Štrajk u Jagodinskoj pivari

_niemand_

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.614
otkada je SNS na vlasti i pivare postaju neprofitabilne:
Štrajk u Jagodinskoj pivari

http://www.krstarica.com/zivot/strajk-u-jagodinskoj-pivari/

Radnici Jagodinske pivare održali su štrajk upozorenja nezadovoljni odlukom da se njihovo preduzeće ne nađe na spisku zaštićenih, što znači da im, posle 31.maja, preti blokada računa i stečaj.

Zatražena je uplata doprinosa za četiri godine, sprečavanje stečaja i poboljšanje kriterijuma za model privatizacije firme, složili su se predstavnici tri reprezentativna sindikata koji su se obratili radnicima okupljenim u krugu fabrike.

Predsednik Nezavisnog sindikata Jagodinske pivare Jugoslav Đurđević rekao je da potraživanja poverilaca prevazilaze kapital fabrike, što vodi u stečaj.

„Nas interesuje po kom kriterijumu se odlučivalo koje će firme opstajati, a koje ići u stečaj. Neke od njih ne isplaćuju radnicima plate i imaju velika dugovanja. Mi hoćemo da ostanemo, da radimo, jer redovno primamo platu koju sami zarađujemo“, objasnio je Đurđević.

jagodinsko-pivo.jpg


On je kazao da sindikati zahtevaju od premijera, Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju, da im objasne te kriterijume za zaštitu određenog broja firmi od naplate poverioca, za koje kažu da su politički.

Predsednik ASNS Pivare Lepomir Urošević je rekao da fabrika ima dugove od oko 2,5 milijarde dinara koji su nastali 90-ih godina zbog neplaćenih akciza. Na osnovicu duga godinama su se gomilale kamate.

„Najveći poverilac Pivare je Poreska uprava. Imamo i neke izvršne presude, ali o njima može da se napravi dogovor i da firma nastavi da radi“, kazao je Urošević.

On je dodao da „u toku ove i sledeće godine treba oko 60 radnika da ode u penziju, tako da će ostati taman toliko ljudi koliko je dovoljno za proizvodnju i plate“.

Od sutra će radnici Jagodinske pivare početi da popunjavaju anketu za socijalni program. Oni su najavili da će sutra i prekosutra opet održati štrajk i protestnu šetnju kroz grad, a spremni su, kako kažu, da idu i pešice za Beograd.

Država je vlasnik oko 60 odsto kapitala tog preduzeća, ostalo su akcije radnika. Pivara ima 263 radnika.

Direktor proizvodnje Jagodinske pivare Mališa Milošević je rekao da je Pivara prošle godine proizvela 50.000 hektolitara piva, kao i da radnici sami zarađuju za plate prodajom piva.

„Nikada nismo imali subvencije od države, za razliku od nekih firmi koje su i plate dobijali od subvencija“, rekao je Milošević.

On je ocenio da Pivara ima mesto na tržištu i da bi uz smanjenje zaposlenih mogla da bude konkurentna na tržištu.

Srbija jeste Zemlja Cuda. Zemlja u kojoj su i pivare neprofitabilne! :whistling:

Pa je li to moguce, dragi forumasi?! :pivce:

_niemand_
 
И самоуправљачи из Раковице решили да руше власт.


BLOKADA U RAKOVICI Radnici IMR-a zauzeli tramvajske šine

M. B. | 28. 05. 2015. - 09:06h | Foto: M. Beljan | Komentara: 2 .Radnici IMR-a su jutros oko 8.30 kako je i bilo najavljeno, blokirali tramvajske šine ispred fabrike u Rakovici. Njih oko 300 danas je ponovo na pruzi kako bi izrazili nezadovoljstvo i strah od gubitka posla.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/562857/BLOKADA-U-RAKOVICI-Radnici-IMRa-zauzeli-tramvajske-sine
 
Tesko ce tu Vlada bilo sta pomoci

Drzava - Duznik:
Najveći poverilac Pivare je Poreska uprava. Imamo i neke izvršne presude, ali o njima može da se napravi dogovor i da firma nastavi da radi“, kazao je Urošević.

On je dodao da „u toku ove i sledeće godine treba oko 60 radnika da ode u penziju, tako da će ostati taman toliko ljudi koliko je dovoljno za proizvodnju i plate“.

Pa nije bash... Dovoljno je da se poreska uprava (citaj: drzava) otkaze od [1] svih kamata; [2] Nekih 50% poreza... Pa da pivari svane! :pivce:

_niemand_
 
Оно што би требало радити са предузећима у реструктурирању јесте да се дуговања тих предузећа претворе у власништво у предузећу.

Дакле, цела идеја преудзећа у реструктурирању јесте да нико не може да наплати од њих своја потраживања, до окончања поступка рестурктурирања. И на тај начин дугови се још више гомилају.

Е сад, прво би требало направи ти процену за свако предузеће коликом имовином предузеће располаже. И то се претвори у неки износ новца. Затим се јаве сви повериоци. И ту имамо две могућности. Прва је да су дуговања мања од имовинее предузећа а друга да су дуговања већа од имовине предузећа.

Даље, битно је рећи да је највећи поверилац управо држава.

И сад, кад знамо вредност предузећа и његове дугове, онда конвертујемо дугове у имовину предузећа (повериоци не могу да бирају да ли хоће власништво или лову). Нпр. имовина је 10 000 000 а дуговање 8 000 000. Сви дужници постају власници 80 % имовине предузећа (идеални део) а преосталих 20 % остаје у власништву државе. У ових 80 % највећи поверилац је ионако држава (пореска управа, ЕПС, водоовод итд.).

И шта добијамо? И даље је држава власник предузећа, али предузеће је на 0. Нема дугове!

Друга опција је да је имовин а мања од дуговања. Нпр. предузеће у реструктурирању вреди 8 000 000 а дужно је 10 000 000.

У том случају свако постаје власник сразмерно дугу али до 100 % власништва. Тј. имовина предузећа покрива 80 % дуга, па повериоци остају ускраћени за 20 % (јбг. што нису пазили с ким послују). У овом случају ће опет држава бити највећи власник, јер је она највећи поверилац. Али и у овом случају је предузеће на 0. тј. нема дуговања.

Једним потезом сва предузећа долазе на 0. Е сад, можеш одмах да их продаш или им по последњи пут из буџета даш обртна средства, да наставе производњу. У наредних годину дана их или продаш или отераш у ****** (стечај) ако од нуле, са за Џ добијеним обртним средствима направе минус.
 
Оно што би требало радити са предузећима у реструктурирању јесте да се дуговања тих предузећа претворе у власништво у предузећу.

Дакле, цела идеја преудзећа у реструктурирању јесте да нико не може да наплати од њих своја потраживања, до окончања поступка рестурктурирања. И на тај начин дугови се још више гомилају.

Е сад, прво би требало направи ти процену за свако предузеће коликом имовином предузеће располаже. И то се претвори у неки износ новца. Затим се јаве сви повериоци. И ту имамо две могућности. Прва је да су дуговања мања од имовинее предузећа а друга да су дуговања већа од имовине предузећа.

Даље, битно је рећи да је највећи поверилац управо држава.

И сад, кад знамо вредност предузећа и његове дугове, онда конвертујемо дугове у имовину предузећа (повериоци не могу да бирају да ли хоће власништво или лову). Нпр. имовина је 10 000 000 а дуговање 8 000 000. Сви дужници постају власници 80 % имовине предузећа (идеални део) а преосталих 20 % остаје у власништву државе. У ових 80 % највећи поверилац је ионако држава (пореска управа, ЕПС, водоовод итд.).

И шта добијамо? И даље је држава власник предузећа, али предузеће је на 0. Нема дугове!

Друга опција је да је имовин а мања од дуговања. Нпр. предузеће у реструктурирању вреди 8 000 000 а дужно је 10 000 000.

У том случају свако постаје власник сразмерно дугу али до 100 % власништва. Тј. имовина предузећа покрива 80 % дуга, па повериоци остају ускраћени за 20 % (јбг. што нису пазили с ким послују). У овом случају ће опет држава бити највећи власник, јер је она највећи поверилац. Али и у овом случају је предузеће на 0. тј. нема дуговања.

Једним потезом сва предузећа долазе на 0. Е сад, можеш одмах да их продаш или им по последњи пут из буџета даш обртна средства, да наставе производњу. У наредних годину дана их или продаш или отераш у ****** (стечај) ако од нуле, са за Џ добијеним обртним средствима направе минус.


Malo toga je zaista profitabilno čemu je država vlasnik. Sve bi to bilo lepo, ali većina tih preduzeća je zaista ne neprofitabilna i nekonkurentna.

Od te pivare bi se još nešto i dalo napraviti, ali firmama gde korov raste u sred proizvodne hale među već raspadnutim mašinama šta god uradili, nema spasa.
 
Malo toga je zaista profitabilno čemu je država vlasnik. Sve bi to bilo lepo, ali većina tih preduzeća je zaista ne neprofitabilna i nekonkurentna.

Od te pivare bi se još nešto i dalo napraviti, ali firmama gde korov raste u sred proizvodne hale među već raspadnutim mašinama šta god uradili, nema spasa.

Па зато сам и написао последњи пасус. ДАш им последњи пут обртна средства док су на нули. У року од годину дана их продаш, ако има купца. Ако нема, нема купца, има ку.рца.
 
Па зато сам и написао последњи пасус. ДАш им последњи пут обртна средства док су на нули. У року од годину дана их продаш, ако има купца. Ако нема, нема купца, има ку.рца.

I posle godinu dana bi bila ista priča, štrajkovi, protesti, blokade puteva i sl. Za većinu tih firmi ne postoji čarobni štapić kojim bi se situacija preokrenula za godinu dana.
 
Malo toga je zaista profitabilno čemu je država vlasnik. Sve bi to bilo lepo, ali većina tih preduzeća je zaista ne neprofitabilna i nekonkurentna.

Od te pivare bi se još nešto i dalo napraviti, ali firmama gde korov raste u sred proizvodne hale među već raspadnutim mašinama šta god uradili, nema spasa.

Razumem ja ovo, boldovano chervenim... Takvih je 80% firmi u Srbiji, ali ima 20% kao ova pivaritza, koju vredi spasavati. Bezobzira sto im pivo lose. Svako pivo ima svoje trziste, samo ga (lose pivo) treba napraviti (izistinski) konkurentnim. Ako se (maloprodajna) cena spusti za 20ak%, bice kupaca u Srbiji, itekako... Znam ja nas, iebo ja nas! :pivce:

_niemand_
 

Back
Top