Podaj Bože da umrem na vreme...

Kao sto Ribar rece kad si potpuno zavistan od drugih tada je vreme da se ode, ali to ne zavisi od nas i koliko god neko zeleo da umre nje nema.
Ako se meni desi da budem zavisna od drugih reci cu detetu da me slobodno salje u dom i da nastavi svoj zivot i da me povremeno obilazi.
 
sumara:
Kao sto Ribar rece kad si potpuno zavistan od drugih tada je vreme da se ode, ali to ne zavisi od nas i koliko god neko zeleo da umre nje nema.
Ako se meni desi da budem zavisna od drugih reci cu detetu da me slobodno salje u dom i da nastavi svoj zivot i da me povremeno obilazi.
Kliknite za proširenje...

Više od pola penzionere u "bogatoj" EU nema dovoljnu penziju da sebi plati dom, a svako četvrto dete je bez posla i živi od penzije svojih roditelja.
 
Komunisti su tokom svoje duge diktature,potpuno slomili veru u Boga,veru u zivot i zato mnogi nasi gradjani,padaju u bolesno ocajanje.Gledati na fenomen,koji
se zove zivot,kao na gorki usud. Ziveti bez nade,ne videti lepotu svuda oko nas,u malim stvarima. To nam je komunizam,ostavio u amanet.Ubivsi veru u Boga,
oni su nam ubili veru u zivot.Zivot je poklon od Boga.Na zivot ne treba gledati,kao na gorki teret,na koji smo osudjeni,vec kao radostan cin,kojim smo
pocastvovani.

Sve dok se srpski narod,ne vrati veri u Boga,u svog stvoritelja,ne prihvati svoju veru Pravoslavnu,ocajavace,a mnogi ce,kao sto se to vec i desava,dici ruku na sebe.

Mi Srbi,moramo doci k sebi,podici ponosno glave,i ici samo napred,ne zeleci zlo nikome oko sebe.Mi se suvise bavimo drugima,cesto vodimo tudju brigu.

Onaj ko zabija nos,u tudje dvoriste,cesto ne vidi dalje,od svoga sopstvenog nosa.
 
Marge Simpson:
Govorila nekad moja baka, a ja sve vise razmisljam o tome.
Umre neko drag, iznenada, teško ti... Muči se neko drag u bolesti, teško tebi, teško njemu...
Kada je vreme ?
Šta je po vama vreme i na šta bi bili spremni, zarad sebe, svojih bližnjih...
Kliknite za proširenje...
mislim da je ovo previse pojednostavljeno gledanje na stvar
nekada opomene omoguce ljudima da se promene i zblize sa porodicom iako im nije lako
nekad je neciji odlazak blagoslov
neko bi da zivi i ako je potpuno fizicki nesposoban, a nekome se ne zivi iako je relativno zdrav
neko bi radije negovao nekog svog bolesnog samo da sto duze pozivi iako im nije lako

bice onako kako treba da bude
ne znam kada je vreme, kad bude trebalo da znam, znacu
 
Док сам при себи, покретан, служе ме вид и слух и не трпим неке болове.
Узгред ћале на јесен пуни 82 године, кева 78 година, не примећујем да су уморни од живота.
Мати је здрава, а отац је срећни добитник шећерне болести од 1991., али нема неке последице.
 
Pitam...jer, pre petnaestak godina mi ode Bogu na istinu , otac, u svojoj 58-moj godini, iznenada, kako to samo moždani udar može da uradi. Tragično smo to doživeli, ali kako vreme odmiče, shvatam da beše blagoslov.
Osta majka, psihički bolesnik, shizofreničar, izmanipulisala nas-decu, prodala veći deo nasledstva, pravila problema sebi i drugima, potpomogla da bratu uništi brak...
Sada sam je na prevaru smestila u dom, jer, krenula je i demencija, a ona bi vlast i da živi, da se provodi, da putuje, da proda onaj jedan stan što je ostao...i sve to u stanju kad ne zna koji je dan, datum, pa ni godina, kad zaboravi kako joj se zovu deca, kad nije u stanju da svoju ličnu higijenu održava pod kontrolom...
Pa razmišljam, ocu je bilo lepo sa nama do poslednjeg momenta, i nama sa njim.
A brat i ja već tolike godine imamo problema sa njom, finansiramo je, za vratom nam socijalna služba, rodbina, dušebrižnici...a verujem da ni ona ne uživa u svom stanju.
I sve sam bliže spoznaji da je mnogo dobro umreti tako da ne praviš problema ni sebi ni drugima, pogotovo onima koje voliš i za koje živiš, dok te bolest ne savlada. I da je to pravo vreme tada, bez obzira koliko godina imaš.
Naravno, nisam za samoubistvo ili eutanaziju, ali...bilo bi dobro da može tako, kako neko već reče "umreti na miru, lepo i bezbolno u snu"
 
Marge, u potpunosti te razumem.
Ni kod mene situacija nije nista bolja, :(
Tata, dugogodisnji alkos, sad u 65 godini dementan, u potpunosti zavistan od mene, nosi pelene, hranim ga na kasikicu, niceg nije svestan...
Pored mene dete od 3 godine, muz koji nekad radi po ceo dan.
Pricam nekad tako sa drugaricom: bio bi blagoslov da umre, da ne pati ni on, ni vi.Kaze ona.
I u nekim trenucima pomislim molim te Boze, uzmi ga,neka se vise ne pati.
Pre nekih mesec dana, pomislila sam da je kraj, gledala kako jedva dise, govorila sam tiho i molila Boga, molim te, nemoj jos da uzmes, srce se steglo, i samo su suze isle.
Sad je malo bolje ali i dalje lose, nesvestan svega oko sebe.........
:zag:
 
mama mi je dugo bila teski bolesnik i u zadnjim godinama pod dejstvom bolesti psiha joj se potpuno izmenila i uspela je da udalji oca od nas....bila je bas zla, lagala je i manipulisala, da mi je neko rekao da coveku mozak moze da ode u tom pravcu, ne bih mu verovala.... posle toliko godina (umrla je pre 5 a ima 10 godina da vise nije ona ta koju znam od ranije, bila je i invalid, potpuno ovisna od drugih) imam utisak da nas je ostavila, napustila....sama smrt je dosla svima kao olaksanje, mucila nas je sve, mucila je i sebe, to nije licilo ni na sta....posle svega razumem zasto se neki ljudi ubiju kada tekso obole....
 
Ko što već ranije na nekoj temi rekoh,
ne bojim se smrti, već umiranja u mukama.
..pravo vreme je , kao što su mnogi rekli pre mene
dokle god mogu sama normalno da funkcionišem, da se krećem makar po kući......nije još vreme za umiranje.
volela bih da umrem odma kad se razbolim od neke teške i neizlečive bolesti
 
treba se ubiti, kad se potroši sav kredit i ostane samo agonija.
pitanje je kako.
ostaviti kratko obaveštenje ako ima bližnjih.
otići negde na reku, u prirodu, nagutati se tableta možda... ne dramiti, ostati dostojanstven. uroniti u drveće, vodu, sunce, za kraj. gledati kako se razlivaju boje...
 
sumara:
Marge, u potpunosti te razumem.
Ni kod mene situacija nije nista bolja, :(
Tata, dugogodisnji alkos, sad u 65 godini dementan, u potpunosti zavistan od mene, nosi pelene, hranim ga na kasikicu, niceg nije svestan...
Pored mene dete od 3 godine, muz koji nekad radi po ceo dan.
Pricam nekad tako sa drugaricom: bio bi blagoslov da umre, da ne pati ni on, ni vi.Kaze ona.
I u nekim trenucima pomislim molim te Boze, uzmi ga,neka se vise ne pati.
Pre nekih mesec dana, pomislila sam da je kraj, gledala kako jedva dise, govorila sam tiho i molila Boga, molim te, nemoj jos da uzmes, srce se steglo, i samo su suze isle.
Sad je malo bolje ali i dalje lose, nesvestan svega oko sebe.........
:zag:
Kliknite za proširenje...

teško jeste...ali ne daj se koleginice...:kpozdrav:
 
ja sma jednom otvorila slicnu temu i rekose mi da sam nehumana. sto se mene tice, ako ne mogu da hodam to je kao i da nisam ziva. a sto se tice drugih, i dalje mislim da covek koji je teret za porodicu treba da umre, jer unistava zivote svoje dece, nekada i unuka. dal treba cela porodica da se zrtvuje da bi neko kome je kraj i kome je zivot prakticno zavrsen ziveo i dalje i puzoa u pelenama.
 
mekflaj:
treba se ubiti, kad se potroši sav kredit i ostane samo agonija.
pitanje je kako.
ostaviti kratko obaveštenje ako ima bližnjih.
otići negde na reku, u prirodu, nagutati se tableta možda... ne dramiti, ostati dostojanstven. uroniti u drveće, vodu, sunce, za kraj. gledati kako se razlivaju boje...
Kliknite za proširenje...

Ovako razmisljaju kukavice.

- - - - - - - - - -

Lexa:
Tako obično razmišljaju mlade osobe kojima niko nikada nije puzao u pelenama.
A nekad se šlognu i mladi ljudi.
Kliknite za proširenje...

Razlika izmedju deteta i starca u pelenama je uglavnom u tome sto se kod prvog,svakog dana vidi zivotni napredak a kod drugog je i stagniranje velika sreca a nazadovanje muka.
 
neizreciva:
mama mi je dugo bila teski bolesnik i u zadnjim godinama pod dejstvom bolesti psiha joj se potpuno izmenila i uspela je da udalji oca od nas....bila je bas zla, lagala je i manipulisala, da mi je neko rekao da coveku mozak moze da ode u tom pravcu, ne bih mu verovala.... posle toliko godina (umrla je pre 5 a ima 10 godina da vise nije ona ta koju znam od ranije, bila je i invalid, potpuno ovisna od drugih) imam utisak da nas je ostavila, napustila....sama smrt je dosla svima kao olaksanje, mucila nas je sve, mucila je i sebe, to nije licilo ni na sta....posle svega razumem zasto se neki ljudi ubiju kada tekso obole....
Kliknite za proširenje...

Tesko oboleli narocito psihicki nisu u stanju da razmisljaju sta rade i suicidne misli su im normalne.Mentalno zdrava osoba se tesko odlucuje na samoubistvo ma koliko da je bolesna.
Nekome je smrt kazna a nekome nagrada sve zavisi od slucaja do slucaja.Hteli mi ili ne da priznamo ali psihologija,zdravlje i duhovnost su usko povezane.
Ocajan covek,bez trunke vere jos u ranoj mladosti trazi filozofske odgovore na jednostavna pitanja i ocajava sto ih nije nasao ili nije dovoljno uzdignut da ih vidi cak i kada su ocigledni.Suprotno tome,osoba u zivoj veri je spremna na svaku muku u nadi da ce se izbaviti i obicno joj muke budu ublazene bas takvim razmisljanjem.Bog daje i uzima.Leci i utesuje.Gradi i rusi ako je pogresno sagradjeno.Vera u boga i kvalitetni lekari ako su vernici koji iskreno i s ljubavlju rade svoj posao mogu na ovom nasem svetu ogromna cuda da naprave.Verujem u to!
Smrt je deo ljudskog veka i zivota.S hodno tome,treba je postovati bas kao i zivot.Cekati je smireno i svesno ali bez previse razmisljanja o njoj.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

ForestGreen
Veštačka oplodnja- Da li je vreme da se zna više?
Odgovora
16
Pregleda
294
doppler
doppler
Soradze
Da li ste nekad išli u doope na vašar?
2
Odgovora
48
Pregleda
821
jevropa
J
Nina
Kada beba počinje da reaguje na svoje ime?
Odgovora
2
Pregleda
232
georgejune
georgejune

Back
Top