eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
ВУК КАРАЏИЋ ПОКРАО ХРВАТСКИ ЈЕЗИК И НАПРАВИО СРПСКИ? Ево како Хрвати фалсификују историју!
Уколико се питате како је најзначајнија личност српске књижевности из прве половине 19. века, учесник у Првом српском устанку и добитник неколико почасних диктората доспео у причу о плагирању, ево одговора
Вук Караџић
Фото: Wикипедиа / Никола_Смоленски
Прва асоцијација на име Вука Караџића је реформа српског језика, први српски речник и крилатица “пиши као што говориш” (иако је њен аутор у ствари немачки филолог Јохан Аделунг) – осим уколико нисте Хрват који уређује његову страницу на Википедији. У том случају, Вук Стефановић Караџић је општепознат као утемељивач великосрпског покрета.
НА ДАНАШЊИ ДАН: Пре 150 година умро Вук Караџић
Уколико се питате како је најзначајнија личност српске књижевности из прве половине 19. века, учесник у Првом српском устанку и добитник неколико почасних диктората доспео у причу о великосрпској агресији, мењању граница и национализму, објашњење ове тезе наћи ћете у редовима Википедијиног чланка о Вуку Караџићу на хрватском језику.
Према наводима непознатог добровољца, који је смаоиницијативно дао допринос онлајн историографији, Караџић (и то не Радован, већ Вук) је за “савремену српску историју битан јер су његове тезе значајно утицале на великосрпски покрет”.
Принтскрин: Wикипедиа/Вук_Караџић
“Негативна последица Караџићевог полемичко-публицистичког деловања било је његово заснивање пансрпске идеологије темељене на поједностављеном схватању језично дијалектских законитости и историје. Есенцијално, Караџић је изједначио све говорнике штокавскога наречја с етничким Србима, поставивши темеље великосрпске идеологије у културноисторијском облику. Иако се не може сам окривљавати за те ставове (које је, чак и у радикалнијем облику, заступала рана славистика у радовима Добровског или Шафаřика) – остаје чињеница да Караџић није, ни након полемике с хрватским филолозима попут Шулека, одступио од својих ставова, иако их није могао уверљиво аргументовати”, пише за све неупућене у Вукове злочиначке лингвистичке подухвате.
Фото: Петер Геyмаyер
У овом тексту се напомиње не само да је Вук Караџић на описани начин допринио расту нетрпељивости на овим просторима, већ и да је приликом писања Српске граматике 1814. преузео многе речи из Хрватске граматике Бартола Кашића, која потиче из 1604. године.
“О неприкладној примени Караџићеве концепције на хрватски језик (“то нам паше као прасици седло”) писао је и Радослав Катичић”, стоји у истом чланку, у ком је уз име овог хрватског лингвисте и историчара требало поменути и његов став да “не мисли да је Вук Караџић покрао Кашића, јер је Вук књижевни језик Срба градио на дијалекту, а Кашић није”.
У свом интервјуу за Матицу хрватску, Катичић је рекао и да је “цела хрватска невоља у томе што је Маретић применио Караџићеву концепцију на хрватски језик, а то нам паше као прасици седло, да једном цитирам и Стаљина”.
НИ МРТВИ НИСУ ИМАЛИ МИРА: Ови Срби су сахрањивани и по неколико пута!
Фото: Wикипедиа/Павел Ђурковић
Овакве недоследности и половичне информације, осим нестручности аутора, према речима многих, треба приписати и “десничарској оријентацији” оних који уређују Википедију на хрватском, због чега ни сами Хрвати не верују превише њеним чланцима.
Било како било, следећи пут када будете тражили неку информацију на најпознатијој слободној енциклопедији на интернету, на ком год језику, имајте у виду да сакупљачи народних умотворина и песама лако могу постати лопови и злочинци.
На срећу свих нас, многи историју и даље уче из књига.
(Јована Бабић)
**********************************
Хоће ли се најзад неко из власти као и они из струке позабавити овим усташоидним дилејама И ЈЕДНОМ ЗА СВАГДА СТАВИТИ ТАЧКУ НА СУЛУДЕ ИЗМИШЉОТИНЕ И ЛЕЧЕЊЕ КОМПЛЕКСА МАЊЕ ВРЕДНОСТИ КОМШИЈА ИЗ 'РВАЦКЕ.......
Уколико се питате како је најзначајнија личност српске књижевности из прве половине 19. века, учесник у Првом српском устанку и добитник неколико почасних диктората доспео у причу о плагирању, ево одговора
Вук Караџић
Фото: Wикипедиа / Никола_Смоленски
Прва асоцијација на име Вука Караџића је реформа српског језика, први српски речник и крилатица “пиши као што говориш” (иако је њен аутор у ствари немачки филолог Јохан Аделунг) – осим уколико нисте Хрват који уређује његову страницу на Википедији. У том случају, Вук Стефановић Караџић је општепознат као утемељивач великосрпског покрета.
НА ДАНАШЊИ ДАН: Пре 150 година умро Вук Караџић
Уколико се питате како је најзначајнија личност српске књижевности из прве половине 19. века, учесник у Првом српском устанку и добитник неколико почасних диктората доспео у причу о великосрпској агресији, мењању граница и национализму, објашњење ове тезе наћи ћете у редовима Википедијиног чланка о Вуку Караџићу на хрватском језику.
Према наводима непознатог добровољца, који је смаоиницијативно дао допринос онлајн историографији, Караџић (и то не Радован, већ Вук) је за “савремену српску историју битан јер су његове тезе значајно утицале на великосрпски покрет”.
Принтскрин: Wикипедиа/Вук_Караџић
“Негативна последица Караџићевог полемичко-публицистичког деловања било је његово заснивање пансрпске идеологије темељене на поједностављеном схватању језично дијалектских законитости и историје. Есенцијално, Караџић је изједначио све говорнике штокавскога наречја с етничким Србима, поставивши темеље великосрпске идеологије у културноисторијском облику. Иако се не може сам окривљавати за те ставове (које је, чак и у радикалнијем облику, заступала рана славистика у радовима Добровског или Шафаřика) – остаје чињеница да Караџић није, ни након полемике с хрватским филолозима попут Шулека, одступио од својих ставова, иако их није могао уверљиво аргументовати”, пише за све неупућене у Вукове злочиначке лингвистичке подухвате.
Фото: Петер Геyмаyер
У овом тексту се напомиње не само да је Вук Караџић на описани начин допринио расту нетрпељивости на овим просторима, већ и да је приликом писања Српске граматике 1814. преузео многе речи из Хрватске граматике Бартола Кашића, која потиче из 1604. године.
“О неприкладној примени Караџићеве концепције на хрватски језик (“то нам паше као прасици седло”) писао је и Радослав Катичић”, стоји у истом чланку, у ком је уз име овог хрватског лингвисте и историчара требало поменути и његов став да “не мисли да је Вук Караџић покрао Кашића, јер је Вук књижевни језик Срба градио на дијалекту, а Кашић није”.
У свом интервјуу за Матицу хрватску, Катичић је рекао и да је “цела хрватска невоља у томе што је Маретић применио Караџићеву концепцију на хрватски језик, а то нам паше као прасици седло, да једном цитирам и Стаљина”.
НИ МРТВИ НИСУ ИМАЛИ МИРА: Ови Срби су сахрањивани и по неколико пута!
Фото: Wикипедиа/Павел Ђурковић
Овакве недоследности и половичне информације, осим нестручности аутора, према речима многих, треба приписати и “десничарској оријентацији” оних који уређују Википедију на хрватском, због чега ни сами Хрвати не верују превише њеним чланцима.
Било како било, следећи пут када будете тражили неку информацију на најпознатијој слободној енциклопедији на интернету, на ком год језику, имајте у виду да сакупљачи народних умотворина и песама лако могу постати лопови и злочинци.
На срећу свих нас, многи историју и даље уче из књига.
(Јована Бабић)
**********************************
Хоће ли се најзад неко из власти као и они из струке позабавити овим усташоидним дилејама И ЈЕДНОМ ЗА СВАГДА СТАВИТИ ТАЧКУ НА СУЛУДЕ ИЗМИШЉОТИНЕ И ЛЕЧЕЊЕ КОМПЛЕКСА МАЊЕ ВРЕДНОСТИ КОМШИЈА ИЗ 'РВАЦКЕ.......
