Putnik i pustolov

D

divlja u srcu

Poznat
Banovan
Poruka
7.025
" O nekoj siroj citalackoj publici za ovu knjigu ne moze biti ni govora. Nema pet stotina ljudi, kod nas, koji imaju u sebi asocijacije, uspomene i rastrojenosti nuzne da bi ovi stihovi izazvali jezu umetnickog dela (...) Rekao je, ali malenom broju, sve sto ga je susrelo i potreslo. Sastavio je za njih duge ditirambe od otpadaka zivota, zvukova i prizora, sa besmislenom zeljom da otkrije telo i zaleci zivot. Kao ludi ogromni san, isprican prijateljima, takva je ovo knjiga. Zivot je dobro,a najvece dobro je zivotinjski zivot, pomesan sa slanom pucinom mora, vrucinom maslina i tajnama seksualnog. Pevanje Vitmenovo, samo decackom slaboscu, iz koje se radja sarlovska humanost, groteskna ljupkost, ocaj i ljubav, nad apokalipticnim: '...Spavajte, spavajte zajedno, kurjaci i magare; pejzazi izviru iz ociju i teku niz lice...' ...
Nema danas tezih stihova, kod nas, od ovih; zamaraju, umaraju, od gnusanja do suza potresaju."


Milos Crnjanski o stihovima, njegovim. :-)
 
"Proganjan tajanstvima rodjenja i smrti; opcinjen ljubavlju muzjaka i zenke, njihovim besprimernim drhtanjima i ljubavnim dodirima; zbunjen pred erupcijama i pomracenjima svesti, pred velicanstvenim susretima seksova; sav opijen uzivanjima koja ovladaju covekom posle dugog spavanja i obilnog uzimanja hrane, on je tada, bez zelje da ostvari takozvanu veliku umetnost, tvrdoglavo, istrajno tezio samo za jednim- da izrazi veliku ekstazu. "

Milan Dedinac o stihovima, njegovim. :-D
 
Nema vise ljubavi za covecnost, vec dahtanje.
Vise drzim do tvog tkiva no do zivota,
i nistim sebe, ne iz ljubavi, vec iz besa;
sa tobom pocinje zivotinjstvo i kanibalstvo,
zbog tebe necu stici trezne svesti ni umreti,
moj trbuh nije mogao jos svariti grudvu krvi i mesa.
 
"Boziji sin je ipak, ma i samo meni rekao: Jedi ovaj kruh jer je to moje telo! I ja postah rad njega ljudozder. I pij ovo vino, jer je moja krv! I ja rad njega postah krvopija. Sam takodje volim strasno oblik, miris, ukus, i lepotu, hleba. Hteo bih da ceo ovaj spis bude kao hleb ili kao voda. To je jedno od temelja uzivanja: u redu Rukovanja, Opstenja Osmehom, Odahnjivanja, Kijanja, Riganja, Olaksanja- creva ili besike, ili seksualnog, Uspavljivanja, Budjenja, Osvete, Porodjaja. Novi Zavet pocinje od njih i trebalo bi o svakom od njih govoriti ponaosob jer vladaju u njima osobiti izrazi zadovoljenja i harmonije. I obnovljena estetika mora poci od njih , ako misli da ne izgubi nijednu strunu lepote."
 
divlja u srcu:
" O nekoj siroj citalackoj publici za ovu knjigu ne moze biti ni govora. Nema pet stotina ljudi, kod nas, koji imaju u sebi asocijacije, uspomene i rastrojenosti nuzne da bi ovi stihovi izazvali jezu umetnickog dela (...) Rekao je, ali malenom broju, sve sto ga je susrelo i potreslo. Sastavio je za njih duge ditirambe od otpadaka zivota, zvukova i prizora, sa besmislenom zeljom da otkrije telo i zaleci zivot. Kao ludi ogromni san, isprican prijateljima, takva je ovo knjiga. Zivot je dobro,a najvece dobro je zivotinjski zivot, pomesan sa slanom pucinom mora, vrucinom maslina i tajnama seksualnog. Pevanje Vitmenovo, samo decackom slaboscu, iz koje se radja sarlovska humanost, groteskna ljupkost, ocaj i ljubav, nad apokalipticnim: '...Spavajte, spavajte zajedno, kurjaci i magare; pejzazi izviru iz ociju i teku niz lice...' ...
Nema danas tezih stihova, kod nas, od ovih; zamaraju, umaraju, od gnusanja do suza potresaju."


Milos Crnjanski o stihovima, njegovim. :-)
Kliknite za proširenje...
Milos Crnjanski je bio veliki ljubitelj Hitlera, i njegovu Olimpijadu u Berlinu je smatrao utemeljenjem demokratije...Zalosno je sto se djubre koje je pisao taj covek cita u skolama...
 
... se rodio kao trinaesto prase u 1898. u Beogradu , sestra mu se zvala Nadezda Petrovic. :-)
Presao Albaniju 1915. kao djak i zavrsio srpsku maturu u Parizu, a posle i pravni fakultet. Od 1923. do 1926. radi za Ministarstvo inostranih dela u Beogradu, a posle kao atase poslanstva u Rimu kod Milana Rakica. Putuje u Afriku :-) 1928. Od 1945. zivi u SAD-u kao emigrant. Umro je od tromboze srca u 51. godini.

Covek se zvao Rastko Petrovic. :-D
 
kolimor011:
Smatram da je bio los pisac, a jos gori covek. Slihtara i koristoljubiv. I voleo je Hitlera, divio se njegovim delima.
Kliknite za proširenje...

E pa drago nam je sto si ga provalio. Ima ovde dosta nas sa neizgradjenim knjizevnim ukusom, koji volimo da citamo tako lose pisce. I, zamisli, potpuno nam je svejedno sto je bio "jos gori covek".
 
divlja u srcu:
... se rodio kao trinaesto prase u 1898. u Beogradu , sestra mu se zvala Nadezda Petrovic. :-)
Presao Albaniju 1915. kao djak i zavrsio srpsku maturu u Parizu, a posle i pravni fakultet. Od 1923. do 1926. radi za Ministarstvo inostranih dela u Beogradu, a posle kao atase poslanstva u Rimu kod Milana Rakica. Putuje u Afriku :-) 1928. Od 1945. zivi u SAD-u kao emigrant. Umro je od tromboze srca u 51. godini.

Covek se zvao Rastko Petrovic. :-D
Kliknite za proširenje...


Obavezno procitati njegov "Dan sesti", ali i "....(?) Peruna, boga groma" (zaboravih u momentu tacan naziv ove bravurozne knjige, bicu zahvalna onome ko me podseti)
 
008.jpg
 
Thanks :-D
Zanimljivo je sto ova knjiga uopste nije naisla na dobar prijem kod citalaca i da je i dan danas potpuno neopravdano i nepravedno zapostavljena, te se cak ne cita ni u obaveznoj lektiri na katedri za srpsku knjizevnost. A nesto slicno ne postoji u nasoj knjizevnosti, tolika inventivnost, nenadmasna masta, potpuno nadrealne slike, (ako smem da upotrebim omrazeni izraz) "postmodernisticko" pisanje pola veka pre pojave postmodernizma - i opet ostade u zapecku.
 
Burleska Gospodina Peruna Boga groma

O raspuštenosti bogova

Otvorio je kapije raja najstariji sin Perunov. Pričvrsti im krila sa jedne i sa druge strane naročitim kočićima, zatim opljunuo ruke, zevnuo, protegnuo se: najstariji sin Perunov. Sede na klupicu, ustade, opet opljunu ruke, opet zevnu. Kako je bilo vrlo rano, tek svitalo, i oči mu bile još pune sna kao sitnog praha, sve redom stade da psuje gromkim glasom. Mlađi sin Perunov nastade da isteruje iz štala crvene i putaste konje, i pogleda oko sebe, i oseti da su mu mišice i ramena neobične snage, i nasmehnu se. Videlo se da odviše nisu konji uhranjeni: na donji deo bedara karlice im bacale jaku senku (zbog izvesne neljubaznosti prvog boga a zbog netrpeljivosti obojice, bog groma i bog paše Koledo nisu se prijateljski gledali u to vreme. Tada je Koledo skratio svome susedu pašnjake i bi to bilo beznačajno da gromovnik nije ispraćao tužnim pogledom stoku i dočekivao je i cenio koliko loja već gine u njima). Ovako izašavši mlađi brat, kroz kapiju proterujući konje, izazivajući pogleda u starijeg. Mlađi brat pogleda starijeg pogledom punim izazivanja, a stariji brat sa mrzošću odvrati glavu od mlađeg, pa stade kao da broji jato divljih gusaka. Čim mu se brat izgubi, požuri u unutrašnjost raja. Mimoiđe dva doma, preskoči jedan potok, pa kraj tri sena, pa kraj jednog bunara, pa kraj jedne razvaljene vodenice, dođe na gumno: baš jedan sitan devojčurak odvezuje sa koca volove što su vršili te ih izvodi da se malo odmore, baš dve ševe zapevaše na grani. Mladić zapita devojčicu gde joj je sestra:

– Gde ti je sestra?

– Šta te se tiče?

– Idi je zovi.

– Neću, hoćeš da ljubiš!

Devojčica:

– Što ne ljubiš i mene?

– Sitan si devojčurak.



(nastavice se...)

ps. Ono sto me odusevljava je vracanje paganizmu i starom mitoloskom sistemu Srba. Tadasnja moderna evropska strujanja primenio je na nasu mitologiju. :-)
 
Da-da, Rastko je jedini koji je inkorporirao stare slovenske bogove i mitove u savremenu knjizevnost i pri tome uspeo da rekonstruise i docara ne samo slovenski Panteon, nego i slovensku zajednicu, sa svim predivnim obicajima koji su u njoj vladali (zivot u komuni, sloboda, neopterecenost laznim moralnim normama, poligamija (sic!), pa i bahanalije).
 


"Devojčica ražljućena stade ponova da vezuje volove. Mladić sede, ustade; sede, ustade; još jednom sede, još jednom ustade, pa pođe dalje putem. A to je bilo u raju. Idući tako srete stariju sestru one male sestre. Zvala se Veligosta, kći boga Radgosta. Devojka stade da se saginje da mu se pokloni, i on htede da je pozdravi klanjajući se. Glave im se tako pri sagibanju lupiše i usta im se nađoše. To je bilo ljupko od njih: cela priroda prsnu u grohotan smeh nežno uzbuđena. Najstariji Perunov sin zaboravi da prekori draganu, a zato je tražio (jer sinoć mu je brat obećao da će prenoćiti u ćileru devojačkom kod Radgosta, a jutros ga je izazivački pogledao). Kad se vratio na svoju stražaru, ču da mu je u dvorištu velika galama; bog gromova je od ljutine grmio. "Biće kakve nesreće!" pomisli, pa tako odjuri. I čim vide oči očeve, i da mu ovaj ne može da govori a da mu pljuvačka ne bije iz usta sa razbesnelosti, ubezeknu se. Uveri se da je do njega krivica. Otac mu viknu:

- Jesam li ti naredio da u raj ne smeju ući oni što su napaćeni, da bi u raju ostalo veselo. Otkuda da se danas, tako ti svega, zaboraviš i ostaviš vrata nečuvana! Evo nam se uvukla tri bednika."

:wink:



 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sonatica72
Autor, pisac i književnik
Odgovora
9
Pregleda
329
Cvetoje
C
Baudrillard
Predstavljanje knjige Poetički izazovi i drugi ogledi
Odgovora
0
Pregleda
86
Baudrillard
Baudrillard
Manga Hilux
Ivo Andrić i još nešto
2
Odgovora
32
Pregleda
642
Nina
Nina

Back
Top