Samo da
Prikazujem rezultate 1 do 8 od 8

Tema: Samo da

  1. #1
    Zainteresovan član A̶n̶g̶e̶l̶holms (avatar)
    Učlanjen
    13.07.2014.
    Pol
    ženski
    Poruke
    459
    Reputaciona moć
    24

    Podrazumevano Samo da

    Idem danas pešice ulicom Vojvode Stepe koja je, kao što je većini Beograđana (verovatno) poznato, u radovima, i prolazim pored vrelog, neosušenog asfalta, bušilica, i isparenja neke meni nepoznate supstance; preskačem, pritom, sa delića raskomadanog trotoara na deo asfalta koji se stvrdnuo, pokrivam uši da ne izgubim sluh od preglasnog drndanja mašina, pokrivam nos da ne otrujem pluća, preskačem kamenčiće da sačuvam svoje sandale dok već osećam plikove kako se formiraju, i razmišljam "samo da stignem do vrha ulice i izađem na čistinu, samo da stignem kući i potopim stopala u mirišljavu so..." i shvatim da je život to - samo hodanje preko užarenog asfalta i traženje retkih hladnih mesta da se stane i stigne do sledeće destinacije.

    Samo da se ne razbolim, samo da završim školu, samo da ne uzgubim voljenog, samo da ne bude rata, samo da ne izgubim imovinu/novac, samo da mačka ne skoči sa terase, samo da imam u šta se odenuti; samo da se ne desi nešto strašno.. Ni ne znamo šta tačno, samo da se ne desi. Samo da preživimo.

    Any thoughts?

    Da li je ovakva dinamika života deprimirajuća ili motivišuća?
    Kako znati kad je vreme za odmor, a kad za napor?



  2. #2
    Legenda
    Učlanjen
    07.10.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Tu, blizu ! Na puškomet odavde...
    Poruke
    60.317
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Samo da

    Citat Original postavio A̶n̶g̶e̶l̶holms Pogledaj poruku
    Idem danas pešice ulicom Vojvode Stepe koja je, kao što je većini Beograđana (verovatno) poznato, u radovima, i prolazim pored vrelog, neosušenog asfalta, bušilica, i isparenja neke meni nepoznate supstance; preskačem, pritom, sa delića raskomadanog trotoara na deo asfalta koji se stvrdnuo, pokrivam uši da ne izgubim sluh od preglasnog drndanja mašina, pokrivam nos da ne otrujem pluća, preskačem kamenčiće da sačuvam svoje sandale dok već osećam plikove kako se formiraju, i razmišljam "samo da stignem do vrha ulice i izađem na čistinu, samo da stignem kući i potopim stopala u mirišljavu so..." i shvatim da je život to - samo hodanje preko užarenog asfalta i traženje retkih hladnih mesta da se stane i stigne do sledeće destinacije.

    Samo da se ne razbolim, samo da završim školu, samo da ne uzgubim voljenog, samo da ne bude rata, samo da ne izgubim imovinu/novac, samo da mačka ne skoči sa terase, samo da imam u šta se odenuti; samo da se ne desi nešto strašno.. Ni ne znamo šta tačno, samo da se ne desi. Samo da preživimo.

    Any thoughts?

    Da li je ovakva dinamika života deprimirajuća ili motivišuća?
    Kako znati kad je vreme za odmor, a kad za napor?
    Po plikovima !

  3. #3
    Poznat oziman (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2006.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.706
    Tekstova u blogu
    254
    Reputaciona moć
    225

    Podrazumevano Re: Samo da

    Живот је веома сличан неком бојном пољу у првом светском рату, где сви ми јуришамо напред, а око нас звиждућу меци и падају бомбе у виду безброј недаћа које нам прете и које могу да нас закаче сваког часа.



    Један пада, док други и даље јуриша. Алегорија је веома упадљива.

    Међутим на том бојном пољу људи јуришају релативно безбрижни. Ту је смех, забава, весеље. као да смо на цветној ливади.

    Та ситуција била би потпуно парадоксална када бисмо ми били чисто мислећа бића. Али ми се коренимо у ствари по себи. И интуиција нашег трансцендентог бића чини такву ситуацију могућом. Јер, иако су многи неспособни да схвате илузорну природу појавног света коју нам је разоткрила и знању привела филозофија. Многи заправо имају интуицију тога.

    Ja tvrdim da se izvesno neposredno, intuitivno ubedjenje mora svakom nametnuti, to jest, bar svakom onom ciji duh nije sasvim prostog soja, tog soja koji je sposoban da spozna samo sta je pojedinacno, pa je, prema tome, strogo ogranlcen na poznavanje individua, kao zivotinjski intelekt. Ko nasuprot tome, pa ma i sa jedva nesto malo visim i mocnijim sposobnostima, pocne da u individuama vidi оno sto im je opste, njihovu ideju, taj ce, bar do izvesnog stepena, imati to isto ubedenje i to neposredno, pa zato i pouzdano.
    U stvari, samo male, ogranicene glave se sasvim ozbilljno plase smrti kao svog unistenja, dok su za one koji su zaista privilegovana duha, takve strave nesto sasvim strano.

    Sopenhauer
    Та интуиција чини да ходамо кроз живот релативно безбрижно. Иако зује меци поред наших глава, и наши саборци свакодневно падају у несреће и смрт свуда око нас.

  4. #4
    Legenda
    Učlanjen
    07.10.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Tu, blizu ! Na puškomet odavde...
    Poruke
    60.317
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Samo da

    Nije kuršum !
    Gušenje.
    Bojni otrovi, drži se za grlo...

  5. #5
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    12.05.2014.
    Pol
    muški
    Poruke
    263
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Samo da

    razmažena ili forumaski okp
    Poslednji put ažurirao/la gost 356641 : 20.06.2015. u 14:14

  6. #6
    Primećen član Snagator Kometa (avatar)
    Učlanjen
    08.08.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    705
    Reputaciona moć
    30

    Podrazumevano Intermeco

    Nisam siguran. Da proverim šta kažu društvene mreže.
    Evo jedan lik kaže da odredjuje šta će raditi tog dana na osnovu toga da li je uživao u jutarnjoj kafi. Dovoljno je da ne bude baš prima zasladjena, da bi se omrgodio. Neka devojka prijavljuje da joj lak po noktima govori hoće li padati kiša! Kiša! je inače deprimira. Tetkutan x govori o tome kako je nervira komšijino lumparanje u susednom stanu, jer nešto renovira. Usput zamerajući svom mužu što je lenji morž.

    Mislim da si na tragu nečega devojko! Misterije univerzuma se raspertlavaju dok razmenjujemo dobar či posred ove teme.

  7. #7
    Zainteresovan član A̶n̶g̶e̶l̶holms (avatar)
    Učlanjen
    13.07.2014.
    Pol
    ženski
    Poruke
    459
    Reputaciona moć
    24

    Podrazumevano Re: Samo da

    Citat Original postavio Fandango Pogledaj poruku
    Ti si razmažena .

    Daj Bože! Stvarno daj Bože da sam postala razmažena, tj da sam dostigla taj stepen samobrige i samoljubavi. Bio bi to veliki pomak u odnosu na samomržnju i samosabotiranje koja me je i uvela u neko čudno psihofizičkostanje koje me je nateralo da sve svoje aktivnosti obavljam korak po korak (kažu klinička depresija) usled neobjašnjive težine koja se na mene svalila.

    Upravo to sekvencijalno koračanje, bilo po Vojvodi Stepi, bilo po životu, me je nateralo da pronađem paralelu između oboje. Nema razlike. Život se svodi samo na traženje sledećeg mesta za predah. Moje pitanje je da li je to nužno deprimirajuće?

    Kako naći večno u prolaznom, i kako naći neki ujedinjujući faktor u tom sekvencijalnom koračanju? Takođe... i da si potpuno bezbedan, šta to znači? Jer, podjednaku mučninu u stomaku mi izaziva pomisao da izgubim sve, kao što mi izaziva pomisao da imam sve, a ne znam šta to znači?!

    Elem...moje razmišljanje je malo podstakao i jedan film čija je radnja smeštena u period WW1, gde se savršeno ilustrovana moja poenta (kao i pretpostavljam bilo kojim ratnim filmom), film je:

    Testament of Youth

    Odlična analogija i sa ovim što je Oziman pisao, u oba aspekta: i da je život bojno polje, ali i da postoji nešto ispod/iznad te sekvencijalne prirode života što donosi utehu:

    “We walked back to the barracks last night, all of us thoroughly exhausted. It was a scene of devastation, and yet, as I looked at it, a strange feeling came over me. The setting sun had lit up the water in the shell-holes, so they looked like pools of gold. And I felt a presence there… greater than all this. Such… peace, Edward. And I thought of you, dear friend. And I knew I’d see you again. Either in this world, or the hereafter.”
    – Geoffrey’s letter to Edward.


    Pozdrav

  8. #8
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    26.472
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Samo da

    Ugroženost ega,zabrinutost za "ja",ruski rulet velegrada,urbano podzemlje i sileđije,saobraćajni košmar i
    saobraćajke,kavez s nervoznim zverima? Svest o svim tim opasnostima po egzistenciju na svakom koraku?
    Već ruralni život isključuje dve trećine tih opasnosti!
    Pustinjački život ni desetinu pretnji po zdravlje i život!
    Međutim,nismo mi birali...Mudri i hrabri,mnbogo češće biraju i češće se odlučuju...
    Ima nešto što valja shvatiti:troposfera planete Zemlje je Eden u najmanje okolini od stotinak sv.godina!
    U takvoj sredini je život jedino i mogao da bude nešto dugovečniji...Već na stotinak kilometara od površine je svemir koji se proteže
    milijardama sv.godina ,ta ledena pustoš s tek po kojim svicem poput planete ili zvezde...Tamo života nema,na -273 oC ...Sva voda je
    stenovita,a i mnogi gasovi...
    Površina naše planete je ipak rajska dolina svemira...
    A Ozijev citat Šopija? Ama.i čovek i druge živuljke i biljke smo hemijske himere u gombanju talasa okeanskih sa svešću puža ili malo više...
    Šopenhauer naučio da piše,pa odmah navalio da sastavlja od pet misli tomove ...Mi smo ljudi poglupe himere! Kakvih intelektualaca ima
    po svemiru pa se ne kurče onim malim patrljkom,a Šopi mislio da je otkrio ne znam šta...Gde ono beše nestao!?U stvar po sebi? Dobro...
    Eto ,madam,stvar si po sebi i ne brini-jeleni umiru sami-samo od straha!

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •