Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 162.362
Huper: BiH nije u ratu, ali još nije država
Džejms Huper, analitičar i dobar poznavalac balkanskih prilika
Podelite
Bosna i Hercegovina je sasvim različita danas od one koje je postojala u vreme Dejtonskih mirovnih pregovora, jednostavno zato što više nije u ratu, ali ni 20 godina kasnije ne funkcioniše kao prava država, kaže ugledni analitičar Džejms Huper.
U razgovoru za Glas Amerike, Huper je bez oklevanja BiH nazvao “neuspelom državom” i dodao:
“Smatram da je došlo vreme za organizovanje nove mirovne konferencije na kojoj bi bio usvojen Sporazum o konačnom statusu Bosne i Hercegovine, što podrazumeva i izradu novog ustava, koji bi zamenio Dejtonski ustav. Ne treba daleko tražiti model za taj novi ustav, koji bi mogao da bude veoma sličan ustavima Hrvatske ili Srbije. Preuređenje države Bosne i Hercegovine je bitno, jer u sadašnoj situaciji BiH ima status neuspele države na tlu Evrope.”
Huper predlaže da bivši američki predsednik Bil Klinton predvodi inicijativu za održavanje nove konferencije.
“Bivši predsednik Klinton i dalje uživa simpatije u Bosni i Hercegovini, jer je za njega vezano okončanje ratnih sukoba i etničkog čišćenja, 1995. U Bosni i Hercegovini još vlada dobra volja prema SAD i Evropi, koja bi pod vođstvom Klintona mogla da se usmeri ka ostvarivanju sporazuma o konačnom statusu BiH. Klinton ne samo što ima veliko državničko iskustvo i međunarodne veze, već i sposobnost mobilisanja političke dobre volje kako bi se sadašnja pat pozicija popravila.”
Na pitanje da li bi predsednik Klinton mogao da pridobije i podršku Republike Srpske i kakvu bi ulogu Beograd mogao da odigra u svemu tome, Huper je odgovorio:
“Otkako je Srpska napredna stranka na vlasti, stvari su krenule na bolje. Srbija je se odlučnije okrenula Zapadu, Vučićeva vlada se pokazala sposobnom da upravlja i ostvari zacrtane ciljeve. Smatram da bi Srbiji za uzvrat trebalo obezbediti sveobuhvatnije i čvršće partnerstvo sa Evropom i SAD. Jače partnerstvo moglo bi da obezbedi i zajedničku akciju u rešavanje pitanja Bosne i Hercegovine.”
Huper priznaje da Predsednik Milorad Dodik i drugi zvaničnici Republike Srpske možda neće biti spremni za preuređenje BiH, ali ističe da odnos Banja Luke prema ovom problemu ne bi trebalo da bude presudan za odnose Beograda i Sarajeva.
“Mislim da ima dovoljno prostora za manevrisanje i prevazilaženje smetnji, uključujući prepreke koju predstavlja otpor lidera Republike Srpske.”
Premijer Srbije Aleksandar Vučić trebalo bi da prihvati poziv Sarajeva da prisustvuje komemoraciji u Srebrenici, jer bi to bio dobrodošao moralni čin, smatra Huper.
“Verujem da bi njegovo prisustvo pomoglo da se pitanje Srebrenice ukloni kao smetnja u odnosima. Odlaskom u Srebrenicu, Vučić bi pokazao da Srbija prihvata svoju moralnu odgovornost.”
Takav gest bio bi visoko cenjen i od strane Evrope i SAD, zaključio je Huper.
http://m.glasamerike.net/a/intervju/2844990.html
Sad vidimo sta je cilj ove rezolucije o Srebrenici i citave kampanje. Cilj je ukidanje Republike Srpske i unitarizacija BIH . Zbog toga se ovom rezolucijom zeli izvrsiti pritisak na vlasti Republike Srpske i Srbije da se nateraju da prihvate diktat amerike i usvajanje novog ustava BIH po meri same Amerike, Nemacke i Britanije. A to znaci negiranje prava srpskog naroda na sopstvenu autonomiju, slobodu i vladavinom teritorijama na kojima je vecina.
Mi na ovo ne smemo pristati i moramo se protiv ovoga boriti svim silama dok smo zivi.
Džejms Huper, analitičar i dobar poznavalac balkanskih prilika
Podelite
Bosna i Hercegovina je sasvim različita danas od one koje je postojala u vreme Dejtonskih mirovnih pregovora, jednostavno zato što više nije u ratu, ali ni 20 godina kasnije ne funkcioniše kao prava država, kaže ugledni analitičar Džejms Huper.
U razgovoru za Glas Amerike, Huper je bez oklevanja BiH nazvao “neuspelom državom” i dodao:
“Smatram da je došlo vreme za organizovanje nove mirovne konferencije na kojoj bi bio usvojen Sporazum o konačnom statusu Bosne i Hercegovine, što podrazumeva i izradu novog ustava, koji bi zamenio Dejtonski ustav. Ne treba daleko tražiti model za taj novi ustav, koji bi mogao da bude veoma sličan ustavima Hrvatske ili Srbije. Preuređenje države Bosne i Hercegovine je bitno, jer u sadašnoj situaciji BiH ima status neuspele države na tlu Evrope.”
Huper predlaže da bivši američki predsednik Bil Klinton predvodi inicijativu za održavanje nove konferencije.
“Bivši predsednik Klinton i dalje uživa simpatije u Bosni i Hercegovini, jer je za njega vezano okončanje ratnih sukoba i etničkog čišćenja, 1995. U Bosni i Hercegovini još vlada dobra volja prema SAD i Evropi, koja bi pod vođstvom Klintona mogla da se usmeri ka ostvarivanju sporazuma o konačnom statusu BiH. Klinton ne samo što ima veliko državničko iskustvo i međunarodne veze, već i sposobnost mobilisanja političke dobre volje kako bi se sadašnja pat pozicija popravila.”
Na pitanje da li bi predsednik Klinton mogao da pridobije i podršku Republike Srpske i kakvu bi ulogu Beograd mogao da odigra u svemu tome, Huper je odgovorio:
“Otkako je Srpska napredna stranka na vlasti, stvari su krenule na bolje. Srbija je se odlučnije okrenula Zapadu, Vučićeva vlada se pokazala sposobnom da upravlja i ostvari zacrtane ciljeve. Smatram da bi Srbiji za uzvrat trebalo obezbediti sveobuhvatnije i čvršće partnerstvo sa Evropom i SAD. Jače partnerstvo moglo bi da obezbedi i zajedničku akciju u rešavanje pitanja Bosne i Hercegovine.”
Huper priznaje da Predsednik Milorad Dodik i drugi zvaničnici Republike Srpske možda neće biti spremni za preuređenje BiH, ali ističe da odnos Banja Luke prema ovom problemu ne bi trebalo da bude presudan za odnose Beograda i Sarajeva.
“Mislim da ima dovoljno prostora za manevrisanje i prevazilaženje smetnji, uključujući prepreke koju predstavlja otpor lidera Republike Srpske.”
Premijer Srbije Aleksandar Vučić trebalo bi da prihvati poziv Sarajeva da prisustvuje komemoraciji u Srebrenici, jer bi to bio dobrodošao moralni čin, smatra Huper.
“Verujem da bi njegovo prisustvo pomoglo da se pitanje Srebrenice ukloni kao smetnja u odnosima. Odlaskom u Srebrenicu, Vučić bi pokazao da Srbija prihvata svoju moralnu odgovornost.”
Takav gest bio bi visoko cenjen i od strane Evrope i SAD, zaključio je Huper.
http://m.glasamerike.net/a/intervju/2844990.html
Sad vidimo sta je cilj ove rezolucije o Srebrenici i citave kampanje. Cilj je ukidanje Republike Srpske i unitarizacija BIH . Zbog toga se ovom rezolucijom zeli izvrsiti pritisak na vlasti Republike Srpske i Srbije da se nateraju da prihvate diktat amerike i usvajanje novog ustava BIH po meri same Amerike, Nemacke i Britanije. A to znaci negiranje prava srpskog naroda na sopstvenu autonomiju, slobodu i vladavinom teritorijama na kojima je vecina.
Mi na ovo ne smemo pristati i moramo se protiv ovoga boriti svim silama dok smo zivi.
