Dragi moj neuki i naivni narode hteli ste (neo)liberalni kapitalizam - eto vam ga na
Vole, vole, a ne znaju ...
- - - - - - - - - -
~~~~~
Iz moje knjige ...
~~~~~
(3.б) Зашто су богати још богатији, а
сиромашни још сиромашнији
Геоекономија означава скуп мера које државе предузимају ради
повећања конкурентске моћи сопствене привреде на светском
тржишту. Она је у трајном динамичком односу са геополити-
ком. Заједничко обележје геополитике и геоекономије је што су
обе методе анализе и тумачења односа снага на међународној
равни (да кажемо условно, при чему геоекономија се обезбеђује
у равноправности утакмице до одређеног нивоа). Геоеконо-
мија је истовремено и сврха и средство геополитичке праксе.
Политичка моћ се од памтивека користила ради остваривања
економских циљева. Другим речима, геоекономија је „новија
игра“ међу државама које су искључиле класичне међусобне
ратове (уз невероватна и непојмљива сплеткарења и интрига-
рења мултилатералних организација – види пример ММФ-а и
Доминик Строс-Кан (фр. Dominique Strauss-Kahn) француског
економисте, правника и политичара, члана Социјалистичке
партије). На главном попришту светске политике (је трилатерала),
где Американци, Европљани и Јапанци сарађују и надмећу се
(„међусобно, а не против остатка Света“ – пракса је другачија).
Противнички ставови могу се испољавати само економским
средствима. Наивне су тврдње модерних пророка да ће у „златном
добу“ геоекономије и разлози и средства супарништва бити
искључиво економски. Те жеље и тежње да се у Свету успостави
само економско супарништво, јесте управо задатак НАТО-а при
чему се труде да искључе друге војне силе, стим што би савез имао
39
још једну функцију коју смо ми овде у Србији осетили 1999. г.,
а то је компаративна предност и условљеност у стандардима,
квотама, царинама и обимима (не)пожељне производње, након
војног пустошења по индустрији земље која се ломи и приморава
у империју. О компаративној предности чланица и чланица
оснивача, коју предводи трилатерала нећемо говорити, јер је
више него једноставна – „Моја банда, моје правило“. Управо док
пишем овај текст, други пут се у Влади РС поставља министарка
која је замрзла чланство у трилатерали.
(Говорећи недавно (
http://pescanik. net/2014/05/o-ekonomiji)
о својој новој књизи Economics: The User’s Guide – Еконо-
мија упутство за употребу, 2014. професор Ха-Џун Чанг каже:
У недавним вестима о кризи, многи су, нарочито Немци,
критиковали Грке зато што су лењи. Ако погледате радне
сате, Грци раде 30% више него Немци. Ко је ту онда лењ?
Ствар је у (ефективној) продуктивности. Грци су непро-
дуктивни, а нису лењи. Затим се постављају многа питања
где онда одлази њихов рад. Индивидуална продуктивност
није одређена једноставно тиме колико је неко паметан или
вешт, него има ли везе са инфраструктуром, институцијама,
друштвеним поверењем и низом других ствари над којима
појединци немају контролу, које су колективна одговорност
празног хода и штете. Ако је неко за то крив, крива је грч-
ка елита, а не грчки народ. Ја бих додао да је крива и Немач-
ка елита (може и ЕУ суперкласа Франкфуртера:
http://www.
theguardian.com/business/economics-blog/2011/nov/08/europapandreou-
berlusconi-bailout-debt), која је притиском путем
ЕУ механизама на Грчку Владу вршила експеримент над Гр-
чком економијом и државом.)
(Једна од економских књига која је у последње време у свету
имала изузетан одјек јесте Капитал у XXI веку чији је аутор
Томас Пикети (Thomas Piketty), професор Париске школе
економије, а која је посвећена питањима неједнакости, од-
носно прерасподели доходака и богатства у капитализму. У
овој књизи од скоро 700 страница аутор користи статистич-
40
ке податке које је целу деценију прикупљао и обрађивао са
својим сарадницима Емануелом Саезом (Emmanuel Saez)
из Оксфорда и Ентонијем Аткинсоном (Anthony Atkinson)
са Берклија како би могао да прати прерасподелу и концен-
трацију доходака и богатства на примеру великог броја зе-
маља (20-ак) у дугом временском периоду (три века уназад)
и утврди одређене законитости...Нобеловац П. Кругман је
у New York Times објавио колумну под симболичним нази-
вом Паника због Пикетија (The Piketty Panic) у којој пише о
ужасу који је захватио многе због чињенице када је он аргу-
ментовано разрушио мит о томе како су огромна богатства
„заслужено“ стечена. П. Кругман подсећа да је, историјски
гледано, било неколико линија одбране да се озбиљно рас-
правља о проблему огромног богаћења уског слоја друштва.
Прво се негирало да долази до све веће концентрације до-
ходака и богатства, па када ови покушаји нису крунисани
успехом тврди се како је то оправдано – повећани дохоци
на врху социјалне пирамиде су заслужена награда за пру-
жене услуге и због тога богате не треба називати олигар-
сима него ствараоци радних места. Сада када се показало
да извор великих богатстава није предузетништво него на-
следство, у немогућности да Пикетија аргументовано опо-
вргну његови опоненти, истиче П. Кругман, иду на његову
идеолошку дисквалификацију називајући га марксистом. –
Јован Душанић)
Pritom ja nisam ništa rekao - samo sam pitao forumaše šta misle o tome i da daju svoj sud.
