Opsada Sarajeva 1943. godine
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 32

Tema: Opsada Sarajeva 1943. godine

  1. #1
    Koča nije na forumu
    Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode!
    Veoma poznat
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.220
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Opsada Sarajeva 1943. godine

    Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.ratu do dolaska Crvene Armije



    Istorija Drugog svetskog rata u Jugoslaviji bazirana na nepoznatim nemačkim dokumentima


    Posle poraza na frontu Jabučko sedlo – Mesići – Rogatica, Nemci su pomerili trupe daleko na zapad, na liniju Sokolac – Mokro – Pale. Sokolac je udaljen 40, a Pale 50 kilometara zapadno od Rogatice. Mokro je selo između ove dve varošice. Linija Sokolac – Mokro – Pale, duga 37 kilometara, bila je poslednja odbrana Sarajeva iz pravca istoka. Na severu i severozapadu Nemci će uskoro postaviti jedan puk mnogo bliže gradu, na liniju Vogošća – Semizovac. Na obodima grada nalazila se i južna linija odbrane.

    Jedino u pravcima zapad i jugozapad Nemci nisu postavljali front, jer su tamo bili partizani. Oni nisu osvojili ni jedno mesto koje su držali delovi 369. divizije, tako da su se u varošima u tim pravcima i dalje nalazili osovinski garnizoni.

    U dnevnom saopštenju 15. brdskog armijskog korpusa još 8. oktobra 1943. zapisana je rečenica koje su se Nemci užasavali: „Počeo četnički ustanak“. Upravo ovom prilikom prvi put je pomenuta koncentracija četnika i južno od Sarajeva: „Četničke brigade Romanija, Jahorina i Ivan jačine 4.000 ljudi se koncentrišu u Kalinoviku, verovatno za marš na Dubrovnik.“ [205]

    U oblasti Kalinovika nalazio se privremeni 1. bosanski korpus, sastavljen od delova Romanijskog i Drinskog korpusa. Jedinicom je komandovao major Milorad Momčilović, dok je delovima Romanijskog i Zeničkog korpusa, koji su imali zadatak da napadaju Sarajevo sa severa, komandovao pukovnik Gojko Borota (na slici na vrhu, u sredini sa crnom šubarom, sa Štabom Romanijskog korpusa u brdima iznad Sarajeva 1943). On je ujedno komandovao i sarajevskim ilegalcima („komandant Sarajeva“). Zadatak 1. bosanskog korpusa nije bio marš ka Dubrovniku, već ka Sarajevu, što će Nemci uskoro uvideti.

    U dnevnom saopštenju Komande 15. korpusa za 10. oktobar pominju se i jedinice istočno od Sarajeva, tada iza linije fronta: „Područje Pala: Glavna komanda u Hrvatskoj javlja da ima oko 400 četnika u području Veliki Stupar, Crni Vrh, Dvorište, Paljevine“. [206]

    Istog dana, u 12 časova i 15 minuta, Operativno odeljenje 369. divizije prvi put upozorava Komandu 15. korpusa i na mogućnost izbijanja četničkog ustanka u samom Sarajevu: „Neophodno hitno dovođenje snaga u područje istočno od Sarajeva. Nemoguće povlačenje bataljona B posebnog puka 1, kao i pojedinih jedinica iz Sarajeva, jer svakog časa može da izbije četnički ustanak u ovom području i u Sarajevu.“ [207]

    Ovaj nemački izveštaj podudara se sa četničkim dokumentima da je u Sarajevu postojala jaka četnička ilegala i da je pravoslavno stanovništvo bilo naklonjeno Mihailoviću, a ne Brozu. Naime, mada su zapazili dolazak krajiških brigada u oblast Sarajeva sa zapada, Nemci nisu pominjali mogućnost izbijanja komunističkog ustanka u gradu. Nisu se bojali ni hrvatskog i muslimanskog stanovništva, jer im je ono bilo lojalno, a, preciznije rečeno, pomagalo je njihovu borbu.

    Kasnije tog dana, 10. oktobra, u ratni dnevnik 369. divizije upisan je jedan okršaj sa četnicima koji se odigrao 8. oktobra u području Pala: „Domobranska patrola u izviđanju Crnog Vrha naišla na četnički otpor. Jedan mašinovođa teško, jedan domobran lakše ranjen. Nije se mogla ustanoviti jačina četnika u području južno od Pala“. [208]

    Operativno odeljenje 369. divizije u izveštaju poslatom 14. oktobra u 18 i 40 prvi put opisuje pun krug četničkog obruča oko Sarajeva:

    „Vrlo jake snage četničkih bandi u liniji Kula – Prača, istočno od Sarajeva, da bi posle pripajanja 1. bosanskog četničkog korpusa severno, južno i zapadno od Sarajeva (Visoko), četnici osvojili grad… 92. puk i SS bataljon još nisu tu… Molimo precizno naređenje za 92. puk i ubrzano dovlačenje trupa u Sarajevo da bi odbili četnike.“ [209]

    Reč je o SS bataljonu iz sastava 13. brdskog lovačkog puka 7. SS divizije “Princ Eugen“, dok je 92. motorizovani puk bio jedna od nemačkih jedinica ranije poslatih na jadransku obalu, radi suprotstavljanja očekivanoj savezničkoj invaziji. Taj puk išao je do albanskog primorja, a sada je bio prva jedinica vraćena u unutrašnjost zemlje.

    Do ovog perioda u Sarajevu su najbrojniji bili hrvatski domobrani, u koje Nemci nisu imali poverenja. Oni su prvi podlegli široko rasprostranjenom uverenju među Sarajlijama – koje je postojalo i u Mihailovićevoj Vrhovnoj komandi – da će četnici uskoro ući u grad. Štaviše, domobranski garnizon poslao je četnicima jednog pregovarača, majora Predojevića, da im ponudi saradnju u borbi protiv Nemaca. Major Predojević došao je u štab potpukovnika Ostojića, koji je o tome izvestio Vrhovnu komandu. Kapetan Borislav Todorović iz Vrhovne komande piše:

    „Ova ponuda učinjena je ipak sa rezervom, tj. pod sledećim uslovom: ako se operacije u napadu na Sarajevo uspešno razviju, domobranski garnizon je obećao da se neće boriti protiv nas. U slučaju, pak, da operacije uzmu nepovoljni tok, hrvatski domobranski komandanti izjavili su da oni ne mogu da obezbede svoju saradnju i zamolili su da se čak i o njihovoj ponudi ne govori, pošto ne bi želeli da izazivaju sumnju Nemaca. Potpukovnik Ostojić javljao je dalje, da je majora Predojevića, koji ne želi da se vrati natrag, uputio u glavni štab.“ [210]



    Četnici u pokretu ka Sarajevu oktobra 1943. u kamionu zaplenjenom od Nemaca u Višegradu

    Četničke jedinice na koje je Mihailovićeva Vrhovna komanda računala za napad na osovinske trupe u Sarajevu bile su sledeće:

    – Zenički korpus majora Borivoja Mitranovića, sa severozapada (iz pravca Visokog);

    – Delovi Romanijskog korpusa pod komandom pukovnika Gojka Borote, sa severa;

    – Cerski, Mačvanski i Avalski korpus pod komandom majora Dragoslava Račića, sa severoistoka (na Sokolac);

    – Štabna grupa Komande Bosne potpukovnika Zaharija Ostojića sa najmanje jednom letećom brigadom i Drinski korpus majora Alekse Draškovića, sa istoka (na Pale);

    – 1. bosanski korpus majora Milorada Momčilovića, sa jugoistoka (iz pravca Kalinovika i Trnova);

    – Dve baterije topova raznih kalibara.

    Ovakav raspored pokazuje da je ostao nepokriven jedan pravac – jugozapad, tj. drum i pruga ka Konjicu. Postoje dve mogućnosti: da je taj pravac ostavljen osovinskim trupama za povlačenje ili da je i on bio pokriven, a nema podataka da bi se to potvrdilo.

    Zapravo, gotovo cela ova priča je nova i saznajemo je tek sada, na osnovu dokumenata iz Bundes arhiva. Nije reč samo o toku operacija već pre svega o brojnom stanju četnika na tom području, koje je sve ove godine brižljivo skrivano. Tako, za Romanijski korpus se podrazumevalo da je imao oko 3.000 vojnika, mada je držao ogromnu teritoriju severno, istočno i južno od Sarajeva, sa osam brigada: 1. i 2. sarajevska, 1. i 2. rogatička, 1 i 2. romanijska, Vlasenička i Kalinovička brigada.

    Međutim, u desetodnevnom izveštaju 369. divizije od 10. oktobra 1943. pominju se „četnici Derikonje severno od Sarajeva“ (1. sarajevska brigada), dok se za područje Visoko – Vareš – Olovo – Vlasenica – Sokolac tvrdi da ima čak 7.500 četnika. [211]

    Na geografskoj karti ova mesta opisuju široki luk severno od Sarajeva, a činila su deo teritorija Zeničkog i Romanijskog korpusa.

    Prema citiranom dnevnim izveštaju 369. divizije od 8. oktobra, 1. bosanski korpus imao je 4.000 ljudi, dok su Kosorićeve jedinice oko Renovice Nemci procenjivali na više stotina četnika. Za Račićeve korpuse oni navode brojno stanje od 2.000, a situacija u Drinskom korpusu i štabnoj grupi Komande Bosne nije im bila poznata.

    Drugim rečima, Nemci su evidentirali oko 14.500 četnika, nazivajući pritom Ostojićeve i Draškovićeve jedinice „veoma jakim“. Za njih znamo da su imale oko 4.000 ljudi. To znači da je na frontu oko Sarajeva bilo 18.500 četnika, od kojih je glavnu liniju odbrane, Sokolac – Mokro – Pale, napadalo njih oko 10.000.



    Najbrojnija jedinica bio je Romanijski korpus, a u njemu je najelitnija bila 1. rogatička brigada, tada pod komandom poručnika Radomira Neškovića. Poručnik Nešković je leta 1944. godine sastavio spisak od čak 453 četnika svoje jedinice koji su od početka rata poginuli ili umrli od posledica ranjavanja i bolesti. Za svakog je naveden čin, zatim ime, prezime, odakle je, u borbi protiv kog neprijatelja je stradao, u kom mestu je stradao i gde je sahranjen. Spisak otkriva veliki ratni put 1. rogatičke brigade, od Sandžaka, na istoku, do Knina, na zapadu, i od Hercegovine, na jugu, do Han-Pijeska, na severu. U borbi protiv ustaša – pod kojima Nešković podrazumeva sve formacije NDH – poginula su 353 četnika 1. rogatičke brigade, protiv partizana 72 i protiv Nemaca 28. Među poginulima su jedan oficir i 27 podoficira, dok su ostali bili redovi. Oficir je potporučnik Vojko Čvoro iz Seljana. Poginuo je u borbi protiv Nemaca u Višegradu, a sahranjen je u Pozderićima. Na Višegradu je palo pet četnika ove jedinice, a na Sjemeću još pet. Treći veliki gubitak od Nemaca, takođe od pet mrtvih, bio je na mestu Mandra. Četnici 1. rogatičke brigade ginuli su od nemačkih jedinica na još 12 lokacija, od kojih je jedna Kalinovik, što se očigledno desilo 12. maja 1943, tj. prvog dana Operacije „Švarc“. [212]
    Poslednji put ažurirao/la Koča : 08.06.2015. u 00:20



  2. #2
    Koča nije na forumu
    Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode!
    Veoma poznat
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.220
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Evo kako su se događaji na sarajevskom frontu odvijali iz dana u dan.

    15. OKTOBAR 1943.
    Prema dnevnom saopštenju nemačkog 15. brdskog korpusa za 15. oktobar 1943, veće partizanske jedinice nalazile su se zapadno od Sarajeva, ugrožavajući Zenicu, Travnik, Zavidoviće, Kiseljak i prugu za Konjic. Neke partizanske jedinice bile su „u maršu prema jugu“, gde su uočeni njihovi sukobi sa hercegovačkim četnicima. Nemci su u Travniku ostavili jedan bataljon 92. motorizovanog puka, dok se glavnina te jedinice kretala ka Sarajevu. Istočno od Sarajeva četnici su napali voz kod Stambolčića. „Rogatica zauzeta od četnika. Treći bataljon 370. puka ide od Prače na Pale. Četnici udaraju prema zapadu. Vlastite trupe u povlačenje na liniju Sokolac – Mokro – Pale“, stoji dalje u ovom saopštenju. Komanda korpusa je odlučila da sa terena zapadno od Sarajeva na front protiv četnika prebaci još jednu jedinicu: nemački 1. rezervni lovački puk. Jedinica je premeštena iz Kiseljaka na raskrsnicu puteva za Pale i Sokolac, osam kilometara istočno od Sarajeva. Osovinski gubici toga dana bili su „6 mrtvih, 24 ranjena, 7 nestalih Hrvata i 4 ranjena ustaše“, dok su Komandi korpusa ostali nepoznati “gubici neprijatelja“. [213]

    U 11 časova i 30 minuta tog 15. oktobra, u ratni dnevnik 369. divizije upisan je razgovor komandanta divizije sa Operativnim odeljenjem, koji glasi:

    “Komandant divizije i Operativno odeljenje stoje na principijelnom stanovištu da je izvlačenje alarmnih jedinica iz Sarajeva jedva moguće, jer pri jednom napadu na Sarajevo i u gradu se moraju nalaziti trupe, da bi suzbile planule pobune.

    Pojačanje snaga prema istoku je hitno, jer se neprijatelj polako probija prema liniji Pale – Mokro – Sokolac.

    Operativno odeljenje zbog toga predlaže komandantu, radi olakšanje stanja:

    a) Učešće 1. lovačkog puka na prostoru istočno od Sarajeva i ostavljanje pojedinih bezbednosnih četa u samom Sarajevu.

    b) pojačanje spoljnih odbrambenih linija sa regrutnim bataljonom ustaša i mesnom rezervom hrvatskog 3. korpusa.

    c) preuzimanje stražarskih mesta 1. lovačkog puka od strane alarmnih jedinica i policije.

    d) za civilno stanovništvo policijski čas da se postavi ranije.

    e) eventualno proglašenje opsadnog stanja.

    Komandant je sporazuman sa predlozima. Naređivanje opsadnog stanja zavisiće od razgovora sa komandantima teritorijalne policije i vojne komande.“214

    U 12 časova šef štaba 3. hrvatskog korpusa izvestio je 369. diviziju da je Pale “većinski nastanjeno pravoslavnim stanovništvom“, zbog čega “postoji opasnost da će ono izdati četnicima nove položaje“. Posle ovog obaveštenja, Operativno odeljenje “naređuje hapšenje talaca“. [215]

    U 12 i 20 Operativno odeljenje se kod Komande 15. korpusa raspitalo o dolasku 92. motorizovanog puka, konstatujući: “Četnici istočno od Sarajeva mnogo su jaki. Takođe se nešto sprema i u Sarajevu. Noć prošla mirno u Travniku. Bezuslovno će biti potrebna nova pojačanja“. [116]

    16. OKTOBAR 1943.
    Šesnaestog oktobra u 00 časova i 20 minuta 3. bataljon 370. puka javio je da su “regularne Nedićeve jedinice zauzele Praču“, koja se nalazi 24 kilometra istočno od Pala, odnosno 44 kilometra od Sarajeva. “Razbijene“ osovinske formacije, a verovatno je reč o domobranima, “su razoružane i otpuštene sa propusnicama“. Upravo ti “razbijeni“ doneli su vest o padu Prače. Operativno odeljenje je saopštilo 3. bataljonu da će toga dana biti povučen dalje na zapad, “na račvanje puta“ za Sokolac i Pale, gde je sa druge strane dolazio 1. lovački puk. [218]



    Komandanti operacija prema Sarajevu, snimljeni početkom novembra 1943: Potpukovnik Zaharije Ostojić, u sredini, i major Dragoslav Račić, desno od njega. Oko njih su oficiri 2. ravnogorskog korpusa, koji ih je prihvatio posle povlačenja na desnu obalu Drine. Prvi s leva poručnik Dušan Lazarević, načelnik štaba, drugi kapetan Predrag Raković, komandant korpusa, krajnje desno učitelj rez. poručnik Lužanin

    “Nedićeve jedinice“ zapravo du bile Račićeve, ali ni to nije bilo tačno, jer je na ovom pravcu nastupao Drinski korpus.

    U 09,40 Komanda 369. divizije javila je Operativnom odeljenju da su sve jedinice stigle u oblast Pala, gde su stavljene pod komandu pukovnika Hameršmita. Svim jedinicama naređeno je izviđanje prema jugu, jugoistoku, istoku i severu, a na teren je poslato i samo Operativno odeljenje. [218]

    U 10,50 Operativno odeljenje naređuje hrvatskoj avijaciji da izvrši izviđanje iz vazduha. Kasnije toga dana Hrvati su odgovorili da zbog magle izviđanje nije uspelo. [219]

    17. OKTOBAR 1943.
    Ovog dana, u 01,45, u ratnom dvevniku 369. divizije zapisano je:

    “Područje Sokolac – Pale: Praču i visje sa obe strane pružne linije Podgrab – Sjetlina zauzeo neprijatelj. Ustaše sa Sokolca javljaju: 200 četnika na položaju Zavarine“. [220]

    Kasnije toga dana hrvatsko vazduhoplovstvo je izvestilo o rezultatima novog izviđanja pravaca Sarajevo – Rogatica – Jabuka – Goražde i Jabuka – Prača – Pale. Mostovi sa obe strane pruge za Goražde bili su uništeni, dok su mostovi kod Prače i dalje bili “čitavi“. Avioni su bombardovali i mitraljirali dva sela u oblasti Rogatice. Hrvati su smatrali da je u jednom od njih – Đedovići, odnosno Dedovići – “navodno četnički štab“. [221]

    U 14,45 komandant 15. korpusa naredio je 1. lovačkom puku prodor “na Goražde“, a 92. motorizovanom puku, bez 1. bataljona, koji je ostavljen u Travniku, prodor “na Rogaticu“. “Linija Rogatica – Goražde se mora držati, Jabuka sedlo da se zauzme“, rekao je komandant korpusa, na što je Operativno odeljenje 369. divizije upozorilo “da se ova linija može uzeti, ali da se ne može držati sa divizijom koja je na raspolaganju“. Komandant je ipak naredio da 92. puk, koji je sledećeg dana trebalo da stigne u Sarajevo, prekosutra osvoji Rogaticu. [222]

    U tom trenutku 1. lovački puk već je napadao četnike u pravcu Prače. Poručnik Zajfert iz ove jedinice javio je u 15 i 10:

    “Neprijatelj odstupa od 15 časova iz Prače. Prvi lovački puk sa glavninom doseže do Viteza u večernjim satima. Visje oko Prače očišćene od neprijatelja. Prača zauzeta uz mali otpor neprijatelja. Mostovi čitavi, oštećeni nosači. Pružni most uništen“. [223]

    Vitez se nalazi desetak kilometara istočno od Pala.

    U 17,30 hrvatski 3. korpus izvestio je o sopstvenim aktivnostima na tom sektoru:

    “Izviđači jačine dve grupe izviđali teren u pravcu Sokolac – Vukosavljevići – Bogovići. Kod Vukosavljevića neprijateljski dodir sa 150 četnika koji su se pod pritiskom povukli ka Romaniji. Zapaljene kuće iz kojih se pucalo.

    Sopstveni gubici: 3 ranjena.

    Gubici neprijatelja: nepoznati.

    Plen: izgubljen 1 sanduk municije.

    Izviđanjem iz pravca Sokolca prema Rogatici ustanovljeno da se kod Zvaršnice i Vitanja vrše radovi na izgradnji položaja. Jačina neprijatelja: 500 četnika. Štab četnika u Đedovićima.

    Na Romaniji napadnuta ustaška stalna pozadinska postaja, rezultat još nepoznat.“ [224]



    Septembar 1943: Četnici gaze u borbi zaplenjenu nacističku zastavu

  3. #3
    Koča nije na forumu
    Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode!
    Veoma poznat
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.220
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Uoči ponoći Operativno odeljenje 369. divizije obavestilo je 1. lovački puk da će hrvatski 6. brdski puk biti premešten sa Pala u Vareš. Pod komandom 1. lovačkog puka ostaće samo 1. bataljon 6. hrvatskog puka, baterija haubica i oklopni voz. “Što pre preuzeti položaje 6. brdskog puka“, naređivalo je Operativno odeljenje. Železničkoj stanici Pale naloženo je da spremi tri transportna voza za prevoz domobrana do Vareša, za 18. oktobar u sedam časova. [225]

    18. OKTOBAR 1943.
    U dnevnom saopštenju 15. korpusa za 18. oktobar ponavlja se da se četnici “ispred vlastitih snaga“ povlače iz Vukosavljevića prema Romaniji, kao i od Pala, “preko poteza Podgrab – Prača, prema severu, istoku i jugu“. Zatim se prenose “izjave meštana“ da se “jake bande“ nalaze u Ponoru. Prvi bataljon 6. brdskog domobranskog puka dobio je zadatak da obezbeđuje Bistricu, izvor reke Prače i prugu ka Stambolčiću. Položaji nemačkog 1. lovačkog puka bili su kod Viteza (na polovini puta i pruge između Pala i Prače), a 92. motorizovani puk postavljen je na liniju Sarajevo – Vogošća. Prethodnog dana na području korpusa poginuo je jedan Nemac, ranjeno je 15 Nemaca i četiri Hrvata, dok je “pet ljudi povređeno sopstvenim flakom“ (automatskim topom). [226]

    Tako su od ovog dana većinske jedinice na frontu protiv četnika postale nemačke. Od hrvatskih jedinica Nemci su ostavili samo 1. ustašku brigadu i delove 6. brdskog i 9. artiljerijskog puka. Brojno stanje osovinskih formacija iznosilo je blizu 10.000 vojnika.

    Ujutru 18. aprila Komanda 369. divizije izišla je na teren kod Mokrog da izvidi događaje na licu mesta. Tu je zatekla dosta izbeglica, predloživši da se smeste u prazne kuće (koje su svakako bile srpske). [227]

    U 14,45 Borbena grupa “Rajlovac“ izvestila je o avioizviđanju do Višegrada, saopštivši da “nisu primećeni nikakvi pokreti“. Železnička stanica Prača, kao i nekoliko kuća u Prači, bile su u plamenu. [228]

    U 14,50 u dvevnik je uneta izjava jednog oficira iz Komande 369. divizije: “Danas sam u 10,30 u Mokrom naredio Komandi 3. bataljona 370. puka da Mokro drži pod svim okolnostima. Nema povlačenja bez naređenja za bataljon“. [229]

    Prema izveštaju 3. hrvatskog korpusa, jedna četa ustaša izviđala je na potezu Stari Grad – Šahbegovići. Dok se vraćala u Bijelu Vodu, četu je napalo 40-50 četnika, koji su navodno bili razbijeni. Istovremeno, ustaše koje su izviđale od Sokolca prema Kratelju napalo je 50-60 četnika. Operativno odeljenje 369. divizije “moli za izviđanje“ (tako u originalu) i sutradan, 19. oktobra. [230]

    Šahbegovići se nalaze zapadno od Sokolca, što znači da 1. ustaška brigada nije bila opkoljena samo iz pravca Pala.

    U 21.20 u ratni dnevnik 369. divizije zapisano je:

    “Komanda železničke stanice Sarajevo javlja telekomunikacijski: železnička stanica Semizovac saopštava da je pre pola sata stražar iz Reljeva primetio da je došla grupa četnika i da je razoružan i zaplenjen domobranski transport. Stražar iz Reljeva pobegao. Železnička stanica Reljevo nezauzeta.“

    Semizovac je na severozapadnom izlazu iz Sarajeva, kod Vogošće. Deset minuta kasnije, pukovnik Hildebrand javlja da je “na severnoj ivici Vogošće“ smešten 2. bataljon 92. puka, saopštavajući nove informacije: “Treći bataljon 6. hrvatskog puka, u četvrtom transportnom vozu, severno od Reljeva napali su i odveli četnici“. [231]

    To je bio upravo onaj bataljon koji je pretrpeo najviše gubitaka u Višegradu i na Sjemeću.

    Pukovnik Hildebrand se javio i u 22 časa, kada mu je Operativno odeljenje saopštilo da jednu četu postavi “prema Reljevu, koje je zauzeto od četnika“. [232]

    Sutradan ujutru, kada je stigao izveštaj sa aerodroma Rajlovac, Nemci su dobili nove informacije. Četnici nisu zarobili celi bataljon, već samo sedam domobrana – stražara na železničkoj stanici Reljevo, kojima su zaplenili oružje i municiju. Navodno je to bila jedna četa četnika, koja je prešla reku Bosnu, a vratila se natrag, u pravcu Crnog vrha, kada je bila napadnuta od strane izviđačke grupe sa Rajlovca. [233]

    U oblasti Crnog vrha, 10 kilometara severozapadno od Sarajeva, nalazila se 1. sarajevska brigada potporučnika Sava Derikonje.

    Kasnije tokom dana utvrđeno je da železničku stanicu Reljevo nije napala četa, već samo odeljenje brojno osam do 10 četnika. Jedan od sedam zarobljenih domobrana uspeo je da pobegne. [234]

    U 21.30 u ratni dnevnik su uneti podaci o izviđanjima jedinica 1. lovačkog puka. Pored ostalog, ovde piše:

    “Dana 17. oktobra primećeni su pojedinci i grupe naoružanih civila jačine 10 ljudi, neki sa tovarnim životinjama. Trupe se kreću iz istočnog pravca ka selima Račinovići i Luke, gde skidaju veće sanduke sa tovarnih životinja i kriju ih u šipražju.

    Posebno u selima Račinovići i Osatnica stalno su se sakupljali i razilazili civili i zelenouniformisane osobe.

    Noću 17/18. oktobra neprijatelj je izviđao sa kraja doline iz pravca zapada prema izviđačkim položajima uhodne čete na koti 1.427, koja se udaljila ne preduzevši ništa.

    Osmatranje ujutru 18. oktobra: 4 tamnozeleno uniformisana sa 1 mitraljezom i puškama, u streljačkom stroju, nastupaju u zapadnom pravcu doline.

    Osim toga kretala se jača grupa od 10-15 ljudi putem u dolini u zapadnom pravcu.

    U osvit zore zaorile su se pesme koje je tumač bez sumnje prepoznao kao pesme odanih kralju…



    Okolina Višegrada, 1943: S leva na desno: američki pukovnik Alebert Sajc, britanski general Čarls Armstrong, general Draža Mihailović i britanski pukovnik Vilijem Bejli

    Bataljon B\1… Put: Vitez, visovi severno od puta Vitez – Podgrab do kote 975 (1,5 km istočno od Podgraba).

    Pokret 18. oktobra u 05,00, povratak u 20,30…

    Izvidnica je ugledala u Podgrabu obezbeđenje zapadnog izlaza…

    Takođe u 15,15 sati primećeni su naoružani ljudi kako u pravilnim razmacima prelaze put sa po jednom teglećom životinjom.

    Jedan most u Podgrabu je razoren.

    Oko 18,00 u Podgrabu su primećene jake skupine ljudi. Sa minobacačem pun pogodak u skup. Tačni gubici neprijatelja nisu mogli da se utvrde.

    Namera: u 18,30 vraćaju se prvi delovi bataljona B.

    Bataljon A dolazi 19. oktobra u jutarnjim satima…“ [235]

    19. OKTOBAR 1943.
    U zoru 19. oktobra, Komanda 15. brdskog korpusa naredila je 1. lovačkom puku da sa bataljonima A i B i uz podršku oklopnog voza izvede “snažan poduhvat“ duž pruge i druma Mokro – Rogatica. [236]

    Nešto kasnije, hrvatskom vazduhoplovstvu je naređeno da izviđa pravcem Sokolac – Renovica – Rogatica i da bombarduje Crni vrh (vis južno od Prače). [237]

    O poduhvatu prema istoku 1. lovački puk se najpre javio iz Prače, u 13,35: “Posada oklopnog voza i motorizovanog odeljenja dospeli u 13,10 u Praču bez pomena vrednih dodira sa neprijateljem“.

    Međutim, četnici su opkolili i napali drugu kolonu, koja je išla bez oklopnog voza. Izveštaj ove kolone upisan je u 15,35:

    “Bataljon B oko 10,30 sati južno od Buda sa tri strane napadnut i opkoljen. Probio se u 14,00 sati na put Prača – Podgrab.

    Teški gubici neprijatelja.

    Vlastiti gubici: 1 mrtav, 4 ranjena, oko 7 nestalih. Puk se vraća za Vitez.“

    Komanda 1. lovačkog puka ponovo se javila u 16,15:

    “Vlastiti gubici se povećavaju na 3 mrtva, 5 ranjenih.
    Poslednji put ažurirao/la Koča : 08.06.2015. u 00:39

  4. #4
    Koča nije na forumu
    Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode!
    Veoma poznat
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.220
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Gubici neprijatelja procenjeni na 150 mrtvih.

    Jačina neprijatelja nekoliko stotina uniformisanih četnika i oko 100 u belim bluzama i narodnoj nošnji.“ [238]

    Prvi lovački puk je sutradan poslao nove podatke. Sopstveni gubici bili su 3 mrtva, 6 ranjenih (od kojih jedan oficir) i 6 nestalih. Izgubljene su i tri tovarne životinje sa oružjem i opremom, što je objašnjeno “pokušajem bega italijanskih vodiča životinja prilikom susreta sa neprijateljem“. Jačina četnika procenjena je na 600-1.000 ljudi, a gubici na 84 izbrojano mrtva, među kojima je bilo “više vodiča“. [239]

    O ovoj borbi od 19. oktobra 1943. godine nisu poznata nikakva dokumenta ni svedočenja sa četničke strane. Nemci su morali da se vrate u Vitez, što znači da su zapravo oni bili poraženi. Inače, 1. lovački puk nije imao veliku borbenu vrednost, pošto je kao rezervna jedinica bio sastavljen od rezervista starijih godišta. Kako izgleda, Nemci su prilikom povlačenja poubijali dosta civila na koje su naišli (“100 u belim bluzama i narodnoj nošnji“), pa su neke od njih proglasili “vodičima“.

    Toga dana u ratnom dnevniku 369. divizije prvi put se pominje četnička artiljerija na sarajevskom frontu. U 13 časova iz jednog ili dva topa četnici su gađali ustašku kasarnu “Podromanija“, smeštenu dva kilometra jugozapadno od Sokolca. Pretpostavka je bila da se topovi nalaze kod Podbukovače, sedam kilometara jugoistočno od Sokolca. Aerodromu “Rajlovac“ naređeno je da ih pronađe i uništi. [240]

    Artiljerijska vatra bila je slaba – ispaljene su samo dve granate – što znači da je cilj bio utvrđivanje koordinata, u okviru priprema za napad.

    U 18, 35 iz Mokrog se javio 3. bataljon 370. puka. Njegove izvidnice slate na sever i severoistok nisu imale “dodira sa neprijateljem“. Međutim, prema informacijama dobijenim od ustaša, u Bogovićima, Nepravdićima i drugim selima oko Sokolca uočena je grupa od 300 četnika. [241]

    U 18,45 javio se i 1. lovački puk. Delove bataljona A on je nameravao da pošalje u izviđanje od Pala preko Bistrice “radi osmatranja eventualnih prikrivenih prelaza delova četnika“. Bataljon B dobio je zadatak da izviđa od Viteza prema istoku. [242]

    U 19 časova 3. hrvatski korpus preneo je najnoviji izveštaj 1. ustaške brigade iz Sokolca. Od četiri ustaške izviđačke patrole, dve su toga dana naletele na četnike. Jedna se sukobila sa 20 četnika kod Vidrića, a druga, koja je išla preko Crnog vrha za Vukosavljeviće, sa 200-300 četnika. Ustaše su prijavile da je jedan njihov vojnik ranjen, a da su tri četnika poginula. [243]

    U 19,25 komandant komore 369. divizije izvestio je o “povećanoj aktivnosti izvidničkih trupa četnika Okruglica“, istočno od Dabravine, odnosno Breze (desetak kilometara severno od Vogošće). [244]

    U 20 časova Operativno odeljenje Komande 369. divizije naredilo je kapetanu Hajnrihu, komandiru “alarmne čete“, da sa jedinicom ide na Pale, kako bi “preuzeo obezbeđenje mesta“. Četa je podređena 1. lovačkom puku. [245]

    Takođe u 20 časova, 1. lovački puk je poslao izveštaj o slanju izvidnica prema Kasindolu, Jablanici, Hrasnici, Butmiru i drugim mestima južno od Sarajeva. Zarobljen je jedan četnički kurir iz Kotorca (7 km jugozapadno od Sarajeva), koji je na ispitivanju rekao da uskoro dolazi grupa četnika radi planiranja napada na Aerodrom “Butmir“. Prema iskazima seljaka, manje grupe četnika primećene su u pravcu Trnova. [246]

    U 20 časova zaveden je još jedan izveštaj. Treći hrvatski korpus javio je da je u Kotorcu 50 dobro naoružanih “ustanika“ odvelo 20 hrvatskih radnika, koji su radili za “Luftvafu“. Radnici su odvedeni u Nedžariće, odnosno Neđariće, gde im je oduzeta odeća i onda su pušteni. Dalje, prethodne noći došlo je do sudara oklopnog i teretnog voza između stanica Semizovac i Ilijaš, ali nije bilo podataka da li je reč o sabotaži. [247]

    U 22,20 Operativno odeljenje 369. divizije obaveštava Komandu 92. puka da je jedan njegov bataljon već ukrcan na voz za Pale. Deset minuta kasnije Operativno odeljenje moli SS diviziju da pošalje na Pale 3. bataljon svog 2. puka. [248]

    Prema tome, Nemci su i dalje pojačavali istočni deo fronta.

    20. OKTOBAR 1943.
    U dnevnom saopštenju Komande 15. korpusa emitovanom u 01,15 ponavljaju se događaji od prethodnog dana, uz napomenu: “Jake četničke bande između račvanja puta Mokro – Rogatica – Prača“. Zatim se dodaje da je četnička artiljerija dejstvovala i 17. oktobra, “iz pravca Vitanja na Sokolac“. Pod stavkom “namera“ naređeno je izviđanje sa linije Sokolac – Mokro – Vitez prema istoku u šest pravaca, sa “šest jakih lovačkih jedinica“, zatim “izviđanje u preostalim sigurnosnim područjima“, kao i dovođenje novih pojačanja na Pale. [249]

    U 11 časova i 20 minuta komandant 2. bataljona 13. SS puka javio je o svom dolasku na Pale. Uskoro je stigla i 3. četa ovog bataljona, koja je u 12,20 “po naredbi generala upućena na marš ka Mokrom“. [250]

    U 15 časova Komanda železničke stanice Sarajevo izvestila je o napadu na oklopni voz u Sjetlini, koji se odigrao oko 13 časova. Nije bilo žrtava. [251]

    U 17 časova 1. lovački puk izveštava kako je iz Viteza primećeno grupisanje četnika “na mostu 825“. Tamo su odmah poslati “voz i oklopni voz“. Istovremeno, Operativno odeljenje naređuje da se “oklopni voz Bistrica odmah uputi u Brezu“ (na severozapad). [252]

    U 18,10 u ratni dnevnik 369. divizije unet je izveštaj 1. ustaške brigade sa Sokolca. Brigada je prvi put javila o dodiru sa partizanima, kod Košutice. Druga izviđačka grupa naišla je na četnike kod Podbukovice i usledio je “kraći okršaj“. Kao “gubici neprijatelja“ prijavljeni su jedan mrtav i jedan ranjen. [253]

    U 19,10 Operativno odeljenje 15. korpusa odbilo je molbu Operativnog odeljenje 369. divizije da se 1. bataljon 92. motorizovanog puka “angažuje na istoku“.



    U 19,55 SS divizija je saopštila da njen bataljon putuje u devet vozova. Dolazak poslednja dva najavljen je za prekosutra.

    U 21,45 upisan je izveštaj 1. lovačkog puka iz Viteza, u kome se pored ostalog kaže:

    “Hrvatska brdska artiljerija je omela manje četničke pokrete u dolini kod Sjetline i uz pomoć oklopnog voza nadzire železnički most i dolinu prema jugoistoku.

    Napadnut laki oklopni voz čija je nemačka posada pokušala da popravi telekomunikacijske vodove. Napad usledio u Sjetlini oko 16 časova iz pravca severa i juga.

    Osmatranjem dvogledom iz Viteza primećeno oko 17 časova na južnim padinama stena na Romaniji da se ljudi spuštaju sajlama.

    Oko 19 časova kratki vatreni prepad na zborno mesto trupa Vasal.“ [254]

    21. OKTOBAR 1943.
    Od novih događaja iz prethodnog dana, u dnevnom saopštenju Komande 15. korpusa za 21. oktobar pominju se okršaji 1. lovačkog puka sa “manjim grupama četnika“ kod Sipa i Galeša, koje su “proterane“ prema istoku i jugu. [255]

    Ovog dana, 21. oktobra 1943. godine, bilo je najviše aktivnosti na sarajevskom frontu. Ratni dnevnik 369. divizije ne opisuje događaje hronološki, jer su mnogi izveštaji stizali naknadno. Hronologija događaja od 21. oktobra, bez obzira kada su uneti u dnevnik, izgledala je približno ovako: [256]

    – “U 05,20 uz pomoć oklopnog voza odbijen četnički napad na Stamboliće (Stambolčić)“, kako stoji u dokumentu.

    – “Sa Sokolcem više ne postoji veza“, izvestio je 3. bataljon 370. puka u 11. časova.

    – Četa esesovaca koja je trebalo da otputuje u Brezu, još je bila u Mokrom, pa Operativno odeljenje Komande 369. divizije ponavlja naredbu.

    – Četa od 100 ustaša kod Orlovića nailazi na četničku pozadinu od 10-15 ljudi, koja se “raštrkala posle kraće borbe“. Nije bilo gubitaka.

    – Komandant nemačkih trupa u NDH, general Liters, u 14,05 javlja da ustaše na Sokolcu “rade na šančevima“.

    – U 15 časova i 40 minuta 1. lovački puk izveštava o miniranju pruge u oblasti Viteza i vraćanju oklopnog voza.

    – Prema novom izveštaju 1. lovačkog puka, utvrđena su oštećenja “na dva železnička mosta na 2,5 km jugoistočno od Viteza“.

    – Četnici osvajaju kotu 1.037, u oblasti Viteza. Četa Nemaca “prodrla“ je iz Galeša na severoistok, ali je “kod kote 914 napadnuta sa svih strana“. Uspela je da se probije do Viteza. Naknadno je izvešteno da su gubici Nemaca bili tri ranjena, dok “neprijatelj nije prebrojan“.

    – Četnici napadaju izviđačke grupe 1. lovačkog puka, koje su se kretale od Pala prema jugu. “Neprijateljskom vatrom iz ručnog bacača ubijen 1 naš čovek“, stoji u nemačkom izveštaju.

  5. #5
    Koča nije na forumu
    Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode!
    Veoma poznat
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.220
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    – Kako bi uzvratili artiljerijskim napadima na 1. ustašku brigadu, Nemci 21. oktobra dovlače na Sokolac jednu bateriju haubica iz sastava domobranskog 9. artiljerijkog puka, koja se prethodno nalazila u Mokrom. Treći hrvatski korpus obavestio je 369. diviziju da je ova baterija “samo ograničeno sposobna za akciju“, moleći da se “ta okolnost uzme u obzir“. Naime, “1. vod navedene baterije dospeo je u ruke neprijatelju tokom marša Rogatica – Pale“, dok su preostalom 2. vodu nedostajale “tovarne životinje i sedla“, tako da je promena položaja bila moguća “samo uz pomoć teretnih kola“ (koja su usled neprohodnosti terena imala ograničenu vrednost).

    – Četnici su savladali domobrane u Sjetlini. “Prema javljanju razbijenih domobrana, u Sjetlini 2-300 četnika“, piše u ratnom dnevniku.

    – “21. oktobra uveče zapaljena i napadnuta baza Pračko vrelo, osim toga čulo se pucanje iz puškomitraljeza i minobacača“, glasio je izveštaj 1. lovačkog puka. Na vrelu reke Prače bilo je 58 domobrana, koji su se “razbežali na sve strane“. Baza je bila uništena. Domobrani su sutradan “pojedinačno stigli“ do nemačkog bataljona u Bistrici.

    – “Podbukovicu zauzelo 3-400 četnika“, javio je 3. hrvatski korpus. U Podbukovici su se nalazili delovi 1. ustaške brigade.

    – Grupa od 15-tak četnika primećena je u Šahbegovićima.

    – Severoistočno od Sokolca, kod Košutice, dolazi do manje borbe između četnika i ustaša. “Sopstveni gubici: 1 ustaša ranjen. Gubici neprijatelja: 3 mrtva četnika, 1 četnik ranjen“, glasio je ustaški izveštaj.

    – U 19 časova 100 četnika napada delove 1. ustaške brigade u Pohovcu. “Nakon dvočasovne borbe neprijatelj je bez sopstvenih gubitaka odbačen u pravcu severa. Neprijatelj imao 2 mrtva (izbrojano) i 10 ranjenih (procena)“, glasio je ustaški izveštaj.

    – Četnička artiljerija gađala je položaje 1. ustaške brigade na Soklocu iz pravca jug-jugoistok.

    – Oko 22 časa četnici su napali železničke stanice Ilijaš i Vogošća, severozapadno od Sarajeva.

    – Četnici napadaju Semizovac. Hrvatski pukovnik Stefotić izvestio je Komandu 369. divizije da je napadom rukovodio pukovnik Borota.

    – 500 metara severno od Semizovca napadnuta su dva vozila Vermahta. Tri Nemca bila su ranjena.

    – “Ranjena 3 Hrvata prilikom dospeća šlepa u četničke ruke 21. oktobra u 21,15, 500 m od Semizovca“, pisalo je u saopštenju 15. korpusa.

    – Između Semizovca i 6 km udaljenog Ilijaša, četnici su na više mesta razorili prugu. Poslati su radnici da oprave prugu, ali su vraćeni, “pošto se puca na deonicu“. Hitno je zatražena zaštita. Nemci su mislili da su ovi napadi “imali cilj da se dođe do Breze“. Breza se nalazi dvadesetak kilometara severozapadno od Sarajeva. Oko podneva 22. oktobra 92. motorizovani puk je izvestio da je ugašena vatra na mostu na reci Bosni kod Semizovca i da je on sada prohodan za teretna vozila.

    Bio je to pregled događaja od 21. oktobra 1943, prema ratnom dnevniku 369. divizije. O ovim događajima poznat je i jedan četničko-američki dokument. Reč je o izjavi majora Alekse Draškovića američkoj vojnoj misiji. Drašković se najpre osvrnuo na zauzeće Prače, izvedeno 20. oktobra. “Neprijatelj je uspeo da se povuče sa beznačajnim gubicima“, rekao je Drašković, a s druge strane, ni njegov Drinski korpus nije imao gubitaka. Ovo mesto, na polovini puta između Rogatice i Pala, četnici su oslobodili ranije, a onda su ga zauzeli delovi 1. lovačkog puka. Drašković je potom izjavio da su četnici 21. oktobra zauzeli Stambolčić. “Imali smo 3 poginulih, 7 ranjenih, dok je neprijatelj imao dosta ubijenih i ranjenih. Zarobili smo 5 nemačkih vojnika“, glasila je njegova izjava. [257]

    Sve ove aktivnosti tokom 21. oktobra izvedene su radi maskiranja glavnog cilja napada, a to je bilo uništenje 1. ustaške brigade u Sokolcu. Napad na Sokolac trebalo je da se izvede u noći između 21. i 22. oktobra. Međutim, desilo se da je pre početka tog napada četnički sarajevski front slomljen, a da Nemci to nisu ni znali, kako tog, tako ni narednog dana. Naime, pre nego što su četnici napali ustaše, njih su sa leđa napali partizani, i to svim mobilnim jedinicama koje su uspeli da dovedu.

    SLOM OPSADE SARAJEVA
    Još od 1942. godine nemački izveštaji sa Balkana bavili su se mogućnošću ujedinjenja četnika i partizana u borbi protiv Vermahta. U vreme kapitulacije Italije, Nemci su najzad poverovali da se to desilo. “Trebalo bi da su se četnici sporazumeli sa komunistima“, pisalo je u izveštaju 369. divizije od 10. oktobra 1943. godine. [258]



    5. oktobar 1943:
    Jedna od stranica ratnog dnevnika 369. divizije za 5. oktobar 1943. godine.
    “09,40: 3. bataljon 370. grenadirskog puka javlja preko radija: Od 04,00 jak napad pomagan teškim oružjem. Napad se pojačao od 07,00 sati. Severoistok Višegrada četnici uzeli. Molim pomoćnu vojsku iz Rogatice. Molim pomoć iz vazduha…
    10,10: Operativno odeljenje za 3. bataljon 370. grenadirskog puka preko radija: Zatražena je pomoć Luftvafe, ali trenutno je vreme loše. Hrvatske snage će još danas stupiti na Višegrad.“


    Nemci su ujedinjujućim faktorom smatrali Britance, koji su se nalazili i kod jednih i kod drugih. Takođe, znali su da je Britancima u izvesnoj meri ovo pošlo za rukom u Grčkoj. Da u Jugoslaviji, za razliku od jednonacionalne Grčke, uz sebe imaju čitave etničke grupe, poput Hrvata i muslimana, i da je zato situacija neuporediva – Nemci o tome nisu razmišljali. Još manje im je bilo na umu da i Komunistička partija Jugoslavija igra na međunacionalne podele, obećavajući pritom najviše upravo njihovim saveznicima Hrvatima, muslimanima, Albancima i ostalima.

    Tako, 369. divizija sve vreme evidentira sukobe sa partizanima na zapadnim delovima svoje teritorije, ali na njih ne obraća previše pažnje. Nemački oficiri videli su pojačanu aktivnost partizana tamo gde su se nalazile samo formacije NDH, kao i njihovu uzdržanost kada se pojave jedinice Vermahta. Na primer, smatrali su da je opasnost po Travnik otklonjena dolaskom jednog bataljona 92. motorizovanog puka. Kada je i taj puk prebačen na sarajevski front, protiv četnika, ponovo su počeli da pišu o ugroženosti Travnika.

    Nemci su ovaj proces dovodili u vezu sa velikim brojem prebega u partizane, ne samo iz vojnih formacija, već i iz civilnih struktura NDH. “Iz Travnika su 12. oktobra prebegli u partizane zamenik velikog župana Sudžuka sa suprugom i njen brat nadporučnik Sihrovaški, njegova verenica i još jedan čovek“, upisano je u ratni dnevnik 369. divizije 15. oktobra 1943. [259]

    S druge strane, pošto su najviše neprijatelja uočili oko Sarajeva, i pošto je to bio jedini front u zemlji na kome su oni sistematski potiskivani ofanzivnim akcijama, Nemci su smatrali logičnim da će se opsadi pridružiti i partizani. “Peta banditska divizija, južno i severno od puta Sarajevo – Konjic na maršu prema jugu, naizgled da opkoli Sarajevo sa juga“, pisali su nemački oficiri 14. oktobra. [260]

    Sutradan je jedna brigada iz sastava 5. krajiške divizije zarobila 36 četnika u selu Mojčevići kod Trnova, ali Nemci su ipak mislili da se i ova, i još jedna brigada, “kreću prema istoku sa verovatnom namerom da napreduju prema četnicima u području Rogatice“. [261]

    Nekoliko dana kasnije, 19. oktobra, u ratnom dnevniku 369. divizije zapisano je: “Partizani su uzeli kontakt sa četnicima da im omoguće slobodan prolaz ili primirje.“ [262]

    Tako, kada je 22. oktobra stigao izveštaj 1. ustaške brigade “o borbi četnika i partizanske brigade“ u području Sokolovića, koja se odigrala prethodne noći u 23 časa – nemački oficiri na to nisu obraćali pažnju. [263]

    Štaviše, u svom dnevnom saopštenju za 23. oktobar, Komanda 15 korpusa upotrebila je termin “navodne borbe između četnika i bandita u području Sokolovića“. [264]

    Kasno uveče 23. oktobra, u ratnom dnevniku nailazimo na još jedan zapis u duhu prethodnih uverenja: “22,00: narednik Rik javlja: u 16 sati više od 100 komunista i četnici povukli se zajedno kroz Srednje u pravcu Vučije Luke“. [265]

    U istom duhu bilo je i pismo generala Rudolfa Litersa poslato komandi 15. brdskog armijskog korpusa, takođe 23. oktobra: “Istočno od Sokolca vode se navodno borbe između četnika i komunista. Konstatovana su neprijateljska okupljanja u blizini Lašve i Kirana. Tamo su četnici i komunisti u savezu.“ [266]

    Na licu mesta bila je samo 1. ustaška brigada, koja je uporno ponavljala svoju priču. “Sudar 2. majevičke brigade sa četnicima na liniji Martići – Sijevići – Kusače. Borbe još traju“, glasio je ustaški izveštaj unet u dnevnik ujutru 24. oktobra. [267]

    Tako su najzad i Nemci poverovali da se u noći između 21. i 22. oktobra 1943. odigralo upravo ono što im je najviše odgovaralo: da su u jeku najveće četničke ofanzive protiv njih, četnike s leđa napali partizani.

  6. #6
    Koča nije na forumu
    Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode!
    Veoma poznat
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.220
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Kako je došlo do ovoga?

    Komunisti su od početka rata kao neprijatelja broj jedan videli četnike, kao vojsku Kraljevine Jugoslavije koju su hteli da sruše. Još dok su bili u savezu sa Nemcima, pre 22. juna 1941, čim su čuli za okupljanje četnika na Ravnoj Gori, oni su izdali proglas protiv “agenata Londona“. Pošto su ih nabrojali – “razne kapitalističke klike, četnici i policajci, neki bedni oficiri i drugi“ – izveli su sledeći zaključak: “Mi moramo već sada da tim bandama pružimo odlučnu borbu“. [268]

    Kada su zapadni saveznici naredili Italijanima da svoje ratne zalihe predaju partizanima, oni su odmah počeli da kuju planove kako da to oružje – kao i ono koje su počeli da im isporučuju zapadni saveznici – što efikasnije upotrebe u borbi protiv četnika. Plan za borbu protiv Nemaca komunisti jednostavno nisu imali. “Namjeravamo, čim budu oslobođene, poslati na vaš sektor još jednu ili dvije divizije. Ovo držati u najvećoj tajnosti. Preduzmite sve da se onemogući četnička mobilizacija“, pisao je Josip Broz svom 2. udarnom korpusu, 1. oktobra 1943. godine. [269]

    Ovaj korpus je tada postojao samo na papiru. Zadatak da ga oformi imala je 2. proleterska divizija, koja je, posle napada na Ozrenski četnički korpus, septembra meseca prebačena u Crnu Goru. Divizija je upadala u četničku pozadinu, ali, pošto se nije oporavila od gubitaka u Operaciji “Švarc“, kada je izgubila tri četvrtine od 4.000 boraca, nije mogla da im previše naškodi.

    S druge strane, Broz nije uspevao da u željenom roku pošalje na četnike ni 3. udarni korpus iz oblasti Tuzle. Ovde su odjednom stvorene krupne partizanske formacije – samo bivša ustaška legija “Hadži Efendić“ imala je 3.500 vojnika – ali proces uklapanja dojučerašnjih ubica Srba i srpskih partizana u kompaktne jedinice tekao je isuviše sporo.

    Tako je prva jedinica koju je Broz uspeo da pošalje protiv četnika u ofanzivi prema Sarajevu stigla iz Zapadne Bosne. Bila je to 5. krajiška divizija, čija matična teritorija se nalazila tik uz hrvatske koncentracione logore Stara Gradiška i Jasenovac, u kojima su svakodnevno ubijani upravo članovi porodica njenih pripadnika. Ne razmišljajući o tome, 5. krajiška divizija, brojna 3.000 ljudi, krenula je 10. oktobra sa linije Fojnice – Gornji Vakuf, preko Kalinovika. [270]

    Dan ranije, 2. udarnom korpusu je najavljen i dolazak 1. proleterske divizije. Tom prilikom još jednom je naglašen zadatak broj jedan: “Raščistiti potpuno sa četnicima“. [271]

    Broz je ponovio i osnovni zadatak komunista, koji su oni već u nekoliko navrata pokušavali da ostvare: “Moj plan jeste: koncentrisati 1. korpus i vaš 2. korpus na sektoru Sandžaka i Metohije i, kada za to bude momenat sazreo, krenuti u pravcu Srbije i Makedonije“. [272]

    Depešom od 21. oktobra Broz obaveštava 2. udarni korpus: “Četnici pod komandom Račića zauzeli Višegrad i Rogaticu. Peta divizija stigla u Foču i danas smo joj izdali naređenje da odmah krene u pravcu Goražda i Rogatice, zauzme Višegrad i čeka dalja naređenja. Prema tome uputite i vi dve brigade da odmah krenu u pravcu Priboja i Rudoga da zauzmu ta mesta.“ [273]

    Međutim, do partizanskog Vrhovnog štaba stigla je neželjena vest: da je 2. udarni korpus stupio u borbu sa Albancima. Broz odmah upućuje kritiku: “Niste trebali da se zakačite sa Albancima, već ste vaše operacije morali uperiti prema Srbiji. To je najvažnija strateško-politička zadaća sadašnjice da se onemogući Draža. Treba raditi hitno u tom pravcu zbog vanjsko-političkih razloga.“ [274]

    Komandant 2. udarnog korpusa Peko Dapčević, na ovu kritiku je odgovorio: “Mi nismo napali Arbanase, već oni nas zajedno sa Nemcima sa pravca Andrijevice. Čak smo ih pokušavali neutralisati i vodili sa njima razgovore“. [275]

    U ovom pismu od 21. oktobra Broz najavljuje znatno veću akciju nego ranije: “Peta divizija je već na Drini. Skoro ću doći i ja sa još dve divizije. Dotle morate vi hitno raditi. Narediću i Vojvođanskoj da pređe u Srbiju a i Kosti da vas podupre kod Višegrada. Javite vaše mere u tom pravcu.“ [276]



    5. oktobar 1943: 10,45: Šef Štaba 15. brdskog armijskog korpusa saopštava:
    Po naredbi komandujućeg generala Višegrad i most na Limu se moraju bezuslovno držati. Operativno odeljenje odgovorno je ako se bataljon izgubi. Divizija je danima zahtevala čišćenje Višegrada i bilo je vremena za to.
    10,50: Operativno odeljenje obaveštava Operativno odeljenje 15. brdskog korpusa: O stanju u području Višegrad – Tuzla. Zahtevamo hitnu vazdušnu podršku u Višegradu. Stanje u Višegradu je krajnje kritično i tražimo trenutno učešće korpusa.


    Prema tome, trebalo je da dođu 1. proleterska i 6. lička divizija (tj. 1. proleterski korpus) iz okoline Drvara, zatim 16. vojvođanska divizija iz oblasti Majevice, a takođe i 3. udarni korpus, pod komandom Koste Nađa, iz oblasti Tuzle. Drugim rečima, komunisti su protiv četnika na pravcu Višegrad – Sarajevo planirali angažovanje sva tri svoja mobilna korpusa (1. proleterski, 2. udarni i 3. udarni), kao i lokalne jedinice. Dakle, sve što su mogli.

    Sat pred ponoć toga dana, 21. oktobra, pre nego što će izvesti odlučujići napad na ustaše u Sokolcu, četnici su sa severa napadnuti od strane 27. divizije 3. korpusa, a sa juga od strane 5. krajiške divizije. U raspisu svim jedinicama od 14. novembra, Mihailović je objasnio šta se tada dešavalo:

    “Napad na Sokolac trebalo je da se izvrši 22. oktobra, po noći. Uoči 22. oktobra komunisti su se izdajnički i podmuklo podvukli pozadi naših snaga koje su došle iz Srbije i udarili u leđa, a u isto vreme ustaše i Nemci izvršili su udar sa fronta. Ovo neka posluži kao najbolji dokaz svima da su komunisti u punoj saradnji sa ustašama i Nemcima a u svoje redove primili su sav ološ koji mrzi Jugoslaviju i Srbe… Zbog ovog komunističkog izdajničkog napada mi smo morali napustiti opsadu Sokolca. Kažite svima ovaj slučaj kao najbolji dokaz da je komunistička borba protiv okupatora samo laž.“ [277]

    U zoru 22. oktobra, umesto da napadaju Nemce i ustaše, četnici su napravili odbranu od napada sa svih strana – u obliku ježa, u selu Stenice. [278]

    Pod borbom, četnici se izvlače iz potpunog okruženja i probijaju prema Višegradu.

    Kako glasi komunistička verzija ovih događaja?

    Ahmet Đonlagić, koji je, kako izgleda, i sam pripadao 27. diviziji, piše da je njen štab saznao da se “jedinice četničkog Cerskog korpusa približuju Sokolcu“, zatim da se oko Prače “nalaze dijelovi četničkog Drinskog korpusa“, kao i da se “Romanijski četnički korpus prikuplja sjeverno od planine Romanije, oko sela Knežine i u blizini Sokolca“. Komandant divizije odlučio je da ne čeka sve jedinice, već da odmah napadne sa jednom brigadom i lokalnim Romanijskim partizanskim odredom. Veći deo brigade poslao je na četnike u Rogatici, a manji deo brigade, sa Romanijskim odredom, na četnike u selu Sijerci. “U selu Sijercima nalazila se četnička Azbukovačka brigada. Podišavši njenom rasporedu, 2. bataljon i Romanijski odred upali su među iznenađene četnike i razbili ih u tročasovnoj borbi. Tome su znatno doprinijeli borci i štab Romanijskog odreda, koji su dobro poznavali zemljište“, piše Ahmet Đonlagić. [279]

    Brojno stanje Romanijskog partizanskog odreda, kako navodi Đonlagić, merilo se desetinama boraca. To je bilo simbolično u odnosu na hiljade četnika Romanijskog korpusa. Međutim, kao osobe s tih prostora, romanijski partizani su saznali gde se tačno nalaze četnici, a sem toga lako su mogli da se orijentišu po mraku. Znali su i da je Azbukovačka brigada u pozadini, dok je glavnina Račićevih jedinica podilazila ustaškim položajima na Sokolcu. Tako je značaj Romanijskog partizanskog odreda daleko prevazilazio njegovo brojno stanje. Za Srbe sa Romanije, kojima je najveća želja bila uništenje ustaša, romanijski partizani bili su peta kolona, ali oni se na to nisu obazirali.

    Đonlagić dalje piše da su partizani nastavili da napadaju četnike i narednih dana. Do 25. oktobra stigla je i glavnina 17. divizije 3. udarnog korpusa – što je bilo ukupno oko 6.000 partizana – pa su četnicima osujećeni “ambiciozni (ali i nerealni) planovi“, navodi Ahmet Đonlagić, dodajući: “To je bio značajan vojno-politički uspjeh NOP-a u tom dijelu istočne Bosne, koji je pozitivno odjeknuo i u zapadnoj Srbiji“. [280]

    Legionarsku 369. diviziju, kao i ostali komunistički istoričari, i Đonlagić naziva nemačkom, jer bi u suprotnom bila potkopana njihova teorija o učešću Hrvata u “Narodnooslobodilačkom pokretu“. Tvrdi da se 369. divizija ranije povukla iz oblasti od Višegrada do Sarajeva i da su četnici na celom tom prostoru savladali samo domobranski 3. bataljon 6. brdskog puka. Za ustaše, “ogrezle u zločine“, piše da su, za razliku od četnika, bili “borbene vrednosti na nivou njemačkih jedinica“. Obe divizije 3. korpusa posle četnika navodno su htele da napadnu i osovinske formacije na liniji Sokolac – Mokro. Do kakvog-takvog napada na Sokolac došlo je u noći između 27. i 28. oktobra, ali bez uspeha. U tom napadu poginuo je jedan partizan. Sledeće noći u ponovljenom napadu bilo je ranjeno šest partizana.

    Ove cifre kazuju da su napadi na ustaše bili samo simbolični. To potvrđuje i činjenica da su na ustaške bunkere poslati bombaši, umesto da se zaspu artiljerijskom paljbom. Štaviše, partizani su zaplenili četničke topove, koji su se nalazili na mestima idealnim za dejstvo prema Sokolcu. Sa tih mesta oni su i dejstvovali prethodnih dana, odnosno, sa nailaskom partizana za ustaše prestaje opasnost od artiljerije. Partizani su u ovo doba imali i dosta sopstvenih topova, koje su dobili u Tuzli, zajedno sa artiljercima NDH.

  7. #7
    Koča nije na forumu
    Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode!
    Veoma poznat
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.220
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Đonlagić piše da su ustaški položaji gađani topovima tek treće noći, ali, ustaše su se pre toga, navodno neopaženo, povukle iz Sokolca. Tako je i ovo mesto “oslobođeno“ bez borbe. [281]

    Partizanima je već bila stigla naredba štaba 3. korpusa da se upute “u napad na neprijatelja u Višegradu“. Ahmet Đonlagić ne piše da su ti neprijatelji bili četnici.

    Situaciju dijametralno suprotnu onoj iz njihove propagande, komunisti su još onda pravdali lažnim informacijama, čak i u internoj komunikaciji. Druga proleterska divizija 15. oktobra izveštava 2. udarni korpus da četnici zapravo i nisu oslobodili Višegrad; takođe, da u Višegradu nije ni bilo Nemaca, već samo ustaša. Navodno, desilo se ovo: “Četnici su napali Višegrad i bili su prodrli do sredine grada, ali su ih ustaše isterale. Čuje se da je u Višegradu ostalo oko 200 mrtvih četnika, a veliki broj ranjenika je dopremljen u Priboj.“ [282]

    Posle rata, komunistički istoričari su nudili razne verzije ovih događaja. Evo jedne: “Početkom oktobra 1943, sa svojim Cerskim četničkim korpusom, Dragoslav Račić je pošao u pravcu Istočne Bosne. Pošto su se ustaše povukle, on je bez otpora ušao 6. oktobra u Višegrad, a ubrzo i u Rogaticu, Goražde i Olovo. Nastupajući u pravcu Romanije, uz pomoć četnika iz Istočne Bosne, Račić je prisilno mobilisao srpski živalj i vršio masovne pokolje i pljačku muslimanskog stanovništva.“ [283]

    Ovo je druga verzija komunističkih istoričara: “Napad četnika na domobrane i Nemce u Višegradu izvršen je 5. oktobra. Cilj napada bio je da se predstavnicima britanskih i američkih vojnih misija, koje su posmatrale napad, pokaže kako se, tobože, četnici bore i protiv okupatora.“ [284]

    Jedna novija komunistička verzija najpre konstatuje da su upravo u ovo doba, oktobra meseca, uoči četničke opsade Sokolca, ustaše izvršile najveći pokolj Srba u ovoj oblasti. “Mnoge četničke jedinice bile su oslobodile Rogaticu, Goražde, Višegrad i opkolile Sokolac da ga oslobode“, saopštava potom ovaj izvor, što je ranije bilo nezamislivo. A onda nastavlja:

    “Do partizanske komande došlo je obaveštenje da bi u Sokolcu četnici mogli izvršiti veliki pokolj i uništenje mnogo muslimanskog naroda… Saznavši za nameru četnika, komanda partizanskih jedinica izdaje naređenje borcima 2. krajiške i romanijskom odredu da napadnu četnike. Brzim napredovanjem partizanske jedinice su u selu Sijerci napale Azbukovačku brigadu kapetana Dragoslava Račića i tom prilikom su razbili četnike koji su pobegli ka Srbiji, a romanijski četnici na svoje odredište. U toj borbi poginuo je kapetan Pavlović, zamenik Račića i njihovih 97 četnika koji su kasnije zarovljeni na jednom mestu zvanom četničke grobnice u Sijercima.“ [285]

    Kako nemačka dokumenta opisuju šta se dešavalo tih dana?

    Operativno odeljenje štaba 369. divizije obavestilo je 22. oktobra u 12 časova i 50 minuta 1. lovački puk da se transporti SS bataljona “usmeravaju na Pale i odmah marširaju prema Mokrom“. Pet minuta kasnije, Operativno odeljenje naređuje: “Taoce četnika obesiti zbog napada na teretna kola naše jedinice na pružnoj liniji i železničkoj stanici Semizovac“.

    Dalje, utvrđeno je da se štab 1. bosanskog četničkog korpusa nalazi u Šapancima, a da mu je skladište municije na Nišićima. [286]

    U 20 časova i 55. minuta 1. lovački puk je izvestio o svojim aktivnostima tokom 22. oktobra. Celi puk, ojačan artiljerijom 369. divizije, u rano zoru je poslat u akciju protiv četnika. Jedna kolona krenula je iz Podviteza, druga iz Viteza, a spojile su se u Bjelovcu. Gubici četnika bili su 7 mrtvih, zapaljene su kuće sa grčkom, italijanskom i francuskom municijom, kao i sa “ostalim naoružanjem“. Minirani su četnički bunkeri i “izgrađeni konaci“. Civilno stanovništvo je evakuisano. Artiljerija je “razbila manje četničke grupe“ u prostoru južno od Buda, na koti 988 i južno od Stajne. Istovremeno, oklopni voz na liniji Stambolčić – Podgrab “proterao“ je manje grupe četnika. [287]

    Toga dana hrvatsko vazduhoplovstvo je bombardovalo “štab 1. bosanskog četničkog korpusa u Šapancima i skladište municije u Nišićima“. U ratnom dnevniku 369. divizije dalje piše:



    Radomir Nešković i Jovo Planinčić, komandant Dupskog bataljona Rogatičke brigade

    “23. oktobra biće obešeno 27 četničkih taoca na deonici Ilijaš – Semizovac zbog napada na kolonu vozila i napada na deonicu pruge Vogošća – Ilijaš“. [288]

    General Rudolf Liters ovako je opisao događaje od 22. oktobra:

    “Istočno od Sarajeva 1. rezervni lovački puk svojim napadom potisnuo (je) četnike u nazad i tom prilikom spalio kuće udešene za odbranu i mnogobrojna skrovišta za municiju. Kod neprijatelja izbrojano sedam mrtvih.

    Neprijatelj je slabijim noćnim napadom razbio 1. četu 6. hrvatskog brdskog puka, koja nije pružila naročit otpor. Tako je skoro ceo puk rasformiran…

    Severozapadno od Sarajeva izvršeni su prepadi na kolonu motornih vozila, železničke stanice i prugu. U cilju odmazde streljano je 27 četnika koji su držani kao taoci.“ [289]

    U podne 23. oktobra 1. ustaška brigada izvestila je da je “razbila partizansku izviđačku grupu“ u oblasti Sokolca.

    Uveče toga dana brigada je napala četnike u Bogovićima i na Kopitu. Četnici su imali 4 ranjena. [290]

    U 21 čas i 30 minuta 3. hrvatski korpus je poslao sledeći izveštaj:

    “U toku četnički napad sa svih strana na Semizovac. Angažovan oklopni voz iz Podlugova. Po izjavama begunaca 2. majevička brigada se nalazi u Žljebovima.

    Napadom iz vazduha neprijatelj imao velike gubitke.“ [291]

    Sutradan, 24. oktobra, 92. motorizovani puk je javio da se u Semizovcu zapravo odigrao manji okršaj, u kome su “učestvovali četnici“. Delovi puka izašli su na teren, ali nisu imali “dodira sa neprijateljem“. [292]

    Prema saopštenju Komande 15. korpusa, 1. lovački puk je 23. oktobra “uništio četničke kuće u Sjetlini“. [293]

    Uveče 24. oktobra pukovnik Kramer iz SS divizine “Princ Eugen“ javio je da je osujećen napad četnika na prugu prema Podlugovima. [294]

    Prema izveštaju 1. ustaške brigade, unetom u dnevno saopštenje 15. korpusa za 25. oktobar 1943, u području Sokolca (sela Margetići, Sijerci i Kusače), vodila se borba između četnika i partizanske 2. majevičke brigade, čije brojno stanje je procenjeno na 600 ljudi. Istovremeno, 1. lovački puk je ponovo napao četnike iz pravca Podviteza. U Jelovićima su zapaljene kuće u kojima su nađene puške i municija, uhapšeno je “11 muškaraca i 7 žena sa decom“. [295]

    U 9 časova i 5 minuta toga dana, 25. oktobra, u ratni dnevnik 369. divizije upisano je: “Javljanje sa Trebevića: U području južno od Sarajeva banditi navodno potisnuli četnike sa njihovih ranijih položaja, a koji su do skoro imali uporište u Živinicama.“

    Zapadno od kote 1.096, Nemci su toga dana “suzbili 50 konjanika“. [296]

    Stanovništvo izbeglo iz Vučje Luke u Hrešu “sa sigurnošću“ je potvrdilo da su partizani odneli pobedu nad četnicima Sava Derikonje, što je upisano u ratni dnevnik kasno popodne 25. oktobra. [297]

    Vučja Luka je srpsko selo, rodno mesto Sava Derikonje, tj. Srbi su bežali od partizana.

    Delovi domobranskog 6. brdskog puka, koji su ranije razbili četnici, i dalje su se sakupljali u Hadžićima.

    Nemački 1. lovački puk poslao je nova pojačanja na Aerodrom Butmir i u njegovu okolinu. Iz sela u okolini Kasindola uhapšeno je 150 civila. Posle saslušanja zadržano je 6 “teško osumnjičenih“, koje je Specijalna policija odvela u Sarajevo. Među njima se nalazio i izvesni Neđo, koji je kao čistač i kuvar radio kod “vođe bandi“ Blagoja Hristanovića iz sela Jašići kod Pala. On je komandovao četom koja je imala 80 pušaka, 4 teška mitraljeza i 3 puškomitraljeza. Četa je bila deo “jake grupe“, koja se nalazila u oblasti Jašića, pod komandom Stefana Lušića. Za poteru za ovom grupom četnika određen je Bataljon A 1. lovačkog puka. [298]

    U 20 časova i 30 minuta u ratni dnevnik je unet i izveštaj Bataljona B:

    “Češljanje i čišćenje lokacija Vrhprača, Luke, Maruše i drugih mesta u gornjoj dolini Prače proteklo po planu. U zoru 25. oktobra bataljon je izišao iz zone pripravnosti i odmah bio napadnut četničkom vatrom. U toku napada pucano iz kuća. Četnici pokušali da beže, pritom ubijeno 11 četnika. Ostalih 8 četnika mrtvi ili ranjeni, uprkos tome odvučeni sa linije. Spaljene kuće iz kojih je pucano i u kojima je nađena municija. Preostalo stanovništvo evakuisano. Prema izjavama stanovništva veća grupa četnika (oko 300 ljudi) pod vođstvom nekadašnjih jugoslovenskih oficira povukla se prema istoku. [299]

    U prethodnom javljanju bataljon je izvestio da je evakuisano 50 civila, kao i da su ovi četnici bili “verovatno zaštitnice regularnih četničkih trupa“.

    Uglavnom, za Nemce je sve posle 21. oktobra 1943. godine bilo “smirivanje tla“. Opasnost po Sile osovine u Sarajevu je prošla i oni su nastavili da beleže napade partizana na četnike prema Višegradu.

    Ratni dnevnik 369. divizije pored ostalog daje i elemente za rušenje mita o nemačkoj disciplini. U dnevniku je više puta zabeleženo da je Komanda 369. divizije odbila da izvrši naređenje komandanta 15. brdskog armijskog korpusa uprkos njegovim pretnjama. U svakom od tih slučajeva naređenja komandanta 15. korpusa bila su nerazumna, tj. tražio je da se zadrže ili osvoje neki položaji iako je to bilo nemoguće, zbog drastične nesrazmere snaga u korist četnika.

    Sudeći prema memoarima pukovnika Vladimira Vauhnika, koji je kao predratni vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u Berlinu odlično poznavao situaciju u Trećem Rajhu, izgleda da je komandant 15. korpusa bio jedan od mnogih koji su dobili visok čin i položaj zbog pripadnosti Nacionalsocijalističkoj partiji. Ostali oficiri su takve prezirali, a bilo je dosta slučajeva da stradaju ako im se suprotstave.
    Poslednji put ažurirao/la Koča : 08.06.2015. u 01:09

  8. #8
    Koča nije na forumu
    Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode!
    Veoma poznat
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.220
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Fusnote:

    [205] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.073.

    [206] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.091.

    [207] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.092.

    [208] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.093.

    [209] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.128g.

    [210] B. Todorović, Poslednji raport, 287-288.

    [211] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369\61.

    [212] Kopija originalnog spiska u posedu autora.

    [213] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.129.

    [214] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.130.

    [215] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.130.

    [116] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.130.

    [217] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.137.

    [218] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.139-142.

    [219] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.139-142.

    [220] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.146.

    [221] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.148.

    [222] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.149.

    [223] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.149.

    [224] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.149.

    [225] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.153.

    [226] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.155.

    [227] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.155.

    [228] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.156.

    [229] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.156.

    [230] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.157.

    [231] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.158.

    [232] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.160.

    [233] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.162.

    [234] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.166.

    [235] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.158-159.

    [236] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.161.

    [237] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.162.

    [238] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.163.

    [239] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.174.

    [240] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.163.

    [241] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.163.

    [242] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.164.

    [243] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.164.

    [244] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.164.

    [245] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.164.

    [246] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.165.

    [247] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.165-1.166.

    [248] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.167.

    [249] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.169.

    [250] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.170.

    [251] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.170.

    [252] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.170.

    [253] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.170-1.071.

    [254] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.173-1.174.

    [255] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.175.

    [256] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.178-1193.

    [257] NAV, Arhiv generala Donovana (šefa OSS-CIA), Mikrofilm 1642, Rolna 84, DECLASIFIED NND 877190, strane mikrofilma 183-185. Na dokumentu su označene stranice 0333, 0334 i 0335.

    [258] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369\61.

    [259] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.132.

    [260] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.128g.

    [261] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.140.

    [262] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.163.

    [263] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.188.

    [264] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.193.

    [265] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.198.

    [266] A. Stamatović, Istina o četnicima, 183. Prema: Zbornik dokumenata, tom 4, knjiga 18, strana 438.

    [267] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.201.

    [268] Zbornik dokumenata, tom 1, knjiga 2, 13-14.

    [269] Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 10, 330.

    [270], [271] Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 10, 370, 367.

    [272], [273] Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 10, 368, 399.

    [274], [275] i [276] Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 10, 397-398.

    [277] AVII, ČA, K-275, reg. br. 21\1.

    [278] D. Trbojević, Cersko-majevička grupa korpusa, 101.

    [279] A. Đonlagić, 27. istočnobosanska divizija, 24-25.

    [280] A. Đonlagić, 27. istočnobosanska divizija, 26.

    [281] A. Đonlagić, 27. istočnobosanska divizija, 26.

    [282] Zbornik dokumenata, tom 1, knjiga 16, 124.

    [283] Zbornik dokumenata, tom 2, knjiga 10, 399.

    [284] Zbornik dokumenata, tom 14, knjiga 3, 27.

    [285] J. I. Krsmanović, Sokolac (putevi Romanije i istorije), 190-191.

    [286] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.188.

    [287] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.188.

    [288] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.193.

    [289] A. Stamatović, Istina o četnicima, 183. Prema: Zbornik dokumenata, tom 4, knjiga 18, strana 438.

    [290] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.196.

    [291] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.198.

    [292] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.201.

    [293] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.200.

    [294] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.201.

    [295] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.205.

    [296] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.206.

    [297] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.207.

    [298] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.209.

    [299] Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, strana 1.210.

    ______
    Izvori:

    Arhivski materijal:

    • Archive of Military Historic Institute (AVII), Belgrade, collection Chetniks’Archive (ČA). New name is Military Archive of Serbia.
    • Archive of Military Historic Institute, National Archive Washington Belgrade, (AVII, NAV) there are German documents passed from Washington, which kept American markings.
    • NAV, Archive of General Donovan (documents passed from Wahsington).
    • Archive of National Museum Kragujevac (ANMK).
    • Bundesarchiv, Military Archive, Feiburg im Briesgau, FR Germany.
    • Historical Archive Niš (IAN).
    • Historical Archive of Toplica Prokuplje, (IAT).
    • Historical Archive of Belgrade, Collection „Banjica“.

    Knjige:
    • Avakumović Ivan, Mihailović prema nemačkim dokumentima, Naše delo, London, 1969.
    • Drugi svetski rat, knjiga 1, Vojnoistorijski institut, JNA, Beograd, 1957.
    • Đonlagić Ahmet, Istočnobosanska divizija, Vojnoizdavački zavod, Beograd, 1983.
    • Živanović Mladen, Zbornik dokumenata, Vols 3-4, Interklima-grafika, Vrnjačka Banja, 2004.
    • Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, Vols 1, 2, Vojnoistorijski institut, Beograd.
    • Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, Vol 12 (German documents), Vojnoistorijski institut, Beograd.
    • Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, Vol 14, Vojnoistorijski institut, Beograd.
    • Iliev, Spomen na porečieto (S. Iliev, Spomen na porečieto.)
    • Jevđević Dobroslav, U službi srpskom narodu (memoarski i drugi zapisi), Novi pogledi, Kragujevac, 2005.
    • Knežević L. Radoje i Živan, Sloboda ili smrt, self-published, Seattle, USA, 1981.
    • Krsmanović I. Jovo, Sokolac – putevi Romanije i istorije, self-published, Novi Sad, 2002.
    • Maksimović Milenko, Sinovi Ozrena, NIIP Glas komuna, Doboj, 1996.
    • Maletić Veroljub, Motajička srpska zora, self-published, Srbac, 2008.
    • Marković Milisav, Sa Dražom u pobedu ili smrt – putevima Avalskog korpusa, self-published, Toronto – Beograd, 2001.
    • Nikolić Kosta, Istorija Ravnogorskog pokreta, Srpska reč, Beograd, 1999.
    • Nikolić Kosta, Nemački ratni plakat u Srbiji, Bonart, Nova Pazova, 2001.
    • Rodoljub ili izdajnik: slučaj đenerala Draže Mihailovića (documents of the Hoover Institute), IP Čiča, Beograd, 1990.
    • Sajc Albert, Mihailović – prevarant ili heroj?, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 2004.
    • Samardžić Miloslav, Borbe četnika protiv Nemaca i ustaša, Vol 1, Novi pogledi, Kragujevac 2006.
    • Samardžić Miloslav, General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta, Vols 1-5, Pogledi, Kragujevac, 2004-2010.
    • Spomenica Draži 1946-1996, edited by Radovan Kalabić MA and Aleksandar Čotrić, Beograd, 1996.
    • Srbi u Ratnom dnevniku Vermahta, Službeni list, Beograd, 2004.
    • Stamenković Đorđe, Železničari Niša u radničkom pokretu i revoluciji 1918-1945., Gradina, Niš, 1970
    • Todorović Borislav, Poslednji raport, Novi pogledi, Kragujevac, 2002.
    • Tomašević Jozo, Četnici u Drugom svetskom ratu, Liber, Zagreb, 1979.
    • Trbojević Dušan, Cersko-majevička grupa korpusa pukovnika Dragoslava Račića, Novi pogledi, Kragujevac, 2001.
    _______

    * Deo knjige Miloslava Samardžića “Srbi protiv Vermahta – nepoznata nemačka dokumenta“, NIP Pogledi, Kragujevac, 2011. Korišćene fotografije iz arhive M. Samardžića.

    http://www.standard.rs/istorija/31904-%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0-1943

  9. #9
    Iskusan Blau (avatar)
    Učlanjen
    16.11.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Хипербореја
    Poruke
    6.073
    Reputaciona moć
    387

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Опште позната чињеница,али сачекајмо процене и изговоре комуниста јер и немачка документа нису валидна.
    Господару служим,слугама господарим!

  10. #10
    Buduća legenda svarozic (avatar)
    Učlanjen
    19.09.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Republika Srpska
    Poruke
    35.137
    Reputaciona moć
    991

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Mnogo je popularnije pričati o "opsadi Sarajeva" 50 godina poslije...
    Džaba kupaći na rese
    kad nema šta da se trese!

  11. #11
    Iskusan Ненад (avatar)
    Učlanjen
    17.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    6.487
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    108

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Citat Original postavio Blau Pogledaj poruku
    Ако си запратио,документи су немачки.
    Ма какви запратио, тај није прочитао једну реченицу постављеног, такви ако се објави нешто што није Ослободилачки рат народа Југославије из педесетих година или Србија у рату и револуцији из седамдесет друге, одмах прогласе за фалсификат. Они још живе у веселим седамдесетим у којим је све што они не кажу забрањено као непријатељска пропаганда...
    Ако ствар као срећа уопште постоји, онда би она требала да подсећа на неограничену празнину.
    У њој немаш ништа па немаш ни шта да изгубиш.

  12. #12
    Iskusan Ненад (avatar)
    Učlanjen
    17.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    6.487
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    108

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Да не заборавимо њихов плитак изговор зашто Самарџић њима није валидан-јер је економиста и новинар.
    А да видимо шта су партизански историчари заправо по струци.

    Владимир Дедијер-новинар
    Бранко Петрановић-правник
    Бранко Латас-пуковник ЈНА
    Јозо Томашевић-економиста
    Миодраг Зечевић-правник
    Итд.

    Тј. док они једног човека прозивају зато што није по професији историчар, дотле сами затварају очи пред чињеницом да многи њихови историчари по професији нису историчари.
    Или да се изразим како гласи комунистичка дефиниција историчара-историчар је онај који пише по законима КПЈ...
    Ако ствар као срећа уопште постоји, онда би она требала да подсећа на неограничену празнину.
    У њој немаш ништа па немаш ни шта да изгубиш.

  13. #13
    Moderator Лекизан (avatar)
    Učlanjen
    29.01.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Рас
    Poruke
    11.049
    Reputaciona moć
    283

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Citat Original postavio Ненад Pogledaj poruku
    Бранко Петрановић-правник
    Петрановић је кориговао своје ставове али није поживео довољно дуго да би видео и податке из немачких и савезничких архива.
    Преминуо је 1994 када је још све било под велом тајне.
    "Рука која пише трули и нестаје као прах, а писање, ако су и груба слова, али Божија су, и заувек остају." Савина књига,XI век.

  14. #14
    Koča nije na forumu
    Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode!
    Veoma poznat
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.220
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Citat Original postavio Ненад Pogledaj poruku
    Да не заборавимо њихов плитак изговор зашто Самарџић њима није валидан-јер је економиста и новинар.
    А да видимо шта су партизански историчари заправо по струци.

    Владимир Дедијер-новинар
    Бранко Петрановић-правник
    Бранко Латас-пуковник ЈНА
    Јозо Томашевић-економиста
    Миодраг Зечевић-правник
    Итд.

    Тј. док они једног човека прозивају зато што није по професији историчар, дотле сами затварају очи пред чињеницом да многи њихови историчари по професији нису историчари.
    Или да се изразим како гласи комунистичка дефиниција историчара-историчар је онај који пише по законима КПЈ...


    a kao sto je i Blau napomenuo, kao sto se vidi iz prilozenog u pitanju su nemacka dokumenta, Bundes arhiv, Vojni arhiv, RH 26-369-11, 369/61, tako da su postovi tipa ovog Dobro dosli samo odraz nemoci...on nista konkretno i ne iznosi...i nikako da shvati da je nekad daleko bolje cutati...
    Poslednji put ažurirao/la Koča : 08.06.2015. u 14:36

  15. #15
    Koča nije na forumu
    Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode!
    Veoma poznat
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.220
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Ovde je deo knjige na engleskom i nemacka dokumenta

    (Parts of the book:Miloslav Samardžić: SERBS AGAINT THE WEHRMACHT, A History of Worl War 2 in Yugoslavia BASED ON PREVIOUSLY UNKNOWN GERMAN DOCUMENTS)

    http://www.scribd.com/doc/253322778/The-Siege-of-Sarajevo-1943

    _______________________________________________

    DOKUMENTI KOJI GOVORE U PRILOG ČETNIČKOJ OFANZIVI NA SARAJEVO:

    STR. 26
    http://www.scribd.com/doc/253322778/The-Siege-of-Sarajevo-1943
    Poslednji put ažurirao/la Koča : 08.06.2015. u 15:25

  16. #16
    Domaćin
    Učlanjen
    01.01.2014.
    Pol
    muški
    Lokacija
    U carevoj bašči
    Poruke
    3.352
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Citat Original postavio svarozic Pogledaj poruku
    Mnogo je popularnije pričati o "opsadi Sarajeva" 50 godina poslije...
    naravno, jer smo to dozivjeli, nema potrebe za guslarskim bajkama

    ali ovo je zestoko...cetnici i domobrani ratovali, od toga je zesce samo ono "kamion zapLenjen od NEmaca"


  17. #17
    Koča nije na forumu
    Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode!
    Veoma poznat
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.220
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Citat Original postavio mujohrnjica111 Pogledaj poruku
    naravno, jer smo to dozivjeli, nema potrebe za guslarskim bajkama

    ali ovo je zestoko...cetnici i domobrani ratovali, od toga je zesce samo ono "kamion zapLenjen od NEmaca"

    za one koji nemaju obicaj da citaju

    U septembru 1943. godine četničke jedinice su krenule u ofanzivu prema Sarajevu. Akcija je imala dosta uspjeha pa su sa zapadne strane Drine oslobođeni Zvornik (17. septembar 1943), Rudo (18. septembar 1943), Višegrad (5. oktobar 1943), Rogatica (14. oktobar 1943), Renovica (14. oktobar 1943).

    Velike borbe su se vodinle na Limu i Prači. Četnici su porazili njemačko-hrvatsko-muslimanski front na liniji Jabuka - Mesići - Rogatica i u oktobru 1943. godine prišli Sarajevu u kojem tada nije bilo komunista. U njemačkim dokumentima koji govore o četničkoj ofanzivi spominje se i odbrambena linija Pale, Mokro, Sokolac. Kada je kod Renovice poražen hrvatski bataljon domobrani su umarširali u Pale iz Sarajeva, a izdato je i naređenje da se streljaju Hrvati koji se povlače."

    Nijemci su tada doveli pojačanja - jedan puk čak iz Albanije - ali je 18.500 četnika uspješno nastavilo prodor prema Sarajevu. Sarajevo je opkoljeno i Nijemci su očekivali, kako piše u dokumentima, "četnički ustanak" u gradu. Izdata je naredba da se objese četnički taoci u Sarajevu.


    http://www.palelive.com/reportaze/cetnici-na-pragu-sarajeva-1943-godine

    U vezi Visegrada, evo i iz saveznickih izvora. Mensfildov izvestaj (Avgust-decembar 1943 - Izvestaji iz britanskih i americkih izvora koji se odnose na akcije i sabotaze Mihailovicevih snaga i na represalije protiv Mihailovicevih Srba, Dejvid Martin)



    __________________________________________

    bilo bi dobro navesti neku partizansku operaciju, ofanzivu na Nemce do dolaska Crvene Armije?

    Pored toga sto vidimo na osnovu nemackih dokumenata da su najvecu operaciju, ofanzivu protiv okupatora do dolaska Crvene Armije pokrenuli cetnici, upecatljivo je to sto su tu operaciju koja je imala sve izglede da do samog kraja bude uspesna (cime bi doslo do oslobodjenja Sarajeva) prekinuli upravo partizani tako sto su napali cetnike sa ledja i time spasili Nemce i ustase...
    Poslednji put ažurirao/la Koča : 08.06.2015. u 17:59

  18. #18
    Koča nije na forumu
    Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode!
    Veoma poznat
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.220
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Dokumenta sa prevodom



    5. oktobar 1943:
    Jedna od stranica ratnog dnevnika 369. divizije za 5. oktobar 1943. godine.
    “09,40: 3. bataljon 370. grenadirskog puka javlja preko radija: Od 04,00 jak napad pomagan teškim oružjem. Napad se pojačao od 07,00 sati. Severoistok Višegrada četnici uzeli. Molim pomoćnu vojsku iz Rogatice. Molim pomoć iz vazduha…
    10,10: Operativno odeljenje za 3. bataljon 370. grenadirskog puka preko radija: Zatražena je pomoć Luftvafe, ali trenutno je vreme loše. Hrvatske snage će još danas stupiti na Višegrad.“



    5. oktobar 1943: 10,45: Šef Štaba 15. brdskog armijskog korpusa saopštava:
    Po naredbi komandujućeg generala Višegrad i most na Limu se moraju bezuslovno držati. Operativno odeljenje odgovorno je ako se bataljon izgubi. Divizija je danima zahtevala čišćenje Višegrada i bilo je vremena za to.
    10,50: Operativno odeljenje obaveštava Operativno odeljenje 15. brdskog korpusa: O stanju u području Višegrad – Tuzla. Zahtevamo hitnu vazdušnu podršku u Višegradu. Stanje u Višegradu je krajnje kritično i tražimo trenutno učešće korpusaoktobar 1943: 14,30: Operativno odeljenje 15. brdskog armijskog korpusa saopštava:



    5. oktobar 1943: 14,30: Operativno odeljenje 15. brdskog armijskog korpusa saopštava:
    Komandujući general je saglasan sa zadatkom da se angažuje bataljon za podršku ljudstvu na mostu na Limu.
    Operativno odeljenje smatra da je nemoguće da bataljon stigne do mosta na Limu. Biće teško na putu.



    8. oktobar 1943: “12,35: Komandujući general komandi divizije telekomunikacijski: General je mišljenja da je most predat bez borbe. Naređuje da 3. bataljon 370. puka ponovo uzme most.
    Komanda divizije upozorava da se most nalazi u kotlini i da su kote oko njega zauzete jakim snagama četnika, bataljon nije u mogućnosti da izvrši naređenje. General insistira na tome i kaže da ako se to ne uradi da će to imati u vidu…
    General naređuje: Napad na most na Limu…“



    8. oktobar 1943: 14,05: “Ljudstvo i oklopni voz sa mosta na Limu su se povukli 7. oktobra u 23,00 prema Međeđi i 8. oktobra stigli u Ustipraču. Četnici zauzeli most na Limu. O sudbini mosta još ništa nije poznato. Četnici su pratili oklopni voz i uništili deonicu pruge prema Ustiprači. Oklopni voz je dovezao mnogo ranjenih u Ustipraču.“



    10. oktobar: 12,15: Operativno odeljenje 369. divizije Komandi 15. korpusa: “Neophodno hitno dovođenje snaga u područje istočno od Sarajeva. Nemoguće povlačenje bataljona B posebnog puka 1, kao i pojedinih jedinica iz Sarajeva, jer svakog časa može da izbije četnički ustanak u ovom području i u Sarajevu.“



    13. oktobar, 10,50: “Komanda 3. bataljona 370. puka javlja telekomunikacijski: Napadnuti Mesići i gađani bacačima granata. Istovremeno usledio napad na Rogaticu. Napad usledio iz pravca Borca sa obe strane pruge. Topovska vatra sa Orlovog kamena.
    Operativno odeljenje pita kako je to moguće. Bataljon je sinoć prijavio da do Uspitrače nije viđen ni jedan četnik, a sada je već usledio napad na Mesiće. Osim toga ostaje zagonetka kako se može dovesti top na položaj na put kod Mesića. Divizija može samo da prihvati da je izvršena jedna krajnje oskudna operacija izviđanja.
    Komanda 3. bataljona 370. puka javlja da je bilo dovoljno izviđano u pravcu istoka, ali time se ne može objasniti iznenadno pojavljivanje topa.“



    13. oktobar, 17,20: Operativno odeljenje obaveštava Komandu 15. brdskog korpusa: “Jači četnički napad bacačima granata i topovima 105 mm na Jabučko sedlo, Mesiće i Rogaticu. Rogatica napadnuta sa svih strana. Divizija se pomera na liniju Pale, Mokro, Sokolac. Treći bataljon u povlačenju ka Renovici, Prači. Posada Rogatice ima naređenje da se probije prema Sokolcu, Mokrom.“



    oktobar: U 11 časova i 30 minuta tog 15. oktobra, u ratni dnevnik 369. divizije upisan je razgovor komandanta divizije sa Operativnim odeljenjem, koji glasi:
    “Komandant divizije i Operativno odeljenje stoje na principijelnom stanovištu da je izvlačenje alarmnih jedinica iz Sarajeva jedva moguće, jer pri jednom napadu na Sarajevo i u gradu se moraju nalaziti trupe, da bi suzbile planule pobune.
    Pojačanje snaga prema istoku je hitno, jer se neprijatelj polako probija prema liniji Pale – Mokro – Sokolac.
    Operativno odeljenje zbog toga predlaže komandantu, radi olakšanje stanja:
    a) Učešće 1. lovačkog puka na prostoru istočno od Sarajeva i ostavljanje pojedinih bezbednosnih četa u samom Sarajevu.
    b) pojačanje spoljnih odbrambenih linija sa regrutnim bataljonom ustaša i mesnom rezervom hrvatskog 3. korpusa.
    c) preuzimanje stražarskih mesta 1. lovačkog puka od strane alarmnih jedinica i policije.
    d) za civilno stanovništvo policijski čas da se postavi ranije.
    e) eventualno proglašenje opsadnog stanja.
    Komandant je sporazuman sa predlozima. Naređivanje opsadnog stanja zavisiće od razgovora sa komandantima teritorijalne policije i vojne komande.“
    U 12 i 20 Operativno odeljenje se kod Komande 15. korpusa raspitalo o dolasku 92. motorizovanog puka, konstatujući: “Četnici istočno od Sarajeva mnogo su jaki. Takođe se nešto sprema i u Sarajevu. Noć prošla mirno u Travniku. Bezuslovno će biti potrebna nova pojačanja“.



    oktobar: 09, 15, 3. bataljon je javio o povlačenju domobrana. Njihova 9. četa, koji je u Renovici bila “skoro opkoljena“, već je stigla u Praču. “Domobrani imaju zapovest da marširaju prema Palama. Hrvatski bataljoni se više ne drže“, javljao je 3. bataljon, na što je Komanda 369. divizije naredila: “Neophodno je da se otpor pojača. U krajnjem slučaju streljati Hrvate koji se povlače.“

    http://kingdom-of-yugoslavia-in-ww2.com/%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B0-1943/

  19. #19
    Buduća legenda svarozic (avatar)
    Učlanjen
    19.09.2010.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Republika Srpska
    Poruke
    35.137
    Reputaciona moć
    991

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Citat Original postavio mujohrnjica111 Pogledaj poruku
    naravno, jer smo to dozivjeli, nema potrebe za guslarskim bajkama

    ali ovo je zestoko...cetnici i domobrani ratovali, od toga je zesce samo ono "kamion zapLenjen od NEmaca"

    Nema veće bajke od te "opsade Sarajeva"...
    Džaba kupaći na rese
    kad nema šta da se trese!

  20. #20
    Poznat Kor (avatar)
    Učlanjen
    18.09.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.631
    Reputaciona moć
    138

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Jedna mi stvar nikako ne ide u glavu. Lakse su se Rusi oslobodili predrasuda posle 70 godina teskog ispiranja mozga nego nasi bratski narodi i narodnisti za 50 godina necega sto se nazivalo blagom formom boljsevizma. Simpaticno je posmatrati nevericu koja nastaje kada se pojave dokumenti koji dovode u sumnju ono sto je ljudima kljukano u glavu. Onda obavezno sledi infantilni nacin reagovanja na takve podatke koji podrazumeva omalovazavanje autora i samih izvora.

  21. #21
    Koča nije na forumu
    Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode!
    Veoma poznat
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.220
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Citat Original postavio Kor Pogledaj poruku
    Jedna mi stvar nikako ne ide u glavu. Lakse su se Rusi oslobodili predrasuda posle 70 godina teskog ispiranja mozga nego nasi bratski narodi i narodnisti za 50 godina necega sto se nazivalo blagom formom boljsevizma. Simpaticno je posmatrati nevericu koja nastaje kada se pojave dokumenti koji dovode u sumnju ono sto je ljudima kljukano u glavu. Onda obavezno sledi infantilni nacin reagovanja na takve podatke koji podrazumeva omalovazavanje autora i samih izvora.


    smesno, da ne moze biti smesnije...ali i tuzno...bedno...samo odraz nemoci i beznadja...a niko se nije ni potrudio da odgovori i prokomentarise sledece...pa evo jos jedne prilike, dok moderatori u medjuvremenu ne reaguju...

    bilo bi dobro navesti neku partizansku operaciju, ofanzivu na Nemce do dolaska Crvene Armije?

    Pored toga sto vidimo na osnovu nemackih dokumenata da su najvecu operaciju, ofanzivu protiv okupatora do dolaska Crvene Armije pokrenuli cetnici, upecatljivo je to sto su tu operaciju koja je imala sve izglede da do samog kraja bude uspesna (cime bi doslo do oslobodjenja Sarajeva) prekinuli upravo partizani tako sto su napali cetnike sa ledja i time spasili Nemce i ustase...
    i tu lezi sva njihova tragedija...

  22. #22
    Koča nije na forumu
    Iz ove naše pobede, rađa se sunce slobode!
    Veoma poznat
    Učlanjen
    26.05.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Beograd batac, gde opasnost vreba...
    Poruke
    13.220
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Citat Original postavio svarozic Pogledaj poruku
    Nema veće bajke od te "opsade Sarajeva"...
    nesto je cak promaklo i komunistima pa su objavili u svojim zbornicima...jednostavno ova operacija je bila tolikog obima da nisu mogli bas sve da prikriju...iako ova nemacka dokumenta iz Bundes Arhiva, koja su od neprocenjivog znacaja, nisu bila dostupna kod nas, o ovome se i te kako znalo...npr.

    Depešom od 21. oktobra Broz obaveštava 2. udarni korpus: “Četnici pod komandom Račića zauzeli Višegrad i Rogaticu. Peta divizija stigla u Foču i danas smo joj izdali naređenje da odmah krene u pravcu Goražda i Rogatice, zauzme Višegrad i čeka dalja naređenja. Prema tome uputite i vi dve brigade da odmah krenu u pravcu Priboja i Rudoga da zauzmu ta mesta.“ [273]



    http://www.znaci.net/zb/4_2_10.pdf

    komunisti posto su objavili ovo, naknadno laziraju ceo dogadjaj...izmisljaju razne verzije da objasne kako su to i zasto cetnici zauzeli Visegrad, a sve jedna u suprotnosti sa drugom, i tu nastaje sveopste ludilo...sve se to moze procitati u Zborniku...i gore u tekstu...pritom su prevideli da su u oslobodjenju Visegrada ucestvovali i pripadnici saveznickih misija tj. saveznicki, Mensfildov izvestaj u kojem stoji da su cetnici ubili 200 Nemaca tom prilikom...a sada vidimo i ova nemacka dokumenta...

    no, ovde iz ove Titove depese jasno vidimo da je on naredio napad na Visegrad, tj cetnike koji su upravo oslobodili Visegrad od Nemaca i ustasa...

    u svom Zborniku, komunisti su objavili npr i ovaj nemacki izvestaj

    Severozapadno od Sarajeva izvršeni su prepadi na kolonu motornih vozila, železničke stanice i prugu. U cilju odmazde streljano je 27 četnika koji su držani kao taoci.“ [289]




    http://www.znaci.net/zb/4_4_18.pdf

    i jos dosta toga...ali i ovo je sasvim dovoljno...

    Jednostavno istina je izasla na videlo i neki ce morati da se pomire sa tim umesto sto ispadaju komicni...
    Poslednji put ažurirao/la Koča : 09.06.2015. u 13:47

  23. #23
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    31.08.2013.
    Pol
    muški
    Lokacija
    NYC
    Poruke
    414
    Reputaciona moć
    24

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Citat Original postavio Koča Pogledaj poruku
    Dokumenta sa prevodom




    5. oktobar 1943: 10,45: Šef Štaba 15. brdskog armijskog korpusa saopštava:
    Po naredbi komandujućeg generala Višegrad i most na Limu se moraju bezuslovno držati. Operativno odeljenje odgovorno je ako se bataljon izgubi. Divizija je danima zahtevala čišćenje Višegrada i bilo je vremena za to.
    10,50: Operativno odeljenje obaveštava Operativno odeljenje 15. brdskog korpusa: O stanju u području Višegrad – Tuzla. Zahtevamo hitnu vazdušnu podršku u Višegradu. Stanje u Višegradu je krajnje kritično i tražimo trenutno učešće korpusaoktobar 1943:
    Зашто кажу ..Italiener und Cetniks drücken stark... Кога то талијани и четници заједно нападају октобар 1943 - Италија је капитулирала месец дана раније.

  24. #24
    Iskusan Ненад (avatar)
    Učlanjen
    17.12.2009.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    6.487
    Tekstova u blogu
    14
    Reputaciona moć
    108

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Citat Original postavio Atentator Pogledaj poruku
    Зашто кажу ..Italiener und Cetniks drücken stark... Кога то талијани и четници заједно нападају октобар 1943 - Италија је капитулирала месец дана раније.
    Али се њене јединице нису повукле месец дана раније, неке су прешле код партизана и четника, неке су разоружане од Немаца, неке су дале оружје партизанима и четницима итд. Не знам зашто те ово чуди...
    Ако ствар као срећа уопште постоји, онда би она требала да подсећа на неограничену празнину.
    У њој немаш ништа па немаш ни шта да изгубиш.

  25. #25
    Poznat Kor (avatar)
    Učlanjen
    18.09.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.631
    Reputaciona moć
    138

    Podrazumevano Re: OPSADA SARAJEVA 1943 - Najveca antiosovinska operacija u Jugoslaviji u Drugom sv.

    Mene je uvek zanimalo sta se desilo sa italijanskom vojskom posle kapitulacije Italije. Nije mi poznato, kako je vecina njihovih snaga vracena u Italiju, preko koga, na koji nacin, kojim putevima? Jeste jedan manji deo italijanskih vojnika ostao i borio se u ulavnom partizaniskim jedinicama, mada mi je poznato da ih je bilo i u cetnicima ali su u pitanju male brojke da bi Nemci u ratnim izvestajima ukazivali na njih. Isto tako, nije bio redak slucaj da su talijani ostali da kao ratni zarobljenici sluze na imanjima radeci poljoprivredne poslove.

Slične teme

  1. 2,5 godine bez seksa
    Autor bubi u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 103
    Poslednja poruka: 25.06.2015., 17:53
  2. Drugi izvori o masakru 8000 muslimana 1943 godine
    Autor Gruban u forumu Istorija
    Odgovora: 33
    Poslednja poruka: 15.09.2012., 21:43
  3. stariji dvije godine!!!!
    Autor Pinki u forumu Žene
    Odgovora: 25
    Poslednja poruka: 08.07.2009., 18:01
  4. dal su bitne godine?????
    Autor fizio u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 50
    Poslednja poruka: 02.06.2004., 01:13
  5. Dve godine i od seksa NISTA!
    Autor KRISTIJAN.fr u forumu Ljubav i seks
    Odgovora: 27
    Poslednja poruka: 27.11.2003., 12:16

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •