Ribar
Poznat
- Poruka
- 9.164
Postoji statistika kao deo matematike. (U vreme kada sam studirao na ETF se nije izučavala, možda zato ponešto i pogrešim.)
U statistici postoji verovatnoća. Verovatnoća se obično povećava kako se povećava uzorak.
Ako iz špila karata izvučete nasumce jednu, verovatnoća da izvučete pikovu damu je oko 2%. To znači da ćete, ako izvlačite sto puta, verovatno, izvući dva puta pikovu damu. Naravno, kod svega sto izvlačenja lako se može desiti da je ne izvučete ni jedan jedini put, a može se desiti i da je izvučete više od dva puta.
Međutim, ako izvlačite sto miliona puta, broj izvučenih pikovih dama će biti veoma blizu dva miliona. Odstupanje od dva miliona će biti tako beznačajno da čovek slobodno može reći da je izvukao dva miliona puta.
Koliko god se uzorak povećava statistička verovatnoća se ispunjava sve tačnije.
U čemu onda jeste problem?
U svakodnevnom životu retko baratamo sa dvocifrenim ili trocifrenim brojem predmeta. zato je većini ljudi veoma teško da zamisle kako bi izgledalo milion jedinica bilo čega. Recimo milion novčića od po jednog dinara. Ili malo ko može sebi predstaviti koliki bi prostor bio potreban da se milion ljudi okupi na jednom mestu.
O većim brojkama da i ne govorimo.
Uopšte je teško zamisliti tako velike brojeve.
Isto tako teško je zamisliti nešto jako, jako, malo. Naprimer molekul neke materije. Još je teže zamisliti sastavne delove molekula - atome, ili njihove delove - protone, neutrone i elektrone.
Ako se atomska struktura materije uzme kao dokazana (a po meni jeste) zaključuje se da se ceo svemir i svi objekti u njemu sastoje iz tih osnovnih delova - atoma.
Kada se neprekidno kretanje u svemiru (takođe dokazano) ima u vidu, logično je da se različite čestice sudaraju i da je broj tih sudara, ne samo u jednoj sekundi, nego i u milionitom delu sekunde toliko velik da je ljudima to nezamislivo.
U tako velikom broju sudara čestica i najmanja statistička verovatnoća može da se ostvari i da se kao rezultat sudara dobiju različiti rezultati, uključujući i začetak žive materije.
Koliko je velike brojeve i duge vremenske periode teško zamisliti lako je ilustrovati: protivnici TE kao "argument" često potežu pitanje: "Da li TE znači da je tvoj deda bio majmun?"
Jednostavno, njemu je teško zamisliv duži vremenski period od onoga što je proživeo. Zamisliti period od nekoliko hiljada ili miliona godina prosto mu je nemoguće!
Istina je da je velike brojeve i duge vremenske periode teško zamisliti a onda je, naravno, teško prihvatiti i TE.
Slično važi i za veliki prasak.
U statistici postoji verovatnoća. Verovatnoća se obično povećava kako se povećava uzorak.
Ako iz špila karata izvučete nasumce jednu, verovatnoća da izvučete pikovu damu je oko 2%. To znači da ćete, ako izvlačite sto puta, verovatno, izvući dva puta pikovu damu. Naravno, kod svega sto izvlačenja lako se može desiti da je ne izvučete ni jedan jedini put, a može se desiti i da je izvučete više od dva puta.
Međutim, ako izvlačite sto miliona puta, broj izvučenih pikovih dama će biti veoma blizu dva miliona. Odstupanje od dva miliona će biti tako beznačajno da čovek slobodno može reći da je izvukao dva miliona puta.
Koliko god se uzorak povećava statistička verovatnoća se ispunjava sve tačnije.
U čemu onda jeste problem?
U svakodnevnom životu retko baratamo sa dvocifrenim ili trocifrenim brojem predmeta. zato je većini ljudi veoma teško da zamisle kako bi izgledalo milion jedinica bilo čega. Recimo milion novčića od po jednog dinara. Ili malo ko može sebi predstaviti koliki bi prostor bio potreban da se milion ljudi okupi na jednom mestu.
O većim brojkama da i ne govorimo.
Uopšte je teško zamisliti tako velike brojeve.
Isto tako teško je zamisliti nešto jako, jako, malo. Naprimer molekul neke materije. Još je teže zamisliti sastavne delove molekula - atome, ili njihove delove - protone, neutrone i elektrone.
Ako se atomska struktura materije uzme kao dokazana (a po meni jeste) zaključuje se da se ceo svemir i svi objekti u njemu sastoje iz tih osnovnih delova - atoma.
Kada se neprekidno kretanje u svemiru (takođe dokazano) ima u vidu, logično je da se različite čestice sudaraju i da je broj tih sudara, ne samo u jednoj sekundi, nego i u milionitom delu sekunde toliko velik da je ljudima to nezamislivo.
U tako velikom broju sudara čestica i najmanja statistička verovatnoća može da se ostvari i da se kao rezultat sudara dobiju različiti rezultati, uključujući i začetak žive materije.
Koliko je velike brojeve i duge vremenske periode teško zamisliti lako je ilustrovati: protivnici TE kao "argument" često potežu pitanje: "Da li TE znači da je tvoj deda bio majmun?"
Jednostavno, njemu je teško zamisliv duži vremenski period od onoga što je proživeo. Zamisliti period od nekoliko hiljada ili miliona godina prosto mu je nemoguće!
Istina je da je velike brojeve i duge vremenske periode teško zamisliti a onda je, naravno, teško prihvatiti i TE.
Slično važi i za veliki prasak.
