evo ovako recicu nesto,pa neka shvati ko kako hoce.moj otac i stric su imali tu nesrecu da imaju lose i neodgovorne roditelje,a delimicno i zdravstveno nesposobne donekle,znaci fizicki ogranicene.i posto su se dosta patili u zivotu kao deca i sve to preziveli nekako,a verujem im da im je bilo jako tesko,krivim svog dedu i dan danas sto je bio takav i nije nigde radio,nego ziveo na selu,pusio cigare i pio rakiju,za to je morao da ima para,a da li ima hleba,to njemu nije bilo bitno..i onda se u meni izrodila neka kontra i neko sazaljenje,resio sam da budem potpuno suprotan od njih,jer necu da patim sebe,a kamo li tu svoju decu,kad ih budem imao,a imacu ih sigurno.necu stvarati porodicu dok prvo ne resim neke vazne zivotne potrebe i obezbedim neko stabilno materijalno i finansijsko stanje,prvo moram da imam za sebe,a onda i za druge,necu da ovo zvuci pogresno,ali mozda i malo zvuci tako.nisam se ni ja nesto bolje proveo,zato hocu da budem bolji roditelj,volim da dajem,poklanjam i ispunjavam zelje osobama koje to zasluzuju,ali da bi se to postiglo,moraju se imati pare.secam se nekad davno,mozda neke 2005/06 godine, kad sam trazio od mojih da mi kupe soni plejstejsn,jer ja sam doslovno patio za tim i mislim da ce me mnogi mojih godina razumeti kako je to kad si dete a nesto zelis toliko jako i svim srcem,ali neko to ne shvata,ne zato sto nije bilo para za to,moglo je da se kupi,naravno,ali oni gledaju svoje ipak potrebe,cale je pusio ko dimnjak i ne razumeju te,kao da sam trazio kola da mi kupe ili tako nesto..kapirate sta hocu da kazem.i iztog revolta necu,nikad necu dozvoliti da se moja deca pate za nekim takvim sitnim stvarima,jer sve sto je u granicama normalnog,sve sto je realno moze se obezbediti,ne mora odmah,ali moze kasnije,moze za par meseci,ali ne smeju se dati lazna obecanja,kakva sam ja imao.jer posle nekog vremena kad odrastes malo,izgubis poverenje u roditelje,znas da im rec ne vredi nista,a ja nisam takav,nego sto kazem,to i uradim,pre ili kasnije.i eto tako,imam recimo ovde jednog druga koji se ozenio u 20 godina,ima dva deteta,ali je obio prodavnicu pre nekog vremena za oko 200.000 dinara i sad je u zatvoru...ako gledas ovo,nemoj da se ljutis,samo dajem primer.znaci ne ide to tako,nikako.nemoze jednostavno,sad ispasta i on i njegova porodica.jeste da nije lako i da se tesko dolazi do posla,ali sta je tu je,trudite se,mora da se radi,pa ce nas mozda za nekih 100 godina zameniti roboti,verovatno..
mozda i jesam malo skrenuo sa teme,ali to je tu negde,naravno,mozes ti stvarati porodicu i sa 16 godina i bez posla,ako recimo imas tatu nekog budzu,politicara,vlasnika kafica itd...a posto je tema u vezi psihicke zrelosti,slazem se sa gore navedenim odgovorima,dakle neko moze biti dobar roditelj sa 20,a neko ne moze ni sa 26,jer nije vaspitan i ne zna du*e da obrise da me izvinete na izrazu. pozz
