Vecnost

Аристократа

Аристократа

Poznat
Poruka
7.101
Sta je vecnost? Postoji li nesto sto je vecno?

Kako biste vi definisali vecnost? Kao beskonacno mnogo vremena ili kao bezvremenost, vecna sadasnjost?

Sta je za vas vecno? Bog, univerzum/multiverzum, nista, neki svet tamo negde preko granica uma i razuma, nekakva sustina, energija, sila itd.?

Da li se moze reci za nesto da nije prolazno? Stvari u univerzumu nastaju i nestaju, a sta ostaje uvek isto sto se ne menja sto je vecno? Ako je u univerzumu. A ako nije gde je onda i sta je to?

Ajd udrite.
 
Dzoni crni:
Nista nije vecno
Kliknite za proširenje...

Ali to ne znaci da ne postoji barem nesto sto je vecno? Ako covek nije vecan, ako racunar nije vecan, pa cak ni univerzum nije vecan, jer u njemu imamo konstantu pojavu i nestanak raznih formi i oblika, a i on sam ima pocetak u vidu Velikog Praska i kraj u vidu one tri moguce kosmicke smrti , zasto to znaci da aman bas nista nije vecno? Nekako mora postojati nesto sto je uvek isto, sto nema prolaznost.

Sad pitanje je da li je tako nesto unutar univerzuma/multiverzuma ili vec kakve celine, nekakav deo koji od pocetka do kraja se nije menjao? To ne moze biti tacno jer ako je takav deo vecan, on ne moze imati pocetak i kraj, mozemo reci samo da nije promenljiv. Ako nije unutar takve celine, onda je mozda van nje, tamo gde nema vremena, u nekakvom svetu ideju i stvari po sebi. Ili mozemo reci da je takva celina u vidu multiverzuma (ako tako nesto postoji) vecna, ali da su njeni delovi stalno u nastajanju i nestajanju.

Ovo je pitanje za sve ne samo za tebe :lol:
 
Ja sam negde gledao da crne rupe jedu sve sto im se naidje na putu, cak i ako se nadju dve jedna do druge one ce se spojiti u vecu,to znaci da ce nakon mnogo vremena one pojesti ceo univerzum(ili vecinu)pa ce se urusiti.Pa posto se materija nemoze unistiti ni stvoriti onda ce da (mozda) da eksplodira u vidu velikog praska i sve ce poceti ponovo.
 
To ide nekako ovako ako se nalazis u svemirskom brodu i ides brzinom svetlosti ili priblizno nakon npr 10 svetlosnih god. prodje 100 na Zemlji, odnosno ti si ostario 10 god. dog je sve ostalo ostarilo 100. To se desava zato sto pri brzini svetlosti molekulske reakcije u tvom telu se usporavaju i zato je na brodu proslo 10 , a na Zemlji 100.
 
Zaključujemo na osnovu tragova koje smeštamo u memoriju ili u zapise (koje opet čitamo sada)
i pregledom memorije aktiviramo naše kognitivne funkcije...Malo kaskamo za sadašnjošću jer smo
sporaći...Ali...to je to...
(Oko nas instrumenti kompjuteri,tableti,biblioteke,ali je odsudan naš svaki zaključak!)
 
Ako je nešto večno onda mora da ima trajanje koje bi bilo beskonačno. Beskonačno trajanje u nižem polu kreacije ne postoji.
Ovaj univerzum kao i ostali svetovi materijalno-duhovne kreacije imaju svoje trajanje. Sve što je u njima ali i oni sami imaju početak i kraj.
Ono što nadmašuje vremensko trajanje jesmo mi sami, kao duhovna bića odnosno Svest, koji smo postojali i pre ali i posle nestajanja ovih svetova.
Međutim, iako jesmo baz početka i kraja, kod nas se takođe nešto menja u tom procesu egzistencije. Menja se, tačnije ekspandira naša Svest. Od one sa kojom smo kreirani u centru Kreacije gde nema ni prostora ni vremena, do svesti koja je neophodna da bismo se vratili tom istom centru pri čemu naša ekspanzija svesti nikada ne staje.
U smislu postavljenog pitanja možemo reći da je i naš Kreator taj koji je bez početka i kraja ali kada govorimo o svesti onda jedina stalnost ili nepromenjivost je sama stalnost promenljivosti svesti.

Ono što je Gdin Dragoljub naveo "Sada" to sada važi samo da bi se um utrenirao da ne vrti rotkvu tamo gde nije posađena. Jer, mi kao Duhovno bioće ili Svest drugačije i ne možemo postojati do li u golom sadašnjem trenutku. Mi kao takvo biće nikad i ne živimo u vremenskom toku nižih svetova pa čak i onda kada imamo svoja tela u ovom svetu.

Ipak sa druge strane u svakodnefvnom žargonu možemo reći da je večno ono što smo ovde zatekli i što ostaje i posle nas pa nas se i ne tiče koliko dugo je ta njegova večnost.
 
Poslednja izmena:
Bavljenje nepostojanjem,dragi Agarta,ne dozvoljava racionalna sredstva logike,jer je
nepostojanje iracionakno te se samo iracionalno i može misliti!
Tako je rečenica "Smrt umire takođe" racionalna igra iracionalnim pojmovima!
Sory na provaljivanju...;):lol:
 
VEčnost prostora i vremena i materija u koeje se nalaze u njima .

NJihova večnost u postojanju ali ne u stalnim osobinama.
Prostor i vrijeme su relativni promjenljivi zase od tijela od kojih se nalaze u njima.Sama brzina i veličina zavise od brzine protoka vremena, vrijeme sporije protiče KOd ogromnih planeta sa strahovito većom gravitacijom od naše vrijem će sporije proticati nego kod nas, ali vrijem je i dalje večno i nezaustavljivo. Sama veličina vremena je je relativna za nas. Jdena decenija značajni period našeg života i kvadrilion godina jedan treptaj svemira. Svemir večnost prostora koji je našem umu neshvatljiv i naprosto nedosežan.Shvatiti večnost je isto kao i brojati do beskonačnosti i očekivati kraj.

Sve je beskonačno iako mi vidimo komad papira njegova djeljivost je neograničena i samim tim njegova veličinaa neograničena , Paradoksalno ali ne treba ograničiti prostor ograničenošću našeg uma već ga shvatiti kao takvog , večnog.

Sam , pojam večnost nam daje na znanja da nepostoje granice što je našem umu neshvatljivo jer za sve imamo neko objašnjenje i vid razumijevanja.Ta večnost nam daje prostora da napredujemo daje nam nepredvidivu i neizvjesnu budućnost u kojo želimo učiniti naše postojanje večnim .
 
Oko čoveka,na planeti Zemlji,sve je konaćno...Mada...Jedni procesi smenjuju druge,jedni oblici druge,menjaju se atributi...
Više su to gramatičke promene atributa nego konačnost.Konačnost jednih atributa-formi -ideja (Platon)za kojima slede neke
druge...Ideje su kao zvezde padalice...
Život nam konačan,a večnost nam ne gine...
Ni Univerzum nije beskonačan,samo je glupost beskonačna...(A.Ajnštajn)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top