Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)
Prikazujem rezultate 1 do 16 od 16

Tema: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

  1. #1
    Aktivan član lanavi (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.813
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    342

    Podrazumevano Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    Pristiglo je 6 Vaših priča. Molim glasače da ih pažljivo pročitaju i daju svoje glasove.


    Priča br. 1

    Ispod kože

    "I učini da svi, mali i veliki, bogati i siromašni, slobodni i robovi, načine sebi žig na svojoj desnoj ruci ili na svome čelu, da niko ne može ni kupiti ni prodati sem onoga ko ima žig, ime zveri ili broj njenoga imena"
    (Otkrivenje 13:16-17)

    Kada smo se, pre mnogo godina, kolektivno pobunili i izašli na ulice u znak protesta protiv tada sramne odluke o legalizaciji prinudnog rada, vlast je taj naš akt protumačila prilično lično. Uplašena za svoj politički opstanak, odreagovala je izuzetno burno, lišavajući slobode nasumično lica koja su se na protestu zadesila – koliko god su im smeštajni kapaciteti to dozvoljavali. Nedugo potom, vlast se obrati naciji u želji da umiri strasti i pojasni spornu izmenu Zakona o radu. Rekoše kako je ona neophodna za napredak nacije, kako je nužna za privlačenje ljudi koji će u našu zemlju ulagati i kako je, između ostalog, jedan od najvećih svetskih ulagača – uspešna strana multimilionska multinacionalna korporacija imala na umu baš našu zemlju kao pogodno tlo za svoje poslovanje zbog čega je rešeno da se istom bezuslovno pruže svi raspoloživi ljudski resursi, čak i po cenu uvođenja u zakon elementa prinudne. Na kraju je vlast ipak popustila, napravila masi ustupak, ostavivši, međutim, jednu gotovo neprimetnu, ali za budućnost naše nacije izuzetno važnu klauzulu. Stranac je, naime, pristao da zaposli astronomski broj ljudi, naravno za minimalnu satnicu, ali pod jednim jedinim uslovom čije je ostvarenje vlast, naravno, zagarantovala, a koji je narod onako gladan, ekonomski uništen i moralno gotovo srozan, prilično lagano progutao – svi budući zaposleni su morali biti podvrgnuti jednoj, tada još uvek neobičnoj intervenciji. Ne bi li dobili status stalno zaposlenog u toj renomiranoj firmi, morali smo pristati da nam pod kožu dlana desne ruke, o trošku stranog ulagača, bude ugrađen prototip malog, silikonskog uređaja koji se koristio za evidenciju prisustva, identifikaciju zaposlenih i ulazak u službene prostorije. U početku je to zahtevao samo jedan, gore pomenuti poslodavac, ali mu se i drugi, vođeni željom za većim profitom, ubrzo priključiše. Ono što nedavno beše dobrovoljno, ubrzo posta jedina solucija za čoveka koji želi da ostvari ikakav iole pristojan prihod. Bilo je poslova i bez takvih uslova kod sitnijih, domaćih poslodavaca, ali su se vremenom oni, pod pritiskom uspešnijih stranih konkurenata, ugasili.

    Same naprave su hvaljene kao nešto revolucionarno – uređaj raznovrsnih opcija, od telefoniranja glasovnom komandom do plaćanja računa prislanjanjem šake na čitač, a koji će, kako su govorili, “neverovatno olakšati i modernizovati život svog nosioca”. Ne prođe dugo i uređaj zažive među članovima nacije – kako zaposlenim, tako i nezaposlenim. Počeše ga nabavljati i deca kao zamenu za već zastarele mobilne aparate, preko svojih roditelja kojima je poslodavac obezbeđivao besplatne primerke. Informacije su razmenjivane jednostavnim rukovanjem, sefovi otvarani dodirom, ugovori sklapani elektronski i sve to beše smešteno ispod membrane dlana – malo, neprimetno i, naizgled, korisno.
    Nije bilo potrebno dugo da i država počne da ih primenjuje – zamenjene su sve do tada važeće identifikacione isprave i država izda obaveštenje da će svima koji uređaj već poseduju u isti biti učitane neophodne lične informacije, a da će oni koji se nisu do sada podvrgli intervenciji biti obavezni da to učine. Tako ugradnja čipa posta, i formalno, obavezna za sve - besplatno su se na njih učitavali podaci iz ličnih karata, vozačkih dozvola, zdravstvenih datoteka, izvoda iz knjige rođenja, zanimanja, roditeljstva. Promena je prikazivana kao jednostavna, brza i praktična – nema gubljenja dokumenata, jednostavnija je procedura legitimisanja, lakše je pronaći nestalu osobu, dok je sama intervencija gotovo bezbolna.

    U početku beše nesuglasica i malobrojni članovi nacije koji se ne podvrgoše intervenciji dadoše se na protest, koji ipak beše brzo ugušen oružanom intervencijom što iz zemlje, što iz inostranstva. Pravni sporovi koji se javiše tim povodom završiše se u korist države, i pobunjenici bejahu osuđeni na kaznu doživotne prismotre. Par njih se predomislilo, podvrglo intervenciji i dobilo ublaženje sankcije. Mnogi su, međutim ostali da je i dan danas izdržavaju.

    Dešavalo bi se retko kad da neko fizički odstrani uređaj. Takav član je odmah, po sili zakona proglašavan neuračunljivim i smeštan u od društva izolovanu ustanovu namenjenu za negu i lečenje mentalno obolelih gde je boravio pod neprestanom prismotrom.

    S vremena na vreme isplivavali su pojedini teoretičari zavere koji su ceo poduhvat državne vlasti nazivali ugnjetavanjem i manipulacijom. Za takvo, javno remećenje reda kažnjavani su primarno prismotrom pa, ako ona ne bi urodila plodom, zatvorom, nakon čega bi, ukoliko ni to ne bi uspelo obuzdati upornog uzurpatora, isti bivao trajno odstranjen iz društva zbog ugrožavanja nacionalne bezbednosti. Pobuna više nije bilo…

    Danas, kada ovo pišem, zakoni su znatno stroži. Vlast pomno prati svaku našu aktivnost i gotovo svaka pogrešno upotrebljena reč može skupo koštati. Identitet je postao važniji od samog čoveka. Čovek je samo nosilac uređaja. Zato sam odlučio – danas popodne ću zaseći kožu. Danas popodne ću postati neuračunljiv.

    "I videh prestole, i onima što sedoše na njih bi dano da sude, i videh duše pogubljenih zbog svedočanstva za Isusa i za reč Božiju, koji se ne pokloniše zveri ni njenom liku, i koji ne primiše žig na svoje čelo i na svoju ruku, i poživeše i zacariše se s Hristom hiljadu godina".
    (Otkrivenje 20:4)


    ###

    Priča br. 2

    Esej o svlačenju košuljice
    Motiv svlačenja košuljice relativno je redak u literaturi, učestalost mu je jedva 3%, tako da je gotovo nemoguće pronaći prikladne primere kojima bi čovek potkrepio esej koji sledi.

    Krenimo, ipak, sa biološkim primerima.
    Košuljica, čahura – prvi stadij u životu mnogih insekata – predmetom je svlačenja moljaca, leptira i drugih krilaca. Primetno je da nakon svlačenja te prve, izvorne košuljice, odrasli insekti postaju nezadovoljni vanjskim izgledom: leptiri se uzaludno i čežnjivo kite kreštavim bojama, dok moljci doslovno tumaraju svetom i nastoje se uvući u bilo kakvu odeću – sve u potrazi za izvornom, nepovratno odbačenom košuljicom.
    Zmijska košuljica takođe je predmet kićenja, ali suštinu je dosegla prvenstveno kao predmet svlačenja. Kao da u jednom trenutku postaje bezvredna, biće je odbacuje poput – zmijske košuljice, nema boljeg poređenja! Naravno, u fenomenu svlačenja najviše nas zanima šta se nalazi ispod košulje, a u zmijskom je slučaju u pitanju – nova, mlađa, kićenija košulja.

    I famozni narod imao je šta reći o košuljama. Dobar čovek dao bi ti „košulju s leđa“ – naravno, pitanje je da li bi iko obukao takvu košulju kada bi uvideo šta se zaista krije ispod nje!
    Da iznošene košulje poprimaju zlokobna svojstva potvrđuje i drevno verovanje prema kojem pacovi nastaju spontano, među prljavim košuljama.
    Na jugoistoku Europe košuljicom se često naziva i posteljica, odnosno, placenta. Općenito se držalo da novorođenče rođeno „s košuljicom“ poseduje natprirodne moći: neranjivost, sposobnost komunikacije s đavolima, anđelima, kao i druge sposobnosti koje variraju ovisno o vremenu i mestu.
    Ponešto drugačiju vizuru problematike košuljice nudi poznata talijanska legenda o košulji srećnog čoveka. Kralj teško oboli i nadrilekar mu preporuči da u svrhu izlečenja odene „košulju srećnog čoveka“. Glasnici se razmilješe po kraljevstvu, ali ne mogaše pronaći takvog čoveka: svakome je neki đavo falio i svi su zbog nečega bili frustrirani do bola. Na kraju su ipak pronašli nekog siromaška u čijoj pojavi ne uočiše ni tračak nesreće, nego samo uravnoteženo zadovoljstvo. No, čovek je bio tako siromašan da nije imao ni košulje! U ovoj poučnoj priči košulja se javlja kao simbol vanjske sreće koja se, prema mišljenju kraljevog lekara, može prenositi s pacijenta na pacijenta, kao da je u pitanju spasonosan transplantat. No, kada pronađu pogodnog davaoca, ustanovljavaju da on transplantat uopšte ne poseduje! Dramatičan efekt nakon svlačenja košulje potpuno izostaje, a neodigrano svlačenje donosi poravnavanje sreće i nesreće, koitus dobra i zla, đavolje rogove u anđelovoj guzici i šta sve ne...

    Primeri iz književnost još su oskudniji.
    U jednom od svojih poslednjih zapisa Čarls Bukovski piše kako je išao u prodavnicu kupiti belu košulju. No, trgovci mu je nikako nisu hteli prodati, već su ga neprestano ispitivali „je li dobro“. Zaključak je jasan: Bukovski nije uspeo svući košulju, jer je košulja već bila definitivno svučena, što je shvatio i sam na kraju te nesretne trgovačke transakcije.
    Tomas Hud napisao je pak celu poemu o sirotoj radnici koja negde u prapočecima Industrijske revolucije šije košulje i po 16 sati na dan:

    „Bode, bode – stalno bode
    Jadna, prljava i gladna
    Duplim koncem šije, šije
    Što košulju što mrtvački veo“

    Potpuno je jasno šta bi to rečena košulja trebala sakriti i zbog čega nikada neće biti svučena. Ipak, razmislimo o mogućem širem značenju, o odeći kao „šarenoj maski smrti“, koja nam služi kao zastor, ne samo od zajedničke nam sudbine nego i od nas samih (koji sama ta sudbina i jesmo).
    U „Nečistoj krvi“ Bore Stankovića odigrava se jedna od najstrašnijih scena „svlačenja košuljice“ uopšte. Udavši kći Sofku radi novca, otac na dramatičan način pokušava opravdati svoj čin:



  2. #2
    Aktivan član lanavi (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.813
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    342

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    nastavak priče br. 2

    „- Ili, zar, sinko, čedo, Sofke, Sofkice moja, ne veruješ tati? Misliš da tata laže, da ima para, nego tako hoće, ćef mu da te uda. I ako to misliš, onda - pogledaj tatu!... I razgrnu pred njom mintane, koliju. Sofka zaprepašćujući se vide kako su samo krajevi kolije i mintana njegovih i to oni uzani porubi, koji se pri hodu lelujaju i vide, kako su samo oni bili opšiveni novom, skupocenom postavom, dok ostala leđa iznutra, cela postava, sva je bila stara, masna; pa čak negde i bez postave sa poispadalim pamukom. A sam on, njegova snaga, prsa, koja su mu sada bila otkrivena, zaudarala su na znoj, hanove, nepresvlačenje, neopranost, masnoću.“
    Da, možda ispod košulje krijemo upravo to: neizmerno fizičko i duševno siromaštvo, strah, znoj, nebeski pazuh pod kojim se usmrdi sve, čak i kiša na krilima lešinara...

    I za kraj, pronađimo zagubljeni rukavac košuljice na neočekivanom mestu: u istoriji matematičke nauke! Godine 1858. dva su matematičara, istovremeno i neovisno, izumela atipičnu plohu kasnije prozvanu prema imenu jednoga od njih: Mobiusova traka. Reč je o zamišljenoj površini koja ima samo jednu stranu, što povlači za sobom brojne matematičke paradokse, a načinje, između ostalih, i problem višedimenzionalnosti. Hipotetični stanovnik Mobiusove trake živeo bi u svetu kojem bi manjkala jedna od dimenzija, što bi mu život produžilo za najmanje 50 godina. Oduzevši traci još i dimenziju širine, zamišljeni stanovnik toga Mobiusovog carstva živeo bi u jednoj dimenziji, u Jednosti koju više ništa ne bi sprečavalo da se stopi sa samom Večnosti.

    Kasnije je ideja Mobiusove trake primenjena prilikom osmišljavanja ludačke košulje. Prvu ludačku košulju u istoriji istkala je anonimna engleska tkalja s kraja 18.veka, za potrebe londonske duševne bolnice Bethlem. Iz te, prvobitne košulje, zaista je bilo nemoguće pobeći.

    „Jednom uvukavši ruku u taj beskrajni rukav“, svedočila je Ana Radklif, „Bolesnik stiče osećaj da je rukom uronio u beskraj iz kojega izlaza nema.“

    Kasnije su ludačke košulje prilagođene zahtevima manje ozbiljnih vremena te su do danas postale predmetom poruge i rekvizitom iluzionističkih predstava.


    ###

    Priča br. 3

    TETA LIJA


    „Pričaj mi neku priču“, kaže. Još joj se ne spava, iako je prošlo devet sati.

    Volim to malo biće okeanskih očiju i sa oreolom plave kose, iako mi, po nekoj logici, nije ništa, osim obaveze četiri puta nedeljno. Bejbisiterka sam. Putujem osamnaest autobuskih stanica da bih upotpunila studentski džeparac. Maloj spremim ručak, izvedem je u park, presvlačimo lutke, ređamo lego kocke, pevam joj uspavanke i pripovedam bajke ... i tako u krug, sve dok njena večito umorna majka ne dođe s posla. Onda opet proputujem osamnaest stanica do svog stana, trudeći se da razmišljam o stvarima o kojima bi trebalo da razmišljaju moje vršnjakinje: o ispitima, izlascima, žurkama, mladićima i budućem letovanju na koje ću, možda, ipak otići ukoliko uštedim od skromnog honorara. Ali ipak i dalje razmišljam o tom detetu, tuđoj mezimici, u čiji sam život slučajno zalutala, ne očekujući da će se između nas dogoditi ljubav. Ima svega četiri godine, a već mi je usađena u doživotno sećanje. To se, valjda, zove teret ljubavi.
    I sama sam, u duši, još dete. Volim da se igram, volim da maštam, lažuckam, da izmišljam svoje svetove. Ponekad, dok je posmatram kako spava, poželim da je moja ... ili barem da jednog dana imam baš takvu ćerku.

    Sve bajke sam potrošila i mali zvrk stavlja me pred izazove. Čika me budnim pogledom ispod trepavica. Šta joj ispričati a da već nije ispričano? Pamti kao slon, radoznala je, stalno hoće nešto novo i uzbudljivo.

    Preko stolice je prebačena moja jakna sa okovratnikom od srebrne lisice. Dobila sam je od momka s kojim se zabavljam i premda imam čudan i neugodan osećaj zbog lešine oko vrata, gordo je nosim jer mi je rečeno kako mi divno pristaje uz ten i kosu.
    „Znaš li da sam ja čarobnica?“, pitam malu. „Mogu da se pretvorim u svako biće.“
    Oči su joj razrogačene. „Stvaaaarnoooo?“
    „Najstvarnije“, kažem. „Ako hoćeš, mogu da postanem lisica.“
    „Hoću!“ Zatim, zamišljeno i pomalo zabrinuto: „Ali nemoj dugo. Budi malo teta lija, a posle se opet pretvori u tebe.“
    „Važi“, odgovaram. „Sada ću nakratko ugasiti svetlo jer se moja moć pojačava u mraku. Kada ti kažem da opet uključiš lampu, videćeš na ovoj stolici lisicu. To ću biti ja u njenoj koži. Od tog trenutka neću moći da govorim ljudskim jezikom ali, ništa ne brini, razumeću sve što mi ti budeš rekla.“
    Ushićeno pljeska ručicama. Gasim svetlo, brzo skidam krzno sa jakne, stavljam ga na stolicu i podvlačim se pod sto. Priljubila sam se uz patos: dugački stolnjak potpuno me skriva, ali virim ispod njegovog ruba. Moram da stavim ruku na usta kako bih prigušila kikot. „Sad!“, viknem, i mala pritiska prekidač. Iz mog ugla cela situacija (unapred) je smešna: dete je iskočilo iz kreveta, obazrivo gleda u krzno, osmatra sa svih strana, pa mu se prikrada, i na kraju dodiruje lijin rep vrhom prstića. „Hladna si“, mrmlja. Zatim se zagleda u njušku: „I oči su ti – jao! – klikeri!“

    Pod stolom odjednom počinjem da razmišljam o parčićima surove istine, izrečenim kroz dečija usta, i zamišljam: ja sam okretna, lukava lutalica kitnjastog repa. Trčkaram po livadama, tražim ručak za mladunce koje sam ostavila u jazbini. Mislim da sam slobodna, mislim da sam carica prostora, mislim da mogu sve. Povetarac mi miluje leđa. Znam da moram brzo da se vratim, ali bih rado još skakutala, njušnula ovde i tamo, prešla preko potoka da vidim šta se nalazi sa druge strane. I onda ... onda neki prasak, i više ne postojim, ali ni to nije najgore. Najgore je što će moja deca umreti od gladi, ili će ih ščepati neki drugi kralj prostora, i što ću, mrtva, svojim sapima, leđima, nožicama, repom ... nedostojanstveno krasiti okovratnik nadobudne studentkinje koja se kune u ljubav u svim njenim oblicima. Odjednom sam tužna, ogoljena do bolne samospoznaje. Licemerko!, šapućem sebi.

    „Ne sviđaš mi se ovakva“, mala se plačno obraća krznu. „Kakva si ti čarobnica kad ne mrdaš, ne možeš da pričaš i imaš staklene oči?!“ Glas joj poprima nijansu panike. „Ružna si!“ Potom, vriskavo: „Molim te, teto, vrati se!“
    Vidim – vrag odneo šalu. Dete jeca, zagnjurilo lice u šake. Šta ja, sa nepunih dvadeset, zbilja znam o deci? Umem samo da se igram; već sam zaboravila kako je biti četvorogodišnjakinja. Ramena joj se tresu od jecanja. Iskačem, sklanjam lisicu i grlim devojčicu. Ona i dalje uporno i naivno veruje u moj trik.
    Kasnije, nakon što joj po stoti put ispričam „Uspavanu lepoticu“, pita, još uvek ozbiljna i obuzeta tajanstvenim mislima do kojih ni ja ne mogu dopreti: „Da li ti je lepše da budeš ti, ili da budeš lisica?“
    Umorna sam od igre pa sležem ramenima: „Ne znam, nisam sigurna.“ Boga molim da ne postanem tvorac njenih košmara.
    Međutim, pri odlasku ipak znam: najlepše je biti živ, najlepše je biti slobodan. Najlepše je ... voleti. A najlakše je biti u sopstvenoj koži. Sve druge su ili tesne ili neudobne.

    Nežno spuštam krzno na travnjak iza zgrade, sa mešavinom razigrane mašte i čežnje da mogu da se pretvorim u šta god hoću i osetim sve što, u ljudskom obličju, za sada ne umem.


    ###

  3. #3
    Aktivan član lanavi (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.813
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    342

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    Priča br. 4

    Ispod kože

    Marija otvori prozor i mir jeseni ušeta unutra. Više nisam bio besan. Nisam osećao ni onaj svrab ispod kože, onaj nagon sa izađem iz sebe samog. Petom čašom viskija primirio sam sebe. Bio sam ravnodušan i lelujav. Pripito sam pogledom bludeo kroz prozorsko okno prateći delićem svesti kako se golubovi spuštaju na krovove kuća i kako se čak tamo negde u daljini naziru modra brda i bakarni oblaci nad njma. Negde u blizini čula se ujednačena metalna škripa ljuljaške i graja dečaka koji su jurili za loptom.
    Dašak vetra donese miris izgaženog grožđa sa opustele pijace i ja se obeznanih posebnim pijanstvom u kome su sećanja na detinjstvo postala jasna. Zamagli mi se vidno polje i u njemu ostade samo kap viskija na rubu čaše koja se preobrati u jedno zaboravljeno, jesenje, bakarno popodne.
    Sedeo sam bosonog na toplom stepeniku pred kućom i okupan kosim zracima sunca, jeo modra zrna grožđa. Poput psa sam prvo njušio zrno grozda, pa ga lenjo stavljao u usta i rasprskavao između jezika i nepca uživajući u njegovoj slasti. Duž ograde je drvored jasena isijavao svetlost svojih žutih krošnji i bacao duge, teške senke po praznom dvorištvu. Promatrao sam prirodu zadivljen njenim preobražajem i setno listao uspomene na minule dane letnje žege. Oko glave mi je zujala pčela, dobro se sećam, jer sam tog trenutka razmišljao kako je sve u prirodi za trenutak postalo nepokretno, sve osim pčele i mog disanja. Tišinu je remetilo zujanje nad mojom glavom, a zatim se začula ritmična, zlokobna škripa tocila na kome je deda iza kuće oštrio nož.
    Nad veličanstvom bakarnog dana spusti se nepoznata, teška senka i za grlo me ščepa neizmerna tuga. Bilo je to moje prvo, jasno saznanje da ću jednog dana umreti. Od siline bola poželeh da zaboravim da uopšte postojim, poželeh samouništenje. Moja detinja duša je spoznala svoje Ja, odvojeno od brda, trave, stabla, ono nije isto što i svet oko njega, ono je ništavno i prolazno. Moje Ja, ograničeno je mojom kožom. Sve moje, sve što tinja ispod ove kože, samo je kratki bljesak, a sve drugo, sve nakon bljeska mog života, kao i sve pre njega, za mene je večita tama. Osetio sam se samim, izneverenim, uplašenim.
    Od tog dana otpočinje moja borba da zaboravim, da se u sebe ne zagledam, da ne posmatram šta je ispod kože. Uporedo sa tom borbom, vodila se i borba da svetu pokažem sopstvenu bitnost. Kakav paradoks, potvrditi drugima svoje postojanje i uporedo sa tom željom, želeti da zaboravim sopstvo. Ja, bledi bljesak života, zvani Hulio Migel, bežao sam u zaborav radeći, učeći, ispijajući viski, formirajući porodicu, prateći utakmice, igrajući igre, gledajući filmove, boreći se sa šefovima i trgovcima, šalterskim radnicima i bankovnim računima, boreći se sa svetom i u isto vreme dokazujući se pred svetom. Sve liči na naizmenično i neprestno bekstvo od nečega, koje se smenjuje sa neprestanom borbom sa nečim. Kad se umorimo od borbe, svet nam postaje čvrsta, ali prazna činija. Nema ciljeva, nema borbe. Ako nema cilja, nema ni smisla, pa je životarenje u najboljem slučaju svedeno na smrtnu dosadu. U najgorem slučaju, počinjemo da rovarimo ispod sopstvene kože gde nas u čvrst zagrljaj privije usamljenost. I u usta nas poljubi očaj. Tada sebe sagledamo, a ko se najjasnije sagleda, teži da se najveštije obmane.
    Nužne su nam obmane. Tako lakše trpimo sebe. Negujemo fantaziju da bismo životu dali smisao, uzbudljivost i dinamiku. Metastaziramo u vitezove, ili neke druge junačne oblike, u filmske dive, lepotice bez premca, metastaziramo u oblike koji prevazilaze okvire onog što nam je ispod kože dato. Ali, ma koliko ja imao divan smisao za nestvarnost, i ma koliko životu davao mogućnosti da bude egzotičan, uzbudljiv i šarolik, uvek mi se vraća njegova ogoljena stvarnost i čini da se moje fantazije ukažu baš onako jadnim kakve i jesu, nalik lažnim parfemima, jeftinom nakitu, veštačkom cveću. Znam li onda šta je za mene bolje, a šta gore? Je li bolje podizati kule fantazije, ili je bolje razarati ih da bi se zagledao u sebe ogoljenog i tragičnog? Kome je drago da pogleda sebe ispod kože, onog sebe koji ima želju da poleti sa četvrtog sprata i smrska soptvenu lobanju o beton? Najbolje je iznova graditi kule fantazije, obmanjivati sebe, to je diktat mog života.
    Napred Hose, napred u iluzije! Budi ono dete koje je bezbrižno jelo grožđe pre nego što se začuo zvuk točka na kome je oštren nož. Budi blaženo nesvestan točka vremena, nesvestan prošlosti i budućnosti. Jer, šta je vreme do skup sećanja koji nas truje talasima bola, povratak najranijim krizama koje nam dolaze po izvesnoj matrici i nikada im ne možemo reći zbogom. Namerno ih zaboravljamo na jednom mestu, a ona se poput zlih duhova pojavljuju na drugom i zato se protiv njih borimo fantazijom.
    Misli mi prekide Marijin zvonki glas. Kap viskija sa ruba čaše skliznu na dno i izbrisa sećanje na bakarno popodne. Ostade samo ujednačena škripa ljuljaške kao eho škipe tocila na kome je oštren nož iza kuće. Izranjajući iz crne dubine sećanja, lagano sam podizao pogled sa dna čaše i kome je ostala bakarna barica viskija. Pred sobom sam video Mariju, moju poslednju fantaziju. Neću više da budem ljut na nju, ma koliko me lagala, jer upravo uz pomoć njenih lepih laži, uspevam da slažem vreme, uspevam da umirim zle duhove koji besne ispod moje kože.

    ###

    Priča br. 5

    Ispod kože

    Wilu, što na jeziku Mivokija znači Pisak Malog Sokola, šćućurio se ispod kože.
    Zurio je kroz mali prorez na vigvamu u mlad mesec, nakačen na crvene i ljubičaste donje krajeve zavese mraka, koje su doticale daleke planine. Osluškivao je duboko disanje svojih roditelja pod drugom, prostranijom kožom, i ravnomerne i tihe udisaje i izdisaje male Wichahpi, četvorogodišnje sestre Zvezde.
    Čuo je povremeno njištanje ždrebeta koje je usred noći tražilo sisu, i tiho cviljenje psa koji sanja.
    Do ušiju su mu doprli pesma vetra i šuštanje trave.
    Negde daleko, daleko i iznad, huknula je sova. Ona sad lovi, mislio je Wilu.
    Tako ću i ja, maštao je, leteću nad prerijom zaboravljajući konja pod sobom, ali ne kao sova, već kao orao, vrh moje strele će biti kljun oštrica moga noža kandže, srušiću tatanku kao što orao ruši divokoze sa litice.
    Svi stariji Mivoki ratnici će igrati oko totema u moju čast, s vračem ću podeliti srce ulova, starci i žene će sedeti oko vatre i pričati priče o tome kako je Wilu odrastao, a ja ću ustati i otpevati pesmu zahvalnosti palom tatanki.
    A onda će ga otac naučiti kako se suši bizonova koža kako bi on, odrasli bivši Wilu koji će za sebe izabrati ime Wamblee, Orao, ubuduće pripremao prekrivače pod kojima će sanjati on, i njegova žena, i njegova deca.
    Uzdahnuo je duboko i počeo tiho samom sebi da peva pesmu lova umesto uspavanke:

    "Channi tatanka oyate ki
    icic' upi nahan taku un
    umnipi nahan unkotipi kte k'un
    lepa unk' upelo"

    Polako je tonuo u san, što je dobro. Treba se odmoriti.
    Sutra je njegov prvi lov.


    ###

  4. #4
    Aktivan član lanavi (avatar)
    Učlanjen
    08.02.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    1.813
    Tekstova u blogu
    8
    Reputaciona moć
    342

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    Priča br. 6

    Oproštaj od kože

    Cele priče o toj kožnoj jakni sam se setio kod je moja žena ,nakon tridesetak godina
    "trajbanja" te terakot kožne jakne istu ,na moje oći pohranila u onu poveću zelenu
    kantu za smeće...
    -Nije više ni za po bašti,a baš sam je volela...Promrsila je i frk u kantu...

    Tada sam kao mlad inženjer radio u Bačkopalanačkom Sintelonu i prošlo je dva meseca kako sam upoznao sadašnju suprugu devetog marta u novosadskom Parku (pevala Brena sa Slatkim grehom) i ja rešio da sa drugarima -švercerima,butikašima avionom odem za Istanbul i kupim meni i njoj po jaknu!
    Računica čista kao dan!
    Subota bila i svako svojim kolima (tako rekli zbog prtljaga,mada mi bilo čudno...)
    na Surčin...Karte,bukiranje,carina,ukrcavanje i do 11 smo bili na Airportu K.Ataturk!
    U avionu me usrdno služila fina stjuardesa,a ja kakav sam bio ,tražio da je držim za ruku
    kod poletanja ,a posle joj objasnio da ću se hvaliti kako sam držao čitava tri minuta
    najlepšu stjuardesu JATovu...Pretila mi prstom i smejale se kad je ostalim ispričala-bilo
    je vidljivo da sam ih sve oraspoložio...
    Kad smo sleteli,jedva sam se objasnio s carinikom kom nisam imao da pokažem pare već Viza čekove,a imao u novčaniku tek pedesetak maraka...Savetovali me neki strašljivci da ne nosim keš...Jedva smo se objasnili i to uz pomoć "one" stjuardese...
    Moji butikaši su davno otišli i ja sam nasukan pitao stjuardesu gde da idem da kupim dve kožne jakne.Rekla je nekoliko imena i ja sam u prvi taxi i pravac Taxim koje sam ime jedino uspeo da zapamtim...Mutavi taksista je jedva natucao engleski i nisam uspeo da dokučim gde ima banka u kojoj bih unovčio viza čekove...Istovario me posle skoro pola sata i uzeo skoro poslednje marke od mene,na vrh brda sa strmim putem gore-dole...
    Ugledao sam jednu banku i pravo do nje...Radila je...Službenik na šalteru je bez problema mi unovčio čekove i još me pitao da li sve u dolarima ili ću nešto u lirama...
    Pročitao sam kurs i video da mi je taksista duplo naplatio,pa sam rekao da mi samo pedeset dolara zameni...Pitao sam ga za prodavnicu jakni,a on mi na solidnom ingliš objasnio da su na Taksimu jako skupe i da koštaju i po tristo dolara,nego da idem na
    Bajazit čaršiju,Aksaraj i Kapali čaršiju gde i svi turisti...Pokazao mi tramvaj i rekao da ide tamo...U tramvaju pakao od vručine...Stao sam tik iza tramvajđije i pitao ga za tu čaršiju,a on da će mi reči...Kad smo stigli pokazao mi prema jednom nižem zdanju i rekao:"Kapali..." Zahvalio sam se kako sam najbolje znao i krenuo prema "Kapali..."
    Na ulazu uniforma stjuardese i "ona stjuardesa"...
    -Jeste li zalutali?
    -Nisam,samo sam bio na Taksimu...
    -Provozao vas taksista...Ništa zato-to je prvo od vatrenog krštenja ovde...Šta ste hteli da kupite?
    -Dve kožne jakne,jednu mušku i jednu žensku...
    -Ne valja ovde,skupe su a lošije...
    -Pa gde onda...Nemoćno sam stajao i glupo se kezio na nju...
    -Evo,samo da se pozdravim s drugaricom i idete sa mnom prema Aksaraju...
    Nismo ni stigli do tog njenog Aksaraja kroz onu vrevu od pešaka (kao da su s utakmice pušteni!),a uvela me u jednu kožarsku radnju natrpanu kožnim jaknama...
    Počeo mi pokazivati jedan crni Turčin (posle mi objasnila da je Anadolac) ,a meni se te nisu baš nešto svidele...Prejednostavan i slab kroj rekao sam...
    Naljutio se i prasnuo da pođem za njim...Pravo u krojačnicu!Stjuardesa je gledala neke bluze preko puta,a Anadolac mi pokazao prave jakne! Super kroj! I za mene i za moju dragu...Koliko-sto dolara!Dao mu dvesto i jakne pod mišku...Hteo po stopedestet...Samo sam se nasmejao i dozvolio da mi da "čantu" tj torbu kao ženska jakna...Naravno i kesu...
    Sa stjuardesom sam produžio da bazam i dok je ona kupovala odeću,ja kupio par ženskih bluza od svile za trićavih petnajst dolara komad dok su kod nas bile sto maraka...
    -Ja bih da negde sednemo i da vas lastim ručak i šta želite...
    -A ja bih u hotel da se otuširam!Vi niste uzeli sobu?
    -Pa,večeras idem nazad istim avionom...
    -Hajde,ja vas častim tuširanje ,a vi mene ručak? Važi!
    Priznajem,iznenadila me,jer je bilo toga još šta nije baš izrečeno...
    -Važi...jedva sam pregurao...
    -Kupi si neku majicu da se presvučeš ili košulju...Odjednom smo bili na pertu...
    Kupio sam...
    Do hotela nam trebalo tri minuta,a iz hotela do airporta malo više-skoro smo zakasnili...
    Šta je bilo u hotelu? Tuširali se...Ručak? Kakav ručak?
    Utrčali smo na terminal smejući se kao blesavi...Kapetan je rekao nešto što neću ponoviti...Ružno od njega! Ali ko da mu zameri kad me baš on oteo našim carinicima koji su hteli da mi naplate carinu na međunarodnom terminalu...
    -To je moj budući kolega!
    Naravno da sam ih častio u free shopu -stjuardesu s bombonjerom,a kapetana viskijem...
    Ona veštica me poljubila u obraz i to je bilo to...
    Posle ponoći sam parkirao pred kućom...
    Nazvao buduću,a ona:
    -Šta je tako hitno da me budiš..."
    -Ništa,stigla ti jakna...
    Odjednom se rasanila i raspričala...Naravno,fiksni telefoni-mobilnih nije bilo ni u najavi,a kamo li interneta kojim stiže do vas ova priča...

    ###

    Glasanje može da počne.

  5. #5
    Drevna Kornjača sanja* (avatar)
    Učlanjen
    25.03.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    6.600
    Tekstova u blogu
    170
    Reputaciona moć
    179

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    4 - 3 poena
    2 - 2 poena
    1 - 1 poen
    Čim neko pokuša da mi se uvuče u dupe, ja pomislim da ima neke zadnje namere...

  6. #6
    Moderator Poli46 (avatar)
    Učlanjen
    25.12.2013.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    30.033
    Reputaciona moć
    2027

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    Prica 3...3p
    Prica 5...2p
    Prica 1...1p
    Mislim....dakle, nisam prisutna

  7. #7
    Ističe se Čovek bez imena (avatar)
    Učlanjen
    01.12.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Ukući
    Poruke
    2.706
    Tekstova u blogu
    26
    Reputaciona moć
    82

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    br. 3 - 3 poena. Odlično!
    br. 2 - 2 poena. Dvoumio sam se za 3 poena između ove dve, ali mi je ova treća priča ipak za nijansu više legla. Kvalitet, međutim (bar sa moje tačke gledišta) ne manjka
    br. 6 - 1 poen. Prilično slikovito. Pazario i ja tako jakne - samo u Grčkoj. I bez stjuardese

  8. #8
    Iskusan
    Učlanjen
    15.04.2012.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Novi Beograd, centar modernapevacica.wordpress.com
    Poruke
    5.422
    Tekstova u blogu
    7
    Reputaciona moć
    124

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    Pokusacu da procitam sve, sto pre.

  9. #9
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    26.471
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    Citat Original postavio Vrela Cica Pogledaj poruku
    Pokusacu da procitam sve, sto pre.
    Što pre Cico...Vidiš da je frka...

  10. #10
    Ističe se Велебит (avatar)
    Učlanjen
    02.01.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    2.760
    Reputaciona moć
    91

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    Прича 1 - 3 поена. Идеја која је мени јако блиска, а прича је футуристичка. Ја сам још пре неколико година уградио блокаторе који ће онемогућавати деловање чипа. Ако има заинтересованих, могу да им дам рецепт за блокатор за невероватних 1999,99 динара. Акција траје док трају залихе.
    Прича 4 - 2 поена. Да није био виски, него неко лепше и антиглобалистичкије пиће, можда би било и 3 поена. Шалим се мало.
    Прича 5- 1 поен, јер волим Индијанце.
    Kad sam slab, onda sam silan.

  11. #11
    Buduća legenda Rayela (avatar)
    Učlanjen
    30.01.2007.
    Pol
    ženski
    Poruke
    40.964
    Reputaciona moć
    982

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    prica br.2 = 3 poena
    ... 3 = 2
    ... 6 = 1

  12. #12
    Buduća legenda
    Učlanjen
    19.09.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    iza ogledala
    Poruke
    26.471
    Tekstova u blogu
    24
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    5-3 Život u prirodi u kampu je stvarni život-civilizacija s premnogo laži
    3-2 Decu treba jako paziti da se ne povrede-to nije ljubav već strepnja nad njima!
    1-1 I Orvel može drukčije da se piše,ali nikad dosta upozorenja...

  13. #13
    Ističe se kamenita (avatar)
    Učlanjen
    14.03.2014.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    kamenolom
    Poruke
    2.273
    Reputaciona moć
    153

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    Citat Original postavio Dragoljub69 Pogledaj poruku
    5-3 Život u prirodi u kampu je stvarni život-civilizacija s premnogo laži
    3-2 Decu treba jako paziti da se ne povrede-to nije ljubav već strepnja nad njima!
    1-1 I Orvel može drukčije da se piše,ali nikad dosta upozorenja...
    Mrzi me da čitam, prepisujem Dragoljubove bodove.
    5/3, 3/2, 1/1


  14. #14
    Ističe se kamenita (avatar)
    Učlanjen
    14.03.2014.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    kamenolom
    Poruke
    2.273
    Reputaciona moć
    153

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    U stvari, odlučila sam da odsad čitam samo priče pod rednim brojem 5 i da glasam za njih. Prošli put sam priču petu po redu čak i dobila na poklon od mAlave. Pročitala sam sad i ovu peticu i baš mi se svidela, hoću i nju da prisvojim. Neobična, jednostavna i poetična, taman kako ja volim. Vredni pišče broja 5 , mogu li i ovu da dobijem?

  15. #15
    Iskusan EIIe (avatar)
    Učlanjen
    02.08.2006.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.267
    Reputaciona moć
    170

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    priča broj 3 - 3 poena
    priča broj 4 - 2 poena
    priča broj 5 - 1 poen

  16. #16
    Iskusan coco bill (avatar)
    Učlanjen
    15.11.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ovde
    Poruke
    6.876
    Tekstova u blogu
    149
    Reputaciona moć
    567

    Podrazumevano Re: Glasanje na proznu temu ~ Ispod kože (Koža) (rok 13. jun)

    priča br. 4 - 3 poena

    priča br. 3 - 2 poena

    priča br. 6 - 1 pivkan
    Tišina je početak mudrosti.

Slične teme

  1. Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 18.04.2015., 17:50
  2. GLASANJE NA PROZNU TEMU "Šešir, kačket, beretka ... itd /rok 3.januar
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 16
    Poslednja poruka: 03.01.2015., 20:00
  3. GLASANJE NA PROZNU TEMU "VOĆE/POVRĆE" (rok 15. decembar)
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 21
    Poslednja poruka: 15.12.2014., 22:09
  4. GLASANJE NA PROZNU TEMU "OSVETA"
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 30
    Poslednja poruka: 30.11.2014., 18:34
  5. Glasanje na proznu temu "LJUBAVNA PRIČA"
    Autor Borac za prava zivotinja u forumu Književnost i jezik
    Odgovora: 32
    Poslednja poruka: 27.10.2014., 20:05

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •