Шта вам значи реч "вера"?

Питање је једноставно, а да видимо да ли ће бити једноставно одговорити.

Ја сам више пута то рекао, на различитим дискусијама и темама, а није згорег да буде на посебној. Неко ме је више пута питао, уз сва покренута питања нисам видео и то, а не бежим од одговора. Како својом дрскошћу није заслужио, није ово да би неком посебно одговарао, него зато што ценим да има око тога доста неспоразума, а можда и свесних манипилација (или несвесних)...

Што се мене тиче, ја сам у филозофском смислу мониста - дакле за мене исти закони владају оним што иначе зовемо (и можда непотребно делимо) материја, енергија и свест (информација). Узгред, суштински исти закони владају људима и људским организацијама као и животињским и биљним светом, "неживом материјом" и сл...
У том смислу, кад кажем "верујем" мени је свеједно да ли верујем да ће ускоро стићи бус или има ли нечега после смрти. И једно и друго је без довољно знања о томе, доказа, па зато верујем, иначе бих знао. Мада, нема апсолутног доказа, то сам овде доказао, па је и све што "знамо" релативно, заправо питање вере (мање или више).
То би можда објаснило оно Шпенглерово да је сав живот вера, мада је он рекао религија, а тај појам има друго значење. Иначе, заборавих на контекст у којем је то рекао. У суштини, човек не може рационално објаснити ни зашто живи...

То је то што се мене тиче, а како стоји ствар са вама? Можете слободно рећи да вера и веровање нису исто, само понављам да сам мониста, па немојте да вас изненади мој одговор у том смислу. Питање не важи само за вернике, него и за не-вернике односно атеисте ("скептике", "рационалисте", "хуманисте"...) пошто тврдим да је много шта што они тврде да знају заправо такође питање вере...

Није небитно да је етимолошки сличан израз "вероватноћа". Но, вероватноћа је повезана са статистиком, дакле ми на основу досадашњег искуства (мерења) имамо апроксимацију која нам каже колико је нешто вероватно убудуће. Но, постоје и научне теорије које немају подршку у директним мерењима, експеримантима и слично, него им се верује јер су "математички лепе", делује нам да логично објашњавају нека неразјашњена питања и сл... Космологија је у великој мери таква. Дакле, може се веровати и без израчунате вероватноће, а видимо има тога и у науци.

verovati u boga znaci priznavanje da ono dobro o kome svedoci tvoja svest postoji kao nesto samo po sebi i da je ono susta istina..
verujes li agrarta u dobro?

Добро? Моје, твоје, нечије...

ono dobro o kome svedoci tvoja svest postoji kao nesto samo po sebi i da je ono susta istina

Kliknite za proširenje...

А мени кажу да сам арогантан...
Можда зато што "свести" које видим око себе не могу повезати са суштом истином
Па онда ни своју

Добро де, мало шале није наодмет.
Само, биће занимљиво ако се тако желе избећи одговори на питања:
1) Зашто кажемо "верујем", а после говоримо (можда се и понашамо, част изузецима...) као да стварно нешто знамо? (За вернике)
2) Зашто кажемо да нешто знамо, да се базирамо на "научном методу", а у питању је ипак вера/веровање? (За атеисте)

Jednom prilikom mi je jedan covek rekao sledece dok je jedna zena slusala: kada ces vec jednom da ostavis tvoju veru? I otisao je. Ta zena koja je bila tu kaze: a sta on ima protiv tvoje zene? Mislila je da se moja zena zove Vera?

Можда је неко неко тако мислио да се чика Мирољубова жена зове Вера, па му то исто рекао, а чика Мирољуб га другачије схватио.
А сад молићу одговорите, ако уопште имате шта
(А Мирољуб је ту веру а не Веру напустио из другог разлога )

REKAO SI SLEDECE:
Agarta:
Што се мене тиче, ја сам у филозофском смислу мониста - дакле за мене исти закони владају оним што иначе зовемо (и можда непотребно делимо) материја, енергија и свест (информација)
-------------------------

To isto verujem i bas tako kaze Biblija.
Isti zakoni jedan zakonodavac.
Bog je stvorio materiju pa i nas od materije, onda je u to bice udahnuo energiju, ruah. I to bice je postalo svesno. Covek. Tu ne treba vise vera, to su cinjenice koje si i ti primetio cak i sledis to. Jedino sto zelis da izbacis Boga, zato jer te moralno obavezuje.
Ne zelis to...

- - - - - - - - - -

Агарта:

Можда је неко неко тако мислио да се чика Мирољубова жена зове Вера, па му то исто рекао, а чика Мирољуб га другачије схватио.
А сад молићу одговорите, ако уопште имате шта
(А Мирољуб је ту веру а не Веру напустио из другог разлога )

Kliknite za proširenje...

Prvo.
Kakve veze sada ima Miroljub sa mojim iskustvom?

I zasto si tako napasan?

Meni vera znaci nivo.

Biblija:

1 Vera je, pak, tvrdo čekanje onog čemu se nadamo, i dokazivanje onog što ne vidimo.

Rim. 8:24

To isto verujem i bas tako kaze Biblija.
Isti zakoni jedan zakonodavac.
Bog je stvorio materiju pa i nas od materije, onda je u to bice udahnuo energiju, ruah. I to bice je postalo svesno. Covek. Tu ne treba vise vera, to su cinjenice koje si i ti primetio cak i sledis to. Jedino sto zelis da izbacis Boga, zato jer te moralno obavezuje.
Ne zelis to...

Kliknite za proširenje...

То шта обавезује а шта не је згодно. Уско није везано за тему, али може да се прошири.
Како ја видим, хришћанство (у принципу) не обавезује, односно постоји лак излаз који се зове "искрено покајање", а народски се то каже (али занимљиво не кад се тако односиш према Богу) "пуј пике не важи".
Ја насупрот томе верујем, а можда и није тако, нисам имао непосредно искуство, да сваки узрок даје своју последицу и после смрти. То се зове карма. У принципу не захтева личност коју бисмо звали Бог, у том и само том смислу можеш рећи да сам искључио Бога (мада то нисам ја урадио него мислиоци Веданте, Буда, Спиноза...)
И карма, за разлику од твог Боже не зна за љутњу или милост. Било шта да урадиш стићи ће те, не вреди ти да се кајеш. Једино у смислу ако си нешто научио, па онда добијеш прилику да полако поправљаш ствари. Ни у лудилу ми није да највећи злочинац постаје одједном Божи најмилији, па нећемо да се играмо...
Но, понављам, ово су моја (и не само моја) размишљања, ја за то немам никакав доказ, само логику живота (Природе, па и људских закона) преносим на оно после смрти.
А ти? Имаш ли неки доказ? Јеси умро, па видео "обећану земљу"? Знаш некога ко јесте?
Узгред, ти си дуалиста, јер верујеш да је бог нешто удахнуо у материју. Не није, јер Шредингерова функција (ово ти је само један пример, има их још) постоји у односу на сваки атом "од почетка" (или одувек) као његово својство. Питање је само свести спојити се с тим. И то опет захтева веровање или веру, зато што је мало доказа, мада има индиција да се тако нешто догађа...

Kakve veze sada ima Miroljub sa mojim iskustvom?

Kliknite za proširenje...

Не знам. Колко знам он је бивши адвентиста, па ти ми реци...
Мада мој пријатељ који га зна рече да му он рек'о да је "православац седмог дана"

I zasto si tako napasan?

Kliknite za proširenje...

Можда се нисам довољно напасао

- - - - - - - - - -

1 Vera je, pak, tvrdo čekanje onog čemu se nadamo, i dokazivanje onog što ne vidimo.

Kliknite za proširenje...

Сад је можда јасније...
Гласник није видео да је Христос васкрсао, а то свеједно доказује?
И тврдо чека на основу вере, оно чему може да се нада, а не зна да ли ће доћи...

Агарта:

Добро? Моје, твоје, нечије...



А мени кажу да сам арогантан...
Можда зато што "свести" које видим око себе не могу повезати са суштом истином
Па онда ни своју

Kliknite za proširenje...

zasta ti onda volja sluzi ako te vec oci zezaju a jos i znas da te zeke ..mimo svoje volje ne mozes verovati u boga, u dobro..ako neces verovati onda neces ni verovati..bog ili dobro je unutrasnja istina koja te moralno obavezuje da je prihvatis..to ti moralna duznost..a mislim da ti ovo sve znas nego si malkice lenj..

Kakve to ima veze sta je Miroljub bio sa mojim iskustvom???

villaret:

zasta ti onda volja sluzi ako te vec oci zezaju a jos i znas da te zeke ..mimo svoje volje ne mozes verovati u boga, u dobro..ako neces verovati onda neces ni verovati..bog ili dobro je unutrasnja istina koja te moralno obavezuje da je prihvatis..to ti moralna duznost..a mislim da ti ovo sve znas nego si malkice lenj..

Kliknite za proširenje...

Није проблем унутрашња истина, или можда неке силе споља
Ово друго рекох на промоцији својих романа, кад ме упиташе шта ме гура да пишем, јер ја се као и на овом форуму бавим доказивањем истине, рецимо тако.
Мада рекох и да искрено не знам шта је у питању.
Ја само нисам толико самоважан да тврдим како сам због тога моралан, како је то што ме вуче обавезно добро, да је баш Бог сам.
Па и неки хришћани кажу да не знаш ко ти се обраћа, онај од горе, или од доле

- - - - - - - - - -

Glasnik.:

Koji je to nivo moco,kada moras u svakom pisanju da pljujes na druge?
To je najnizi stepen ksraktera koji postoji.

- - - - - - - - - -

Kakve to ima veze sta je Miroljub bio sa mojim iskustvom???

Kliknite za proširenje...

Дај бре Гласниче, заборави... само сам се шалио, кад и ви терасте шалу. Изгугловао сам да је напустио адвентистичку веру, па реко можда му неко тако рекао

Агарта:

- - - - - - - - - -



Сад је можда јасније...
Гласник није видео да је Христос васкрсао, а то свеједно доказује?
И тврдо чека на основу вере, оно чему може да се нада, а не зна да ли ће доћи...

Kliknite za proširenje...

Ocigledno nisam pogresio kako sam poceo diskusiju ovde. A ti si trazio ozbiljnost?
A ja sam poceo kako sam poceo jer sam shvatio da ti nikada ne pitas ozbiljno ni u kakvom smislu.

Ti si cak sam z startu zaboravio sta je tvoja tema.
Tema je STA ZNACI. REC VERA.

Tema nije" vase iskustvo vere.
A o duhovnom iskustvu i da ne govorim.
Iz ovoga sto si napisao gore se vidi da ti to i neznas da postoji.
Za tebe postoji samo materijalno iskustvo.
To zbsci da si skroz ogranicen i da je nemoguce sa tobom razgovarati na ovu temu.
Jer nisi ozbiljan.
Nije ti cilj da nesto naucis vec da nadjes matrijala da pljujes po veri. Da bi tako utisio svoju savest od koje bezis. Nema bezanja.

- - - - - - - - - -

Агарта:

Није проблем унутрашња истина, или можда неке силе споља
Ово друго рекох на промоцији својих романа, кад ме упиташе шта ме гура да пишем, јер ја се као и на овом форуму бавим доказивањем истине, рецимо тако.
Мада рекох и да искрено не знам шта је у питању.
Ја само нисам толико самоважан да тврдим како сам због тога моралан, како је то што ме вуче обавезно добро, да је баш Бог сам.
Па и неки хришћани кажу да не знаш ко ти се обраћа, онај од горе, или од доле

- - - - - - - - - -



Дај бре Гласниче, заборави... само сам се шалио, кад и ви терасте шалу. Изгугловао сам да је напустио адвентистичку веру, па реко можда му неко тако рекао

Kliknite za proširenje...

Niko njega nije pomenuo uopste da bi imalo razlga i logike da on bude predmet sale?
I on nije jedini na ovom svetu.

- - - - - - - - - -

Agarta.
Zasto tebe zanima ovo pitanje uopste?
Znam da te u stvari ne zanima, ali da cujem tvoj odgovor.
Inace izguglas i dobijes odgovor.

- - - - - - - - - -

Evo guglao sam malo za tebe a mogao si to sam da te je stvarno zanimalo:


Vera označava uverenje u istinitost neke tvrdnje bez njene provere, odnosno bezlogičkog rasuđivanja i zaključivanja.

U svakodnevnom životu čovek funkcioniše verujući u mnoge stvari, ideje, ljude, i razne verovatne ili neverovatne događaje.

Glasnik.:

Jednom prilikom mi je jedan covek rekao sledece dok je jedna zena slusala: kada ces vec jednom da ostavis tvoju veru? I otisao je. Ta zena koja je bila tu kaze: a sta on ima protiv tvoje zene? Mislila je da se moja zena zove Vera?

Kliknite za proširenje...

Lepa priča, emotivna ....
Nedorečena !
Al, da se žena stvarno zove Vera, slavili bi....
Ovu što je slušala.
I, onda svako na svoju stranu.
Sudbine....

EVO OVO BI BILO ZA MNOGE DOBRO JER NE RAZLIKUJU RECI VERA I NACIJA:

http://postjugo.filg.uj.edu.pl/baza/texts_display.php?id=513

- - - - - - - - - -

Grof Vronski:

Lepa priča, emotivna ....
Nedorečena !
Al, da se žena stvarno zove Vera, slavili bi....
Ovu što je slušala.
I, onda svako na svoju stranu.
Sudbine....

Kliknite za proširenje...

Prica je tu zavrsena.
Nema dalje da bi se sta doricalo.
A sada ako mozes ti da mi doreknes.
Zasto da slavimo ovu sto je slusala???

Агарта:

Добро де, мало шале није наодмет.
Само, биће занимљиво ако се тако желе избећи одговори на питања:
1) Зашто кажемо "верујем", а после говоримо (можда се и понашамо, част изузецима...) као да стварно нешто знамо? (За вернике)
2) Зашто кажемо да нешто знамо, да се базирамо на "научном методу", а у питању је ипак вера/веровање? (За атеисте)

Kliknite za proširenje...

Vernik često može biti neobrazovan i da brka pojmove vere i znanja ili čak da tripuje da postoje dokazi za postojanje Boga (koji su validni) i da tako zauzme prvu poziciju.
Ateisti često ne umeju da koriste razum koji toliko slave nego Isusa zamene Dokinsonom i isto ispobrkaju pojmove koliko i vernici iznad.

NU, nije to bitno.

Postoji jedan pojam vere o kojem se manje priča. To je vera koja se razlikuje od vere da će da naiđe autobus. Vera zasnovana na čistoj volji. Dakle, postoji vera koja se ne zasniva na bilo kakvim dokazima, pokazateljima, osnovama, etc...

Kakva je to vera i koj će nam djavo?

To je vera u stvari koje želimo da jesu i nije rezervisana samo za religijske sisteme. Kad je isplivao komunistički manifest, svet je bio daleko od komunizma, ali su ljudi verovali u komunizam i menjali svet u skladu sa tim, i za njih je komunizam postao realnost i ako nikad nije sproveden u praksi. Jednostavno postoje ljudi koji odbijaju da žive u svetu koji nije komunistički.

Na isti način postoje ljudi koji odbijaju da žive u svetu koji nije hrišćanski. To ne znači da imaju težnju da konvertuju ljude etc... To znači da umiru (simbolički) za ovaj svet i počinju da žive za svet koji je transcendentan, i nakon toga stvarno više nije bitno da li je to vera ili znanje. Taj svet postaje njihova realnost. To se manifestuje i na način izražavanja. Vernik koji se lepo inicirao u čitav ovaj proces nema potrebe da koristi u izražavanju raznorazna distanciranja tipa "ja mislim", "ja verujem", odatle često ono ja znam da Bog postoji, mada ko god zna standardnu definiciju znanja smatra da je to nemoguće.

To za posmatrača postaje strastvena istina srca koju gaji vernik, a za vernika apsolutna istina.

За мене вера је вероварање у мој успех. И у остале реалне ствари које се стварно могу десити.

Agarta.
Zasto tebe zanima ovo pitanje uopste?
Znam da te u stvari ne zanima, ali da cujem tvoj odgovor.
Inace izguglas i dobijes odgovor.

Kliknite za proširenje...

Да потврдим своју тезу да верници кад кажу "верујем" уствари не верују, јер би то значило да нису сигурни, него мисле да знају. То је што се тебе тиче. А ако ме нешто стварно занима, у смислу да не знам а волео бих сазнати - зашто не користе израз "знање" за своје мисли. Не знам зашто, осим ако не би да их повежу са гностицима (гноса грч. знање). А и реч Веда значи знање, можда је то проблем
А што се тиче атеиста, они исто мисле да знају, а за разлику од верника наравно избегавају реч вера или веровање за то своје. А заправо сваки суд проистиче из веровања у основу, аксиом система (аксиом се не доказује). Тако, само постојање материје није доказано

Prezlamen:

Vernik često može biti neobrazovan i da brka pojmove vere i znanja ili čak da tripuje da postoje dokazi za postojanje Boga (koji su validni) i da tako zauzme prvu poziciju.
Ateisti često ne umeju da koriste razum koji toliko slave nego Isusa zamene Dokinsonom i isto ispobrkaju pojmove koliko i vernici iznad.

NU, nije to bitno.

Postoji jedan pojam vere o kojem se manje priča. To je vera koja se razlikuje od vere da će da naiđe autobus. Vera zasnovana na čistoj volji. Dakle, postoji vera koja se ne zasniva na bilo kakvim dokazima, pokazateljima, osnovama, etc...

Kakva je to vera i koj će nam djavo?

To je vera u stvari koje želimo da jesu i nije rezervisana samo za religijske sisteme. Kad je isplivao komunistički manifest, svet je bio daleko od komunizma, ali su ljudi verovali u komunizam i menjali svet u skladu sa tim, i za njih je komunizam postao realnost i ako nikad nije sproveden u praksi. Jednostavno postoje ljudi koji odbijaju da žive u svetu koji nije komunistički.

Na isti način postoje ljudi koji odbijaju da žive u svetu koji nije hrišćanski. To ne znači da imaju težnju da konvertuju ljude etc... To znači da umiru (simbolički) za ovaj svet i počinju da žive za svet koji je transcendentan, i nakon toga stvarno više nije bitno da li je to vera ili znanje. Taj svet postaje njihova realnost. To se manifestuje i na način izražavanja. Vernik koji se lepo inicirao u čitav ovaj proces nema potrebe da koristi u izražavanju raznorazna distanciranja tipa "ja mislim", "ja verujem", odatle često ono ja znam da Bog postoji, mada ko god zna standardnu definiciju znanja smatra da je to nemoguće.

To za posmatrača postaje strastvena istina srca koju gaji vernik, a za vernika apsolutna istina.

Kliknite za proširenje...

И ето поста који доприноси мом знању, заправо подсећању на оно што сам раније мислио (а од тога нисам одустао) јер што рече Н.Т. свако учење је заправо присећање. У том смислу да нешто научим, без ироније, а да будем искрен нисам много очекивао кад сам поставио тему.

Прва два су тачна, и да... можда изван форумских надгорњавања и није то толико битно.

Е сад, спроћу онога о чему се мање прича... А зашто се мање прича? Можда зато што се тако свакој вери признаје моћ, а то верници не воле. Јер лако је спрдати се "идолопоклоницима" а мало теже спознати да су самим чином вере, ја бих то рекао усмеравањем воље (менталне енергије) идоли стекли моћ. Можда зато онолико напора ка десакрализацији (рецимо још Аврам није могао да каже како га идоли не занимају, како може да их држи као украс, него је баш морао да их руши) - како би се доказало да "туђи бог" нема снагу, а у ствари да би се та снага уништила.
У том смислу, а то је само један од смислова за мене богови постоје, јер ја сам се заклео пред њима.

Тачно је да није резервисано само за религијске системе. Једноставно, самом снагом вере, човек и још људи (дакле множина, дакле "колективни солипсизам") могу "брда да померају". Што је комунизам буквално и радио, мада са неким последицама се баш и не би могли похвалити (исушивање Аралског мора). То чак важи без икакве метафизике, јер људи (ово је најзваничнија историја) организовани у државу, предвођени теократијом и са одређеним веровањем створише оно што траје већ 5000 година (пирамиде).

Што се тиче претпоследњег пасуса, то је у принципу тачно, мада треба признати да ако се човек физички не изолује постоји извесна фрикција (српски: трење) са тзв. спољним светом, "реалним" светом. Ја знам тако зилота који је дошао у смешно-тужну ситуацију јер је учио новогрчки вероватно из верских разлога а профа (иначе како рече за себе атеиста, неверник, άπιστος) је испричао пар полумасних вицева на грчком (није поменуо ни бога ни попа, само неке животњке). Онда овај то није могао трпети... Мада, верујем да то њему није претерани проблем, иако ми после рече како је "лудост бити хришћанин у овом свету" (то је цитат), он је напустио те часове и то је то... Уосталом, био је лик и у институцији одређеној, па шта...
Проблем је кад неко мисли да се изоловао (а то може и док је физички у свету), али заправо није но му је "вера" покриће за неке овоземаљске амбиције. Зато сам знао рећи да су прави хришћани били на стубовима или у пећинама (а и данас су неки) а не они што праве нове версаје по манастирима и владичанским дворовима (мада су и ови други званично заређени, дакле прихватили неке завете...)

Оно последње је јако лепо речено, али важи под претпоставком искрености, оне дубинске. А и та дубинска се једноставно види, односно види се њено одсуство. Види се одсуство држања за оно што властита вера проповеда на овом форуму, види се и другде. Што с форума тиче ја сам развргавао такве лицимуре
Владика Николај је био заточен у Дахау, па га је чувар есесовац питао "Да ли и даље верујеш у Бога?" а он му је одговорио "Не, сада знам да Бога има"... Али треба бити владика Николај заточен у Дахау да би се имало право на тако смелу изјаву

п.с. Чисто да не буде забуне... Ако говоримо о Богу као Творцу свемира, та прича има космичке размере, а све ово што горе написах је у тим размерама безначајно. То ипак треба признати.

Агарта:

Није проблем унутрашња истина, или можда неке силе споља
Ово друго рекох на промоцији својих романа, кад ме упиташе шта ме гура да пишем, јер ја се као и на овом форуму бавим доказивањем истине, рецимо тако.
Мада рекох и да искрено не знам шта је у питању.
Ја само нисам толико самоважан да тврдим како сам због тога моралан, како је то што ме вуче обавезно добро, да је баш Бог сам.
Па и неки хришћани кажу да не знаш ко ти се обраћа, онај од горе, или од доле

- - - - - - - - - -



Дај бре Гласниче, заборави... само сам се шалио, кад и ви терасте шалу. Изгугловао сам да је напустио адвентистичку веру, па реко можда му неко тако рекао

Kliknite za proširenje...

ali trebo bi da znas da ako si porocan i gresan bozija sila ne moze da te gura.ustvari ona te i ne gura..ona pise umesto tebe..ona stvara roman a ne ti..njegova volja a ne tvoja..
da bude volja tvoja kaze u bibliji..tu nam se bog otkriva u svojoj vlastitj prirodi kao dobra,savrsena volja..
a ta volja moze da se uvali samo sa silom vere...prihvatanjem drugog nacela kome se dobrovoljno potcinjavamo i tu je taj moralni podvig vere koji je moguc i pri najminimalnijoj svesti o isitinskom bogu... a bez verke nista..delas i dalje sam od sebe ili svojom voljom..roman nije svet ali ne kazem da nije dobar iako nisam citala tvoju pisaniju..

villaret:

ali trebo bi da znas da ako si porocan i gresan bozija sila ne moze da te gura.ustvari ona te i ne gura..ona pise umesto tebe..ona stvara roman a ne ti..njegova volja a ne tvoja..
da bude volja tvoja kaze u bibliji..tu nam se bog otkriva u svojoj vlastitj prirodi kao dobra,savrsena volja..
a ta volja moze da se uvali samo sa silom vere...prihvatanjem drugog nacela kome se dobrovoljno potcinjavamo i tu je taj moralni podvig vere koji je moguc i pri najminimalnijoj svesti o isitinskom bogu... a bez verke nista..delas i dalje sam od sebe ili svojom voljom..roman nije svet ali ne kazem da nije dobar iako nisam citala tvoju pisaniju..

Kliknite za proširenje...

Добро, рецимо да си ово прво рекла боље од мене. Ако изузмемо вредносне судове ("порочан", "грешан"...) чињеница је да Бог ради кроз мене, рецимо тако. Али исто тако ради и "порок" и "грех". Не може једно бити Божија, а друго моја воља
Што се тиче овог другог, једно је да тако пише у Библији, као опис стања, а друго је кад то верници понављају као да од њих зависи. Бесмислено, боље рећи непотребно, као кад бих ја рекао "да се Земља окреће око Сунца". Па окреће се, невезано од мене. Ја сам тако већ анализирао као оче наш.
Мислим да сам користио већ израз "богомољци". То јест пежоративно, ерго имплицира да ја то нисам. И нисам. Иако имам своје виђење суштине света, рецимо то тако, пошто је већ све одређено (дакле, Бог као свезнајући и свемогућ је одредио) шта има ја сад ту да молим да се нешто промени. Ствари треба прихватити. Осим тога, ако се већ верује да Бог савршено добар и праведан, што се онда тражи од њега да промени своје планове?
Молити Бога за нешто, за себе или друге свеједно је (јер и овом другом случаји си опет емотивно везан) само је знак слабости. Што не значи да нисам био слаб у свом животу, и да нема ситуације у којој ћу то опет бити.

Агарта:

...за мене богови постоје..

Kliknite za proširenje...

Jedan princip

Vasionska sva prostranstva jedan princip veže,
mnogoboštva glave mnoge on k'o sablja reže!
Jer isti je oblik svakog tela nebeskoga,
Univerzum zato slavi Tvorca Velikoga!

Jer delima Svojim silnim sve o Sebi Piše,
da se samo NJemu klanja sve što vazduh diše!
Jedan oblik svako telo nebesko prožima,
jedan centar kada ukrug omot svoj nadima.

Kao balon u trenu će u loptu izrasti,
na zvezdani put da stupi primiće se vlasti.
Dozvola mu doživotna, registar - takođe,
i tehnički dobro prođe te i spremno pođe!

Агарта:

...јер ја сам се заклео пред њима

Kliknite za proširenje...

Jer bogovi lažni "dobrom" su odvažni:
vlast ti daju ako Kralju ne služiš u Raju.
Čast ne znaju, zato malju glavu postavljaju,
da ih bije sred Srbije, zemlje najmilije,

koja meru u tefteru keru rekorderu,
smelo uze da bez suze služi ugursuze!
Jer demoni - "šam(pioni)" u službi Sotoni,
nju varaju jer javljaju da je u očaju,

ker-prezviter jer mu rima samo psima štima.
Zato sada podno grada pesnika balada,
trostruka je rima prava glava ovog stava,
što poruku, kao smuku, Vragu za svu muku,


II

tako daje rad' postaje masonske zbornaje,
koja smuka uz sto muka zbog mojih poruka,
vredno služi jer je tuži "rad" koji je ruži,
zbog kojega nema bega od suda Stratega,

koji tako Inspiriše da više napiše,
rima psima pesnik koji leti stihovima,
da Srbija, Dembelija, bude najmilija,
zemlja Bogu kada Rogu (još uz šalu mnogu),

tako brišem i dok dišem tek da se potpišem,
pošto tačku (još junačku) uz mačku punačku,
k'o pljuvačku (no za značku) zalepim u Čačku,
odmetništvu na smetlištu - sluzi* mom pesništvu!


* Jer dok tako vredno "rade" motiv imam za balade, te nek' rade za estrade, a ti, Gade, bež' odavde! Đavo stari priš'o da rovari: pod pendžerom, on ti sa fenjerom - krišom svetli da vidi da l' metli - elektronskoj, u snazi atomskoj - ima kraja il' će sve do Raja, zbog ove koristi (usluge medveđe da ih pesnik pređe, pošto vredno rade da rimu izgrade - kao plimu pesnici estrade :-)) da ga tako čisti!

Јел мислиш да ћу да полижем што сам пљунуо због неког стихоклепца?