Kada razmisljanje pomaze, a kada povecava probleme

Ja sam u poslednje vreme u nekom tripu da sebe analiziram. Citao sam dosta o psihoanalizi, i zainteresovao sam se za tu temu, i vec neko vreme pokusavam da analziram sebe. U jednoj knjizi bas o autoanalizi (analiziranju sebe) pise da je verovatno najveci rizik kod autoanalize vrcenje u krug, i jednostavno nenalazenje resenja, a neke dodatne komplikacije ne predstavljaju neki veci rizik.

A ja sam primetio da neretko kada napravim pauzu od te analize osetim nekakvo olaksanje, i poboljsa mi se raspolozenje. I dalje imam poteskoce koje sam imao ranije, ali nekako sam rastereceniji, manje uvucen u sve te misli, dileme, konflikte itd... Saznao sam i ukapirao dosta stvari pomocu te analize, neki uvidi su mi stvarno pomogli, ali sam nekako postao i uplaseniji i anskiozniji, u poslednje vreme mi se javlja i depersonalizacija sto ume biti po malo zastrasujuce, pa se pitam da li ima vajde od svega toga.

Stalno cujem savete, da ne treba da se razmislja previse kod depresije ili slicnih stanja, da treba da se bude aktivan, da se skrece paznja sa problema na nesto sto radimo, pa ne znam kako uskladiti to nerazmisljanje i suocavanje (koje valjda mora da podrazumeva i analiziranje i razmisljanje) sa problemom.

Interesuje me sta vi mislite, kada je i da li je korisno analizirati svoje probleme, da li je mozda bolje pustiti mozak na otavu dok imas probleme i ne muciti svoj vec dovoljno napaceni mozak dodatno, i da li se tako uopste moze nesto resiti.

I ja imam slican problem. Poceo sam da se analiziram da svesno uzivam u onome u cemu sam ranije uzivao ali mi ne ide Vec godinama imam problem sa ishranom jedva da jedem. Imam 22 godine a 53kg. 4 godine nisam ni kilo dobio na tezini. Znam da volim prirodu i pokusavam da uzivam ponekad u njoj ali mi ne ide. A kad zaboravim na to kako se osecam lakse mi je. O cemu vi razmisljate kad jedete? Razmisljate li o tome sta se desava u ustima mnogo, malo ili nimalo? Koliko cesto na dan pomislite na to sta se desava u ustima ili uopste i ne razmisljate o tome? Postavio sam slicna pitanja i na drugoj temi u nadi da cu sto ranije dobiti odgovor Pozdrav

princip123:

Interesuje me sta vi mislite, kada je i da li je korisno analizirati svoje probleme, da li je mozda bolje pustiti mozak na otavu dok imas probleme i ne muciti svoj vec dovoljno napaceni mozak dodatno, i da li se tako uopste moze nesto resiti.

Kliknite za proširenje...

Ako se problem može rešiti-onda razmišljaj kako da rešiš
Inače je sve to gubljenje vremena...koliko god ti da si zainteresovan za tu oblast,a nisi stručnjak niti je to tvoja profesija,ti svoje probleme gledaš vrlo subjektivno-tako da tu ima dosta preuveličavanja,samim tim mnogo više prepreka .A šta će ti to ?

Jos bih samo dodao da te apsolutno razumem princip123 na problem suacavanja sa problemom i izbegavanje razmisljanja o osecanjima. Veruj mi potpuno te razumem na sta mislis. I dalje sam nesiguran po ovom pitanju nadam se da ce nam pomoci. Kao sto rekoh imam problem sa ishranom koji se polako preliva i na ostale radnje verovatno zbog mog preteranog razmisljanja o tome nisam ni ja siguran. Ne znam da li da prestanem da razmisljam o tome sta mi se desava u ustima ili da se izlazem toj situaciji i da ce vremenom nestati. Skroz sam zbunjen po tom pitanju.

Bolje uvek o svemu dobro razmisliti, a ne treba biti opsednut bilo čime. Treba probati preusmeriti svoje misli sa problema na neke stvari koje predstavljaju zadovoljstvo. Sami problemi se bolje rešavaju kad se podele sa drugima, pa i od drugih dobiješ neki savet ili kako bi oni nešto uradili ili rešili.
Ja sam mnogo puta u životu bio sam sa svojim problemima. E to je loša situacija, zato treba razgovarati i deliti svoje probleme sa drugima, u nadi da će ti... (sve gore rečeno)

astr0:

I O cemu vi razmisljate kad jedete? Razmisljate li o tome sta se desava u ustima mnogo, malo ili nimalo? Koliko cesto na dan pomislite na to sta se desava u ustima ili uopste i ne razmisljate o tome? Postavio sam slicna pitanja i na drugoj temi u nadi da cu sto ranije dobiti odgovor Pozdrav

Kliknite za proširenje...

kako je lepa i ukusna ova hrana i kako treba polako i lepo da žvaćem,ne treba da opterećujem svoj želudac-tako je rekao jednom jedan najbolji doktor
ali ne razmišljam često o tome,ne svaki dan sigurno...samo uživam u hrani,na primer sladoledu.

A ti imaš averziju prema hrani ? odakle ta misao šta se dešava u ustima ?

Ne znam nekako ne mogu vise da jedem kao ranije. Znam da sam ranije uzivao u hrani. A sada uopste. Hvata me nervoza kad zelim da mi bude prijatno dok jedem. I gadjenje mi se javlja iako nekako znam da volim tu hranu ili da sam je voleo ali moje telo se ponasa drugacije. Kada uzivas u sladoledu razmisljas o tome sta ti se desava u ustima? Ne znam izgleda da sam zaboravio kako sam uzivao u hrani... Ranije sam jedva cekao da odem na slavu i nazderem se iako sam i tad bio mrsav a sad mi je to neprijatnost i hvata me nervoza nije to to jednostavno. Godinama pokusavam da resim taj problem ali mi ne ide jos sam poceo da imam probleme sa uzivanjem i u drugim stvarima npr prirodi, u blizini drugih osoba itd iako znam da bih voleo drustvo ali me hvata nervoza ponekad...

pomaze kad covek izgradi mentalni sklop minimum 30+ god,kad mu se svasta ruzno desi sve manje tripuje i izmislja demone u glavi

Pretarana analiza vodi u jos jos vece probleme, tj. stvara stres. Ja sam jedan od onih ljudi koji previse analiziraju, svoje a i tudje postupke, i neko ko misli "sta ako". Moj savet je manje analizirati, vise spontanosti.
A i samodijagnoza nije uvek pouzdana, mozda je bolje da to odradi strucna osoba.

A i sam si dao odgovor na svoje pitanje, kada se ne bavis analizom, poboljsa ti se raspolozenje. Bas zato sto si naucio iz samoanalize trebas i prakticno da primenis, a to zna da dize malo pritisak.
Sad ne znam sa kakvim se problemom suocavas tacno, ali najbolje je skociti samo bez previse analiziranja i "sta ako", pa sta bude. Po mom iskustvu, neretko ne ispodne ni upola lose kao sto sam mislio, a sledeci put je jos lakse.

Da li covek moze bez problema da razmislja o tome kako se oseca i da se tako opusti? Za analizu se slazem preterana analiza umori i dovodi do pogresnih zakljucaka. Ali razmisljate li vi o ukusu hrane kada jedete? Razmisljate li ponekad o tome kako se osecate? Smete li pomisliti o tome kako se osecate?

siju i miju:

kako je lepa i ukusna ova hrana i kako treba polako i lepo da žvaćem,ne treba da opterećujem svoj želudac-tako je rekao jednom jedan najbolji doktor
ali ne razmišljam često o tome,ne svaki dan sigurno...samo uživam u hrani,na primer sladoledu.

A ti imaš averziju prema hrani ? odakle ta misao šta se dešava u ustima ?

Kliknite za proširenje...

Kada jedes taj sladoled jel razmisljas o ukusu sladoleda ili uopste ne razmisljas o ukusu?

Hvala svima na odgovorima.

astr0:

I ja imam slican problem. Poceo sam da se analiziram da svesno uzivam u onome u cemu sam ranije uzivao ali mi ne ide Vec godinama imam problem sa ishranom jedva da jedem. Imam 22 godine a 53kg. 4 godine nisam ni kilo dobio na tezini. Znam da volim prirodu i pokusavam da uzivam ponekad u njoj ali mi ne ide. A kad zaboravim na to kako se osecam lakse mi je. O cemu vi razmisljate kad jedete? Razmisljate li o tome sta se desava u ustima mnogo, malo ili nimalo? Koliko cesto na dan pomislite na to sta se desava u ustima ili uopste i ne razmisljate o tome? Postavio sam slicna pitanja i na drugoj temi u nadi da cu sto ranije dobiti odgovor Pozdrav

Kliknite za proširenje...

Izgleda da mozda nismo previse strucni i objektivni da analiziramo sebe. To razmisljanje o situaciji u ustima lici na opsesivne misli, sto moze da se resi. Mozda bi trebalo da probas da se oslobodis tih prisilnih misli, pa kad uspes da probas malo konstruktivnije da analiziras sebe. Uopstalom ako ne mozes da izadjes na kraj sa tim, psihijatar je uvek opcija, ja bas mislim da bi mi psihijatar pomogo, ali mi je iz nekog razloga bas cimka da kazem kuci da ocu kod psihijatra.

Pozdrav

princip123:

Hvala svima na odgovorima.




Izgleda da mozda nismo previse strucni i objektivni da analiziramo sebe. To razmisljanje o situaciji u ustima lici na opsesivne misli, sto moze da se resi. Mozda bi trebalo da probas da se oslobodis tih prisilnih misli, pa kad uspes da probas malo konstruktivnije da analiziras sebe. Uopstalom ako ne mozes da izadjes na kraj sa tim, psihijatar je uvek opcija, ja bas mislim da bi mi psihijatar pomogo, ali mi je iz nekog razloga bas cimka da kazem kuci da ocu kod psihijatra.

Pozdrav

Kliknite za proširenje...

Nisam ni ja vise siguran. Cini mi se da od kad ponekad ne bezim od neprijatnog osecaja bude mi malo lakse ali ne mogu dugo tako valjda nisam navikao tj jos ga nisam potpuno prihvatio. Jedno vreme nisam mogao da zevam od straha da se ne gadim i grcenja grla sada vec mogu skoro bez problema to da radim. Ono sto sam zaboravio da kazem je da sam se jedno vreme pre nego sto je nastao moj problem gadio neke hrane sa namerom tj nisam hteo namerno da je jedem vec sam sve hteo specijalno Ali sam se tad uplasio valjda da necu moci da jedem nista i da cu smrsati jos vise pa mi se problem sve vise pojacavao. Mozda je i kod tebe problem sto zelis da kontrolises sebe previse umesto da ponekad samo posmatras sebe objektivno i sto se tice anksioznosti kazu da ne treba da se boris protiv nje vec da postepeno prihvatas simptome i da ce ti oni postati smesni i nikakav problem posle nekog vremena verovatno ne kraceg . Iskreno da ti kazem jos par stvari. Nekad mi pomogne da ne razmisljam o jelu a nekad mi kao npr danas odgovara da ne bezim od tog neprijatnog osecaja u ustima. Znam da sam npr pre 2 godine bio toliko uplasen da nisam smeo da pomerim grlo da se nesto ne desi da se zadavim ili tako nesto. Sada imam mnogo manji strah jer sam se koliko sam mogao prepustao tom neprijatnom osecaju i iz radoznalosti pogledao sta se tu nalazi i malo mi se opustilo grlo.

siju i miju:

kako je lepa i ukusna ova hrana i kako treba polako i lepo da žvaćem,ne treba da opterećujem svoj želudac-tako je rekao jednom jedan najbolji doktor
ali ne razmišljam često o tome,ne svaki dan sigurno...samo uživam u hrani,na primer sladoledu.

A ti imaš averziju prema hrani ? odakle ta misao šta se dešava u ustima ?

Kliknite za proširenje...

Mislim da je dosta tacnije reci da imam averziju od neprijatnog osecaja u grlu i nervoze nego od hrane. Ja ti kazem ja bih voleo da mogu da jedem apsolutno bilo sta dakle nije da ja ne zelim da jedem bilo sta ja zelim ali ne mogu zbog tog neprijatnog osecaja. Mislim da je ovako dosta tacnije napisano. Kada krkas taj sladoled jel ti nije problem da pogledas njegov ukus da se bukvalno igras sa ukusom? Ako da onda verovatno ti nemas nikakav problem da pogledas sta god se nalazi u ustima dok sam ga ja nekako zaradio. Verovatno zato sto sam uvek izbegavao da ga sagledam i da ga ne izbegavam ne znam nisam pametan i strucna osoba. Psiholog mi je pre 2 dana rekao da ne treba bezati od njega pa mi je zato jako bitno da mi kazete da li imate problem da razmisljate o zalogaju i o ukusu ili nema nikakvih problema? Kao sto rekoh nekako mi se cini da sam u detinjstvu mogao da radim sa hranom sta sam hteo. Nisam imao nikakav problem da jedem

Sekenenre Tao:

Jednom, kada sam sa tim preterao,
spasio me neko ( zaboravio sam ko ) rečima :
" Analiza je anus-liza !"

Tada se izvukoh iz bede analize
a sada to ponekad radim ali oprezno !

Kliknite za proširenje...

Pa dobro, ne bih bas analizu tako odbacio, mislim da se vise radi o tome sto je izuzetno tesko da covek sebe analizira, i onda moze da se zapetlja, krene da ima previse osudjivacki stav prema sebi i sl. U svakom slucaju ocigledno treba biti oprezan.

Ovo je jako zanimljivo o hrani, moram priznati.
Ne razmisljam nikada o ukusu, ili mi se svidja ili ne, to je to.

E sada, da mi neko kaze da jedem psa ili macku, ili tako nesto, onda bih poceo da razmisljam i verovatno bi mi se ogadilo.

Znas kako sad kad razmislim sto se tice analize ti si poceo da se analiziras kada si vec imao problem a sigurno je da je tad jako tesko analizirati se i naci resenje problema. Verovatno nije isto onima koji nemaju nikakav problem da to rade. Ne kazem da je tebi nemoguce ali verovatno je dosta dosta teze da nadjes bas sve odgovore na pitanja koja te muce.

Sto se tice ukusa pitam se onda kako oni degustatori ili kuvari funkcionisu. Nema sanse da ne razmisle o ukusu hrane koju probaju da vide da li je dovoljno dobro slana ili sta vec. A i tebi lollol sigurno nije problem da pomislis o ukusu hrane jer da jeste to znaci da bi imao strah od toga zar ne? Jel ti je problem da pomislis o ukusu hrane? Ma pre sam nekako cini mi se bez problema mogao da pomislim o tome nisam naravno non stop razmisljao o hrani jer mi osecaj u grlu i ovako problem sa emocijama nisu bili problem. Dakle bolje je jos jednom da naglasim nije mi problem hrana vec neprijatan osecaj u grlu i emocionalna napetost i uznemirenost naravno izazvana tim neprijatnim osecajem u grlu.

princip123:

Pa dobro, ne bih bas analizu tako odbacio,
mislim da se vise radi o tome sto je izuzetno tesko da covek sebe analizira,
i onda moze da se zapetlja,
krene da ima previse osudjivacki stav prema sebi i sl.
U svakom slucaju ocigledno treba biti oprezan.

Kliknite za proširenje...

Ne znaš ti moj principe1,
kad sam ja diplomirao i doktorirao život ...
Pa me napale sve samokritike ovog sveta !
Uf !!!

Jedva se izvadih !

Posle vidim
svi ti koji su me kritikovali i nešto mi prebacivali ( u mojoj mašti )
oni gori od mene
oni sto puta gori od mene !

Pa ja rekoh :
" Moooreeee bre ! "

Al' nije to bilo preko noći, jok !
Prošlo je dosta vode Dunavom i Savom
dok sam uspostavio samokontrolu,
shvatio, prihvatio i zavoleo sebe
i postao pravi čovek !

Sad ispred sebe puštam samo one koji imaju jače argumente,
imena mi ništa ne znače !

( obratititi pažnju da među siromašnijima duhom vlada uverenje da :
"Nije važno šta kaže, već ko kaže !)

Vidis kazes zavoleo sebe. I psiholozi kazu da kad prihvatis svoja losa osecanja i emocije, strah i anksioznost oni ce nestati. Ako se boris protiv njih postace ti jos gore.

astr0:

Znas kako sad kad razmislim sto se tice analize ti si poceo da se analiziras kada si vec imao problem a sigurno je da je tad jako tesko analizirati se i naci resenje problema. Verovatno nije isto onima koji nemaju nikakav problem da to rade. Ne kazem da je tebi nemoguce ali verovatno je dosta dosta teze da nadjes bas sve odgovore na pitanja koja te muce.

Sto se tice ukusa pitam se onda kako oni degustatori ili kuvari funkcionisu. Nema sanse da ne razmisle o ukusu hrane koju probaju da vide da li je dovoljno dobro slana ili sta vec. A i tebi lollol sigurno nije problem da pomislis o ukusu hrane jer da jeste to znaci da bi imao strah od toga zar ne? Jel ti je problem da pomislis o ukusu hrane? Ma pre sam nekako cini mi se bez problema mogao da pomislim o tome nisam naravno non stop razmisljao o hrani jer mi osecaj u grlu i ovako problem sa emocijama nisu bili problem. Dakle bolje je jos jednom da naglasim nije mi problem hrana vec neprijatan osecaj u grlu i emocionalna napetost i uznemirenost naravno izazvana tim neprijatnim osecajem u grlu.

Kliknite za proširenje...

Rekao si negde u drugom postu da si bio kod Psihologa.
Interesuje me sta ti je on rekao, dijagnoza , tretman, sledeci sastanak..etc?

Rado cu da podelim sta mi je rekao.

Opisao sam mu ja moju istoriju problema sa neprijatnim osecajem i emocijama. Do kazi pre par meseci sam najvise izlazio na kraj sa neprijatnim osecajem u ustima (gadjenjem) i emocionalnom napetoscu tako sto sam se borio protiv njega i naravno on je sve vise rastao. Onda sam mozda tacnije receno pre 10-ak meseci poceo da kad jedem ne razmisljam o tome. Nekad mi je islo nekad ne ali je ostala emocionalna napetost jako jako neprijatan osecaj kao opet da bezis od neceg opasnog. Nimalo prijatan osecaj. Rekao mi je da je to ne razmisljanje o jelu 50% resenja jer niko ne razmislja non stop o tome sta mu se nalazi u ustima. Ali mi je takodje rekao da ponekad pogleda ukus hrane sto znaci da nije problem da se pogleda sta se nalazi u ustima zar ne? Takodje mi je rekao da ne valja da izbegavam taj neprijatan osecaj gadljivost nzm ni ja kako da je opisem vec da kad naidje stanem i sagledam je. I da ce tako nestati. Na zalost nije mi rekao koliko bi mi trebalo da prestanem da imam taj neprijatan osecaj. Ali sam poprilicno siguran da nervima treba vise vremena da se opuste nakon sto je moj um video da taj neprijatan osecaj nije nista strasno i da mi je na neki nacin interesantan. Ja sam i pre nego sto sam otisao kod njega citao malo o tome kako se prevazilazi strah od necega i stres i uvek sam procitao da ga ne treba izbegavati niti boriti se sa njim vec ga sagledati prihvatiti (nema sanse da cete to uspeti odmah u potpunosti ali vremenom) i kad vas um racionalno sagleda da to nije nista strasno i kada se vasi nervi opuste za sta treba vremena (da, nervi mogu da se izlece prirodnim putem a ne lekovima oni ih umrtve a vama trebaju zdravi nervi koji ne reaguju kad nema problema a reaguju ako je strah racionalan npr ide auto ka vama normalno je da treba da odreagujete i sklonite se u stranu a ne trebaju vam umrtvljeni nervi koji nikad ne reaguju) strah ce nestati. Nekako mislim da je problem kod preteranog razmisljanja ne preterano razmisljanje i samoanaliziranje vec sto mi tezimo da iskontrolisemo emocije izbegavanjem da nesto podje po zlu cime podizemo tenziju. Treba covek da nauci da se ne kontrolise previse. Zamislite samo da covek legne i jednostavno ne kontrolise svoje telo u smislu da nesto ne podje po zlu. Pa naravno da ako je potpuno prestao da se kontrolise da nista nece da mu se desi makar satima sedeo tako i sagledavao se a ne kontrolisao se i bezao od neceg. Ostaje pitanje zasto ja malo pre citam na rts-u da ovi iz Laze Lazarevica savetuju ljude da navikavanje na visoke temperature cine duzim boravkom u prirodi izlascima vani i izbegavanjem stresnih situacija? Cek izbegavanjem stresnih situacija? Zar se tako ne gradi strah jos vise? Ne znam sta im je tu bio cilj...

Nismo se dogovorili oko buduceg termina jer sam samo hteo da ga pitam par stvari i da mi objasni par stvari. A i privatnik je nemam para da placam dosta tih terapija. Sto se tice lekova rekao mi je da oni nece resiti problem sigurno oni samo umanje strah ali dzabe sve to ako ti i dalje imas los pristup pri nastanku straha. To bi znacilo da kad prestanes da pijes lekove vratice se na staro. Lekovi su cini mi se dobri jedino ako covek ima veliki strah od necega i izuzetno izrazenu anksioznost pa mu je potrebno pomoc u procesu izlaganja strahu i stresnim situacijama (mislima itd). Dalje sto se tice istorije mog problema poceo sam da sagledavam sta se to nalazi u ustima kakav mi je to neprijatan osecaj koji imam da ga sagledavam. U pocetku sam mogao samo par minuta dok mi toliko losih misli nisu pale na glavu da nisam mogao sve od jednom da ih prihvatim. Pa sam se opet vracao na nerazmisljanje misleci da je ipak to resenje pa posle par dana shvatim da je nemoguce da covek nikad ne razmisli o tome kako se oseca i sta mu se nalazi u ustima i da oseti ukus hrane kako npr kuvari funkcionisu koji probaju hranu? Sad vec mogu dosta duze da sagledavam situaciju dosta slobodnije jedem ali opet imam trenutaka kada ne mogu da funkcionisem kako treba. Tako da trenutno kombinujem to sagledavanje i prihvatanje neprijatnog osecaja i ne razmisljanje. Deluje mi da mi je u proseku malo bolje videcemo kako ce biti dalje.

Pitaj ti sta god te interesuje rado cu odgovoriti sta mi je rekao na to pitanje ako smo se dotakli te teme.

A da sad vidim da si pitala za dijagnozu. Pa rekao mi je da je moj problem sto imam strah od tog neprijatnog osecaja i napetosti. Da kad ne bih imao strah od toga ne bi ni bilo problema. Sto je valjda i logicno.

Hm, ne pomaze tu mnogo razmisljanje upravo jer se radi -po mom misljenju i na osnovu informacija gore o opsesivno kompulsivnom poremecaju.I tu su upravo prinudne misli problem.Ako su ti sada 22 godine i problem je poceo u tvojoj osamnaestoj, sto je vec dug problem.Opsesivno kompulsivni poremecaji su uglavnom hronicni i tesko iskorenivi, narocito samoanalizama..
Javi se kucnom lekaru za pregled krvne slike jer postoje odredjeni poremecaji koji takodje izazivaju anksioznost i opsesivne misli i ponasanje...

I pronadji bre pravog psihologa! Ovo kako si opisao kao da si bio kod neke babe Vinke na razgovoru..Moze i psiholog sto se bavi poremecajima kao bulimija i anoreksija.

princip123:

Ja sam u poslednje vreme u nekom tripu da sebe analiziram. Citao sam dosta o psihoanalizi, i zainteresovao sam se za tu temu, i vec neko vreme pokusavam da analziram sebe. U jednoj knjizi bas o autoanalizi (analiziranju sebe) pise da je verovatno najveci rizik kod autoanalize vrcenje u krug, i jednostavno nenalazenje resenja, a neke dodatne komplikacije ne predstavljaju neki veci rizik.

A ja sam primetio da neretko kada napravim pauzu od te analize osetim nekakvo olaksanje, i poboljsa mi se raspolozenje. I dalje imam poteskoce koje sam imao ranije, ali nekako sam rastereceniji, manje uvucen u sve te misli, dileme, konflikte itd... Saznao sam i ukapirao dosta stvari pomocu te analize, neki uvidi su mi stvarno pomogli, ali sam nekako postao i uplaseniji i anskiozniji, u poslednje vreme mi se javlja i depersonalizacija sto ume biti po malo zastrasujuce, pa se pitam da li ima vajde od svega toga.

Stalno cujem savete, da ne treba da se razmislja previse kod depresije ili slicnih stanja, da treba da se bude aktivan, da se skrece paznja sa problema na nesto sto radimo, pa ne znam kako uskladiti to nerazmisljanje i suocavanje (koje valjda mora da podrazumeva i analiziranje i razmisljanje) sa problemom.

Interesuje me sta vi mislite, kada je i da li je korisno analizirati svoje probleme, da li je mozda bolje pustiti mozak na otavu dok imas probleme i ne muciti svoj vec dovoljno napaceni mozak dodatno, i da li se tako uopste moze nesto resiti.

Kliknite za proširenje...

Autoanalizu retko i stručnjaci,psihijatri sami primenjuju...Ne samo zbog vrtenja u krug,nego i nemogućnosti sagledavanja celosti
osobe što introspekcija ne omogućava.Tako da kolega kolegu analizira i saopštava mu šta bi bilo dobro da prevaziđe-preraste...
Naime,kod psihoanalize je važno iz podsvesti u koju su potisnute sve ružne "stvari",prizvati te ružnoće,a naročito one kojih se stidimo i koje nam se gade pa ih čak možda i mrzimo! Recimo,tu su primitivne scene seksa roditelja,kad se neko izderao na nas,kad nas učitelj razočarao jer je
dao takmacu peticu ,a vama samo četvorku,a trebalo obrnuto,kad ste dobili batina od oca što je bila (edipalna)uvreda više nego bol,kad ste masturbirali,
neko vas zatekao ()...itd...
"Vađenjem" iz "zaborava" tj.iz nesvesnog,što nije baš solo lak posao,mire se sećanja s emocijama koje su ostavile bolne tragove,ožiljke i sl.
Naravno da je ovo delotvorno-prevazilaze se dečije frustacije pogodne za neurotićne nadgradnje...

Dodatni problem još nastaje ako autoanalizator boluje od neke od psihoza ili ,u lakšoj opciji od prisilne neuroze...
Tad je pomoć neophodna...
U svakom slučaju,bar konsultacija s psihijatrom...

Gloriana:

Hm, ne pomaze tu mnogo razmisljanje upravo jer se radi -po mom misljenju i na osnovu informacija gore o opsesivno kompulsivnom poremecaju.I tu su upravo prinudne misli problem.Ako su ti sada 22 godine i problem je poceo u tvojoj osamnaestoj, sto je vec dug problem.Opsesivno kompulsivni poremecaji su uglavnom hronicni i tesko iskorenivi, narocito samoanalizama..
Javi se kucnom lekaru za pregled krvne slike jer postoje odredjeni poremecaji koji takodje izazivaju anksioznost i opsesivne misli i ponasanje...

I pronadji bre pravog psihologa! Ovo kako si opisao kao da si bio kod neke babe Vinke na razgovoru..Moze i psiholog sto se bavi poremecajima kao bulimija i anoreksija.

Kliknite za proširenje...

Dobro si to rekla. A i to je tacno da je preterano razmisljanje lose jer koliko sam cuo od nekog psihologa kome sam poslao poruku rekao mi je da preterano razmisljanje o sebi dodatno nadrazuje ono o cemu razmisljas. Rekao mi je su govor i zvakanje i gutanje automatske radnje. Tako da i ovo sto si rekla je tacno takodje. E sad ne znam gde je ta granica tj jel covek uopste ne razmislja o sebi sve postanu automatske radnje ili ponekad razmisli o sebi? I ja pocinjem da mislim da imam opsesivno kompulsivni poremecaj. Danas mi je naprimer prijalo da razmisljam o sebi i o osecanjima a evo vec sad osecam da treba da oladim i ne razmisljam o tome.

Znas sta ajd mi pomogni i odgovori na sledeca pitanja iskreno i bez pristrasnosti ili bilo cega.

1. Razmisljas li o ukusu hrane dok jedes? Non stop, ponekad (koliko cesto) ili nikad?
2. O cemu razmisljas dok jedes?
3. Kako prevazidjes stres?