Папа богохули на хришћанску веру: Библија и Коран уче истој о ствари

(Фото: Принтскрипт)
Папа богохули на хришћанску веру: Библија и Коран уче истој о ствари

25.јун 222015.
Ватикан – Папа Франциско је на чувеном Тргу Светог Петра у Ватикану 3. јуна 2015. год., својим верницима одржао традиционалну проповед након мисе у којој је нарушио основу хришћанске догматике, а која је општа свим Хришћанима у свету. И не само догматике, већ и Светог Откровења које нам је дато на спасење људи кроз Исуса Христа у односу на (остале) религије света. Јеретик из Рима, „папа“ Франциско 3. јуна је изрекао Велико међуверско богохуљење, да је „Света Библија иста ствар као и муслимански Коран“ и да су „Исус Христос, Мухамед, Јахве и Алах исто, односно различити називи за истог Бога“ [1].
„Папа“ као најистакнутији промотер свејереси међурелигијског екуменизма, покушава да нас убеди да су све религије, а посебно Хришћанство, Ислам и Јудаизам – исте! Није само Хришћанство једини пут ка спасењу, спасење је могуће наћи и кроз Ислам као и Јудаизам т. ј. све религије су различити путеви који воде ка спасењу. На тај начин се настоји псеудо јединству свих религија у пан-религију. Општи тренд је да се покаже да нема неких догматских разлика међу религијама и да су све религије у суштини исте.


Док нам свети славни апостоли и Господњи ученици и сви свети проповедају да је Христос једини пут спасења – „Ја сам пут, истина и живот“ [2] – да је Христос једина светлост света, као што певамо на Светој Литургији „Видесмо Светлост истинску; примисмо Духа Небескога“, да Христос открива једину истину, саму истину, Сина и Реч Божију, да после Христа не постоје друге истине, а сада, у наше време, „папа“ нам представља нови тренд и синергију у афери на новој ђаволовој превари. Ова нова ђаволова превара са међуверским синкретизмом и међуверским сусретима користи исту вражју лажну методу обмотану протопластом. Затим је негирао оно што је Бог рекао и образложио на свој начин, али то није само негирање спасења, већ пад и уништавање. Тада им ђаво рече: „Не слушајте шта Бог каже. Бог не говори истину. Нећете ви смрћу умрети, него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите од забрањеног воћа отворити очи, па ћете постати као богови и познати шта је добро а шта зло“. Сада се на нашим међуверским конференцијама каже: „Не слушајте шта Еванђеље каже да је само Христос једини пут ка спасењу. И друге религије могу спасити, зато што верују у истог Бога и уче о истим моралним принципима и вредностима“.


Да су сви свети и славни мученици имали „папин“ и екуменистички став и менталитет, сигурно би поштовали и друге религије и са њима би се ујединили, а истовремено и друге религије би се ујединиле са Хришћанима, јер како би другачије могло бити, већ да на један легитиман и исправан начин апроксимују спасење. Хришћанство међутим и инославно су ствари неспојиве. Са екуменистичке тачке гледишта, свети славни мученици неће бити Христови сведоци, нити ће примити Христов венац славе, а ми их нећемо спомињати, нити ћемо њихов пример следити. Сви свети и славни мученици дали су своју крв за нашу веру, за Свето Православље. Нео-класа и њу-ејџ менталитет сада се баве активношћу, која има за циљ да покаже како су наводно све религије, све секте и све вере у ствари исте, а то представља не само нарушавање Еванђеља, већ и хулу на свете славне хришћанске мученике [3]. Ако су све религије исте, тада, зашто су свеци својом мученичком смрћу сведочили веру и за њу дали и своју крв? Тада због Светог Православља, због наше свете вере нису уморени мученичком смрћу? И зашто су се онда уздржавали од поклоњења било којој религији?
Овде постаје схватљиво, да „папа“ са становишта међуверског екуменизма крши фундаментално учење о неизменљивости догмата откривених свету и човечанству за спасење кроз Исуса Христа у односу на остале религије света [4]. У суштини, међу-религијски екуменизам собом представља нео-аријанство, т. ј. састоји се од оживљавања Арија и његовог учења.


Ово није први пут, где се „папа“ Франциско поставља благонаклоно према Исламу [5] и Јудаизму [6].
Наравно, в. д. „папа“ Бергољо својим изјавама о Корану, Мухамеду и Алаху упошљава и наше екуменистичке патријархе и епископе да га „допуне“ својим примедбама. Сви се сећамо да је Васељенски патријарх г. Вартоломеј 29/10/2009. год., у свом говору назвао Коран „светом књигом“ након чега је један примерак ове књиге поклонио муслиманском председнику „Кока – Коле“ и његовој супрузи [7], док је дана 08/15/2010. год., исти поклон, примерак Курана поклонио Трабзонском муфтији [8]. Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II 28/02/2010. год., поклања Коран суданском председнику Омар ал-Баширу, са својом посветом и сребрним оковом [9]. За време посете јорданског принца господина Гази бин Мухамеда и муфтије Али Џуме јерусалимској патријаршији 18/04/2012. год., принц из руку јерусалимског патријарха г. Теофила III добива поклон књигу, Коран од слоноваче, док је муфтија добио на плакети изгравиране стихове из Корана [10]. На крају, тузлански епископ господин Василије, Српска црква, 22/12/2011. год., уручује на поклон Коран команданту 5. пбр ОС БиХ – бригадном генералу Сенаду Машовићу [11].


Интерпретацију горе наведених изјава господина Франциска, да би нам било јасније не требамо сметнути са ума, да се сваки „папа“ – дакако и Франциско – придржава декларацијских одредби Другог ватиканског псевдо-сабора, чије се одлуке данас издашно примењују. Други ватикански сабор у оквиру римског екуменизма имао је жеље да укључи и папске односе са другим религијама и дао је велики подстрек међуверском „разумевању“. Овај псевдо-сабор издао је декрет о екуменизму или утврдио будуће папске односе са нехришћанским заједницама и то је објављено у „Декларацији о односима Цркве са нехришћанским религијама“. Дакле, текст декрета о екуменизму рођен је заједно са још два текста који су касније постали самостални: декларација „Nostra aetate“ – „Наше доба“ за дијалог са Јеврејима и осталим нехришћанским религијама и декларација „Dignitatis humanae – Људско достојанство“ o верској слободи. Сликовито можемо описати да је декрет „Unitatis redintegratio“ капсула за повратак свемирског брода која је спашавала све оне који би отишли предалеко [12]. Декларација „Nostra aetate“ о односу Цркве према нехришћанским религијама (28 октобар 1965.) још јасније проговара о муслиманима. У опсежнијем тексту, састављеном од два параграфа, Декларација поново полази од заједничких верских вредности, а затим истиче неке конкретне изазове и перспективе за будућност: „Црква гледа с поштовањем и муслимане, који се клањају јединому Богу, живоме и субсистентном, милосрдном и свемогућем, створитељу неба и земље, који је говорио људима. Они се свом душом настоје подметнути његовим скровитим одлукама, као што се Аврам, на кога се исламска вера радо позива, подложио Богу. Они Исуса, истина, не признају Богом, али га ипак часте као пророка, а такође и његову девичанску мајку Марију. Њу понекад и побожно призивају. Осим тога ишчекују дан суда, кад ће Бог наплатити свим ускрслим људима. Зато цене морални живот, а Бога поштују нарочито молитвом, милостињом и постом“ [12 a].


Не чине ли вам се мало чудним одредбе Другог ватиканског псевдо-сабора?! Како је могуће да муслимани воле „једног јединог Бога“, ако не верују и не обожавају Христа као Бога? Да ли су у Ватикану читали недвосмислене Господње речи: „Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао“ [13] ни Његову реч, коју слушамо посредством евађелиста Јована: „A који год одриче Сина ни Оца нема“ [14]; Неразумљива је и ватиканска позиција формулисана у декларацији о процени муслиманског моралног живота. Какав то морални живот муслимана декларација има у виду? Да ли харемски морални живот? Да ли су аутори након проучавања Корана срочили овакву мелодичну декларацију?
Томас Карлајл (T. Carlyle), шкотски историчар, филозоф, математичар и есејиста, оцењујући морални садржај Корана, пише: „Узвишено хришћанско учење не тражи освете, освета му је непозната, а овде је немогуће знати о каквој освети или непослушности Мухамед говори“ [15]. Карлајл каже да Мухамед овде говори језиком пуним аритмије користећи зверску дијалектику замотану у пуно глупости… загонетне смеше добра и зла“[16]. Освета и „мешање добра и зла“, по препоруци Корана, нема никакве везе са оценом муслиманског етичког живота о коме се говори у декларацији Другог ватиканског псевдо-сабора. Чудно је како је написана таква ода муслиманском моралу, када је Карлајл, проучавајући детаљно Коран изјавио следеће: „Морам да признам, да ме читање ове књиге толико замара, као ни једна друга. То је досадна збуњујућа збрка, сирова, некултурна речитост, поље таутологије и галиматијаса, укратко, неподношљива вулгарност… читањем Корана стичемо утисак да пролазимо кроз грубе игре и несређену државну архиву, надајући се да ћемо ипак можда добити информације у вези са неким чудним историским догађајем или личношћу“ [17]. Очигледно да мелодична декларација о исламу Другог ватиканског псевдо-сабора настоји да промовише међуверски екуменизам у међуверску псевдо секцију у свом опсегу и у различитости, са циљем спровођења пан-религије [18].

.................................................................(наставиће се)

Побијајући, дакле, „папино“ гледиште да је „Света Библија иста ствар као и муслимански Куран“, хајде да погледамо главне разлике између Библије и несветог Корана.
Библија-Свето Писмо, говорећи о Једном Богу (монотеизму), истовремено нам показује Тројичног Бога [19]. Православни Бог јесте Један, који је у исто време и Тројичан Бог. Јединица у Тројици и Тројица у Једном. Троједини. Један у суштини, природи, божанству, у три ипостаси, лица: Отац, Син и Свети Дух. Отац нерођен, Син рођен, а Дух Свети исходи. Коран пориче Свету Тројицу-Божију Тројичност [20]. У својој антитројичности Ислам и хули на личност Богочовека Исуса Христа, негирајући да је Исус Бог или Божји син, чиме јасно понавља свакаква гностичка унитарна јеретичка учења, почев од јеретика Арија, а по општем мишљењу, Арије и Мухамед практично промовишу криптојудејску јерес [21].

Свето Писмо нам говори да је Христос рођен у времену од Пресвете Богородице Марије, ћерке светих и правдених Богородитеља Јоакима и Ане као савршени Бог и савршени човек по свему, осим греха, док се у Корану каже, да је Христос рођен од Марије (у Корану Мерјема), сестре пророка Мојсија и Арона [22].
Свето Писмо нам сведочи да је Свети Дух посетио Приснодјеву Марију која је дала свој пристанак и од ње се оваплотио Исус и постао човек. Она му је дала тело које је њему било потребно да постане човек и зато изговарамо „оваплоћеног од Духа Светог и Марије Дјеве“. И пре и после његовог доласка она је била и остала девица, већа од свих светих људи, али она није богиња него и сама за себе каже „ево слушкиње Божије“, тако је Слово Божје саздао Себи тело у девественој утроби, када је Син Божји постао Нови Адам да би исправио пад у грех првог човека, Адама (св. Иринеј Лионски).
Према Корану, Пресвета Богородица (Мерјема) је само жена која је родила без биолошког зачећа и која је била честита. Исламско учење не прихвата друкчију перцепцију Мајке Божије (Мерјеме). За исламско схватање је неприхватљиво да Бог има мајку – то јест да је Мерјема Богородица (Theotokos), како је утврдио Трећи Васељенски Сабор у Ефесу (јун-јули 431) године – што муслимани сматрају да је последица људске креације [23].

Свето Писмо каже да је Христос Бог у телу [24] док Коран говори да Христос није Бог [25] и пориче Богочовечанску личност Господа Исуса Христа и сматра га као пророка, али мањим од Мухамеда. Исус није умро на крсту. Родила га је девица, али није син божји. Није окајао грехе човечанства. Лечио је болесне, враћао вид слепима и подизао из мртвих. Изговарао је целе реченице још као беба у колевци, говорећи мајци Марији да му је бог дао свете књиге и учинио га пророком. Исус није ни свемоћан ни вечан. Исус је Месија. Исус је муслиман. Ово је Исус из Корана.
Према Светом Πисму, Христос је разапет [26], док по Корану, Христос није разапет [27].
По Библији, Христос је васкрсао [28] док по Корану, Христос није устао из мртвих [29].
У Библији пише да је, Христос Син Божји [30] a, према Корану, Исус није Син Божји, већ Маријин син [31].

Свето Писмо говори, Свети Дух је треће Лице Свете Тројице, Свети Дух, Утешитељ, јер ће Свети Дух тешити Апостоле због растанка са Исусом Христом [32], док је по Корану, Свети Дух анђео Гаврило [33].

Свето Писмо каже да се спасење постиже благодаћу кроз веру [34], док у Корану стоји, да се спасење постиже поштењем и делима [35].
По Светом Писму, ђаво је отпали анђео [36] a, по Корану, ђаво није пали анђео већ пали дух, који није ни анђео, ни човек, већ створено биће у пожару са слободном вољом, ђаво је џин (gin) који је одбио послушност богу и који заводи људе [37].
По Светом Писму, човек је предивно биће ког је Бог створио од праха земаљскога и дунуо у њега душу, саздану по слици и прилици Божјој, т. ј. обдарену чистим разумом, непомућеним и вољом светом [38] и, у Корану, стварање света и човека у њему је величанствено дело Божије са одређеном сврхом и смислом. У Корану се човеку даје изузетно значајно место међу свим живим бићима, ако не и главно. Човек има улогу намесника на Земљи [39].
По Светом Писму, Христови следбеници били су хришћани [40] а, у Корану, за Христове следбенике се тврди да су муслимани [41].

По Светом Писму, за слављење Бога у Старом завету је субота [42], а касније у Новом Завету и до данас је недеља [43] док, у Корану, слављење Бога врши се у петак [44].
У Светом Писму забележено је о многим чудима и знамењима [45] а, у Корану, није забележено никакаво чудо, осим што исти тврде да је Коран чудо [46].

У Светом Писму се налазе многа пророчанства, [47] а Коран не садржи никакво пророчанство [48].
Коран, коначно, учи о џихаду [49], т. ј. о Светом рату против неверника и немуслимана, а у себи садржи расистичке референце и подстицање на акте насиља против других верских група. Изузетно трагично делује да верујући муслимани за Творца лепоте, Заветног Бога, који је одбио жртвовање Исака и детињу жртву заменио животињском, сада жели да прими на жртву покољ дивних младића, као у нашој страшној свакодневној стварности, одвратне и гнусне злочине исламских џихадиста усмерених против хришћана у Сирији, Блиском истоку, као и у Северној Африци.
Јасна је и расистичка перцепција Корана против женског пола [50].
О Христовој личности, Коран [51] учи да је Христос рођен од девице [52] уз помоћ Светога Духа, [53] да је добио откривење од Алаха [54] који је телесно узет на небо [55] који је створен од Алаха [56], да је ништа више него само посланик Алахов [57], то је чудесно [58], да је рекао „узмите мене и мајку моју (Пресвету Богородицу прим. прев.) као два Бога мимо Алаха“ [59] који је говорио као дете, [60] негирао да је Син Божји [61], да је син Марије [62], да је ништа више него слуга [63] и да јој је рекао да му се покорава. Такође, Коран каже да је Алах послао јеванђеље Христово [64] и да су проклети који кажу да је Христос Син Божији [65]. На крају, Коран негира распеће Христово [66] и да је Христос Син Божији [67].
Горе речено, наводи нас до закључка да Библија и Коран не само да не уче о истој о ствари, већ да је у ствари, Библија божански надахнуто Свето писмо, док Коран представља псевдо-библију и безбожну компилацију. Такође, сматра се да је Ислам јерес, јер је у ствари, компилација разних религијских претпоставки, као што је идолопоклонство, зороастријанство (некадашњи маздаизам), манихејство, гностицизам, аријанство, несторијанизам, монофизитство, доцетизам и иконоклазам [68].
Свети наш отац Јован Дамаскин, у свом раду „О јереси“ [69], сматра да је Ислам таква религија која вара људе и представља антихристовог претечу [70]. Значајно је да Свети Јован од самог почетка назива и то с правом Мамеда (Мухамеда) лжепророком, чија је јерес видиљива након површног проучавања Библије и његова повезаност са монахом Аријем, и на тај начин шири се лажна гласина да је све, што је у Корану изречено, наводно божји дар. И закључује преподобни Јован Дамаскин, да сви постулати Ислама објављени у Корану, светој књизи Ислама „смешне су вредности“, али које арапску нацију покрећу на свети рат, насилне активности и лажну идеологију о наводној божанској Мухамедовој мисији, седам векова после оваплоћења Бога Слова, истинитог Месије, чије спасоносно Богочовечанско дело настоји да оповргне неистинитости и лаж.

„Папин“ став да „Христос, Мухамед, Јахве, Алах, Бог. То су све имена која се употребљавају широм света како би се описао један те исти ентитет и иста ствар, односно различити називи за истог Бога“, т. ј. да све религије имају истог Бога и да су исте, је не само нетачно, већ и ризично, страшно, превртљиво и смртоносна замка. Религије немају истог Бога. Односно све религије имају лажне богове, јер не верују у Једног Истинитог Бога, објављеног свету и људима откривена истина о Троједином Богу, Светој Тројици, Оца, Сина и Светога Духа. Наводна откровења, која добијају, долазе од ђавола, као што се види из Корана, у коме се ругају Богу, који је оваплоћена Реч исто како се то чини у Талмуду и Кабали, где се хули на Спаситеља Христа и велича сатана. Њихове верске власти неће, нити имају икакве добре воље, да елиминишу огромне теолошке и догматске разлике које се налазе у поменутим књигама. Коју теологију садржи њихова религија и коју веру имају? Која религија учи о Тријадологији, Христологији, Пневматологији, Еклисиологији, Светим Тајнама, Васкрсењу мртвих и Вазнесењу Господњем? Која религија има безгрешног оснивача Богочовека Спаситеља и Искупитеља света, Распетог и Васкрслог, који ће поново доћи да суди живима и мртвима? Која религија има неупоредиво, јединствено и непоновљиво морално учење православног хришћанства и литургијску Традицију?

Стварно, како је могуће да „хришћански папа“ и екуменисти организују и учествују у међурелигијском молитвеном скупу у Асизи (2002, 2013) и коме се Богу моле заједно са представницима јудаизма и ислама, где оба не верују у Тројицу, Оца, Сина и Светога Духа?
„Папа“ изјављује да су: „Исус Христос, Мухамед, Јахве и Алах исто, односно различити називи за истог Бога“, чиме сведочи да остаје привржен декларацијским одредбама Другог ватиканског псевдо-сабора (1965), које имају за циљ да побољшају папске односе и са Јеврејима. Декрет о Екуменизму „Unitatis Redintegratio“ Другог ватиканског псевдо-сабора отвара своја врата сарадње и дијалога са другим религијама, посебно према јудаизму, упркос снажном противљењу мањине на псевдо-сабору [71].
У четвртој фази псевдо-сабора 1965 гласало се и за декларације у вези слободе савести и верске слободе и односа са другим религијама, посебно са јудаизмом. Ово је изазвало жестоку дебату, унело узнемиреност међу учеснике и отворило веома старе и дубоко укорењене ставове унутар Цркве. Конкретно се радило о томе, што је псевдо-сабор затражио промене негативних или непријатељских ставова папства против Јевреја [72].

....................................................................(наставиће се)

Не знамо, међутим, да ли зна господин Франциско као „хришћански папа“, да свештенство и народ јудаизма, који је распео Христа и од кога је одузета милост и Божији благослов, путем ужасног међународног ционизма [73 ] у ког је мутирао теизам Старог завета и старозаветни пророци, односно, у демонске вулгарне Кабале и Талмуд, а која су дела демонизованих рабина палог јудаизма који се не могу помирити чињеницом да због одузете им опсесије за светском доминацијом и владањем, више нису и неће бити изабран Божији народ чак и уз помоћ очекиваног псевдомесије [74]?

Према томе, неприхватљиве су и достојне осуде „папине“ изјаве у вези међуверског синкретизма и свјереси екуменизма, јер се ми и даље држимо учења наше Православне Цркве, према којем једини начин да се људи спасу је вера у Свету Тројицу и Еванђеље Господа нашега Исуса Христа, а само је Православна Црква ризница изворног Ееванђеља и живећи у Цркви, људи живе у Господу Христу и у свакој мудрости.
Христос је једино истинско светло [75]. И нема ни у једном другом спасења; Нема уистину под небом другога имена дана људима по којему се можемо спасити [76].
Свети Апостол Павле се пита и налази одговор: „Kакво заједништво има светло са тамом? Какву слогу Христос са Велијаром? Или какав део верник с неверником? Какав споразум храм Божји са идолима? Јер ми смо храм Бога живога, као што рече Бог: Пребиваћу у њима и ходити међу њима; и бићу Бог њихов, а они народ мој. Зато изађите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и ништа нечисто не дотичите и ја ћу вас примити. И бићу вам отац и ви ћете ми бити синови и кћери, вели Господ Свемогући“[77]; Све остале религије које игноришу и не признају Христа „да је Исус Христос у телу дошао“ [78], су људска конструкција и ђавоља работа [79] и не воде до правог знања о Богу и без божанског крштења, које је у Христу усиновљење и обновљење, само обмањују људе и воде их у пропаст. Ми Православни Хришћани, верујемо у Свету Тројицу и немамо истог Бога са другим религијама, нити са такозваним монотеистичким (религијама), јудаизмом, и исламом, који не верују у Свету Тројицу [80], нити са паганством.

Написао: Протојереј, отац Ангелос Ангелакопулос

___________________________________________________________________________
[1] http://nikosxeiladakis.gr/παπασ-φραγκισκοσ-το-κορανι-και-η-βιβλο-2/
[2] Јн. 14, 6.
[3] Протопрезвитер Теодор Зисис, Μеђурелигијски сусрети хуле на Еванђеље и светогрђе над светим мученицима, изд. Вријеније, Сол / 2003.
[4] Сабор православног свештенства и монаштва Грчке Православне Цркве, „Исповедање вере против екуменизма“ јул 2009. године
[5] Папа муслимане назвао „Наша браћа“, http://greek.ruvr.ru, http://katanixis.blogspot.gr/2013/08/blog-post_7170.html, папа упутио апел за дијалог са муслиманима и за борбу против сиромаштва 22-3-2013, Ројтерс, АМПЕ, http://www.naftemporiki.gr/story/630438, http://www.amen.gr/article12973
[6] „Нови папа се залаже за унапређења односа папске цркве са Јеврејима и Μуслиманима“, Ортодоксос Типос 4/19/2013, „новоизабрани папа и Јевреји“ Ортодоксос Типос 4/19/2013, „Папа обожавалац проклетих Јевреја „уметничко дело“! Ортодоксос Типос 5/17/2013, „Приметно одсуство црквене савести код папе, господина Франциска“ Ортодоксос Типос (10.25.2013) 2.
[7] Поздравни говор Васељенског Патријарха у седишту Coca Cola, Η.Π.Α., 29.10.2009, www.patriarchate.org/multimedia/video καί www.augoustinos-kantiotis.gr.
[8] entoytwnika.blogspotcom/2010/08/blog-post_9969.html
[9] aktines.blogspot.com/2012/04/blog-post_28html
[10] www.amen.gr/index.php?mod=news
[11] aktines.blogspotcom/2012/03/tuzlu-senad-masovic.html
[12] http://www.glas-koncila.hr/index.php?option=com_php&Itemid=41&news_ID=2205
[12a] [12] Декларација „Nostra aetate“ о односу Цркве према нехришћанским религијама Другог ватиканског псевдо-сабора у грчком преводу Typis Polyglottis Vaticanis 1966 и Декрети Другог ватиканског сабора, тачка 7, изд. „Γραφείου Καλοῦ Τύπου“, Атина, стр. 43-44.
[13] Јован 5, 23.
[14] 1. Јованова, глава 2, стих 23
[15] Томас Карлајл, Људи хероји, превод. Далезиу, Атина 1924, стр. 91.
[16]
Исто, стр. 122.
[17] Исто, стр 81.
[18] Архимандрит Спиридон (Билалис), Православље и папство, критика папства, изд. Ортодоксос Типос, Атина 1969, стр. 383-389.
[19] Ис. 43, 10 и 44, 6-8, Мат. 28, 19, 2 Кор. 13, 14.
[20] Коран 5, 73.
[21] Протопрезвитер Теодор Зисис, Μеђурелигијски сусрети хуле на Еванђеље и светогрђе над светим мученицима, изд. Вријеније, Сол / 2003, стр. 39-51.
[22] Свети Јован Дамаскин О јереси стр, 94, 765 АБ. „Ислам каже да је Христос рођен од Марије, сестре пророка Мојсија и Арона“.
[23] Коран 3, 42-49.
[24] Кол. 2, 9.
[25] Коран 5, 17 и 75.
[26] Прва Петрова 2, 24.
[27] Коран 4, 157.
[28] Јн. 20, 9-20.
[29] Коран 3, 77 и 15, 25 и 75, 36-40 и 22, 6.
[30] Марко. 1, 1.
[31] Коран 9, 30.
[32] Јн. 14, 26 и 15, 26.
[33] Коран 2, 97 и 16, 102.
[34] Ефес. 2, 8-9.
[35] Коран 3, 135 и 7, 8-9 и 21, 47 и 49, 14 и 66, 8-9.
[36] Ис. 14, 12-15.
[37] Коран 2, 34 и 7, 12 и 15, 27 и 55, 15 и 2, 268 и 114, 1-6.
[38] 1. Мојсијева 1, 26 и Рим. 3 23.
[39] Коран 42, 11 и 23, 12 и 32, 9 и 15, 29.
[40] Дела ап. 11, 26.
[41] Коран 5, 111.
[42] Излазак 20, 2-17.
[43] Римљанима 14, 5-6 и Дела 20, 7 и Кор. 16, 1-2.
[44] Коран 62, 9.
[45] Прва Кор. 15, 3-5.
[46] Григорије Зијакас, „Исламска религија и држава“, Коран као Божје откривење“, изд. Корнелија Сфакијанакиса, Сол / АБ 33-38 2001, стр. 33-38.
[47] Ис. 53 и Мих. 5, 2.
[48] https://carm.org/differences-between-bible-and-quran
[49] Коран, Покајање, Сура 9, 11-12 (113) „Када прођу свети мјесеци, убијајте многобошце гдје год их нађете, заробљавајте их, опсједајте и на свакоме пролазу дочекујте! Па ако се покају и буду молитву обављали и зекат давали, оставите их на миру, јер Алах заиста прашта и самилостан је“, а Сура 47 * 4 под називом Мухамед каже: „Када се у борби с невјерницима сретнете, а затим их по шијама ударајте и главе им
одсецајте док их крвопролићем не ослабите! А онда их вежите, и после, или их великодушно сужањства ослободите или откупнину захтевајте, све док борба не престане.
4 * 89. Они би једва чекали да и ви будете невјерници као што су и они
невјерници, па да будете једнаки. Зато их не прихватајте као пријатеље док се
ради Алаха не иселе. А ако окрену леђа, онда их хватајте и убијајте гдје год их
нађете, и ниједног од њих као пријатеља и помага
ч
а не прихватајте,
8 * 39. И борите се против њих док многобоштво не ишчезне и док само
Алахова вера не остане. Ако се они окане – па, Алах добро види шта они раде.
Тако да Алах хоће, Он би им се осветио, али Он жели да вас искуша једне помоћу других. Он неће поништити дјела оних који на Алахову путу погину“, стих 4 а, у стиху 7 је обећан рај за оне који су умрли за Бога.
[50] Григорије Зијакас, „Исламска религија и држава“, Коран као Божје откривење“, изд. Корнелија Сфакијанакиса, Сол / АБ 33-38 2001, стр. 82-90.

[51] https://carm.org/what-does-islam-and-quran-say-about-jesus
[52] Коран 19, 19-21 и 21, 91.
[53] Коран 2, 87.
[54] Коран 19, 30.
[55] Коран 3, 55.
[56] Коран 3, 59.
[57] Коран 4, 171 и 5, 575.
[58] Коран 2, 253.
[59] Коран 5, 116.
[60] Коран 19, 29-30.
[61] Коран 19, 34-35 и Свети Јован Дамаскин О јереси стр, 94, 765 АБ., сасвим јасно говоре да Мухамед и Коран вређају хришћанску веру и то на најгори начин тако што хришћанству негира саму његову суштину, а то је да је Исус Божји Син.
Значи сам Коран и сам Мухамед и његови следбеници без прекида вековима вређају хришћ
а
н
с
тво и његову главну светињу. Цитат, Мерјем: 19: 34-35:
34: То је Иса, син Мерјемин – то је права истина о њему – онај у кога они сумњају.
35: Незамисливо је да Алах има дијете, хваљен нека је Он! Кад нешто одлучи, Он за то рекне само: „Буди!“ – И оно буде.
[62] Коран 33, 7, Yusif Ali
[63] Коран 43,57-59, Yusif Ali
[64] Коран 5, 46 и 57, 27, Yusif Ali
[65] Коран 9, 30, Yusif Ali
[66] Коран 4, 157, Yusif Ali
[67] Коран 19, 34-35, Yusif Ali
[68] Елијас Николакакис, „Ислам у списима светог Јована Дамаскина“ Пастирска Теологија део 1 (1990), стр. 260-296.
[69] Свети Јован Дамаскин, О јереси, странице 94, 678 – 780 и 2-го, изд. Григорије Палама, Солун / из 1991, стр 306-321.
[70] Исто, О јереси, 1 – 2.
[71] Теодор Контидис, „Други ватикански сабор отворио је цркву будућности. II Ватикански Сабор – Ера помирења и дијалога“ часопис Отворени Хоризонти, Издање 1028, децембра 2005. године, http://ao.cen.gr/anoriz1028/AnOriz1028_19.htm
[72] Исто, Други Ватикански Сабор: погледај линк, http://www.typosmaroniton.com/cgibin/hweb?-A=13524&-V=social 15/10/2012
[73] Његово Вископреосвештенство Митрополит пирејски Господин Серафим Мендзелопулос, Πастирска посланица у Недељу Православља 2013, архимандрит Харалампије Василопулос, Екуменизам без маске, изд. Ортодоксос Типос, Атина 1988, стр. 43-45, 107-108, Сабор православних свештеника и монаха, Проглас против Масонерије,http://www.impantokratoros.gr/67D9F5DF.el.aspx.
[74] Митрополит пирејски Господин Серафим, Писмо архиепископу Атине и целе Грчке и Преосвећеним архијерејима, О екуменистичкој јереси, 08.05.2013.
[75] Јован 8,12.
[76] Дела ап. 4,14.
[77] 2 Кор. 6, 14-18.
[78] 1. Јованова 4, 2-3.
[79] Свети Козма Етолски, Поуке, и у делу И. Менунос
а
,
Козма Етолски, Поуке (и биографија), изд. „Тинос“, Атина, Поуке А1, 37, стр. 142.
[80] Сабор православног свештенства и монаштва Грчке Православне Цркве, „Исповедање вере против екуменизма“ јул 2009. године, стр. 11-12.
Са јелинског посрбио и приредио: Славиша Лекић

Papa je komunista.

I muslimani i hrišćani imaju isti temelj a to je stari zavjet .
Neko zloban bi rekao da su Jevrejima maznuli religiju .
Normalno je da muslimani ne priznaju Isusa za boga jer je
isti proglašen bogom glasanjem na kojem muslimani nisu učestvovali .
Ni mnogi hrišćani ne smatraju da je Isus bog . Tvrde da ne može biti bog
neko ko je stvoren .

Isus nije stvoren pa tako nema razloga za takve tvrdnje.
Biblija jasno kaze da je on Bog i jednsk Ocu.
Bog koji je uzeo ljudsko telo da bi nas spasio.
Trebas malo da upoznas nauku spasenja kada hoces da diskutujes.
A i Hristovo Bozastvo da proucis malo.
Ovako samo nagadjanje, neznam kakvog to ima smisla?
Mozda pljuvackog ili?
-----------------------------------------------------------------
A papa im se dodvorava, zeli da oh pridobije za sebe i religiozno jedinstvo koje novi svedski poredak planira sa papom na celu.
Dok mu i oni upadnu u zamku.
Svima daje mamac.

Pravoslavce navlaci da slave isti dan uskrs.
Muslimanima hvali kuran.
Protestantima laska i kaze, nema veze sto smo razliviti samo me priznajte.
Jevrejima priznaje subotu.
Itd.
Dok svi zagrizu i udju u njegovo kolo.
Posle nema pustanja.
Ima da igras kako vatikanska muzika svira.

pa sta da ocekujes od jeretika katolickih nego da bogohule....

Nema spasenja van pravoslavnog Hriscanstva

Nama je najvise dato - ali se od nas i najvise trazi...

Onda nemojte da se poklonite papi.

Са јелинског посрбио и приредио: Славиша Лекић

Kliknite za proširenje...

posrbio
genijalan naziv za preveo na srpski.

Djaba vam je sto se trsite i galamite. Papa je u pravu, njihov Alah, je isti onaj Jahve u Jevreja ili Bog u hriscana. Sta vise, muslimani priznaju da je Marija rodila Isusa i da je isus bio prorok, i da je umro prirodnom smrcu a ne na krstu. Da ste vi razumni kao Papa odavno biste mu priznali prvenstvo u hriscanskom svetu, a priblizavanjem muslimanima znaci smirenje vekovne mrznje i medjusobnog ubijanja., tj. ratovanja.

hogarius:

Djaba vam je sto se trsite i galamite. Papa je u pravu, njihov Alah, je isti onaj Jahve u Jevreja ili Bog u hriscana. Sta vise, muslimani priznaju da je Marija rodila Isusa i da je isus bio prorok, i da je umro prirodnom smrcu a ne na krstu. Da ste vi razumni kao Papa odavno biste mu priznali prvenstvo u hriscanskom svetu, a priblizavanjem muslimanima znaci smirenje vekovne mrznje i medjusobnog ubijanja., tj. ratovanja.

Kliknite za proširenje...

СТИЖЕ АНТИХРИСТ: И католичка црква мора да призна Нови поредак
Објављено: 14. септембар 2014, 19:44

До недавно, сви који су причали или писали о томе како владари из сенке намеравају да створе Нови светски поредак, тако што ће све религије ујединити, и тако створити само једну религију, проглашавани су за лудаке и творце теорије завере. Али ових дана владари света отворено траже стварање Уједнињених нација свих вера и у том смислу се врши уз помоћ медија невиђена кампања, а од папе Фрање директно се тражи да призна и спроведе ту идеју.

Бивши премијер Шпаније, социјалиста Хозе Луис Родригес Запетеро захтева да се створи нека врста мултирелигијских Уједињених нација. Он тражи да све вере буду уједињене у овом међународном телу и да на челу те уније стоји један ауторитет.
Нова светска религија би имала функцију да обезбеди мир у свету у борби против ратова. Интересантно је како моћници желе да уједине људе у једној ’вери’ у борби против ратова које су сами започели.
Стварање Нове светске религије, која би под својом капом ујединила све људе овога света је древни план масона који сада добија једну сасвим нову димензију.
Та религија је повезана са стварањем такозваног Њу Ејџа (New Age) који је већ утицао да се источне религије обједине у нешто ново. Такозвани Њу Ејџ користи манипулације и превару како би се поистоветио са хришћанством и покорио непокориве хришћане.

Фото: Тumblr

Све вере света осим хришћанства се могу ујединити, али не и хришћанство јер би то означавало одбацивање прве Божије заповести и одбацивање католичанства.
Ипак, оно што је записано се мора догодити. У Библијској књизи Откровења је најављена звер којој ће се поклонити сви народи.
У прилично скоријој будућности, очигледно је да ће светом владати уједињено тело народа које ће тежити ка заједничким циљевима државе. Ова суперсила и супернационална јединка ће своју власт проширити и завладати свим народима на свету, а на крају ће чинити дела Антихриста, слуге ђавола, када он коначно дође на земљу.

Оснивање новог света са учењем Новог светског поретка је пред нама. Све су већи притисци на католичку цркву од које се траже разна прилагођавања: толерисање абортуса, развод бракова, хомосексуалност. Ипак, оно што је у највећој мери забрињавајуће је очигледан притисак на папу Фрању којем је недавно предложена Уједињена светска религија.

Наиме, за само четири месеца, папа Фрања се три пута састао са бившим председником Израела, Шимоном Пересом, који папи упорно предлаже формирање Уједињених нација религија. Последњи састанак се одржао прошлог четвртка.
Зар то није директан притисак на католичку цркву и католичанство од стране водећих светских сила?
„У разговору за католички часопис Фамилија Кристијана, Перес је затражио од папе Фрање да подржи изградњу међународне религијске организације, како би се ограничило верско насиље у свету.Потребна нам је организација, Уједињене Религије, то би био најбољи начин за борбу против терориста који убијају у име Бога“, рекао је Перес: ‘То не захтева јачање било каквих сумњи у морални ауторитет који јасно тврди да Бог жели то забранити“.

Како медији наводе, папа Фрања је након историјске заједничке молитве вођа три водеће светске религије у папском врту, поново послушао предлог, али није сигуран да ли му се свиђа та идеја. Папа Фрања подстиче мир, али оштро одбацује идеју о стварању Једне светске религије, очигледно свестан до каквих би то последица довело.

Папа Фрања полаже руке на верника, што је виђено у јавности као благослов или као чин егзорцизма, фото: Фокс Њуз

Ипак, питање је колико ће дуго папа Фрања моћи да се опире овом записаном демонском плану и само је питање времена када ће католичку цркву оптужити за подстицање немира. Питање је дана када ће свет да се окоми на католичку цркву и хришћане, као и све оне који не желе да се покоре Антихристу.

Невероватна је чињеница колико се о томе јавно расправља у последње време. Пре само годину-две је теорија о оснивању Нове светске религије била сврставана под теорије завере. Свако ко је то помињао је био сматран као параноик. Ипак, сада сви медији, премијери, министри и председници говоре о Новој светској религији и Новом светском поретку као да је то нешто потпуно нормално.
Интересантно је да су се овакве идеје до скоро у медијима одбацивале као нереалне, а сада се величају под паролама „мир, толеранција, љубав, заједништво, престанак дискриминације“. Интересантно је како медији раде у служби империје масона која сада шири своје злоћудне пипке на један сасвим нов и посебан начин.


У Канади је на 1. састанку уједињења религија представљен слоган „Мисли глобално, делуј локално“, чиме се мрежа демонских слуга расула по целом свету, мотивишући људе на погане идеале и учења у сврху безбожне љубави и толеранције на грех и смрт.

Поред тога, Антихрист се најављује и у серијама, филмовима, уметности и музици. О њему се прича у образовању, вртићима и цртаним филмовима и не можемо да кажемо да нисмо упозорени.
Нова светска религија на челу са Звери, Антихристом мора се успоставити јер је тако записано. Доћи ће кнез земаљског света и њему ће се поклонити сву народи света. Ипак, они ће бити преварени.
Време владавине Антихриста је веома близу, толико близу да ће зло преко ноћи завладати светом и прогонити хришћане због имена Христа.

********************

И шта је папа нетачно рекао?

И једни идруги су исти. Исто С друго паковање.

PRE 10 DANA OBAM A O PAPI:


“
Itis my hope that all world leaders-­‐-­‐and all God's children-­‐-­‐will reflect on Pope Francis's call to come together to care for our common home.

Izbacuju ga polako.

Antihrist se radja.

Da li ce ovaj to biti ili sledeci, videcemo...

Ocigledno im se zuri a zadnji papa Beni, je bio suvise spor...

Pa Biblija i Kuran ne mogu da uce o istim stvarima. Ne znam kako moze da izjavi ovako nesto. Ako pitate kog Hriscanina (a da nije jehovin svedok) reci ce da je Isus Bog i da je umro i vaskrsao a ako pitate Muslimana reci ce da Isus nije Bog i da nije umro. Kako moze onda da bude da Biblija i Kuran uce isto? Dele neke iste moralne vrednosti da ali sigurno ne uce potpuno isto.

astr0:

Pa Biblija i Kuran ne mogu da uce o istim stvarima. Ne znam kako moze da izjavi ovako nesto. Ako pitate kog Hriscanina (a da nije jehovin svedok) reci ce da je Isus Bog i da je umro i vaskrsao a ako pitate Muslimana reci ce da Isus nije Bog i da nije umro. Kako moze onda da bude da Biblija i Kuran uce isto? Dele neke iste moralne vrednosti da ali sigurno ne uce potpuno isto.

Kliknite za proširenje...

Погледај овај видео и видећеш шок.

Drugar pogledao sam pocetak snimka i nemam bas vremena da odgledam ceo. Lik mi deluje kao troll tj da nije Hriscanin vec da zeli da troluje Hriscane i Muslimane. Verovatno neki ateista koji zeli da se sprda. Internet je pun takvih...

astr0:

Drugar pogledao sam pocetak snimka i nemam bas vremena da odgledam ceo. Lik mi deluje kao troll tj da nije Hriscanin vec da zeli da troluje Hriscane i Muslimane. Verovatno neki ateista koji zeli da se sprda. Internet je pun takvih...

Kliknite za proširenje...

Погледај лик хејтује муслимане, тврдећи да је хришћанин, а онда после његовог хејт коментара следи паралелно поређење између ислама и хришћанства.

Biblija i Kur'an ne mogu biti isto, jer pre svega nisu pisani isto

različit su autor, različit je stil pisanja, različit su satavljeni (Biblijske knjige su poređane od najstarije do najmlađe, dok je Kur'an nekim svojim redosledom), različite su centralne teme, Kur'an ne spominje neke od najvažnijih biblijskih proroka (poput Isaije), Biblija se mnogo više bavi proročanstvima i time šta će se desiti u budućnosti, dok Kur'an se više bavi Muhamedovoj sadašnjosti i govori mu šta da radi, šta da kaže, kako da se ponaša itd...

uz svo dužno poštovanje papi, ali čovek nema pojma

Bog je pisao i bibliju i kuran.....mozda jos nesto.

Stvarno mislim........

princip je isti , razlike su u detaljima.

postoji jedan bog kojem je potrebno da mu budes rob , da mu se molis i da ga volis.

Drug eremita mogao nisi morao ovako opsirno da pises ili da kopiras, mogao si jednostavno reci PAPSKI SISTEM = ANTIHRIST IZ OTKROVENJA i svi bi te razumeli

„Исус Христос, Мухамед, Јахве и Алах исто, односно различити називи за истог Бога“

Kliknite za proširenje...

Ја не знам шта је ту хула, јер не знам шта та реч уопште значи
Ал' знам шта значи реч: глупост. А овде је једна изречена.
(Напомена: Држим се онога што се проповеда, ко зна шта је "стварно" било )
Мухамед је "обичан" човек који је постао Пророк, односно Посланик Божији. Исус Христос, према хришћанском учењу, није само пророк него и Син Божији. Истина, по муслиманском може бити "исти" као и Мухамед.
Алах и Мухамед наравно да нису исто, једно је човек друго је Бог, односно тако се каже Бог на арапском - арапски хришћани користе то "име" такође.
Јахве и Алах једини у суштини јесу исто. Ако то не подразумева једнакост Курана и Старог Завета, а за то већ нисам стручњак.

ПО ПРАВОСЛАВЉУ:

То је хула на истину и на живот што је од Бога Духа Светога. Безверник, који мрзи и гони истину Божију, хули на Духа. Самоубица, који мрзи и убија живот у себи, хули на Духа. Јер је Дух Свети назват Духом истине и Податељем жизни. У Јовановом Јеванђељу пише, да је Господ Христос три пута назвао Духа Светога - Духом Истине (Јн. 14, 26; 15, 26; 16, 13). Ко, дакле, одриче и исмева истину, тај одриче и исмева Духа Светога, одриче и исмева Бога, који је дух и истина. Зашто се тај грех не може опростити, питаш, кад се сваки други грех може опростити? Гле, Закхеју је опроштено среброљубље, жени грешници телесни греси, разбојнику на крсту разбојништва, и многим другим многи други греси. Зашто се онда не би опростило и одрицање истине, безверство, исмевање Бога Духа? Зато што тамо има стида и кајања а овде нема. Тамо човек иако греши ипак стидом и страхом везује се за Бога. Овде пак све су везе са Богом прекинуте, и човек безверник се бескрајно и потпуно удаљио од Бога. Тамо је слабост, овде упорство. Тамо душа путује по мраку, али бар жели светлост. Овде душа путује по мраку и назива мрак светлошћу. Кад човек нема нимало воље да се спасе, Бог не жели силом да га спасава.

Као друга хула на Духа Светога јесте омраза живота и одузимање себи живота. Дух Свети се назива податељ жизни, дародавац живота. Кад човек прими живот од Духа живота, па по незнању одакле му је дошао тај дар не благодари Богу, може му се опростити. Чак и кад неко прими живот од Духа живота, и зна од кога је примио ту драгоценост, па ипак не благодари, може бити проштен. Али кад неко прими живот од Духа живота па га с презрењем одбаци - томе се неће опростити ни у овоме свијету ни у ономе. Да би ово разумели, морамо најпре разумети, шта значи опростити. Опростити грешнику значи повратити му пун живот, даровати му поново живот. Али кад неко не жели живот, уз то још и мрзи га и презире, Бог нема шта друго да му да. Зато га брише из Књиге живих.

Моли се Богу, да сачува тебе и твоје од ових неопростивих грехова, који означавају безумну буну створења против Створитеља.

Од Бога ти здравље и милост.