Битка на Косову 1369. године

Ahil71

Iskusan
Poruka
5.394
"Već 1369. godine, kako priča dosta pozniji Mavro Orbin, došlo je do bitke na Kosovu između kralja Vukašina i despota Uglješe protiv cara Uroša, kneza Lazara i župana Nikole Altomanovića. Car je zarobljen, a plahoviti Nikola "beše poražen, njegovi ljudi poubijani, te se i sam jedva uspeo spasti". Kada se zametnula bitka", priča dalje Orbin, "knez Lazar se povuče sa svojim četama i pobeže"
...
Uz to, već 1371. na Marici su izginuli kralj Vukašin i despot Uglješa, a da im nije pomogao nijedan srpski velikaš. Bio je to boj Srba, ali još više bitka Mrnjavčevića. Nastao je grabež o njihove zemlje. Koristio se i knez Lazar, a uz njega i njegov zet Vuk.

Dok je još trajala nasilna deoba oblasti Mrnjavčevića, počeli su sukobi među raškim velikašima. Trebalo je zaustaviti nestrpljivog i agresivnog Nikolu Altomanovića. Koristeći svakako i činjenicu da je 1369. izgubio vojsku na Kosovu, 1373. uništili su ga knez Lazar i bosanski ban Tvrtko.."

Prof. dr Momčilo Spremić
http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/11/article-5.html

Ко је заиста издао на Косову равном?
Око легитимног наследника царства цара Уроша, окупља се војска против узурпатора Мрњавчевића. Кнез Лазар се повлачи без борбе, цар је заробљен...
Да ли је кнез Лазар крив за пропаст српске средњовековне државе.
Зашто се о овој теми ћути?
Чему прикривање дела историје?
 
Otkad se ćuti? Meni to bilo pitanje na ispitu iz nacionalne pre par godina.
На интернету једва нешто ископах. Више тога има на енглеском него на српском.
Не сумљам да се у стручним круговима зна, али шира јавност није упозната са овим догађајима.
 
Generalno, isuviše je malo podataka o tom boju. Zna se ko su akteri, zna se da je Lazar bio u ok odnosima sa Altomanovićem i da je bio na njihovoj strani, al šta se tu tačno zbilo pred bitku nije poznato. Izgleda da im Lazar nije poslao vojsku, pa dolazi do sukoba izmedju njega i Nikole u kome L. zauzima Rudnik 1370. i to je to. Stvarno nema šta da se kaže tu. Razlog sukoba je sa svih strana borba za vlast i teritorije i ništa više. Ugrožena vlastela se diže protiv ekspanzije Mrnjavčevića. Pa sad, ko je vera a ko nevera...svi su oni nevera i svi su samo gledali svoje dupe...Tako da ja tu Lazaru ne bi ništa mnogo više zamerio nego drugima, iako je lično meni on najomraženija ličnost naše istorije, ne podnosim ga uopšte
 
Жив је син Цара Душана, Урош.
По овом виђењу, савезник му је Никола Алтомановић, док су да остали издали.
Он је заробљен у битци.

У овим сукобима, порушена је и Градина у Трешњевици, код Ариља.
http://www.ceeol.com/aspx/issuedeta...rticleId=5588aa7f-de30-4bce-8c4a-53468cd3eb70
 
Poslednja izmena:
На интернету једва нешто ископах. Више тога има на енглеском него на српском.
Не сумљам да се у стручним круговима зна, али шира јавност није упозната са овим догађајима.

Ахиле, јеси ли ти уопште прочитао неки скорији популарнији преглед српске историје средњег века нпр. А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Нови Сад-Београд 2001? Или, далеко било, ранију књигу Радета Михаљчића, Крај Српског царства, Београд 1989 (друго издање) које имаш и овде на нету.
http://www.scribd.com/doc/139262186/R-Mihaljčić-Kraj-Srpskog-Carstva


Раде Михаљчић је написао и одговарајућа поглавља о савладарству цара Уроша и краља Вукашина и Маричкој бици за први том Историје српског народа, са којим си већ упознат.

Радови Радета Михаљчића и Симе Ћирковића су, пре свих, заслужни за прихватање веродостојности појединих вести из историје Мавра Орбина која се односе на 14. век.

Доста више патетисања, Ахиле. Шира јавност се врло лако може упознати о свим сегментима српске средњовековне историје, али треба мало потражити, читати, упоређивати итд. а не искључиво јадиковати по разним форумима, распредати у тону који опет упућује на неку антисрБску заверу итд. Да не би било да је "шира јавност" слабо информисана моја маленкост је написала ово:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Краљ_Вукашин
Изволи па и ти учини нешто да разбудиш "ширу јавност" (којој је, колико се мени чини, до српске средњовековне историје стало колико до лањског снега)

И још нешто, Вукашин није био узурпатор. Бешчедни Урош га је крунисао за краља-савладара, заједно су ковали новац, слали дипломатска посланства, а заједно су и живописани у Псачи, задужбини севастократора Влатка и његовог оца кнеза Паскача. Нажалост, како је дошло до раскида овог савезништва и до битке из 1369. године не можемо рећи због недостатка извора (која је ендемска бољка за доба распада царства о чему је тако лепо писао Михаљчић скупљајући деценијама разбацане фрагменте). Нити би се могло рећи да је Лазар 1369. расковао нешто што је добрано начето прво Симеоновом узурпацијом из 1356. године...
 
Жив је син Цара Душана, Урош.
По овом виђењу, савезник му је Никола Алтомановић, док су да остали издали.
Он је заробљен у битци.

Ахиле, упознај се мало са, рецимо, српском историјом из времена Немањића па види колико су великаши били одани владару рецимо у доба Радослава, Владислава, Драгутина и Милутина, Стефана Дечанског, и Душан је имао дебело искуство са одметнутом властелом, па Стефан Лазаревић кога су неки потказивали Бајазиту итд...
 
Жив је син Цара Душана, Урош.
По овом виђењу, савезник му је Никола Алтомановић, док су да остали издали.
Он је заробљен у битци.

У овим сукобима, порушена је и Градина у Трешњевици, код Ариља.
http://www.ceeol.com/aspx/issuedeta...rticleId=5588aa7f-de30-4bce-8c4a-53468cd3eb70

Nije se Uroš podigao protiv Mrnjavčevića pa sakupljao saveznike. Nego su se velikaši okupljali oko Altomanovića, a naposletku su na svoju stranu privukli i Uroša.
 
И још нешто, Вукашин није био узурпатор. Бешчедни Урош га је крунисао за краља-савладара, заједно су ковали новац, слали дипломатска посланства, а заједно су и живописани у Псачи, задужбини севастократора Влатка и његовог оца кнеза Паскача. Нажалост, како је дошло до раскида овог савезништва и до битке из 1369. године не можемо рећи због недостатка извора (која је ендемска бољка за доба распада царства о чему је тако лепо писао Михаљчић скупљајући деценијама разбацане фрагменте). Нити би се могло рећи да је Лазар 1369. расковао нешто што је добрано начето прво Симеоновом узурпацијом из 1356. године...

Vukašin jeste legitimno priznat za savladara i naslednika, i dobio je titulu kralja, ali je Uroša pre toga stavio pred svršen čin, tako da je i to neka vrsta uzurpacije. Uroš prosto nije imao gde.
 
Legitimni naslednik bi bio Simenon Nemanjić, jer drugih nije ni bilo. JA generalno volim Mrnjavčeviće, ali očigledno je: Lazar bio suviše jak i imao Tvrtkovu pomoć i drugo, nije bio izložen opasnosšću od turaka kao Vukašin.

Legalni naslednik carstva je trebao biti kralj Marko... Drugo, čini mi se da su Vojinovići jedini do kraja bili uz cara Uroša.
 
Ta bitka je dokaz da Knez Lazar nije bio nista drugaciji od svih ostalih feudalnih vladara i da je izmanipulisao Altomanovica i posle ga izdao i preuzeo mu zemlje, gradove i rudnike...

Verovatno ste citali pa me zanima sta mislite o knjizi Veliki zupan Nikola Altomanovic od Zeljka Fajfrica?

Obrnuto, Altomanovic je bio željan vlasti...na prevaru je Lazaru zario nož u telo....
 
Obrnuto, Altomanovic je bio željan vlasti...na prevaru je Lazaru zario nož u telo....

Саветујем књигу невеликог обима Михаила Динића о Николи алтомановићу у комбинација са већ помињаном монографијом Радета Михаљчића Крај Српског царства и просопографском студијом Марка Шуице Немирно доба српског средњег века.
 
Детаљчићи:

Ево кратког извода из Р. Михаљчић, Крај српског царства, Београд 1975:

1369.png


Испод овог пасуса расправља о изворима, и датовању овог сукоба, закључујући да се догодио 1369. године

И из Историје српског народа, од групе аутора:

13692.png


И још М. Благојевић, Србија у доба Немањића, Београд 1989:

13693.png
 
Детаљчићи:[/QUOTE

Тачно, али није само то него се види да је писано у врема када се морало пазити шта се пише и у каквом духу, јер да се то успореди са народним предањем које није оптерећено политичким квалификацијама односа властеле и владара и није гледано кроз призму феудализма, мислим да би били много веродостојније приказани ти односи у том раздобљу српских земаља.
 
Legitimni naslednik bi bio Simenon Nemanjić, jer drugih nije ni bilo. JA generalno volim Mrnjavčeviće, ali očigledno je: Lazar bio suviše jak i imao Tvrtkovu pomoć i drugo, nije bio izložen opasnosšću od turaka kao Vukašin.

Legalni naslednik carstva je trebao biti kralj Marko... Drugo, čini mi se da su Vojinovići jedini do kraja bili uz cara Uroša.

Симеон није урадио ништа неуобичајено за то доба па ни за претходне Немањиће: устао је против свог братанца, легитимног наследника, истичући своја преча права и - изгубио. Без обзира на то што се, по многим изворима, осећао више Грком него Србином, улазимо у домен онога што се зове шта би било кад би било да је успео. Ипак је он био Немањић, имао је два сина и његова лоза се гаси (бар по ономе што знамо) тек 1423. смрћу његовог сина Јована.

Мистерија је зашто се Урош није окренуо њему већ Вукашину, без обзира што се Симеон, бар по изворима, одмах после Душанове смрти окреће против Уроша. У домену је нагађања и претпоставки и држање Цркве а интерес властеле по том питању.

И најзад, упада у очи да 1365. Урош проглашава Вукашина савладаром и краљем (поред једног живог Немањића, стрица Симеона), a већ 1369. ратује против њега и губи битку! Да ли је увидео да је погрешио па се предомислио или је стварно био толико "Нејак" да су га "мангупи" око њега гурнули у све то?
А 1371. године све оде у мајчину: нестало је у тој години и Уроша и Симеона и Вукашина, а као што то увек бива, у сваком расулу и анархији се најбоље снађу скоројевићи и смутљивци, у овом случају сви одреда (сем Вука Бранковића) скромног и сумњивог порекла.
 
Poslednja izmena:
Ахиле, јеси ли ти уопште прочитао неки скорији популарнији преглед српске историје средњег века нпр. А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Нови Сад-Београд 2001? Или, далеко било, ранију књигу Радета Михаљчића, Крај Српског царства, Београд 1989 (друго издање) које имаш и овде на нету.
http://www.scribd.com/doc/139262186/R-Mihaljčić-Kraj-Srpskog-Carstva


Раде Михаљчић је написао и одговарајућа поглавља о савладарству цара Уроша и краља Вукашина и Маричкој бици за први том Историје српског народа, са којим си већ упознат.

Радови Радета Михаљчића и Симе Ћирковића су, пре свих, заслужни за прихватање веродостојности појединих вести из историје Мавра Орбина која се односе на 14. век.

Доста више патетисања, Ахиле. Шира јавност се врло лако може упознати о свим сегментима српске средњовековне историје, али треба мало потражити, читати, упоређивати итд. а не искључиво јадиковати по разним форумима, распредати у тону који опет упућује на неку антисрБску заверу итд. Да не би било да је "шира јавност" слабо информисана моја маленкост је написала ово:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Краљ_Вукашин
Изволи па и ти учини нешто да разбудиш "ширу јавност" (којој је, колико се мени чини, до српске средњовековне историје стало колико до лањског снега)

И још нешто, Вукашин није био узурпатор. Бешчедни Урош га је крунисао за краља-савладара, заједно су ковали новац, слали дипломатска посланства, а заједно су и живописани у Псачи, задужбини севастократора Влатка и његовог оца кнеза Паскача. Нажалост, како је дошло до раскида овог савезништва и до битке из 1369. године не можемо рећи због недостатка извора (која је ендемска бољка за доба распада царства о чему је тако лепо писао Михаљчић скупљајући деценијама разбацане фрагменте). Нити би се могло рећи да је Лазар 1369. расковао нешто што је добрано начето прво Симеоновом узурпацијом из 1356. године...

Klaudije sad mi nešto pade na um, može li ova bitka na Kosovu biti ona koja se pominje kao bitka propasti carstva?
 
Симеон није урадио ништа неуобичајено за то доба па ни за претходне Немањиће: устао је против свог братанца, легитимног наследника, истичући своја преча права и - изгубио. Без обзира на то што се, по многим изворима, осећао више Грком него Србином, улазимо у домен онога што се зове шта би било кад би било да је успео. Ипак је он био Немањић, имао је два сина и његова лоза се гаси (бар по ономе што знамо) тек 1423. смрћу његовог сина Јована.

Мистерија је зашто се Урош није окренуо њему већ Вукашину, без обзира што се Симеон, бар по изворима, одмах после Душанове смрти окреће против Уроша. У домену је нагађања и претпоставки и држање Цркве а интерес властеле по том питању.

И најзад, упада у очи да 1365. Урош проглашава Вукашина савладаром и краљем (поред једног живог Немањића, стрица Симеона), a већ 1369. ратује против њега и губи битку! Да ли је увидео да је погрешио па се предомислио или је стварно био толико "Нејак" да су га "мангупи" око њега гурнули у све то?
А 1371. године све оде у мајчину: нестало је у тој години и Уроша и Симеона и Вукашина, а као што то увек бива, у сваком расулу и анархији се најбоље снађу скоројевићи и смутљивци, у овом случају сви одреда (сем Вука Бранковића) скромног и сумњивог порекла.

Паметно размишљање... Ипак, чињеница да Симеона нико није признао за владара говори све...
 
Паметно размишљање... Ипак, чињеница да Симеона нико није признао за владара говори све...

"...Сазнавши за Симеонове намере, уз подршку краљице мајке Јелене и главних великаша Мрњавчевића, Дејановића, Балшића и других, млади цар Урош сазвао је 1357. године државни сабор у Скопљу, престоници царства. Сви најмоћнији српски великаши пружили су подршку „Стефану Урошу, цару Србљима и Грцима, Поморју и западним странама, сину најблагочестивијега и великога међу царевима, првога венчаног цара Стефана”. Могуће је, кажу неповерљиви историчари, да је до тога дошло не због осећаја оданости већ због уверења великаша да ће уз слабијег владара свако у својој држави, то јест области, имати много већу самосталност..."

Ово је део доброг, опширног текста о Симеону и Немањићима у Грчкој.
http://www.politikin-zabavnik.rs/2009/2971/02.php
 
Legitimni naslednik bi bio Simenon Nemanjić, jer drugih nije ni bilo. JA generalno volim Mrnjavčeviće, ali očigledno je: Lazar bio suviše jak i imao Tvrtkovu pomoć i drugo, nije bio izložen opasnosšću od turaka kao Vukašin.

Legalni naslednik carstva je trebao biti kralj Marko... Drugo, čini mi se da su Vojinovići jedini do kraja bili uz cara Uroša.

Кад је реч о легалности онда се не може заобићи Урош јер је од оца остануло сину, како је рекао и Краљевић Марко у народној песми, а не брату или некоме који је био бољи од њега.
 
To se desilo posle Lazarove izdaje/povlacenja i preuzimanja Nikolinih zemalja koji je ranjen u boju...
То се десило после Лазареве наводне издаје на Косову у битки о којој је реч,и пре заузимања Николиних земаља од стране Твртка и Лазара, негде у околини Рудника ако се не варам.
 

Back
Top