Nebeska poema jednoga boema :-)

M

Milan Mijailović

Primećen član
Poruka
536
NEBESKA POEMA JEDNOGA BOEMA

(Sve je u 12, nije "u 16" - po broju meseci a ne po izreci. 2 x 12 - jeste broj stihova, ali ti, pesniče - ne boj se plikova!)

Nebeska poema - kakve nigde nema,
Ekskluzivno, sada, isred Belog grada,
Božanski se smeši tuge da te reši.
Energično leči anemično,

Samo ako napiše se tako,
Kako svako smislio bi lako,
Ako mašta grehom ne ispašta,
Podno grada pesnika balada,

Od kojega Vragu ima bega!
Eksperimentalno - pišem momentalno,
Mada, sada, već sam pesnik slada,
A da bude jasno zboriću i glasno :-)!


Jer već dve godine pesnik sam istine;
Ešalon plikova dobih zbog stihova :-)!
Da ne puknu, pesnici ustuknu,
Nakon čega Đavo već ne bega :-)!

On to voli jer ga rima boli;
Gabor stari, ma neka se čvari!
Ali, ipak, bolji mu je šipak;
Budalast kad jeste eto mu modeste!

Otkad pišem njega motivišem,
Eklatantno da bude markantno -
Moralisan, a ne, pak, otpisan -
Ako li bi u kolibi pevali "Kolibri"* :-)!

* Pesma dečjeg hora bič je za namćora :-)!

https://www.youtube.com/results?search_query=kolibri+pesme
 
JOŠ JEDNA POEMA ISTOGA BOEMA :-)

Još jedna poema istoga boema,
Od Neba se glasi da osmehe spasi.
Šaljiva je s' merom te smo sa primerom,
Jer u prezvitera ogleda se vera.

Enormno se javlja da moral obnavlja,
Dama svaka da ne bude laka -
Nego smerna i pameti verna -
A i momci da budu pitomci!

Pokraj Svete knjige ne beru se brige,
Od njene nauke ne vrebaju muke.
Enciklika neka im je dika,
Mudrost njena lepša je od žena :-)!


Ako one same budu prave dame,
I oni će tada uteći od jada.
Stoga, sada, moral nek' zavlada,
Tesna moda da ne bude zgoda!

Od te mode pesnici se zgroze;
Glas gospode tu je glas nervoze!
Al' nervoza ulogu matroza*,
Bajno igra kao dečja čigra.

Od te glume svi se urazume;
Ekser, kume, tad ne buši gume!
Malo šale složiš za anale,
A sa više Bog ne Inspiriše!

* Na Brodu spasenja ulogu ne menja :-)
 
VEĆ TREĆA POEMA ISTOGA BOEMA :-)

Već treća poema istoga boema,
Enormno se javlja da stanje popravlja.
Ćar je njezin far kola na benzin;
To već nije šala repatice mala!

Repatica jeste ekspertica,
Eterično njoj je i prilično!
Ćirilično - dobro nam je pismo,
Al' etično (zbog Hrvata) nismo,

Pesme njom pisali (nismo zaostali :-)).
O tome razmišljah pre neg' ovo smišljah;
Ekskluzivno nije sred ove storije.
Moda takva blaži kao akva,


Ali tesna baš je urnebesna!
Ista priča bila bi od kiča,
Stoga ova ipak jeste nova.
To odmah odlučih te se ne namučih.

Od razvoja priče sad ideja niče,
Gabor da nam ne stupi u sabor!
A taj sabor jeste ovaj tabor -
Bez tog bega, koji, k'o kolega,

Ovde motri da posle u kontri,
Egal spremi da sam ne zanemi.
Milan, sada, pesnik je sred ada,
Al' zbog repatice* biće k'o selice!

* Jer kometa s' ovog sveta vodi do Jagnjeta, odnosno - do Hrista, te sam optimista :-)
 
Vrela Cica:
Sta je ovo? Kakve su ovo gluposti?
Kliknite za proširenje...
Curo laka, pesnik te iz taka,
sada šije jezikom Srbije.
Kad si "vrela", ta jesi i svela;
nek' bi pčela ostaviti htela,

tebe, curo, izvrsna kulturo,
kad s' merakom igraš se sa jakom,
strujom rime, koja, poput plime,
svu te davi (a ispreko Savi)

- Nebeskim moralom, kojeg - nad koralom*
- pesnik diže da svučeš negliže,
te obučeš nešto (sad, da li i vešto...),
znatno duže od trnove ruže**...


* Stočni koral - mesto za tvoj moral

** Kak'a ti etika,
tak'a mi logika.
Kak'a si nedrima,
tak'a je i rima.

Tak'a je i "kvaka"*,
od taka* seljaka,
koji jeste,
Gojim s' ceste.

Ljut (uz kut),
luk (za muk),
daje (rad' spoznaje),
tebi - dođi sebi...

* Tak = štap - bilijarski, za jezik boljarski: da ti moral tek bude za koral (ali morski - uz moj jezik gorski - jer i bez morala sam nije budala...), da opet logika tebi bude slika - tvoga lika (ali da l' sad tvoga il' ovog bednoga, boema čednoga...), kičicom od trika, te kad ovo shvatiš - nek' si trud isplatiš...

E, a pčela (u prvoj strofi jesu apostrofi), kad bi te ujela, i sama bi svela, te je meni prišla da mi dadne med (ženi bi i sišla da propadne jed, ali ne i takvoj curi. Maline tvojoj kulturi - niko živi nek' nikad ne daje! Soko sivi za džihad ne haje, te si bez vandala bila vez skandala)...
 
POEMA SNOVA JEDNAKOG JE KOVA

Poema snova jeste pesma ova,
Od koje se čak i zemlja trese!
Erozija časti silazi sa vlasti;
Moć je njena predugo cenjena!

A silazak jeste i izlazak,
Sunca pravde za izlaz odavde.
Novi su mu zraci veseli junaci,
Otadžbina da nam bude fina.

Veselje njihovo poetski sam skov'o,
Avangardu da maznem retardu!
Jer Sotona tvorac je bontona,
Elitnoga društva, koje - kao uštva -


Danas, u Srbiji - za nas u prćiji,
Nema ništa bolje od puke nevolje!
Avangarda zato prima ovo zlato,
Koje s' Neba dolazi kad treba,

Otac da Bi Sudio barabi,
Gmazu starom, te frazu sa žarom,
Jezik nemog poete "golemog" :-),
Eliti priprema da je hvata trema,

Kad jezikom nemim do Nebesa stremim,
Oplatu sa groba da skineš za doba,
Veselja junaka čija svetlost jaka,
Avangardu stiče kao dosad Niče*!

* Od Fridriha biće tek: APĆIHA!
 
Poslednja izmena:
I POEMA PETA NIJE S' OVOG SVETA

I poema peta nije s' ovog sveta;
Poezija Neba nije poj ameba!
Od amebe dođosmo do bebe;
Evolucija silna je solucija!

Mudrost njena, "starija"* od žena :-),
Avangardu dala je retardu.
Priroda se majka postara k'o snajka,
Efemerno da bude moderno!

Trivijalno sad je revijalno;
Avangarda puče k'o petarda!
Nebo zato sad joj deli zlato;
Izlaz sprema čak i za ekstrema!

* Po Darvinu to je vaistinu (ali pravoslavlje jeste praznoslavlje)


Jaka rima nije raka psima,
Elita bez pita i do Neba hita!
S' tim izborom pesnik je sa morom;
Oklagija pite mu ne svija!

Voće njemu brboće ekstremu;
Onomatopeja nije poj dileja.
Gabor stari neka pite vari;
Sirni namaz s' njima jede mamlaz!

Voće milo vitamine svilo:
Enormno ih daje da um ne sustaje,
Te i ova poema je nova,
Akustika glasa Začetnika spasa!
 
NISU BAŠ POEME ALI ŠTA IM FALI

Nisu baš poeme ali šta im fali,
I risu vaš teme pali k'o svrab mali,
Samo ako ne češe se jako,
U predelu glave gde se vaši jave!

Budalasto zvučim ali za sto* mučim,
Anakondu staru k'o hondu drugaru,
Štihovima kojim - s' trikovima mojim -
Palim hondu da iskalim sondu,

Od koje će vibracije veće,
Elitu da stresu a pitu raznesu!
Moja sonda glasnik je bijonda**,
Elita doveka pite da ne čeka!

* Sto = 100 ** Bijond = Beyond


Ako čeka neće biti leka;
Ladno pivo popićeš, Naivo!
I s' burekom jesi sa lelekom;
Šala nije vitamin ih šije!

Ta je mera uvek bez zamera,
Ambalaža velikoga staža.
Iz njenoga legla rima je izbegla;
Moja sonda nek' je standard onda!

Fora nije - jezikom prćije,
Avangarda prima poj Nebeskih rima,
Ladno pivo da ne bude nivo,
I bez pita da spadnu kopita!
 
U AKROSTIHU A SLIČNO BERDIHU

U akrostihu a slično Berdihu,
Akord Raja uz rekord Vilaja*,
Krune sprema te kune ekstrema,
Rogu starog (Bogu i prestarog),

Oligarha ada! Monarha balada,
Sada diže za poslednji siže,
Talas rime (k'o alas sred zime -
Ikre riba uz iskre van gliba),

Hotimično (al' ne letimično),
U smiraju dana, pri kraju divana**,
Akrostihom - lako k'o apćihom,
Samo da bi utek'o barabi,

* Vilaj = Vilajet ** Divan = zbirka pesama


Ladno pivo da ne gradi nivo,
I bureci da budu u reci!
Čemer ovo jeste; ekolozi - gde ste!?
No, bar i u reci nek' budu pa reci:

Odsad neću da si kvarim sreću!
Berdih sada lik je svih balada;
Ekstrem on je, učitelj za šonje,
Rage stare, vrle koPITAre,

Da im pita bude potrefita,
Iz forhenda, da druga marenda,
Hrani svakog učitelja jakog,
Učenici da budu srećnici!
 
Rayela:
(...)
Kliknite za proširenje...

KO TEBE CITIRA - SEBE DETONIRA!

Ko tebe citira - sebe detonira,
Oskudo morala, ludo svih skandala!
To zborim od srca, da rima navrca -
Energiju Neba, baš koliko treba,

Bedu tvoju da svrgnem k'o svoju,
Emanaciju rime uz frakciju klime,
Ciklonskih vetrova i zimskih smetova,
Iz Maroka, zemlje gde poroka,

Toliko ti fali da ja - kao mali,
Izlaz tražim - dušu da razblažim,
Rimom koja (makar usred poja)
Anemično zna da stane slično,


Samom stopu, koji svu Evropu,
Elegantno pređe uz skupljene veđe,
Budalama (makar u štalama) -
Energiju svoju da zbaci u poju,

Drmatora rime (kreatora one klime),
Eksponatom zime k'o inatom plime,
Talasa ovoga alasa bednoga,
Od koga se - zima (al' poda se).

Naglavačke baca jer je takva faca,
Igru ovu da složi u lovu,
Ralja nekih (tebi predalekih),
Ako one stopu kažu: To - ne!

(Eh, ko ovo shvati, nek' do tebe svrati te objasni da nismo opasni :-))
 
Poslednja izmena:
DA OBJASNIM (DA PUNO NE KASNIM)

Da objasnim (da mnogo ne kasnim),
Ako dozvoljavaš - dok se zadržavaš,
Onim stopom, s' kojim si sa tropom -
Bednog ovog, pesnika ti novog,

Jezika nemuštog (al' divana suštog),
Ako umeš (kada me razumeš) -
Smisao poeme da deliš na vreme,
Narodu dalekom, na ostrvu nekom,

Iz obzira, radi opšteg mira,
Moral da bi bio sličan žabi -
Dami koja dobroga je poja -
Ako samo njega staviš tamo,


Poj gde svetli dok pevaju petli,
U javljanju dana za doba megdana,
Normative, koja od naive
Ovakvog je soja da bi, diko moja,

Nešto naučila kad si odlučila -
Ekspanziju časti da razrešiš vlasti,
Koja rimu diže kao plimu,
Akustikom glasa Začetnika spasa,

Samog Boga, Koji, pak, ovoga,
Nemuštog poetu na ovome svetu,
Intenzivno Nosi da divno donosi,
Moral pravi jednoj ludoj glavi!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top