Kakav je stvarni odnos između hrišćana – pravoslavnih i rimokatolika?

Ribar

Poznat
Poruka
9.164
Na pojedinim temama, naprimer o kalendaru, mišljenja pravoslavnih i katoličkih hrišćana se dijametralno razlikuju.
Razume se da to nije ni jedina a verovatno ni najveća razlika među njima.
Te i takve razlike moraju, na neki način, uticati na njihov međusobni odnos.

Zanimljivo bi bilo videti kakav je odnos hrišćana jednih prema drugima: pravoslavnih prema katolicima i katolika prema pravoslavcima.
Koliko tu ima saradnje i razumevanja ili nesaradnje i nerazumevanja?
 
Naravno da postoji, a "pastiri" se zdušno trude da ta netrepeljivost među stadima bude što veća i da se vide razlike, pa čak i onda kada ih nema.
Potrebno je da i drugim korisnicima date reputaciju pre nego što je ponovo dodelite korisniku TinkerBellx.
Upravo tako!


Pa i ne baš - recimo, krštenje u jednoj crkvi se priznaje u drugoj.
To nije dokaz bilo kakvog slaganja.
Ne znam kako se u islamu zove početni čin, koji se u hrišćanstvu zove kršenje. Znam da prilikom venčanja neke hrišćanske crkve (a možda i sve) priznaju taj početni čin i iz islama.

Po nekoj mojoj oceni, nema nikakve šanse da recimo SPC i RKC imaju zajednički kalendar. Čak ni na tako jednostavnom i beznačajnom pitanju nema sloge.
Da ne nabrajam dalje.
 
Pa i ne baš - recimo, krštenje u jednoj crkvi se priznaje u drugoj.

Priznaje se formalno, iako postoje i izdvojeni slučajevi da se traži prekrštavanje, da se ne izdaju krštenice ako se želi vjenčati u drugoj crkvi i sl...zapravo mnogo toga ovisi i lokalnom sveštenstvu i o upućenosti vjernika u svoja prava.
 
Poslednja izmena:
Od broja vernika zavisi i bogatstvo crkava. Drugo, pravoslavlje je iseckano na sekte i izdeljeno nacionalnim granicama, pa imamo cetrnaest pravoslavnih patrijarsija, dok je Vatikan jedan i finansijski mozda mocniji i od najjacinih monetarnih sistema. Naravno, da se razlike i netrpeljivost striktno neguje od strane crkvenih vrhova, jer im to obezbedjuje i bogatstvo i politicki i svaki drugi uticaj u svojoj drzavi. U odnosu na samu srz hricanskog ucenja nema razlike, postoje tri hriscanska boga i oni su isti za sve hriscane. Razlike su minorne, ali dovoljno naduvane da odslikavaju jasnu medjusobnu netrpeljivost i mrznju.
 
Poslednja izmena:
Od broja vernika zavisi i bogatstvo crkava. Drugo, pravoslavlje je iseckano na sekte i izdeljeno nacionalnim granicama, pa imamo cetrnaest pravoslavnih patrijarsija, dok je Vatikan jedan i finansijski mozda mocniji i od najjacinih monetarnih sistema. Naravno, da se razlike i netrpeljivost striktno neguje od strane crkvenih vrhova, jer im to obezbedjuje i bogatstvo i politicki i svaki drugi uticaj u svojoj drzavi. U odnosu na samu srz hricanskog ucenja nema razlike, postoje tri hriscanska boga i oni su isti za sve hriscane. Razlike su minorne, ali dovoljno naduvane da odslikavaju jasnu medjusobnu netrpeljivost i mrznju.

Број цркава плус број верника једнако новац.
 
Pa zasto pitas ako sam dajes i navodis na odgovore?
Što god ko da kaže (pa i ja) ostaje sve dok se ne opovrgne.


Nema netrpeljivosti, moje komsije su katolici i nikad se nimo doticali verskih pitanja podrobnije, vec drugih tema.
Ne bih rekao da je to pravi odgovor na moje pitanje, naročito zato što se nikada ne dotičete verskih tema.
 
Što god ko da kaže (pa i ja) ostaje sve dok se ne opovrgne.


Ne bih rekao da je to pravi odgovor na moje pitanje, naročito zato što se nikada ne dotičete verskih tema.

Pa nije da se namerno ne doticemo verskih pitanja, doticemo se koliko je potrebno, oko praznika, kad su njihovi, kad nasi i toliko. Oni ne slave nesto posebno (kao mi) i nema sta.
 
Суштину је објаснио Достојевски. Достојевски се бави овим феноменнм у свом роману "Идиот" (1868. године}, кроз оно што говори главни јунак, кнез Мишкин:

"Римокатолицизам је исто што и нехришћанска вера. То прво, а друго, римокатолицизам је гори од атеизма... Римокатолицизам верује да се без свесветске државне власти Црква не може одржати на Земљи, па виче: Нон посумус! По мом мишљењу, римокатолицизам није уопште ни вера, него непосредан, одлучан наставак Западне римске империје, а код њега је све потчињено тој мисли, почевши од вере...".

Дакле, Ватикан није Црква, него политичка организација која тежи и духовној и световној власти и моћи, а у духовном погледу, Ватикан и папе су директан наставак западне староримске империје.
 
Pa zasto pitas ako sam dajes i navodis na odgovore?

Nema netrpeljivosti, moje komsije su katolici i nikad se nimo doticali verskih pitanja podrobnije, vec drugih tema.

U tome i jest problem, što vjerske teme u miješanim sredinama smatramo svojevrsnim tabuom i "u rukavicama" pristupamo takvim razgovorima, čak sa nekom vrstom straha da ne bi povrijedili drugu stranu. U suštini, trebalo bi biti sasvim suprotno, jasno i otvoreno pričati o svojoj vjeri, o razlikama, sličnostima. Po meni bi to bio jedan fer i otvoren odnos, bez veličanja svoga ili umanjenja tuđeg...jer svatko ima pravo da vjeruje u ono šta vjeruje, slagali se mi s tim ili ne.
U miješanim sredinama još se ta razlika, pa i netrpeljivost ne vidi toliko jer su ljudi navikli jedni na druge, ali u čistim sredinama kada se pojavi netko nov, druge nacije ili vjere, kao da je došao Marsovac...predrasude odigraju glavnu ulogu. I onda kao šlag na torti poznata rečenica, kao svojevrsno opravdanje njihove zatečenosti: "Pa znao sam ja jednog pravoslavca...jest da je bio pravoslavac, al je bio dobar čovjek..." :lol:
 
Суштину је објаснио Достојевски. Достојевски се бави овим феноменнм у свом роману "Идиот" (1868. године}, кроз оно што говори главни јунак, кнез Мишкин:

"Римокатолицизам је исто што и нехришћанска вера. То прво, а друго, римокатолицизам је гори од атеизма... Римокатолицизам верује да се без свесветске државне власти Црква не може одржати на Земљи, па виче: Нон посумус! По мом мишљењу, римокатолицизам није уопште ни вера, него непосредан, одлучан наставак Западне римске империје, а код њега је све потчињено тој мисли, почевши од вере...".

Дакле, Ватикан није Црква, него политичка организација која тежи и духовној и световној власти и моћи, а у духовном погледу, Ватикан и папе су директан наставак западне староримске империје.

U duhovnom pogledu, pravoslavna vera je nastavak cega? Nastavak jevrejske duhovnosti ili nastavak vere nasih slovenskih predaka?
 
Poslednja izmena:
Суштину је објаснио Достојевски. Достојевски се бави овим феноменнм у свом роману "Идиот" (1868. године}, кроз оно што говори главни јунак, кнез Мишкин:

"Римокатолицизам је исто што и нехришћанска вера. То прво, а друго, римокатолицизам је гори од атеизма... Римокатолицизам верује да се без свесветске државне власти Црква не може одржати на Земљи, па виче: Нон посумус! По мом мишљењу, римокатолицизам није уопште ни вера, него непосредан, одлучан наставак Западне римске империје, а код њега је све потчињено тој мисли, почевши од вере...".

Дакле, Ватикан није Црква, него политичка организација која тежи и духовној и световној власти и моћи, а у духовном погледу, Ватикан и папе су директан наставак западне староримске империје.
Ovo je izraz ljubavi prema katolicima?
 
U duhovnom pogledu, pravoslavna vera je nastavak cega? Nastavak jevrejske duhovnosti ili nastavak vere nasih slovenskih predaka?

Правослваље је Вера Христова, предана Апостолима. Православна Црква је Црква Христова која држи Истину Христову и чува је и данас. Рим је ту Истину изопачио, подредио себи и својим интересима.
 
Ovo je izraz ljubavi prema katolicima?

То је, пријатељу, истина изречена кроз перо великог руског писца и мислиоца- Достојевског. Нема ту нимало мржње, већ голе чињенице, које историја потврђује. Па сам папа то потврђује, његова титула је ,,pontifex maximus", а то је титула коју су носили римски цареви пре примања Хришћанства. Означавала је да је владар поглавар државе и римске (паганске) религије. Исто као што је папа тежио да влада и државом и религијом.

Римски цареви себе су сматрали ,,непогрешивима", папа себе сматра ,,непогрешивим", и то је озваничено римокатоличким догматом и ,,папиној непогрешивости". Дакле, сам папа и ватикан потврђују оно што Достојевски и Православни Хришћани говоре о ватикану.

На крају, злочини који су вршени под папском диригнтском палицом и са папским благословом (не треба ићи далеко, треба се само сетити усташког геноцида који је вршен над Православним Србима, тај геноцид био је инспирисан римокатоличанством, а огроман број фатара је окрвавио руке тада) сведоче о томе да ватикан нема никакве везе са Хришћанством.
 
Наша највећа трагедија је што смо прихватили јудејско срање и одрекли се наше исконске родне вере.

Не лупетај. Док су Срби били пагани,нису ни постојали као народ, били смо подељени на међусобно завађења племена која су се убијала између себе. Српскии народ се формира са примањем Хришћанства и тако почиње консолидација српског народа.

Исто је и са руским народом.Тако да мани се глупости ткз. ,,родноверника" које само служе да распамете Србе и одвоје их од православног светосавског Предања и Завета.
 
Не лупетај. Док су Срби били пагани,нису ни постојали као народ, били смо подељени на међусобно завађења племена која су се убијала између себе. Српскии народ се формира са примањем Хришћанства и тако почиње консолидација српског народа.

Исто је и са руским народом.Тако да мани се глупости ткз. ,,родноверника" које само служе да распамете Србе и одвоје их од православног светосавског Предања и Завета.

Како да не. Тако су тврдили и комунисти. Пре нас није било ништа, а када смо ми преузели власт у своје руке потекло је мед и млеко. И Руси и Срби су старији од јеб... хришћнаства. Да било је сукоба међу племенима па шта? Сукоб је природна и неизбежна ствар. И међу самим хришћанима имаш убијања, И треба што пре одвојити Србе од те јудејске подметачине и вратити их родној вери.
 

Back
Top