nema šanse

esperanca137

Iskusan
Poruka
6.368
Pitanje glasi: Koliko ličite na roditelje i u čemu,:roll: i da li vas to kadkad baca u očaj?:confused:

Evo,ja mogu odmah da kažem da sam pokupila par fora,ali čim vidim da počinjem da se pretvaram u jednog od njih odmah se stresem i kažem sebi:E nećeš breeeee:twisted:
 
(Zenski kutak? Ili Dom i porodica?)
However, ja se trudim (oh kako se samo trudim :mrgreen: ) da lichim shto manje. Nekome su roditelji uzori (blago tome) a nekom anti-uzori (shto je opet neka vrsta uzora, ne?). Spadam u ovu drugu grupu.
Mozda ne mozes protiv caletovih zalizaka ili kevinog celulita ali psiholoshki profil ne zavisi toliko od gena.
 
...da išta naučiš na tuđim greškama. Tu floskulu "pametan čovek uči na tuđim, a budala na svojim grškama" izvalila je teška budaletina.
Kopile, i da hoće, ne može ništa da nauči od svojih roditelja...
 
esperanca137:
Pitanje glasi: Koliko ličite na roditelje i u čemu,:roll: i da li vas to kadkad baca u očaj?:confused:

Evo,ja mogu odmah da kažem da sam pokupila par fora,ali čim vidim da počinjem da se pretvaram u jednog od njih odmah se stresem i kažem sebi:E nećeš breeeee:twisted:


ma uzas bre, ja sam ista kao moj tata ali sam ista kao i moja mama, menjam to odmah cim viidm , ali se uvek vracam na te svoje gene..............ps drago mi je sto je tako ..ipak su oni moji roditelji...:)))))
 
Volim i ja svoje roditelje najviše na svetu celom,ali neke stvari u čemu oni greše ili su grešili ja ne želim da ponavljam sa svojom decom - ako ih ikada budem imala - naravno;) To isto mislim i za druge stvari,jer je patrijahalno vaspitanje u neku ruku dobro,ali se ispostavilo da je u današnje vreme hm - ja sam za neke ljude bila vanzemaljac,pa se godonama trudim da to ispravim - mislim da znaš o čemu ti pričam:roll: ;)
 
Od pre neki dan počeo da primećujem,mada nemam nekog određenog razloga za strah ipak mi se to ne dopada.Mislim da kada čovek to shvati (da liči) prvo što pomisli je starost i otuda nezadovoljstvo.
 
hemoroid:
Od pre neki dan počeo da primećujem,mada nemam nekog određenog razloga za strah ipak mi se to ne dopada.Mislim da kada čovek to shvati (da liči) prvo što pomisli je starost i otuda nezadovoljstvo.

da,baš nešto gledam kevu danas:-? Bila je lepotica,i sad je lepa,ali starost se sve više ogleda na njenom licu.Polako vene..........Malo me je to prenulo,pogledala sam sebe u ogledalu i videla mladost - ali ipak - tu su prve bore,dve sede u kosi..........ma nedam se ja,baš me briga za starost - koliko god da bežoš od toga,uvek te stigne - samo da ne bude baš brzo,za ostalo se ne bojim-sve je to prirodno.;)
 
esperanca137:
da,baš nešto gledam kevu danas:-? Bila je lepotica,i sad je lepa,ali starost se sve više ogleda na njenom licu.Polako vene..........Malo me je to prenulo,pogledala sam sebe u ogledalu i videla mladost - ali ipak - tu su prve bore,dve sede u kosi..........ma nedam se ja,baš me briga za starost - koliko god da bežoš od toga,uvek te stigne - samo da ne bude baš brzo,za ostalo se ne bojim-sve je to prirodno.;)
Mislim da je fora kod starenja to: da kad već moraš da stariš, da to radiš u paru. Posebno ako je to neko koga gotiviš, onda se starenje ne primećuje tako jako nego postepeno godinama a smim tim ---- i vino kada se razvodnji, ne udara tako jako
 
kojote:
...da išta naučiš na tuđim greškama. Tu floskulu "pametan čovek uči na tuđim, a budala na svojim grškama" izvalila je teška budaletina.
Kopile, i da hoće, ne može ništa da nauči od svojih roditelja...
Samo se ti Kojote drzi svojih infantilnih igara rechima, pa se chujemo ako ti jednom prodje pubertet. Vidish shta se deshava kad probash da odgovorish na temu. Ispadnesh glup u drushtvu :lol:
 
esperanca137:
da,baš nešto gledam kevu danas:-? Bila je lepotica,i sad je lepa,ali starost se sve više ogleda na njenom licu.Polako vene..........Malo me je to prenulo,pogledala sam sebe u ogledalu i videla mladost - ali ipak - tu su prve bore,dve sede u kosi..........ma nedam se ja,baš me briga za starost - koliko god da bežoš od toga,uvek te stigne - samo da ne bude baš brzo,za ostalo se ne bojim-sve je to prirodno.;)


to tako treba, niko nije pobegao od starosti pa necemo ni mi...........ja sam ponosna sto sam njihova kcerka i sto licim likom na njih....imam zelene oci na tatu i crnu kosu na njega....dok imam usta na mamu, to je sve od njih......sve ostalo sam sama stvorila......i to sam JA
 
Da imaš malo mozga u glavi, shvatio bi da nisi moje društvo, da ti društvo nije potrebno da uvek, kao i sad, je l', budeš glupson i kopile, a da navedena floskula jeste proizvod teške budaletine.
 
Ja se recimo trudim da licim na svoje roditelje. Mnogo je lakse kada ispred sebe imas model. Tacno znas sta cemu vodi i kakve ce posledice imati tvoje odluke i delanje. A ako sama kreiras svoj stil, vece su sanse da omanes :idea: . Ja od mame "kupim" manire i ponasanje jos od ranog detinjstva a od tate neke druge stvari.Naravno da moras da das i licni pecat svemu medjutim osnova je upravo kopiranje roditelja (podrazumeva se da su roditelji uspesni i cenjeni u svojoj okolini). CMOK
 
Možda žele da ličimo na njih. Možda je to potreba u vaspitanju roditelja,,..,, mislim ako nisu uspeli genski, onda bar vaspitanjem da utiču na to da ličimo na njih. Možda se tako produžava mladost, ko zna. Uostalom veliki broj nas će to jednog dana otkriti, a do tada Uživancijaaa
 
ja ne razumem temu najbolje: koliko ličimo fizički ili psihički?
j aličim samo u ponekim stvarima - psihički (glasna ko ćale, mama kaže i da tako i hodam uvek pofignut eglave),a od mame pokušavam d anasledim smisao za ekonomisanje...
u stavrima najličnije prirode mislim da sam ih prerasla ...Fizički uopšte ne ličimo. Osim što cel afamilija (mamina) ima iste lepe ruke tj.šake i prste. Nos a la Bodo Hombah mi je od prababe, i to je to :roll:
 
esperanca137:
Pitanje glasi: Koliko ličite na roditelje i u čemu,:roll: i da li vas to kadkad baca u očaj?:confused:

Evo,ja mogu odmah da kažem da sam pokupila par fora,ali čim vidim da počinjem da se pretvaram u jednog od njih odmah se stresem i kažem sebi:E nećeš breeeee:twisted:


Licim na kevu, sto mi je super jer smatram da je super osoba. Zao mi je stavise sto ne pokupih jos koju njenu dobru osobinu...
 
fizicki skroz licim na tatu,a pocela sam i da se ponasam kao on.sve neke stvari koje sam mrzela kod njega,sto sam starija pocinjem i kod sebe da primecujem i ne mogu da verujem :roll:
neverovatno mi je da su nam gestovi isti,razmisljanje (dobro to manje vise),onda neke spontane reakcije,humor,tvrdoglavost,ma sve...a nikada se nisam trudila niti nameravala da licim na nekoga :roll:
 
kojot je po pitanju one izjave da se pametni uce na tudjim greskama..bla bla u pravu. volela bih da vidim tu pamet stecenu samo na osnovu posmatranja drugih! greske nas cine pametnijima, ako ih sagledamo i tra lala zapetljala sam se sada, ali znam sta mislim lol.
dakle, fizicki, ne licim ni na koga.kad skupis sve iz moje porodice tesko da ces naci nekoga na koga bas licim.ali sve ih mnogo volim.karakter? pa ima tu svega, ali i tu se razlikujem.kad primetim da naginjem ka nekoj reakciji koja mi se ne svidja kod mojih, trudim se da to korigujem.naucila sam vremenom, mada bilo je tesko, da razumem moje roditelje, da im neke postupke oprostim i da ih volim.i mnogo mi je lepo.ako mi se desi da se "zakacimo" danima sam nesrecna i grozno se osecam.ja sam promasila temu, je l da? esperanca mojne samo keca, bar sam dvojku zasluzila.lol
 

Back
Top