,
sa Smrcu, zace Nadu - ovu ludicu ljupku! -,

Satano, sažali se na ponor bola mog!

Ti što prokaženome, na tren pred pogubljenjem,
daješ da gleda rulju spokojno i s prezrenjem,

Satano, sažali se na ponor bola mog!

Ti što znaš u kom kutu zemlje surevnjivice
Bog ljubomoran sakri dragulje hrpimice,

Satano, sažali se na ponor bola mog!

Ti što lagume mracne proniceš jasnim okom,
gde narodi metala u miru spe dubokom,

Satano, sažali se na ponor bola mog!

Ti cija krupna šaka od mesecara krije
kolike mu kraj nogu zevaju provalije,

Satano, sažali se na ponor bola mog!

Ti kojim cudom mekšaš pijancu kosti jadne
kada u pozne sate pod konjske noge padne,

Satano, sažali se na ponor bola mog!

Ti što coveku slabom pomože ruke hitre
pokazavši mu smešu sumpora i šalitre,

Satano, sažali se na ponor bola mog!

Ti što nemilosrdnom Krezu svoj žig ledeni
stavljaš na podlo celo, ortace prepredeni,

Satano, sažali se na ponor bola mog!

Ti što stavljaš u oci i srce devojkama
obožavanje rane i strast za krpicama,

Satano, sažali se na ponor bola mog!

Sveco pronalazaca, palico izagnanih,
ispovednice sviju bundžija, povešanih,

Satano, sažali se na ponor bola mog!

Poocime svih koje, pun crnog gneva svog,
iz zemaljskoga raja istera Otac Bog,

Satano, sažali se na ponor bola mog!


Ipak je ova varijanta bolja...

Bi2:

SMRT LJUBAVNIKA

Laki miris naše postelje prožeće,
grobnice duboke biće nam divani,
okruživaće nas neobično cveće,
što za nas u nekoj lepšoj procva strani.

Dok poslednji žar im troši čežnja ista,
dve ogromne baklje naša srca biće,
i u blizanačka ogledala čista,
u dva naša duha, sjaj dvostruki liće.

U veče od plave i rumene tajne
grcanjeće dugo tuge oproštajne
da u istu munju salije nas strasnu;

Andjeo će, potom, vrata da otvori,
pa, veran i vedar, ponovo razgori
ogledala mutna i plamen što zgasnu. ( prev. Branimir Živojinović)


ALBATROS

Dokoni mornari od zabave love
često albatrose, silne morske ptice,
na putu nemarne, tihe pratilice
ladja što nad ljutim vrlozima plove.

Na daske od krova spuste ih sputane.
Kraljevi azura, nevešti,zbunjeni,
belim i ogromnim krilima skunjeni
mašu ko veslima na obadve strane.

Maločas prrekrasan, a sad smešan, jadan,
krilati se putnik bori s okovima;
s lule jedan mormar duva mu dim gadan
u kljun, drugi mu se ruga skokovima.

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan,
divovska mu krila smetaju da kroči. (prev.Božidar Kovačević)

Pesmu pod nazivom Pribiranje- nemam.

Kliknite za proširenje...

...bjese, po meni, jedan lijep prevod Albatrosa...mozda lijep jer me podsjeca na Gimnaziju:


...cesto se mornari
iz zabave late
da goleme ptice albatrose love
sto ko mirni saputnici prate
ladje sto nad tmurnim
bezdanima plove...

ljudi...jel moze neko da mi analizira "stranca" od sarla b.
ako ne onda BILO KOJU pesmu.hitno!
hvala unapred!

Da li neko moze da mi ukratko analizira pesmu od Bodlera "Covek i more"??
Potrebno mi je hitno za skolu i ako ima koja dokona dusa da mi pomogne..
Unapred HVALA

Здраво...Ја сам први пут овдје и наиђох на ову тему, па ме интерсује шта ви мислите о Бодлеровој пјесничкој филозофији?

Jel moze neko za sutra da mi analizira Pesmu iz "Cvece zla" - "Lepota"....? pls.

Treba mi HitnoHitnoHitno! analiza pesme " Čovek i more ", ako može što pre. Hvala!

femallefreakozza:

Litanija Satani
{Charles Baudelaire, Les Litanies de Satan}

O, Ti, najumniji od sviju Andjela,
Bože koga bolja sudba nije htela,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
O, izgnani Prinče kog kleveta tlači,
I pobedjen, ti se uspravljas sve jači,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Sveznalče Podzemlja, Ti, kućni doktore
Tihe i skrivene opsteljudske more,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Uz tvoj nauk i puki siromah i gubav,
Slute ukus Raja kušajući ljubav,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Sa Smrću, snažnom draganom, u čudu,
Ti porodi Nadu, tu dražesnu ludu!
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Tvojim mirom oči izgnanca se pune
Kad s vrha Vešala na svetinu pljune,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Ti znaš gde su tamni vilajeti, oni
Gde drago kamenje bog surevnjiv skloni,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Skladišta Podzemna zna Tvoj bistri pogled
Gde uspavan metal blešti u nedogled,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Ti na čiju bratsku ruku se oslanja
Mesečar dok šeta samim rubom zdanja,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Tebi hvala sto kosti ponoćnog pijanca
Gipko se izviju pod kopitom vranca,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Slabića kog mrznja nemoćna namuči,
Da sumpor s šalitrom smeša - Ti nauči,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Lukavi ortače što nabijaš žezlo
Na Krezovo čelo u niskost ogrezlo,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Ti sto u oči i srca devojaka uli
Kult rane i ljubav spram dronjaka trulih,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Lampo učenjaka, izgnanika druže,
Tajniče onoga kom namiču uže,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!
Novi oče onih koje, prepun žuči,
Iz zemaljskog Raja bog otac isključi,
- Satano, smiluj se mojoj silnoj bedi!

Kliknite za proširenje...

ovo sam juče pročitala i ostala fascinirana
da li postoji negde tumačenje ove pesme? nikad se nisam zanimala Bodlerom, za početak mi je potrebno tudje mišljenje, da ga uopšte razumem ...

Ovo je i meni jedna od najdražih, znao sam je napamet al' sada mi samo jedan stih ostao u glavi- i to onaj koji se ponavlja, doduše čitao sam drukčiji prevod, pa je glasio:

Satano sažali se na ponor bola mog!


A što se tiče tumačenja, najbolje je uzeti originalnu verziju, tek sad kad upoređujem različite prevode vidim u stvari koliko toga se samo tu izgubi u smislu... mada, ova pesma je donekle očiglednija od ostalih njegovih.

Aradia:

Zelela bih da cujem vase misljene o Sarlu Bodleru,jer smatram da je neprevazidjen i da njegova "estetika ruznog" ima toliku moc...

Kliknite za proširenje...

Nekako je malo uvrnut i mračan, što bi rekli tvisted majnd, ali njegovo "Cveće zla" je meni remek delo. Genijalno napisano. ♥

ONA

Kad jutros, jedva krijući zlobu
i u klopku me navodeći,
Demon u moju uđe sobu,
upita: ”Da li mi možeš reći

šta je od sviju lepih stvari
kojim je oko zasenjeno,
od crnih il’ rumenih čari
što čine ljupko telo njeno,

najslađe?” – Ali duša reče
Gnusniku: ”Svaki deo greje
isto, iz svakog melem teče
i podjednako drago sve je.”

Ne znam kad me očarava,
šta posebno me tu privlači.
Ona me kao noć stišava
I kao Osvit na me zrači;

i saglasje je preveliko
što njenim lepim telom vlada
da obujmiti može iko
sve sastojke tog divnog sklada.

Preobražaj me tajni pleni,
sva čula se u jedno sliše!
Muzika struji dahom njenim,
kao što njezin glas miriše!

Šarl Bodler

Cveće zla (Les fleurs du mal)
Istaknuti francuski pesnik 19. veka koji u svom delu vrši sintezu romantizma (preuzima romantičarske teme: priroda, dosada, bog), realizma i parnasa (lapurlartizam, plastična lepota), tako da ga ne možemo svrstati u neki određeni pokret. Bodler se smatra pretečom simbolizma, pesnikom koji je otvorio put ka modernoj književnosti.
Rođen je u Parizu, otac mu je umro kada je imao samo 6 godina. Ostaje sa majkom koja se preudala, što ga je jako pogodilo i odlučuje da napusti dom. Odlazi u kraljevski internat, a zatim u gimnaziju Luj Veliki.
Boemski život
Već sa 18 godina, Bodler piše prve pesme i posećuje boemska mesta. I sam je počeo da živi kao boem, putovao je. Posebno su mu se dopala ostrva Mauricijus i Reunion zbog njihove egzotičnosti. Po povratku u Pariz, zaljubljuje se u jednu mulatkinju i ona mu postaje ljubavnica.
Bodler je nemilice trošio novac nasleđen od oca, zapao je u dugove, pa čak i pokušao da izvrši samoubistvo.
Počeo je da piše pesme i da prevodi priče Edgara Poa da bi otplatio dugove.
Cveće zla (Les fleurs du mal)
Svoje najpoznatije delo, zbirku pesama Cveće zla, objavio je 1857. godine. Zbirka je šokirala javnost jer govori otvoreno o porocima, posebno onim seksualnim. Iako je predgovor knjige posvećen Teofilu Gotijeu, poborniku larpurlartizma, ona ne predstavlja knjigu čistog umetničkog karaktera, već neku vrstu Bodlerove ispovesti. Što se tiče strukture samog dela, pesme su raspoređene po podnaslovima i svaki deo govori o nekom poroku.
Prvi deo se naziva Splin i Ideal jer oslikava dosadu, nezadovoljstvo, agoniju. Drugi deo su Pariske slike, ili život u Parizu koji vode najjadniji ljudi. Treći deo se zove Vino i govori o zloupotrebi alkohola, droge i telesnih zadovoljstava. Revolt, posle svega gore navedenog. Čovek okreće leđa Bogu i poštuje satanu. Poslednji deo je Smrt. Svakako treba spomenuti njegove najpoznatije pesme iz ove zbirke, a to su Veze i Albatros.
Bodlerova dela
Saloni, 1845-46
Cveće zla, 1857
Moje ogoljeno srce, 1859-60
Lažni raj, 1860
Olupine, 1866
Male pesme u prozi, 1869
Kraj
Od 1857. godine Bodler je sve češće bio podložan psihičkim smetnjama i napadima i to ga ometa u radu. Boraveći u Naviru, doživeo je krizu, i preminuo je kada je doveden u Pariz, poluparalizovan.

Albatros
Dokoni mornari od zabave love
često albatrose, silne morske ptice,
na putu nemarne, tihe pratilice
lađa što nad ljutim vrtlozima plove.



Na daske od krova spuste ih sputane.
Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni,
belim i ogromnim krilima skunjeni
mašu k'o veslima na obadve strane.

Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan,
krilati se putnik bori s okovima;
s lule jedan mornar duva mu dim gadan
u kljun, drugi mu se ruga skokovima.

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan,
divovska mu krila smetaju da kroči.

Ćaskanje

Ti si svod jesenj lep, blistav i rujan!
Al' kroz mene žalost kao val se ljulja,
i stavlja na usnu, uz povratak brujan,
žestoko sećanje na gorčinu mulja.

Zalud tvoja ruka sad dotiče mene,
to što traži mila, mesto je što tinja
uništeno kandžom i zlim zubom žene.
Ne traži mi srce, plen je životinja.

Moje srce dvor je kog je kavga strla,
tu se banči, tuče, sudaraju tela!
Miris pliva kraj tvog obnaženog grla!

O lepoto, šibo duša, to si htela!
Tim očima plamnim, gde slavlje treperi,
sprži dronjke koje poštediše zveri!

Бодлер: Белешке

4. Обичај, жене и љубав

Општи тип жене.

Очи пајаца,
чело овна,
очни капци као љуске црног лука.
Очи без боје и без погледа,
уста наказно мала или напросто без уста (без речи, без пољупца),
увучена доња вилица,
равни табани,
слоновске ноге (греде на даскама),
кожа љубичасте боје,
а уз све то голубија уображеност и шепурење.

Да сажмем све своје мисли у једну једину и пружим ти представу о свим размишљањима, сматрам одсад заувек да само жена која се патила и родила дете јесте с мушкарцем једнака.

Шарл Бодлер, Изабрана писма

Жорж Сандова је једна од оних маторих наивки које никада да сиђу с дасака.
Недавно сам читао један предговор (предговор Госпођици Ла Кентини), где, по њој, излази да прави хришћанин не може веровати у Пакао.
За укидање Пакла она, сигурно, има добре разлоге.

Интимни дневници, Бодлер

Не треба мислити да Ђаво искушава једино духове од вредности. Он, без сумње, презире будале, али не одбацује њихову сарадњу. Напротив, у њих он полаже велике наде.
Узмите Жорж Сандову. Она је, пре свега и изнад свега [sic] велика глупача; али она је и бесомучница. Сам Ђаво ју је уверио да треба да се ослони на своје добро срце и на свој здрав разум, да би, потом, могла да убеђује остале глупане да се ослоне на своја добра срца и свој здрав разум.
При самој помисли на то малоумно створење подилазе ме жмарци страве. Када бих је сусрео, не бих могао да се уздржим од жеље да је треснем кропионицом по глави.

Интимни дневници, Бодлер (књига 5. у комплету)

Како се, пре двадесет година, код нас певало о слободи, слави и срећи Сједињених Америчких Држава! Слична глупост поводом Белгије.
Зашто Французи који су живели у Белгији не говоре истину о тој земљи? Зато што, будући да су Французи, не могу да пристану да су били насамарени.

Јадна Белгија, Бодлер