Robovski uslovi rada u „Juri“ devojku umalo koštali života
Vesna Veizović / Vaseljenska TV | 10.06.2015. 23:00t
Nakon priče očajnog radnika „Jure“ koji je posvedočio o neprestanom maltretiranju menadžmenta firme i robovskih uslova koje su uspostavili korejski vlasnici kompanije većinski finansirane od strane Vlade Srbije, redakciji Vaseljenske TV javila se jedna bivša radnica sa molbom da objavimo i njemu priču.
Robovski uslovi rada u „Juri“ devojku umalo koštali života
M. K. sa svojih dvadeset pet godina života i tri godine rada u ovoj kompaniji, sem što je trpela svakodnevna poniženja, ucene i iživljavanje nerovoznih menadžera izgubila je i svoje zdravlje.
„Posao u „Juri“ dobila sam preko biroa u maju 2011. godine sa rešenjem na kom piše da sam na radnom mestu kontrolora kvaliteta, međutim moj posao bio je rad na traci sa žicama“, počinje M.K. svoju potresnu priču.
„Lider, odnosno šef (I. J.) kako ga zovu od samog početka bio je strog, imao je sva prava. Par puta sam imala problema sa ciklusom i obilnim krvarenjem, sem što mi nije dozvoljavao da odem do toaleta, nalazio je dodatni način da mi još više oteža posao, naredi da se ubrza rad trake kako bih zbog svog nemoćnog stanja pala sa pozicije i on iskoristio svoje pravo da me kazni.“
„Jura“ bolesnom ne veruje
Agonija ove devojke tu se nije završila, na žalost to je bio tek početak:
„Kada sam nakon jedanaest meseci rada trebala da dobijem produžetak ugovora doktori su mi otkrili rak dojke. Srećom sve se dobro završilo, ali sam nakon operacije morala da mirujem bar mesec dana, ne dižem ništa teško i ne zamaram se previše. Međutim nakon nepunih mesec dana zvali su me sa posla i rekli da se moram vratiti na posao ako želim da produžim ugovor. Na sopstvenu odgovornost prekinula sam bolovanje i vratila se na posao.“
Nakon povratka i umesto da je dočeka i trunka ljudskosti M. K. je čekalo novo iznenađenje, još neprijatnije od prethodnih.
„Kada sam se vratila sa bolovanja, niko nije hteo da mi produži ugovor. Morala sam da obećam lideru (I. J. ) da ću ga „častiti u kafani“, produžio mi je ugovor ali od „kafane“ naravno nije bilo ništa i tada su počeli još veći problemi sa njim“, priča nam ova devojka koja tri godine koja je provela u ovom korejskom logoru u Srbiji nikada neće zaboraviti.
„Nakon produžetka stavlja me na jedno od najtežih mesta, gde se bandažira veliki broj žica, odnosno na mesto sa najviše fizičkog rada, teglenja i nošenja što je meni bilo zabranjeno. Nakon suza i suza, ni sama ne znam koliko sam ih prolila i pomoć jednog kolege dobila sam malo lakše radno mesto na traci.“
„Maltretiranje i iživljavanje ne prekida, šta god da uradim ne valja, stalno je vikao na mene, ponižavao me na svakom koraku, to je bilo neizdrživo. Nakon svih tih stresova otkrili su mi tumor na desnima. I jednom trenutku nakon što mi nije dozvolio da odem do toaleta nisam mogla više da izdržim i posvađala sam se sa njim.“
Nakon raka dojke, na desnima i svakodnevnim iživljavanjem nadređenih, posebno lidera (I. J. ) nad M. K. se nadvila još jedna nevolja. Nakon jednog pregleda doktor joj je konstatovao promenu na grliću materice i preporučio hitnu intervenciju, uprkos dostavljenim izveštajima lekara lider nije hteo ni da čuje.
„Po cenu otkaza otišla sam na operaciju, uzela mesec dana bolovanja a nakon toga tražila produžetak na još mesec dana zbog preporuke komisije i lekara. Ali kako sam ja slala doznake u Juru tako su ih oni vraćali tvrdeći da nisu u redu. Na kraju se i moj doktor zapisao šta nije u redu, jer su ih samo u socijalnom ispravili pet puta. Na kraju sam napismeno tražila da mi kažu šta nije u redu sa doznakama,međutim ništa nisu odgovorili. Zbog toga tri meseca nisam imala primanja“, vidno uznemirana nastavlja M. K.
„Od svog tog stresa prokrvarim opet, i stanje mi se pogorša“, umesto da pokažu i trunku čovečnosti prema koleginici koja je imala tešku operaciju rukovodstvo je od nje tražilo da dolazi svaki treći dan na posao.
Konačno nakon isteka bolovanja koje je u slučaju M.K zbog zdravstvenog stanja trebalo po preporuci lekara da traje najmanje tri do šest meseci ona se nakon dva meseca vraća na posao.
„Kada mi je isteklo bolovanje iz kadrovske službe su mi rekli da imam pet dana odmora koji nisam iskoristila. Dobijem od lidera dozvolu za odmor i zatim petog dana od istog sms na kom piše da mi menadžer ipak nije potpisao rešenje za tih pet dana, iako sam iz pouzdanih izvora saznala da rešenje potpisano postoji ali mu se izgubio svaki trag,“ završava M. K. Svoju priču i dodaje da je nakon par dana na kućnu adresu stigao i zvanično potpisan otkaz.
Svi pokušaji obraćanja nadležnima zbog kršenja osnovnih ljudskih prava završavali su se rečima : Ne igrajte se sa vatrom.
Tako i dalje stoji otvoreno pitanje zbog čega ova korejska firma u koji je Srbija uložila dve trećine novca od ukupne vrednosti ima povlašćen položaj i pravo da se prema radnicima u Srbiji odnosima prema korejskom Ustavu, obespravljujući ih i ponižavajući ?!
http://niskevesti.rs/index.php/drus...lovi-rada-u-juri-devojku-umalo-kostali-zivota
naravno bez realnog razloga
