ne, mama!

"Ne mama, ne mogu više da jedem!", čujem dok spuštam dva paketića hrane, jedan sa slatkim pecivom, drugi sa slanim u krilo majke, dok devojčica oko 9 godina, tanka i mršava to izgovara.
..
Gledam u tu musavu devojčicu, umornu od prosjačenja, od života, od vucaranja po podzemnom i sedenja pred Maxijem i obližnjom poštom.
I mislim u sebi...totalno beskorisno, dok izgovaram majci "Pojedite to vi onda", i dok se ocmoljenom facom udaljavam od njih.
-"Šta?"nisi ostavila pare, misliš ovako je pametnije sa hranom, ona ih neće potrošiti, a tebe ne grize savest da daješ pare, makar bila i sića, u ruke nekog makro-a.
..
Odlazim sa šugavim osećajem u stomaku...svesna da je moje dobročinstvo totalno smešno i nebitno...Da se posle ovog ne osećam ništa bolje kao čovek...i jedino što mi odjekuje u glavi to je "Ne mama, ne mogu više da jedem!" i slika koja me vraća u detinjstvo i podseća na istu takvu devojčicu koja je dobila batine da bi jela
..
I onda pod jedan...ja vas pitam...ussran li je osećaj biti taj, koji u jednom momentu ima nešto...ali nedovoljno...da pomogne drugome?
Vaš stav u vezi ove devojčice, situacije, prosjačenja uopšete?
..
I vaš stav kao roditelja..kad vam dete bude sutra reklo "Ne, tata! Ne želim da jedem ovo jelo, ne mogu, ne volim. Hoćete li ga terati?"
Čega ste u životu ostali više željni, hrane ili ljubavi?

e hebala te tema.
odbijam da budem zeljna. a jesam..
pomognem kad mogu, kad osetim potrebu. svesna uvek da je to moja potreba.
ne teram decu ni na sta. malo ih maltretiram. ne mnogo.

Ispričaću moj primer.
Sin imao oko 6 godina.
Pasulj sa mesom za ručak.
On 'ladno neće da jede.
Ok. Uzmem sve uz frižidera prebacim
kod komšije.

Otvara on frižider nekoliko puta,..

Oko 22h kaže: Dobro hoću pasulj.
Kad sam mu rekao "Sad nemože, umalo nije pao"
Kad je dobro izmolio dobio pasulj.

Sada gledam komšinicu.
Mlada, pametna žena, ali po ceo dan juri dva sina (4 i 7 godina)
po dvorištu sa kašikom.
A to stvara kontra efekat.

koto:

e hebala te tema.
odbijam da budem zeljna. a jesam..
pomognem kad mogu, kad osetim potrebu. svesna uvek da je to moja potreba.
ne teram decu ni na sta. malo ih maltretiram. ne mnogo.

Kliknite za proširenje...

znam Koto jbg...trulo skroz

ali ne možeš izbeći

Nikada nisam gladna hrane ali ovdje kod nas u BIH kad te ponude hranom to je sinonim za ljubav............Pa nekad uzmem a nekad i ne zavisi od raspolozenja...........A ako nemate ljubavi ne pomaze tu hrana mnogo............Ali iz navike ili cega vec mnogi nedostatak ljubavi lijece hranom..............

skura58:

Ispričaću moj primer.
Sin imao oko 6 godina.
Pasulj sa mesom za ručak.
On 'ladno neće da jede.
Ok. Uzmem sve uz frižidera prebacim
kod komšije.

Otvara on frižider nekoliko puta,..

Oko 22h kaže: Dobro hoću pasulj.
Kad sam mu rekao "Sad nemože, umalo nije pao"
Kad je dobro izmolio dobio pasulj.

Sada gledam komšinicu.
Mlada, pametna žena, ali po ceo dan juri dva sina (4 i 7 godina)
po dvorištu sa kašikom.
A to stvara kontra efekat.

Kliknite za proširenje...

Ovo mogu da potvrdim kao neko ko je juren kasikom.
I dan danas imam otpor prema hrani koju su silom pokusali da me nateraju da jedem. Uvek je bilo "mora" a tvrdoglavost sam nasledio pa je bilo ko ce duze da istera svoje.

Inace dobar primer skura, mozda mi zatreba a bolja je metoda od ovih koje su moji primenjivali

Mene je jedan prosjak od 20 godina kada sam ja imao isto toliko postovao dok mu uopste nisam davao pare, a kad sam mu par puta dao to je shvatio kao neku slabost i trazio vise i na kraju samo sto me nije napao.

Zavrsilo se tako sto sam ga iznapusavao.

Da li sam vise zeljan hrane ili ljubavi? Definitivno ljubavi...

poetessa:

"Ne mama, ne mogu više da jedem!", čujem dok spuštam dva paketića hrane, jedan sa slatkim pecivom, drugi sa slanim u krilo majke, dok devojčica oko 9 godina, tanka i mršava to izgovara.
..
Gledam u tu musavu devojčicu, umornu od prosjačenja, od života, od vucaranja po podzemnom i sedenja pred Maxijem i obližnjom poštom.
I mislim u sebi...totalno beskorisno, dok izgovaram majci "Pojedite to vi onda", i dok se ocmoljenom facom udaljavam od njih.
-"Šta?"nisi ostavila pare, misliš ovako je pametnije sa hranom, ona ih neće potrošiti, a tebe ne grize savest da daješ pare, makar bila i sića, u ruke nekog makro-a.
..
Odlazim sa šugavim osećajem u stomaku...svesna da je moje dobročinstvo totalno smešno i nebitno...Da se posle ovog ne osećam ništa bolje kao čovek...i jedino što mi odjekuje u glavi to je "Ne mama, ne mogu više da jedem!" i slika koja me vraća u detinjstvo i podseća na istu takvu devojčicu koja je dobila batine da bi jela
..
I onda pod jedan...ja vas pitam...ussran li je osećaj biti taj, koji u jednom momentu ima nešto...ali nedovoljno...da pomogne drugome?
Vaš stav u vezi ove devojčice, situacije, prosjačenja uopšete?
..
I vaš stav kao roditelja..kad vam dete bude sutra reklo "Ne, tata! Ne želim da jedem ovo jelo, ne mogu, ne volim. Hoćete li ga terati?"
Čega ste u životu ostali više željni, hrane ili ljubavi?

Kliknite za proširenje...

Tom nesrećnom detetu je i bukvalno svaki zalogaj "gorak"...

Bilo je situacija kad smo imali vrlo malo...usled određenih okolnosti dovedeni do nekog egzistencijalnog minimuma.. ali tad je uz strah i neizvesnost pred sutrašnjim danom, a bogami i počesto praznim stomakom
ljubav i svest o tome da (tada) imamo jedni druge, ulivala onu neophodnu snagu za dalje..da ne upadnemo u očaj.

Uh..teška tema, baš teška.

poetessa:

I vaš stav kao roditelja..kad vam dete bude sutra reklo "Ne, tata! Ne želim da jedem ovo jelo, ne mogu, ne volim. Hoćete li ga terati?"

Kliknite za proširenje...

Kao malog majka me primoravala da jedem. I danas kada čujem da neko kaže, ne meni, bilo kome: "Moraš to da (po)jedeš!" često više ne mogu da jedem!

Razume se da decu nisam primoravao da jedu. Jedino što su morali bilo je probaju to što je na stolu.
Količinski nije moralo biti više od zrna pirinča - bitno je bilo da proba. Tek posle je moglo da kaže hoće ili neće da jede.

Nisam određivao ni količinu. Jede koliko hoće i može da ustane od stola.

Nikada nisam imao problema sa ishranom moje dece!

Je li tema o vaspitavanju djece ili o organizovanom prosjačenju?!

Grof Vronski:

Sumnjam da si potpuno svesna težine i ozbiljnosti teme
koju si postavila !?
Kad sam pročitao tvoj uvodni post, žacnu me nešto....!

Kliknite za proširenje...

Dotaklo me to...jednostavno mehanizam se pokrene...na emociju, na uvid, na spoznaju...nisam svesna verovatno.....mnogi nisu, jer su samo u prolazu u životima drugih ljudi.
..
i ja sam ubrzala korak...ali nisam uspela da pobegnem Grofe.

poetessa:

Dotaklo me to...jednostavno mehanizam se pokrene...na emociju, na uvid, na spoznaju...nisam svesna verovatno.....mnogi nisu, jer su samo u prolazu u životima drugih ljudi.
..
i ja sam ubrzala korak...ali nisam uspela da pobegnem Grofe.

Kliknite za proširenje...

Ima izreka : " Nemaš pravo da pitaš prosjaka zašto prosi !
Tvoje je samo da mu daš ili ne....
I tu sve među vama sve završava ..."

Uvek sam gladna ali ne hrane, vec, lepote, ljubavi, dobrote,

poetessa:

"Ne mama, ne mogu više da jedem!", čujem dok spuštam dva paketića hrane, jedan sa slatkim pecivom, drugi sa slanim u krilo majke, dok devojčica oko 9 godina, tanka i mršava to izgovara.
..
Gledam u tu musavu devojčicu, umornu od prosjačenja, od života, od vucaranja po podzemnom i sedenja pred Maxijem i obližnjom poštom.
I mislim u sebi...totalno beskorisno, dok izgovaram majci "Pojedite to vi onda", i dok se ocmoljenom facom udaljavam od njih.
-"Šta?"nisi ostavila pare, misliš ovako je pametnije sa hranom, ona ih neće potrošiti, a tebe ne grize savest da daješ pare, makar bila i sića, u ruke nekog makro-a.
..
Odlazim sa šugavim osećajem u stomaku...svesna da je moje dobročinstvo totalno smešno i nebitno...Da se posle ovog ne osećam ništa bolje kao čovek...i jedino što mi odjekuje u glavi to je "Ne mama, ne mogu više da jedem!" i slika koja me vraća u detinjstvo i podseća na istu takvu devojčicu koja je dobila batine da bi jela
..
I onda pod jedan...ja vas pitam...ussran li je osećaj biti taj, koji u jednom momentu ima nešto...ali nedovoljno...da pomogne drugome?
Vaš stav u vezi ove devojčice, situacije, prosjačenja uopšete?
..
I vaš stav kao roditelja..kad vam dete bude sutra reklo "Ne, tata! Ne želim da jedem ovo jelo, ne mogu, ne volim. Hoćete li ga terati?"
Čega ste u životu ostali više željni, hrane ili ljubavi?

Kliknite za proširenje...

Ti si ispravno postupila jer 99,9999% bi pare završile kod nekog gazde. A dete kao dete iskreno, gladna usta to ne bi rekla sigurno....

Što se tiče dece, u principu kao što je neko rekao nagovori ga da proba pa posle voljno...jedino kada bi trebalo reagovati je kad dete samo jede slatko a sve ostalo odbija.

Hrane mi nikada nije nedostajalo..hvala Bogu...a pamtim neka usamljena razdoblja(čak i kada nisam sam) tako da po tom pitanju nema neke nedoumice

Da i meni je tema izgledala dupla i ne znam u stvari u cemu od dva" pitanja" da se diskutuje.Nije cak ni izdaleka povezano ali ajd
Da krenem ja sa prosjacima posle 21 godine zivota u Arfici...
Prvi put moja cerka,imala 6 godina pruzi ruku sa novcem malisanu prosjaku od 4 godine,on joj otrgnu sat sa ruke i isece joj narukvica od sata ruku.

Kaze ne dajte im novac nego hranu,pa ides u autu sa hlebom i mlekom da das toj sirotoj deci da jedu.Tada je bilo 250.000 ulicne dece na ulicama Nairobija,stvarno mnogo.

Jednom dam kilo hleba i mleko jednom ulicnom detetu i odem gore u neku zgradu da platim nesto.Tek posle 10 minuta vratim se to sinto detence od 5-6 godina sa flasicom lepka u ustima.Otisao da zameni hranu za lepak.Bas me je razbesneo svasta sam mu rekla.

Jednom smo pokupili ulicnu decu u 10 autobusa i odveli da im kupimo cipele/patike jer su bili bosi.
Dan posle sva ta deca su opet bila bosa.

Jednom sam poklonila novu jaknu sa kapuljacom jednom sipaticnom ulicnom klincu jer bilo je jako hladno,spavaju napolju a njega 2 godine vidim u sivoj majici koja je nekada bila bela puna rupa.A 6-7 stepeni je po noci.Dan posle prodjem on u istoj staroj majici.Gde je jakna vrisnem na njega ,a on mrtav hladan i ozbiljan kaze dao sam je na pranje.Prsnula sam u smeh.Da ne placem.Ili je zamenio za lepak,ili su mu oni stariji oteli,da bi oni prodali za flasicu lepka.I nije bio stariji od 4 godine.Ali razgovaras sa njim kao da ima 40.

Jednom ,jednom i jednom

Izgubljena bitka.

Ako sam posle davala nesto davala sam starcima...a i oni dok im dajes vec ti kradu novcanik.

Zavrsila sam da ih ne gledam, ni zarezujem.I ne razmisljam o njima.


A sto se tice dece i hrane,Mene je majka ubijala od batina da jedem.I danas dan mrzim sargarepu i boraniju.

Pravilo je da se detetu stavi obrok na sto u odredjeno vreme i drzi 20 minuta.Pojeo ili ne obrok se skloni i daje sledeci kad je vreme.Naravno ne u medjuvrenu kolac,i keksi bombone i ostalo.Kriza ce trajati najvise 3 nedelje.

Sve price o gazdama prosjaka padaju na slici i na nasu dusu.

- - - - - - - - - -

@kukki
Teme povezuje zenski nacin razmisljanja. Paralela kojom u svakom detetu vide svoju decu i svoje drage.

Nemam mnogo ali iza mene stoje dve konkretne humanitarne pomoći koje su u mojoj organizaciji
I član sam udruženja koje su stvorili građani sami a iza nas 11 humanitarnih akcija i mnogo porodica kojima je pomoć potrebna.
Sama ne bih mogla ništa , udruženi možemo više
--------------------
Što se tiče hrane , ja ne jedem mnogo toga ...zato ne bih ni druge maltretirala da jedu šta ne vole
----
i za kraj ...
i hrane iljubavi sam imala dovoljno

mizaca:

Nikada nisam gladna hrane ali ovdje kod nas u BIH kad te ponude hranom to je sinonim za ljubav............Pa nekad uzmem a nekad i ne zavisi od raspolozenja...........A ako nemate ljubavi ne pomaze tu hrana mnogo............Ali iz navike ili cega vec mnogi nedostatak ljubavi lijece hranom..............

Kliknite za proširenje...

i kod nas isto...ugostiti nekog i ponuditi hranom...je sinonim ljubavi, pažnje i gostoprimstva..
..
što se tiče drugog ima istine

snowtrooper:

Ovo mogu da potvrdim kao neko ko je juren kasikom.
I dan danas imam otpor prema hrani koju su silom pokusali da me nateraju da jedem. Uvek je bilo "mora" a tvrdoglavost sam nasledio pa je bilo ko ce duze da istera svoje.
Inace dobar primer skura, mozda mi zatreba a bolja je metoda od ovih koje su moji primenjivali

Kliknite za proširenje...

isti stav...takođe i tvrdoglavost

Ripley*:

Tom nesrećnom detetu je i bukvalno svaki zalogaj "gorak"...

Bilo je situacija kad smo imali vrlo malo...usled određenih okolnosti dovedeni do nekog egzistencijalnog minimuma.. ali tad je uz strah i neizvesnost pred sutrašnjim danom, a bogami i počesto praznim stomakom
ljubav i svest o tome da (tada) imamo jedni druge, ulivala onu neophodnu snagu za dalje..da ne upadnemo u očaj.

Uh..teška tema, baš teška.

Kliknite za proširenje...

Upravo tako...Način na koji je to izgovorila i umor na njenom licu...teška tema izgleda

Ribar:

Kao malog majka me primoravala da jedem. I danas kada čujem da neko kaže, ne meni, bilo kome: "Moraš to da (po)jedeš!" često više ne mogu da jedem!

Razume se da decu nisam primoravao da jedu. Jedino što su morali bilo je probaju to što je na stolu.
Količinski nije moralo biti više od zrna pirinča - bitno je bilo da proba. Tek posle je moglo da kaže hoće ili neće da jede.

Nisam određivao ni količinu. Jede koliko hoće i može da ustane od stola.

Nikada nisam imao problema sa ishranom moje dece!

Kliknite za proširenje...

I ja sam takvu odluku donela...nikad silom...unošenje hrane po mom mišljenju mora da bude dobrovoljan čin, a ne nasilan...ukus se formira tokom života i za sve ima vremena u nekim normalnim uslovima...i ta proba se pokazala kao dobra...jedan zalogaj (ali bukvalno, ne moljakanje i nagovaranje "ajde još jedan i još jedan" opet ono nasilno forsiranje) i u redu je ako ti se ne sviđa..ima vremena.

svarozic:

Je li tema o vaspitavanju djece ili o organizovanom prosjačenju?!

Kliknite za proširenje...

Kako ti želiš?
Odgovori na onaj aspekt koji je tebi bitniji

Grof Vronski:

Ima izreka : " Nemaš pravo da pitaš prosjaka zašto prosi !
Tvoje je samo da mu daš ili ne....
I tu sve među vama sve završava ..."

Kliknite za proširenje...

Za ceo bold se slažem...znam da nemam prava...nisam osudila majku, ne mogu da sudim (nemam prava)..ali emocije imam...one mi ostadoše

fortes:

Ti si ispravno postupila jer 99,9999% bi pare završile kod nekog gazde. A dete kao dete iskreno, gladna usta to ne bi rekla sigurno....

Što se tiče dece, u principu kao što je neko rekao nagovori ga da proba pa posle voljno...jedino kada bi trebalo reagovati je kad dete samo jede slatko a sve ostalo odbija.

Hrane mi nikada nije nedostajalo..hvala Bogu...a pamtim neka usamljena razdoblja(čak i kada nisam sam) tako da po tom pitanju nema neke nedoumice

Kliknite za proširenje...

Ne znam Fortes...pokolebala sam se jako.
Pomislila sam iskreno da nisam ništa dobro postupila...ostao mi neki mučan osećaj i svesnost da ne menjam ništa...bukvalno ništa
..da, i ja sam rekla za ovu probu...jednom, pa onda voljno...videla sam stvarno da je ukus promenljiva kategorija i kod sebe i kod dece...sve to dođe na svoje

Kukki:

Da i meni je tema izgledala dupla i ne znam u stvari u cemu od dva" pitanja" da se diskutuje.Nije cak ni izdaleka povezano ali ajd
Da krenem ja sa prosjacima posle 21 godine zivota u Arfici...
Prvi put moja cerka,imala 6 godina pruzi ruku sa novcem malisanu prosjaku od 4 godine,on joj otrgnu sat sa ruke i isece joj narukvica od sata ruku.

Kaze ne dajte im novac nego hranu,pa ides u autu sa hlebom i mlekom da das toj sirotoj deci da jedu.Tada je bilo 250.000 ulicne dece na ulicama Nairobija,stvarno mnogo.

Jednom dam kilo hleba i mleko jednom ulicnom detetu i odem gore u neku zgradu da platim nesto.Tek posle 10 minuta vratim se to sinto detence od 5-6 godina sa flasicom lepka u ustima.Otisao da zameni hranu za lepak.Bas me je razbesneo svasta sam mu rekla.

Jednom smo pokupili ulicnu decu u 10 autobusa i odveli da im kupimo cipele/patike jer su bili bosi.
Dan posle sva ta deca su opet bila bosa.

Jednom sam poklonila novu jaknu sa kapuljacom jednom sipaticnom ulicnom klincu jer bilo je jako hladno,spavaju napolju a njega 2 godine vidim u sivoj majici koja je nekada bila bela puna rupa.A 6-7 stepeni je po noci.Dan posle prodjem on u istoj staroj majici.Gde je jakna vrisnem na njega ,a on mrtav hladan i ozbiljan kaze dao sam je na pranje.Prsnula sam u smeh.Da ne placem.Ili je zamenio za lepak,ili su mu oni stariji oteli,da bi oni prodali za flasicu lepka.I nije bio stariji od 4 godine.Ali razgovaras sa njim kao da ima 40.

Jednom ,jednom i jednom

Izgubljena bitka.

Ako sam posle davala nesto davala sam starcima...a i oni dok im dajes vec ti kradu novcanik.

Zavrsila sam da ih ne gledam, ni zarezujem.I ne razmisljam o njima.


A sto se tice dece i hrane,Mene je majka ubijala od batina da jedem.I danas dan mrzim sargarepu i boraniju.

Pravilo je da se detetu stavi obrok na sto u odredjeno vreme i drzi 20 minuta.Pojeo ili ne obrok se skloni i daje sledeci kad je vreme.Naravno ne u medjuvrenu kolac,i keksi bombone i ostalo.Kriza ce trajati najvise 3 nedelje.

Kliknite za proširenje...

to sam i ja pomislila...izgubljena bitka i ne vredi ništa...ali moguće da sam zapala na momenat u malodušnost..emocije su mi prevagnule
...
danas retko šta ne volim...ali imam jedno tri namirnice koje organski ne podnosim..ranije čak sa gađenjem..sad već u slabijem intenzitetu...ali svakako ne konzumiram

Boljarin:

Sve price o gazdama prosjaka padaju na slici i na nasu dusu.

- - - - - - - - - -

@kukki
Teme povezuje zenski nacin razmisljanja. Paralela kojom u svakom detetu vide svoju decu i svoje drage.

Kliknite za proširenje...

Baš tako Boljarine...to je ta paralela, povukao si je baš onako kako treba.

-Night -:

Nemam mnogo ali iza mene stoje dve konkretne humanitarne pomoći koje su u mojoj organizaciji
I član sam udruženja koje su stvorili građani sami a iza nas 11 humanitarnih akcija i mnogo porodica kojima je pomoć potrebna.
Sama ne bih mogla ništa , udruženi možemo više
--------------------
Što se tiče hrane , ja ne jedem mnogo toga ...zato ne bih ni druge maltretirala da jedu šta ne vole
----
i za kraj ...
i hrane iljubavi sam imala dovoljno

Kliknite za proširenje...

Konkretna akcija i onda valjda i taj osećaj da si uradio nešto i dao neki maksimum...fino Najt
..
i ostatak odgovora me se sviđa takođe

poetessa:

I onda pod jedan...ja vas pitam...ussran li je osećaj biti taj, koji u jednom momentu ima nešto...ali nedovoljno...da pomogne drugome?
Vaš stav u vezi ove devojčice, situacije, prosjačenja uopšete?

Kliknite za proširenje...

Naučila sam da ignorišem. Sa nekim stvarima se ne može drugačije.

I vaš stav kao roditelja..kad vam dete bude sutra reklo "Ne, tata! Ne želim da jedem ovo jelo, ne mogu, ne volim. Hoćete li ga terati?

Kliknite za proširenje...

Ne. Alergična sam na to teranje, grozim se toga. Ceo život me familija bacala u neku zavrnutu situaciju gde treba da budem smerna i da se stidim i da samo probam dok mi sat vremena doslovno trpaju sarme međ zube. Oš neš i doviđenja.

Čega ste u životu ostali više željni, hrane ili ljubavi?

Kliknite za proširenje...

Ovo drugo. Nikad nisam bila gladna ali ne mogu reći da sam imala najsrećnije detinjstvo, bez obzira.