ВУК КАРАЏИЋ ПОКРАО ХРВАТСКИ ЈЕЗИК И НАПРАВИО СРПСКИ? Ево како Хрвати фалсификују исто

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.180
ВУК КАРАЏИЋ ПОКРАО ХРВАТСКИ ЈЕЗИК И НАПРАВИО СРПСКИ? Ево како Хрвати фалсификују историју!


Уколико се питате како је најзначајнија личност српске књижевности из прве половине 19. века, учесник у Првом српском устанку и добитник неколико почасних диктората доспео у причу о плагирању, ево одговора

Вук Караџић
Фото: Wикипедиа / Никола_Смоленски


Прва асоцијација на име Вука Караџића је реформа српског језика, први српски речник и крилатица “пиши као што говориш” (иако је њен аутор у ствари немачки филолог Јохан Аделунг) – осим уколико нисте Хрват који уређује његову страницу на Википедији. У том случају, Вук Стефановић Караџић је општепознат као утемељивач великосрпског покрета.

НА ДАНАШЊИ ДАН: Пре 150 година умро Вук Караџић

Уколико се питате како је најзначајнија личност српске књижевности из прве половине 19. века, учесник у Првом српском устанку и добитник неколико почасних диктората доспео у причу о великосрпској агресији, мењању граница и национализму, објашњење ове тезе наћи ћете у редовима Википедијиног чланка о Вуку Караџићу на хрватском језику.

Према наводима непознатог добровољца, који је смаоиницијативно дао допринос онлајн историографији, Караџић (и то не Радован, већ Вук) је за “савремену српску историју битан јер су његове тезе значајно утицале на великосрпски покрет”.

hhhh41.jpg


Принтскрин: Wикипедиа/Вук_Караџић

“Негативна последица Караџићевог полемичко-публицистичког деловања било је његово заснивање пансрпске идеологије темељене на поједностављеном схватању језично дијалектских законитости и историје. Есенцијално, Караџић је изједначио све говорнике штокавскога наречја с етничким Србима, поставивши темеље великосрпске идеологије у културноисторијском облику. Иако се не може сам окривљавати за те ставове (које је, чак и у радикалнијем облику, заступала рана славистика у радовима Добровског или Шафаřика) – остаје чињеница да Караџић није, ни након полемике с хрватским филолозима попут Шулека, одступио од својих ставова, иако их није могао уверљиво аргументовати”, пише за све неупућене у Вукове злочиначке лингвистичке подухвате.
Portret-Vuka-Karadzica.jpg

Фото: Петер Геyмаyер

У овом тексту се напомиње не само да је Вук Караџић на описани начин допринио расту нетрпељивости на овим просторима, већ и да је приликом писања Српске граматике 1814. преузео многе речи из Хрватске граматике Бартола Кашића, која потиче из 1604. године.

“О неприкладној примени Караџићеве концепције на хрватски језик (“то нам паше као прасици седло”) писао је и Радослав Катичић”, стоји у истом чланку, у ком је уз име овог хрватског лингвисте и историчара требало поменути и његов став да “не мисли да је Вук Караџић покрао Кашића, јер је Вук књижевни језик Срба градио на дијалекту, а Кашић није”.

У свом интервјуу за Матицу хрватску, Катичић је рекао и да је “цела хрватска невоља у томе што је Маретић применио Караџићеву концепцију на хрватски језик, а то нам паше као прасици седло, да једном цитирам и Стаљина”.

НИ МРТВИ НИСУ ИМАЛИ МИРА: Ови Срби су сахрањивани и по неколико пута!

Vuk-Stefanovic-Karadzic-3.jpg

Фото: Wикипедиа/Павел Ђурковић

Овакве недоследности и половичне информације, осим нестручности аутора, према речима многих, треба приписати и “десничарској оријентацији” оних који уређују Википедију на хрватском, због чега ни сами Хрвати не верују превише њеним чланцима.

Било како било, следећи пут када будете тражили неку информацију на најпознатијој слободној енциклопедији на интернету, на ком год језику, имајте у виду да сакупљачи народних умотворина и песама лако могу постати лопови и злочинци.

На срећу свих нас, многи историју и даље уче из књига.

(Јована Бабић)

**********************************

Хоће ли се најзад неко из власти као и они из струке позабавити овим усташоидним дилејама И ЈЕДНОМ ЗА СВАГДА СТАВИТИ ТАЧКУ НА СУЛУДЕ ИЗМИШЉОТИНЕ И ЛЕЧЕЊЕ КОМПЛЕКСА МАЊЕ ВРЕДНОСТИ КОМШИЈА ИЗ 'РВАЦКЕ.......
 
Tome ne treba pridavati vaznost, domoljubna povijest se pocela pisati pocetkom 90tih i samim tim je bez ikakvog povijesnog znacaja.
To ni u Hrvatskoj niko ne shvaca ozbiljno niti vjeruje u to.
Domoljubi sami sebe diskvalificiraju pa tako i u slucaju hrvatskog jezika, naime, da smo imali tada neki svoj originalni hrvatski jezik, ne bi dolazilo do izmisljanja novih pojmova s ciljem stvaranje sto vece razlike u odnosu na srpski, a to traje i dan danas.
Ako je to tada bio hrvatski jezik, zasto ga domoljubni tzv. lingvisti mijenjaju svake godine?
Prema tome ...
 
Направили су један језик који има неке чудне особине, и који никада није успео да има оно што имају други нормални језици, један стандард...

А будале сада расправљају ко је коме украо језик.

Једно је извесно, српски стандард се приближио хрватским говорима после Вука, славеносербски је био другачији од овог данас. Чак смо латиницу узели од вас, а сада, пошто се толико одомаћила. лажемо себе да је то наша, Вукова латиница, лажемо и због Вука, јер ако Вук није направио ову латиницу, него само ћирилицу, онда ће испасти да он и није неки великан, јер је ова ћирилица на умору овде и то за свега 160 година..
А хрватски језик се није ни користио у Хрватској све док прве половине XIX века, док није почео да се мрси са српским, отуда и заврзлама, наравно ми смо сви мајстори да мрсимо и тупимо, чак и најпростије ствари...

- - - - - - - - - -

Da li ima iko u Hrvatskoj da je normalan a da u ovo veruje?
Normalnim hrvatima ovo vredja razum.
Kao i ono kad su "znanstveno dokazali"
na osnovu genetike da su američki indijanci njihovi potomci.

Вук јесте грађу за речнике скупљао међу Шокцима и по књижевним делима фрањеваца...
 
Sve te istorijske "činjenice" (rvacke,baaznijačke,gorsko-crnjske,šiptaronske) istok trenutka nestaju , kada nestane struje i interneta. Jer njihova kompletna istorija je virtualna i utemeljena je u internet dokazima.
P.S
Nema struje , nema interneta , nema istorije :mrgreen:

А наш језик изгледа почиње са Вуком Караџићем.
 
Направили су један језик који има неке чудне особине, и који никада није успео да има оно што имају други нормални језици, један стандард...

А будале сада расправљају ко је коме украо језик.

Једно је извесно, српски стандард се приближио хрватским говорима после Вука, славеносербски је био другачији од овог данас. Чак смо латиницу узели од вас, а сада, пошто се толико одомаћила. лажемо себе да је то наша, Вукова латиница, лажемо и због Вука, јер ако Вук није направио ову латиницу, него само ћирилицу, онда ће испасти да он и није неки великан, јер је ова ћирилица на умору овде и то за свега 160 година..
А хрватски језик се није ни користио у Хрватској све док прве половине XIX века, док није почео да се мрси са српским, отуда и заврзлама, наравно ми смо сви мајстори да мрсимо и тупимо, чак и најпростије ствари...

- - - - - - - - - -



Вук јесте грађу за речнике скупљао међу Шокцима и по књижевним делима фрањеваца...

Ovo o čemu ti pišeš, da se hrvatski nije koristio do 19. stoleća, nije tačno.
Nije se koristio u Saboru, ali jeste u narodu.
U Saboru se počeo koristiti kad je Ivan Kukuljević Sakcinski održao prvi govor na hrvatskom jeziku, a u narodu se uvek govorilo hrvatski, uprkos svim mađarizacijama i germanizacijama.
Što se tiče teme, članak na Wikipediji je politikantski jer izvlači stvari iz konteksta.
Vuk Karađić, Jovan Cvijić, pa i sam Dositej bili su romantičari koji su pokrenuli buđenje nacionalne svesti i ponekad su malo gubili kompas ("Srbi svi i svuda"), ali to nikako nije bio nekakav zlonameran pokušaj ostvarivanja velikosrpstva, nego tadašnji nacionalni zanos, u kontekstu položaja naroda pod tuđinskom vlašću.
 
Ovo o čemu ti pišeš, da se hrvatski nije koristio do 19. stoleća, nije tačno.
Nije se koristio u Saboru, ali jeste u narodu.
U Saboru se počeo koristiti kad je Ivan Kukuljević Sakcinski održao prvi govor na hrvatskom jeziku, a u narodu se uvek govorilo hrvatski, uprkos svim mađarizacijama i germanizacijama.
Što se tiče teme, članak na Wikipediji je politikantski jer izvlači stvari iz konteksta.
Vuk Karađić, Jovan Cvijić, pa i sam Dositej bili su romantičari koji su pokrenuli buđenje nacionalne svesti i ponekad su malo gubili kompas ("Srbi svi i svuda"), ali to nikako nije bio nekakav zlonameran pokušaj ostvarivanja velikosrpstva, nego tadašnji nacionalni zanos, u kontekstu položaja naroda pod tuđinskom vlašću.
Ах, у народу, ти као да си Вук Караџић... Важна је књижевност, континуитет, језичка норма, а не говори народа, народ је говорио свакојако, Загорац није разумевао Дачматинца итд.
Са осталим се слажем, злонамерност је дошла касније, до те мере смо се изопачили да смо свему у прошлости придали зле намере, и једни и други...
 
Мртав сам озбиљан...

Неозбиљан.
Моја прабаба је била неписмена и није имала потребе учити "измишљени језик, са чуднијем особинама" јер је тако говорила још од рођења. Уз мања одступања "ђете, ђевојка итд." граматички коректније исправније од многи који су језик у школи учили 12 година.
Није ни знала за Вука (вјероватно је чула за Вука, а ко је тај, ехх...), а тек за "његов језик" ....

Читам писма Илије Гарашанина, ђе је он научио "Вуков језик" прије Вука, велика је историјска недоумица..:eek:
 
Ах, у народу, ти као да си Вук Караџић... Важна је књижевност, континуитет, језичка норма, а не говори народа, народ је говорио свакојако, Загорац није разумевао Дачматинца итд.
Са осталим се слажем, злонамерност је дошла касније, до те мере смо се изопачили да смо свему у прошлости придали зле намере, и једни и други...

Ako pogledaš nemačko pismo i jezik od pre 200-300 godina videćeš kolika je razlika u odnosu na današnji nemački.
 
Ja imam fotokopiju iz jednog manastira o poreklu moje porodice (očeva strana) iz 1724-e godine. Osim slova "ć" koje se pisalo na drugi način ostala slova su ista (ćirilična).

Ти мора да се шалиш.

- - - - - - - - - -

Неозбиљан.
Моја прабаба је била неписмена и није имала потребе учити "измишљени језик, са чуднијем особинама" јер је тако говорила још од рођења. Уз мања одступања "ђете, ђевојка итд." граматички коректније исправније од многи који су језик у школи учили 12 година.
Није ни знала за Вука (вјероватно је чула за Вука, а ко је тај, ехх...), а тек за "његов језик" ....

Читам писма Илије Гарашанина, ђе је он научио "Вуков језик" прије Вука, велика је историјска недоумица..:eek:

Илије Гарашанина? Оног што је направио НАЧЕРТАНИЈЕ?

- - - - - - - - - -

Ako pogledaš nemačko pismo i jezik od pre 200-300 godina videćeš kolika je razlika u odnosu na današnji nemački.

У чему је разлика?
 
Ах, у народу, ти као да си Вук Караџић... Важна је књижевност, континуитет, језичка норма, а не говори народа, народ је говорио свакојако, Загорац није разумевао Дачматинца итд.
Са осталим се слажем, злонамерност је дошла касније, до те мере смо се изопачили да смо свему у прошлости придали зле намере, и једни и други...

Континуитета није било у смислу у којем ти говориш.
Има на стотине различити рецензија једног те истог језика...

Захарије Орфелин, Искусниј подрумар. 1783.

"Между свима земнима плодами, от којих можно питије начинити, неима благороднијшега и полезњишега, паче вина, кагда оно је разумно и умјерено употребљавано бива, понеже производит здравље и возбуждава у сердцу человјеческом весеље, и точно за то Бог вино створио и снабдјео с таким пријатним соком, что би увесељавало сердце человјека, како пророк и цар Давид у Псалму 104. подтвержава..."

Орфелинов покушај народног језика српског, са јасно уочљивим утицајем руског језика.

Неђе у исто вријеме, по молби кћери проте Аврама Симића, код којег је одјео неко вријеме, написа Доситеј и своје "Буквице" на "простом језику сербском" које су се радо читале и дошле у руке Срба по свој Далмацији. Наравно дигла се кука и мотика на Доситеја због тога, на шта он одговори: "Која је нами корист од једнога језика, којега у целом народу од десет хиљада једва један, како ваља, разуме, и који је туђ матери мојеј и сестрам?"
 
Ти мора да се шалиш.

- - - - - - - - - -



Илије Гарашанина? Оног што је направио НАЧЕРТАНИЈЕ?

- - - - - - - - - -



У чему је разлика?

1.) NE
2.) razlika je u samom govoru , u slovima i u gramatici.
 
Илије Гарашанина? Оног што је направио НАЧЕРТАНИЈЕ?

Да, тога.

- - - - - - - - - -

Доситеј јопет... Писма Харалампију...

и мислим с помоћу Бога, и којег доброг Србина, дати на штампу, с гражданскими словами, на наш прости српски језик, једну књигу која ће се звато «Савеш здраваго разума», на ползу мојега рода, да ми није залуду мука и толико пуотовање. Моја ће књига написана бити чисто српски какогод и ово писмо, да је могу разумети сви српски синови и кћери, од Црне Горе до Смедерева и до Баната.
 
Континуитета није било у смислу у којем ти говориш.
Има на стотине различити рецензија једног те истог језика...

Захарије Орфелин, Искусниј подрумар. 1783.

"Между свима земнима плодами, от којих можно питије начинити, неима благороднијшега и полезњишега, паче вина, кагда оно је разумно и умјерено употребљавано бива, понеже производит здравље и возбуждава у сердцу человјеческом весеље, и точно за то Бог вино створио и снабдјео с таким пријатним соком, что би увесељавало сердце человјека, како пророк и цар Давид у Псалму 104. подтвержава..."

Орфелинов покушај народног језика српског, са јасно уочљивим утицајем руског језика.

Неђе у исто вријеме, по молби кћери проте Аврама Симића, код којег је одјео неко вријеме, написа Доситеј и своје "Буквице" на "простом језику сербском" које су се радо читале и дошле у руке Срба по свој Далмацији. Наравно дигла се кука и мотика на Доситеја због тога, на шта он одговори: "Која је нами корист од једнога језика, којега у целом народу од десет хиљада једва један, како ваља, разуме, и који је туђ матери мојеј и сестрам?"

Јасно је да је и Доситеју прост народ био репер за језик, са акцентом на језик свог села и своје мајке... Треба ли се чудити што смо завршили овако расцепкани?
 
Јасно је да је и Доситеју прост народ био репер за језик, са акцентом на језик свог села и своје мајке... Треба ли се чудити што смо завршили овако расцепкани?

Нагласак на ово ....

и који је туђ матери мојеј и сестрам?
 

Back
Top