Луча Микрокозма
Prikazujem rezultate 1 do 3 od 3

Tema: Луча Микрокозма

  1. #1
    Poznat Агарта (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Μπατάγια
    Poruke
    8.103
    Tekstova u blogu
    16
    Reputaciona moć
    204

    Podrazumevano Луча Микрокозма

    Управо читам ово ванредно дело мог омиљеног владике (статус омиљеног стекао је Горским Вјенцом).
    Оно што је занимљиво то је што, како рече велики национални радник и не сумњам православни верник Мило Ломпар, Његош ту износи хетеродоксно виђење онога што се десило давно у Небеској Бици. Хетеродоксно значи (према речнику) оно које одступа од утврђеног верског учења, дакле мало лепше речено - јеретичко
    А шта би ту било хетеродоксно? Рецимо да је код Његоша "првобитни грех" и пре него су се људи појавили на Земљи, дакле заборавите ону бајку о Адаму и Стеви
    Оно што се мени свиђа, то је кад даје самом Луцију (код њега Сатан) ријеч... Мала литерална дигресија - ђаво је код хришћана познат као "отац лажи", па је имплицитно да му се не верује (чак ни ако то није директно речено). Постоји неко прећутно поверење између "свезнајућег приповедача" и читаоца, где читаоц овоме другом верује, а први не лаже. Међутим, шта ако писац некако призна да је лагао? Колко ја видех ово остаје на имплицитном, Сатану ниједан јунак Луче не каже да лаже.
    А шта то Сатан вели:

    Страшна судба првијех небесах,
    о којој је помислит ужасно,
    она даде смјелом грабитељу
    случај згодан те простор завлада,
    и присвоји име свемогуће
    својом вољом, својим согласијем.
    Ово страшно падење небесах
    начало му у тмине унесе,
    тме вјековах вјечно непроходне
    око њега нагомила кругом.

    Простор цјео у стара времена
    бјеше св'јетлим засут шаровима,
    лица таме нигђе било није.
    Шар свакоји једне величине,
    са нашијем сваки једнак небом
    у свјетлости и у опширности.
    Висио се у сваки шар престол,
    како што је наш престол врховни,
    на престол је у свакоје небо
    владац био један окруњени.

    Величину првијех небесах
    изненада рок ужасни стиже:
    некаква ти погубна судбина
    усколеба простор и мирове,
    и буре се страшне разгрмјеше
    у прошлога океана[3] њедра;
    мирогубни стреси зачестише.
    Час суђени зазвони свјетлости;
    на велику и ужасну жертву
    гладне бездне отворише уста.

    У тренуће ока лаганога
    сва божества с престолах падоше,
    сви стрмоглав мири полећеше,
    сви се хуком стравичном скрушише
    на жертвеник мрачне владалице.
    Позоришта тога престрашнога
    сви умови представит не могу:
    кад итаху к погребу шарови,
    један другог у лет раздрабљаху,
    на комате лећаху к безднама.

    Сви мирови с опширна простора
    к погибији вјечној одлећеше;
    један само што невредим оста
    по некаквој слијепој судбини,
    на коме се горди престол виси
    противника мога ужаснога.
    Е куд срећа да је и он тада
    у гробницу пануо мировах
    и премирне да је ноћи царство
    свуд свјетлости погасило зраку!

    На злу судбу палијех небесах
    ноћ и пустош царство уздигоше;
    но слијепе ове владалице
    бесилне се одмах поклонише
    упорноме своме сопернику!
    Дјејателни властитељ небесни
    из хаоса здробљених небесах
    поче мале стварати мирове,
    слабима их пунит житељима,
    како ће му све покорно бити.

    Ево случај - са ужасом крикну -
    с којијем је смјели владац неба
    свемогућства име получио,
    ал' Сатана открива таину!
    На опширне небесне равнине
    иштем владу да подијелимо
    и небеса пала воздвигнемо,
    први закон да природи дамо,
    нек се сваки са врховном влашћу
    на свом небу горди и велича!

    Луча, четврто поглавље

    Дакле: постојали су многи светови, сваки са својим владаоцем, па је "господин Случај" (поздрав за Миљана стихоклепца) хтео да се они уруше, сви осим једног. Оног на којем је Јахве. Луци заправо жели повратак првобитног стања, а Јахвеа који је после оживео све се те светове (али зато да му буду покорни) третира као узурпатора!
    Шта мислите о томе.

    Иначе, мало је верских тумачења, али има верника којима ово није по вољи, па се онако богоугодно ограђују.

    Можда је то Његош писао као масон?! Поздрав за чика Мирољуба
    Književnika i nacionalnog radnika, pesnika Simu Milutinovića Sarajliju u savez slobodnih zidara u Kišinjevu (Besarabija) uveo je ruski pesnik Aleksandar Sergejevič Puškin. Sarajlija je bio i prvi učitelj budućeg vladike i svetovnog vladara Crne Gore, najvećeg srpskog pesnika Petra II Petrovića NJegoša, tvorca spevova **Gorski vijenac**, **Lažni car Šćepan Mali** i filozofsko-religijskog speva **Luča mikrokozma**, koji se bez poznavanja učenja, filozofije i simbolike slobodnog zidarstva ne može uspešno protumačiti (što su znalački učinili docniji istraživači Anica Savić-Rebac i Miron Flašar). Na osnovu studija poznatog francuskog slaviste Mišela Obena, pitanje NJegoševog masonskog članstva je naučno i definitivno pozitivno razrešeno.
    Извор: Државотворне Вечерње Новости



  2. #2
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.281
    Reputaciona moć
    160

    Podrazumevano Re: Луча Микрокозма

    Citat Original postavio Агарта Pogledaj poruku
    Управо читам ово ванредно дело мог омиљеног владике (статус омиљеног стекао је Горским Вјенцом).
    Оно што је занимљиво то је што, како рече велики национални радник и не сумњам православни верник Мило Ломпар, Његош ту износи хетеродоксно виђење онога што се десило давно у Небеској Бици. Хетеродоксно значи (према речнику) оно које одступа од утврђеног верског учења, дакле мало лепше речено - јеретичко
    А шта би ту било хетеродоксно? Рецимо да је код Његоша "првобитни грех" и пре него су се људи појавили на Земљи, дакле заборавите ону бајку о Адаму и Стеви
    Оно што се мени свиђа, то је кад даје самом Луцију (код њега Сатан) ријеч... Мала литерална дигресија - ђаво је код хришћана познат као "отац лажи", па је имплицитно да му се не верује (чак ни ако то није директно речено). Постоји неко прећутно поверење између "свезнајућег приповедача" и читаоца, где читаоц овоме другом верује, а први не лаже. Међутим, шта ако писац некако призна да је лагао? Колко ја видех ово остаје на имплицитном, Сатану ниједан јунак Луче не каже да лаже.
    А шта то Сатан вели:

    Страшна судба првијех небесах,
    о којој је помислит ужасно,
    она даде смјелом грабитељу
    случај згодан те простор завлада,
    и присвоји име свемогуће
    својом вољом, својим согласијем.
    Ово страшно падење небесах
    начало му у тмине унесе,
    тме вјековах вјечно непроходне
    око њега нагомила кругом.

    Простор цјео у стара времена
    бјеше св'јетлим засут шаровима,
    лица таме нигђе било није.
    Шар свакоји једне величине,
    са нашијем сваки једнак небом
    у свјетлости и у опширности.
    Висио се у сваки шар престол,
    како што је наш престол врховни,
    на престол је у свакоје небо
    владац био један окруњени.

    Величину првијех небесах
    изненада рок ужасни стиже:
    некаква ти погубна судбина
    усколеба простор и мирове,
    и буре се страшне разгрмјеше
    у прошлога океана[3] њедра;
    мирогубни стреси зачестише.
    Час суђени зазвони свјетлости;
    на велику и ужасну жертву
    гладне бездне отворише уста.

    У тренуће ока лаганога
    сва божества с престолах падоше,
    сви стрмоглав мири полећеше,
    сви се хуком стравичном скрушише
    на жертвеник мрачне владалице.
    Позоришта тога престрашнога
    сви умови представит не могу:
    кад итаху к погребу шарови,
    један другог у лет раздрабљаху,
    на комате лећаху к безднама.

    Сви мирови с опширна простора
    к погибији вјечној одлећеше;
    један само што невредим оста
    по некаквој слијепој судбини,
    на коме се горди престол виси
    противника мога ужаснога.
    Е куд срећа да је и он тада
    у гробницу пануо мировах
    и премирне да је ноћи царство
    свуд свјетлости погасило зраку!

    На злу судбу палијех небесах
    ноћ и пустош царство уздигоше;
    но слијепе ове владалице
    бесилне се одмах поклонише
    упорноме своме сопернику!
    Дјејателни властитељ небесни
    из хаоса здробљених небесах
    поче мале стварати мирове,
    слабима их пунит житељима,
    како ће му све покорно бити.

    Ево случај - са ужасом крикну -
    с којијем је смјели владац неба
    свемогућства име получио,
    ал' Сатана открива таину!
    На опширне небесне равнине
    иштем владу да подијелимо
    и небеса пала воздвигнемо,
    први закон да природи дамо,
    нек се сваки са врховном влашћу
    на свом небу горди и велича!

    Луча, четврто поглавље

    Дакле: постојали су многи светови, сваки са својим владаоцем, па је "господин Случај" (поздрав за Миљана стихоклепца) хтео да се они уруше, сви осим једног. Оног на којем је Јахве. Луци заправо жели повратак првобитног стања, а Јахвеа који је после оживео све се те светове (али зато да му буду покорни) третира као узурпатора!
    Шта мислите о томе.

    Иначе, мало је верских тумачења, али има верника којима ово није по вољи, па се онако богоугодно ограђују.

    Извор: Државотворне Вечерње Новости
    Његош има јасне симпатије за бунтовника, у овом случају то је Сатан. Такође, Бог је приказан као тиранин. Утолико се може рећи да је спев јеретички, тј. могло би се тако рећи да је реч о религиозном спеву, али он то није. Да ли неко за "Фауста" каже да је јеретички спев, јер Мефистофел је приказан на начин који је у нескладу са хришћанском традицијом? Не каже.

    Заиста не могу да се сетим да су Аница Савић Ребац и Мирон Флашар помињали масонске утицаје код Његоша, не искључујем. Али оно што је далеко важније од тих будалаштина о масонима јесте утицај прво, утицај спева "Изгубљени рај" енглеског песника Џона Милтона из 17. века, а затим и староатичке трагедије (упоредити Сатана са Прометејем у "Окованом Прометеју"). Дакле, његови извори су литерарни, а не религиозни.

    Заправо је веома чудно колико се Њгош, као ипак православни свештеник, не осећа обавезним према хришћанском учењу. По мом мишљењу, највише у томе што сматра да свака теологија људе удаљава од Бога и да су најближе Богу били људо пре него што су се верска учења уопште и појавила. За ово погледај последњу строфу спева, сам завршетак.
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."

  3. #3
    Poznat Агарта (avatar)
    Učlanjen
    09.07.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Μπατάγια
    Poruke
    8.103
    Tekstova u blogu
    16
    Reputaciona moć
    204

    Podrazumevano Re: Луча Микрокозма

    Pazi, o STAVU mozes reci da je ovakav ili onakav. Eto nisam napisao da je spev jereticki, dakle nisam pogresio. Kao sto neki stav u Faustu moze biti jereticki, pa ako ga ja ponovim nekom zilotu, recimo da to "ozbiljno shvatam" ne kao versku Objavu, nego eto razmislio sam i slozio se, pa to onda kazem nekom zilotu on moze reci da je to jereticki. To ne mora biti "organizovana religija", ali jeste tematika kojom se inace religija bavi.
    Заправо је веома чудно колико се Њгош, као ипак православни свештеник, не осећа обавезним према хришћанском учењу. По мом мишљењу, највише у томе што сматра да свака теологија људе удаљава од Бога и да су најближе Богу били људо пре него што су се верска учења уопште и појавила. За ово погледај последњу строфу спева, сам завршетак.
    Ovo je poenta i slazem se. Cu pogledam...

Slične teme

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •