Pravne nekorektnosti u rehabilitaciji Draže Mihailovića

Vladimir M.

Domaćin
Poruka
4.032
Odgovor na Pravne nekorektnosti u rehabilitaciji Draže Mihailovića sa portala peščanik .

1. Prvo kaže peščanik, u članu 10, stav 3. Zakona o rehabilitaciji izričito je propisano da o zahtevu za rehabilitaciju odlučuje „sudija pojedinac“.

Odgovor:
Nikakv problem tu ne postoji već da je sud prišao rehabilitaciji ozbiljnije i odgovornije. Istina je da je slovo zakona nije ispoštovano do kraja ali ovako je ispalo još bolje više mudrih glava je odlučivalo.

2. Drugo kaže peščanik.
Članom 14. Zakona utvrđeno je da kada se radi o rehabilitaciji lica osuđenih „sudskom ili administrativnom odlukom vojnih i drugih jugoslovenskih organa“, kao što je to slučaj sa Dražom, onda u postupku „obavezno učestvuje Republika Srbija.

Odgovor:
Ali viši javni tužilac je učestvovao u postupku rehabilitacije Mihailovića..

3. Treće kaže peščanik , pristalice rehabilitacije su tokom postupka tvrdile da su na osudu Draže uticali politički faktori te da je presuda zasnovana na ideološkim i političkim razlozima. Viši sud je prihvatio ovu kvalifikaciju, ali će biti zanimljivo utvrditi da li je za to imao neke dokaze i argumente ili se oslonio samo na gole tvrdnje pristalica rehabilitacije. Naravno, uverljivih dokaza za to nema

Odgovor:
Pa naravno da nema dokaza kada je u totalitarnom režimu bilo strogo kažnjivo kritikovati komunističku vlast član 133. krivičnog zakonika SFRJ. Danas mi nemamo nikakve dokaze koji svedoče u Dražinu korist jer su pisci tih knjiga oterani na goli otok a njihove knjige zabranjene jer su svedoci koji su bili voljni da svedoče ubijeni ili oterani na goli otok.Postojala je zabrana protoka informacija iz inostranstva knjiga i novina koje kritički pišu o komunističkom režimu. SFRJ je bila totalitarna država bez slobode govora i mišljenja i očekivati da se pronađe suprotno mišljenje ili dokaz od komunističkog vređa inteligenciju.

4. Četvrto kaže peščanik , u članu 2 stav 2 tačka 2 Zakona o rehabilitaciji propisano je da se ne mogu rehabilitovati lica koja su sudovi i drugi organi DFJ i FNRJ „proglasili da su ratni zločinci, odnosno učesnici u ratnim zločinima“, kao što je to slučaj sa Dražom, osim ako sud u postupku rehabilitacije utvrdi da ta lica nisu izvršila ratni zločin ili učestvovala u njemu.

Odgovor: Pa naravno da nema dokaza da je Draža nevin kada je u totalitarnom režimu bilo strogo kažnjivo pisati protiv zvanične komunističke vlasti. Svi eventualni svedoci i pisci takvih knjiga bi bili ubijeni ili oterani na goli otok a njihove knjige i svedočenja zabranjena i spaljenja po članu 133 krivičnog zakonika SFRJ. Postojala je zabrana protoka informacija iz inostranstva knjiga i novina koje kritički pišu o komunističkom režimu. SFRJ je bila totalitarna država bez slobode govora i očekivati da se pronađe suprotno mišljenje ili dokaz od komunističkog vređa inteligenciju.

http://pescanik.net/pravne-nekorektnosti-u-rehabilitaciji-draze-mihailovica/

Pošto komunisti tako dobro poznaju zakon. Evo jedno pitanje.

Po kom zakonu se Draži do današnjeg dana ne zna mesto groba ?
 
Poslednja izmena:
Da se radilo o ideološkom suđenju dokazuje to što je Slobodan Jovanović osuđen na 20 godina zatvora. Za Dražu mogu razumeti, učestvovao je u borbama pa mu se može prikapaliti neki četnički zločin, ali Slobodana Jovanovića osuditi na 20 godina, to je besmisleno: Pored toga, posle rata je streljano nekoliko hiljada ljudi koji su imali veze sa četnicima ili prethodnim režimom, tako da je neizbežno bilo streljati i jednog od protagonista prethodnog režima, Dražu. Svima je jasno da se radi o ideološkom, a ne nepristrasnom sudu.

Sa današnjeg stanovišta, postoje još mnoge nezakonitosti (sa stanovišta važećeg prava, svaka tiranija može biti zakonita). Nije postojala mogućnost žalbe na presudu, presuda nije data u pisanoj formi i tako dalje. Pored toga, postoje informacije da su ga napijali tokom suđenja i tome slično, mada, to je teže dokazati.

Sve u svemu, odluka o rehabilitaciji je korektna, ali sumnjam da da će biti prihvaćena generalno, čak i u Srbiji, a ne u regionu.
 
Дража није имао фер суђење, што је једно од фундаменталних права сваког човека. Ту је крај приче.

Чињеница је, међутим, да је Дража одговоран за неке ствари и да се може теретити за све и свашта али исти је случај и са Титом. Гледано из ове перспективе, нема формације на овим просторима, у Другом светском рату, која није у некој мери злочиначка. Тај терет нужно пада на њихове команданте.
 
Poslednja izmena:
Дража није имао фер суђење, што је једно од фундаменталних права сваког човека. Ту је крај приче.

Чињеница је, међутим, да је Дража одговоран за неке ствари и да се може теретити за све и свашта али исти је случај и са Титом. Гледано из ове перспективе, нема формације на овим просторима, у Другом светском рату, која није у некој мери злочиначка. Тај терет нужно пада на њихове команданте.

Koji je bio motiv Draže i četnika da čine zločine nad Srpskim narodom.
Dali imaš ijedan dokaz da je Draža ili četnici učinili zločin.
Da te podsetim da čak ni komunisti nisu imali dokaze zato su mu prekršili prava na suđenju,
 
Суштина је у ономе што је Владимир написао као одговоре на примедбе Пешчаника.
Кампања која је трајала од почетка процеса за рехабилитацију ђенерала Михаиловића се наставља и после изрицања пресуде и пре објављивања образложења, како не би изгубила на континуитету и замаху.
Намећу се питања да ли је ова кампања правне или идеолошке природе или нешто треће.
Свима је јасно да је овај процес, без обзира на број досадашњих судских рехабилитација позитивно решених, онај кључни и најзначајнији после кога више нема повратка .
А политичко је питање коме то данас све одговара одбрана политичких суђења из доба титоизма ?
 
Занимљив текст:

DRAŽA PODJARIO LAŽNE ČETNIKE I LAŽNE PARTIZANE

16/05/2015


Rehabilitacija Draže Mihailovića dokazuje da je moralni mrak najpodobniji za negovanje svetlih srpskih tradicija.

Ispravljanje nepravde stare 69 godina uznemirilo je lažove svih vrsta. Partizani i naslednici njihovih pljačkaških tekovina potpuno su zgroženi, dok četnici i njihovi falsifikovani sledbenici slave veličanstvenu pobedu istine, pravde i kame. Blago srbadiji, opet ima medijski atraktivan povod za besmislene podele i svađe. Naravno, i za omiljenu nacionalnu disciplinu – laganje.

Po običaju, dominiraju laži predstavnika vlasti. Ivica Dačić je najagresivniji i najlicemerniji. „Poništenje presude Mihailoviću je sramno“, kaže taj ekspert za sramotu. Draža je, u Dačićevim pijanim očima, izdajnik i saradnik okupatora i, kao takav, zasluženo je osuđen na smrt.

Možda je u pravu. Ali, Mihailović nikada nije potpisao nikakav dokument koji bi i u naznakama ličio na tzv. Briselski sporazum, nije se grlio i ljubio s teroristima kakav je Hašim Tači, nije svečano dočekivao Ejupa Ganića, organizatora pokolja 250 dečaka u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici, nije potpisao ugovor kojim se „novom okupatoru“, tj. NATO-u, na raspolaganje stavlja sva infrastruktura Srbije, nije pevao „Miljacku“, a sva imovina, koju je njegova porodica iznela iz rata, ne vredi ni deseti deo mita koji je Dačić dobio u onom koferu. Mihailovićeva vojska, koliko god bila tragikomična, izgledala je mnogo ozbiljnije nego SPS-ova horda razbojnika, koja tri decenije termitski detaljno proždire Srbiju. Svi četnički komandanti zajedno nisu opljačkali ni 1% imovine koju ima, recimo, Dušan Bajatović. Ili Nemanja Đorđević, Aleksandar Nikačević, Vladimir Zagrađanin, Dejan Backović, Branko Lazarević… Ili SPS-ove tajkunske tvorevine Milan Beko, Miroslav Mišković, Željko Mitrović, Predrag Ranković Peconi, Miodrag Babić, Bogoljub Karić, Stanko Subotić Cane, Milorad Vučelić… Ili SPS-ovi odredi smrti koje su predvodili Jovica Stanišić, Milorad Ulemek Legija, Ljubiša Buha Čume…

Dačić tvrdi da je suđenje Mihailoviću bilo regularno i da je presuda poštena. Možda je i to tačno. Draži su ratni pobednici sudili za komandnu odgovornost i osuđen je na streljanje iako mu nije dokazan nikakav lični zločin. Međutim, i Dačićevom političkom ocu, Slobodanu Miloševiću, sudili su ratni pobednici i to po istoj matrici, smatrajući ga odgovornim po komandnoj liniji.

Stavovi predsednika SPS-a imaju problem i s perfektom i s prezentom. Predratni komunisti, kakvi su tada bili, da su se dočepali Dačića stavili bi ga na najstrašnije muke: prvo bi ga otreznili, pa osudili po svim osnovama – kao buržuja, razbojnika, izdajnika… – a onda nekoliko puta streljali. Kad bi danas postojali komunisti, došli bi do istog zaključka, samo bi umesto smrtne bio osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu.

Dačićeve laži šire i naslednici crnogorskih, bosanskih i ličkih „narodnih heroja“, koji su 1944. oslobodili Beograd od Nemaca koji su ionako bežali i, usput, od svih Beograđana koji su imali lepe stanove, zgrade, fabrike… Druga generacija tih Kapičića, Đuraškovića, Rašeta, Olujića, mentalno formatirana u otetim kućama, navikla na parazitiranje, sada je medije i društvene mreže zatrpala dokazima četničke saradnje s okupatorima. Niko od njih nije ni beknuo kad su, prvo Milošević, pa potom i Dačić, njihove zavičaje, od Durmitora do Dinare i Jahorine, predali u trajno vlasništvo nekim drugim okupatorima. Njima nisu bitni Jasenovac, Jadovno, hercegovačke i crnogorske jame, „Bljesak“, „Oluja“, Peć i Prizren. Oni su moderni bilbordi bratstva i jedinstva, gotive Severinu i Tonija Cetinskog, otkidaju na Šaka Polumentu i sve Harise. Doduše, patološkim kardeljizmom smaraju samo po internetu, gde, u trenucima dokolice, vode žestok rat protiv liberalnog kapitalizma, koji mrze onoliko koliko vole svoje firme, restorane, splavove, limuzine, „Grandove“ pevaljke i ostale tekovine NOB-e.

Nasuprot njih, u beogradskoj Palati pravde i na internetu, jednako besmislene laži plasiraju samozvani četnici.

Predvođeni lečenim turbo-titoistom i raščinjenim vojvodom Vojislavom Šešeljem, rehabilitaciju Draže proslavljaju nesrećnici koji ne shvataju da njihove kokarde – bez krune – nemaju veze s Jugoslovenskom kraljevskom vojskom, baš kao što ni njihov vođa nema veze sa četništvom. Za razliku od Draže i ostalih vojvoda, koji su do smrti delili sudbinu naroda, Šešelj je rat proveo u službi Slobodana Miloševića, jureći pevaljke, švercujući naftu i brćkajući se u batajničkom kućnom bazenu.

U opšte ludilo udrobili su se i lažni ljotićevci i nedićevci. I oni su se obradovali rehabilitaciji četničkog komandanta, kojeg su Ljotić i Nedić, u službi nemačkih okupatora, tri i po godine jurili po Srbiji.

U ovakvoj Srbiji, haotičnoj i nesrećnoj, niko se ne bavi činjenicama i istinom. Ko bi se upustio u tu antisrpsku avanturu došao bi do zaključka da odluka Višeg suda nema veze s rehabilitacijom četnika već isključivo s poništenjem sudskog postupka kojim je Dragoljub Mihailović osuđen na smrt. Presuda je značajna isključivo za Mihailovića i njegovu porodicu. Za Srbiju bi bilo značajno da se stvore uslovi u kojima će istoričari, intelektualci, političari, novinari, pa i svi ostali pokušati na pravi način da razumeju dešavanja iz prošlosti kako bi imali više šanse da nađu put u budućnost.

Za razliku od Hrvata, čije su sve opcije iz Drugog svetskog rata, kao i danas, bile pro-hrvatske, Srbi su tada bili podeljeni u tri istaknute grupacije. Četnici su bili pro-engleska opcija, partizani pro-sovjetska, a ljotićevci i nedićevci pro-nemačka. Nije bilo samo pro-srpske opcije. Tako je i danas. To je problem, a ne odluka kojom je poništena presuda nakaradnog komunjarskog prekog suda.

https://predragpopovic.wordpress.com/2015/05/16/draza-podjario-lazne-cetnike-i-lazne-partizane/
 
Врло довбар текст који се једнако односи на историју као и на садашњи политички моменат.
Може му се замерити што не прави јасну разлику између друштване позиционираности и утицаја оних који су против и оних који су за рехабилитацију.
 
Текст је врло прецизан, и из њега се види да је рехабилитацију Драже (зло)употребила локална брозовштина, како би промовисала саму себе.

Наравно, то ни у ком смислу не доводи у сумњу исправност судске одлуке, као и искреност оних који су годинама на њу чекали.
 
Истином до помирења

АКО буде памети и среће у српском народу да прихвати истину и ослободи се вишедеценијског талога обмана и лажи у којима је приказиван, ово неће бити само рехабилитација генерала Драгољуба Михаиловића, већ и Југословенске војске у отаџбини, ослободилачког, герилског антифашистичког покрета на чијем је он челу био и страдао. Истовремено био би то, кроз истину, пут народног помирења.

Овако др Божидар Бојовић, некадашњи политички лидер српског народа у Црној Гори, у разговору за "Новости" коментарише рехабилитицају вође четничког покрета Драже Михаиловића, напомињући да начин на који је генерал доспео у ситуацију да лажно буде проглашен сарадником фашиста и погубљен, није резултат његовог одступања од слободарских начела, већ плод прљаве игре великих сила у подели интереса на српском простору.

- Начин на који су се оне одвијале, на који је генералу Михаиловићу суђено и пресуђено, начин на који је погубљен, све оно што се после тога дешавало са српским народом, и ововремено прихватање начела грађанског друштва за које се генерал Михаиловић борио, говори ко је победник а ко поражени. Генерал Михаиловић је, иако губитник у ослободилачком рату, својим чињењем и страдањем постао оличење савести и судбине српскога народа. Плашим се да ће процес прихватања истине, као предуслов народног помирења, још дуго трајати у овом грађански незрелом и комунистичком идеологијом затрованом друштву.

* Могу ли се Срби окренути уназад и објективно сагледати почињене грешке?

- Драгољуб Михаиловић је био истински антифашиста, демократа који је реално сагледавао судбину своје земље и народа, не само српског, који у њој живе. И "нема ниједног историјски потврђеног доказа да је он сарађивао са Немцима", а у "Михаиловићевој војсци децембра 1943. године било је 4.000 муслимана, који су чинили осам одсто целокупног састава Југословенске војске у отаџбини" и 2.500 Хрвата! Његов план герилског ратовања у одбрани отаџбине поремећен је појавом комунистичке гериле, чији је план био преузимање власти у Југославији. Неоспорно је да је и тај покрет, после напада Немачке на Русију, био антифашистички. Али исто тако непобитна је чињеница да су комунисти први изазвали грађански рат између Михаиловићеве и своје гериле, који су вештом пропагандом приписали другој страни.

* Судбину та два антифашистичка покрета градили су Михаиловић и Броз.

- Генерал Михаиловић, изданак традиционалног грађанског друштва, истински демократа, високи официр заклет краљу и отаџбини, ратовао је вођен моралним начелима. Њему официрска част није дозвољавала да ликвидира Броза, када је то могао. С друге стране, Јосип Броз, сумњиве прошлости, био је спреман на све у борби за власт. Чак и у моменту када је изричит захтев совјетске владе био да мора доћи до јединства међу устаницима у Југославији, а став владе британског величанства да је "пуковник Михаиловић једини могући вођа и да све устаничке групе треба да му се потчине", Броз је вештим маневрима и пропагандом све подредио циљу да провоцира, лажно представи и компромитује Југословенску војску у отаџбини.

* Добили смо пресуду, али је Чича и даље без гроба и крста.

- Комунисти су знали да би гроб невино страдалог ратника и праведника постао српско светилиште. И зато се и данас крије истина о начину и месту његовог уморства.

* Може ли се у Црној Гори десити помирење?

- Народна странка је још 1992. године у Скупштини Црне Горе покренула иницијативу за доношење Резолуције о народном помирењу. Дочекана је на нож од стране лажних демократа, пресвучених следбеника комунистичке идеологије. Више од 20 година овај режим опстаје на моделу те идеологије и док су они ти који кроје судбину Црне Горе, о томе нема збора.

* Зашто су потомци страдалника од Везировог до Зиданог Моста дуго ћутали о том и другим злочинама?

- Покојни Момир Војводић имао је обичај да када види скуп тих који се тајно хвале, а јавно ћуте, узвикне "ђе сте четници, мајку вам комунистичку". То је поданички менталитет, недостатак грађанске свести и храбрости. Словеначко крваво пролеће је гробница грађанске свести и грађанског друштва Црне Горе, узаврелог између два рата. Када погледате састав те огроме колоне од 15.000 људи, видите каква је то била духовна, морална, интелектуална снага овог народа. Злочин над њима је цивилизацијска трагедија Црне Горе, чије се последице и данас снажно осећају.
 
Odgovor na Pravne nekorektnosti u rehabilitaciji Draže Mihailovića sa portala peščanik .

1. Prvo kaže peščanik, u članu 10, stav 3. Zakona o rehabilitaciji izričito je propisano da o zahtevu za rehabilitaciju odlučuje „sudija pojedinac“.

Odgovor:
Nikakv problem tu ne postoji već da je sud prišao rehabilitaciji ozbiljnije i odgovornije. Istina je da je slovo zakona nije ispoštovano do kraja ali ovako je ispalo još bolje više mudrih glava je odlučivalo.

2. Drugo kaže peščanik.
Članom 14. Zakona utvrđeno je da kada se radi o rehabilitaciji lica osuđenih „sudskom ili administrativnom odlukom vojnih i drugih jugoslovenskih organa“, kao što je to slučaj sa Dražom, onda u postupku „obavezno učestvuje Republika Srbija.

Odgovor:
Ali viši javni tužilac je učestvovao u postupku rehabilitacije Mihailovića..

3. Treće kaže peščanik , pristalice rehabilitacije su tokom postupka tvrdile da su na osudu Draže uticali politički faktori te da je presuda zasnovana na ideološkim i političkim razlozima. Viši sud je prihvatio ovu kvalifikaciju, ali će biti zanimljivo utvrditi da li je za to imao neke dokaze i argumente ili se oslonio samo na gole tvrdnje pristalica rehabilitacije. Naravno, uverljivih dokaza za to nema

Odgovor:
Pa naravno da nema dokaza kada je u totalitarnom režimu bilo strogo kažnjivo kritikovati komunističku vlast član 133. krivičnog zakonika SFRJ. Danas mi nemamo nikakve dokaze koji svedoče u Dražinu korist jer su pisci tih knjiga oterani na goli otok a njihove knjige zabranjene jer su svedoci koji su bili voljni da svedoče ubijeni ili oterani na goli otok.Postojala je zabrana protoka informacija iz inostranstva knjiga i novina koje kritički pišu o komunističkom režimu. SFRJ je bila totalitarna država bez slobode govora i mišljenja i očekivati da se pronađe suprotno mišljenje ili dokaz od komunističkog vređa inteligenciju.

4. Četvrto kaže peščanik , u članu 2 stav 2 tačka 2 Zakona o rehabilitaciji propisano je da se ne mogu rehabilitovati lica koja su sudovi i drugi organi DFJ i FNRJ „proglasili da su ratni zločinci, odnosno učesnici u ratnim zločinima“, kao što je to slučaj sa Dražom, osim ako sud u postupku rehabilitacije utvrdi da ta lica nisu izvršila ratni zločin ili učestvovala u njemu.

Odgovor: Pa naravno da nema dokaza da je Draža nevin kada je u totalitarnom režimu bilo strogo kažnjivo pisati protiv zvanične komunističke vlasti. Svi eventualni svedoci i pisci takvih knjiga bi bili ubijeni ili oterani na goli otok a njihove knjige i svedočenja zabranjena i spaljenja po članu 133 krivičnog zakonika SFRJ. Postojala je zabrana protoka informacija iz inostranstva knjiga i novina koje kritički pišu o komunističkom režimu. SFRJ je bila totalitarna država bez slobode govora i očekivati da se pronađe suprotno mišljenje ili dokaz od komunističkog vređa inteligenciju.

http://pescanik.net/pravne-nekorektnosti-u-rehabilitaciji-draze-mihailovica/

Pošto komunisti tako dobro poznaju zakon. Evo jedno pitanje.

Po kom zakonu se Draži do današnjeg dana ne zna mesto groba ?
NEMA ISTORIJE POD VERBALNIM DELIKTOM.
 
НЕМА ИСТОРИЈЕ ПОД ВЕРБАЛНИМ ДЕЛИКТОМ ! Владмире, за ово нису довољне све репутације које нам стоје на располагању!

Црвени терор још увек негирају, па кад баш не могу да га негирају, онда га оправдавају не само наши саговорници овде, него и многи који имају врло важне позиције у српском друштву, како политичке , тако и позиције такозване интелектуалне и друштвене елите.
До год таква атмосфера траје неће бити могућности да се озбиљно разговара, али ће бити могућности да се полтички манипулише и овом и другим судским одлукама.
Период пада под ослобођење није само промена дрржавног и друштвеног уређења него период период у коме је био најозбиљније угрожен опстанак, на првом месту српског народа.
Данас се често, прибегавајући примењеној психологији, говори о " поданичком менталитету" и сличним оптужбама народа, али се се још увек стидљиво говори онима који су постали господари живота и смрти и господари опстанка срспског народа.
Нагон за самоодржањем је преовладао, али је дуги период те власти и концепта који се одржао и после формалног нестанка те власти донео трагичне последице. У то прво време је реакције на заведени терор ( не само физички, него и ментални) било постепено стварање двоструког морала, где је постојала " завера ћутања", па је једна прича за кућу, а друга за изван најужег породичног и пријатељског круга. Чак ни такво понашање није било сигурно, јер су комунисти, као и нацисти у свом деловању још за вренме рата идеолошком индоктринацијом ударили основе разарања породице и породичних вредности, па су деца издавала и пријављивала своје родитеље или их се одрицала да би доказала своју приврженост " данашњици" и беспоговорну оданост новим господарима.
Зато се до дана данашњег у Србији не отварају досијеи Служби, а у међувремену се радило на њиховом уништавању од момента губљења позиције власти.
Зато Блајби и слични са уверењем може да тврди како су у време њихове власти " сви били за Тита и партију" и да се то доживљава код многих као валидни исказ.
 
Poslednja izmena:
books

"Draža Mihailović mirno puši svoju lulu i pilji iza svojih debelih naočara i žilave brade tokom svog suđenja u Beogradu. Ove slike, na kojima se vidi da je svestan i zdrav, snimio je fotograf Lajfa Džon Filips. One opovrgavaju neke glasine da je drogiran meskalinom, balkanskom drogom, kako bi ga naterali da prizna krivicu."

books

- Uz ručak pije flaširano pivo u svojoj ćeliji

To je to… ipak su ga opijali…
 
Неки увек заборављају да то није била само титоистичка пропаганда, већ да је иза ње стајала много моћнија и организованија машинерија... Није само Тито кривотворио и заташкавао чињенице, него још више управо они који су га и поставили на власт у Југославији...
 
Неки увек заборављају да то није била само титоистичка пропаганда, већ да је иза ње стајала много моћнија и организованија машинерија... Није само Тито кривотворио и заташкавао чињенице, него још више управо они који су га и поставили на власт у Југославији...

Управо сам на њих и мислио Милунка. Нити је Тито на власт дошао само својом заслугом и умећем, нити се на њој држао.
Зажмурили су они на оба ока и на такозване изборе путем " ћораве кутије", а да неће на представу суђења човека кога су отписали , као и Краља и Краљевину, и против кога су и сами пропагандно радилили последњих година рата.
 
Ко то је то поставио Јосипа Броза? Било би лепо када би га именовали, овако, испада да је то још једна од многобројних теорија завере.

И такође, ако је био постављен, како онда може бити позитиван лик у српској историографији?
 
Ко то је то поставио Јосипа Броза? Било би лепо када би га именовали, овако, испада да је то још једна од многобројних теорија завере.

И такође, ако је био постављен, како онда може бити позитиван лик у српској историографији?

Рећи да га је неко поставио је превише поједностављено и то онда стварно мирише на "теорију завере".
На чело њихове партије га је поставила партијска хијерархија Коминтерне, али то је само почетак.
Избор и определење за искључиво окретање њему и његововом покрету је ствар Савезника и интереса земаља које су чинили тај савез, који су били различити, али ду једном били сагласни, а то је да њиховим интересима више одговара него опстанак Краљевине Југославије са српском династијом на челу и последице које из тога произилазе. Сам ђенерал и његова војска су само " колатерална штета" таквих одлука.

Ни он ни његов покрет, па ни власт која је тако успостаљена не може да се посматра у српској историографији као српска појава, јер се радило о ширем покрету у заједничкој држави, а који у свом приступу није стајао на позицијама заступања срских националних и државотворних интереса.
 
Рећи да га је неко поставио је превише поједностављено и то онда стварно мирише на "теорију завере".
На чело њихове партије га је поставила партијска хијерархија Коминтерне, али то је само почетак.
Избор и определење за искључиво окретање њему и његововом покрету је ствар Савезника и интереса земаља које су чинили тај савез, који су били различити, али ду једном били сагласни, а то је да њиховим интересима више одговара него опстанак Краљевине Југославије са српском династијом на челу и последице које из тога произилазе. Сам ђенерал и његова војска су само " колатерална штета" таквих одлука.

Ни он ни његов покрет, па ни власт која је тако успостаљена не може да се посматра у српској историографији као српска појава, јер се радило о ширем покрету у заједничкој држави, а који у свом приступу није стајао на позицијама заступања срских националних и државотворних интереса.
Хвала на проширеној и допуњеној потврди мога поста.

Лепо и прецизно објашњено.

Ти, за разлику од неких других овде, недовољно васпитаних (а можда и злонамерних), имаш домаћег васпитања, учтивости и стрпљења. Речју, саговорник си достојан сваког поштовања.

И наравно, знаш да је и мој пост бипо, као и све овде, ипак једна врста поједностављења...

Никаквих, дакле, теорија завере нема, све су интереси.
 
Рећи да га је неко поставио је превише поједностављено и то онда стварно мирише на "теорију завере".
На чело њихове партије га је поставила партијска хијерархија Коминтерне, али то је само почетак.
Избор и определење за искључиво окретање њему и његововом покрету је ствар Савезника и интереса земаља које су чинили тај савез, који су били различити, али ду једном били сагласни, а то је да њиховим интересима више одговара него опстанак Краљевине Југославије са српском династијом на челу и последице које из тога произилазе. Сам ђенерал и његова војска су само " колатерална штета" таквих одлука.

Ни он ни његов покрет, па ни власт која је тако успостаљена не може да се посматра у српској историографији као српска појава, јер се радило о ширем покрету у заједничкој држави, а који у свом приступу није стајао на позицијама заступања срских националних и државотворних интереса.

Дакле, сваког ко се залаже за позитиван став према њему, можемо посматрати као неуку, наивну или чак, малициозну особу, која на штету општих интереса заговара своја лична схватања – а најчешће из разлога што због тога има, или је имала, личну корист.
 
У озбиљној историографији не постоји "позитиван" или "негативан" став...

Само кориштење појмова "позитиван" и "негативан" у томе контексту је непримерен, и језички неоправдан, као да је реч о "хив позитивним" или хив "негативним"...

У озбиљној историографији постоји само - изношење чињеница, на основу поузданих историјских извора.
 

Back
Top