da se razumemo, nije draža rehabilitovan jer nije ratni zločinac
nego je rehabilitovan jer se sudski postupak nije vodio valjano
o ratnoj prošlosti dražinoj se nije raspravljalo jer to nije ni bio predlog predlagača
sam pravni postupak rehabilitacije je jednostranački, to znači da nema protivne strane u sudskom postupku
tako da ni teoretski nije moglo da se raspravlja o dražinim zločinima i zločinima četnilka..
raspravljano je samo o načinu na kome je vodjen sudski postupak, da li je imao pravo na žalbu, da li je imao pravo na dvostepeni postupak i sl
sud je ustanovio da sudski postupak nije vodjen valjano i zato je presuda ukinuta
a kako je draža mrtav, suditi mu se nije moglo ponovo tako da je pravno neosudjivan
to je identicno i sudskom postupku u hagu protiv miloševića, koji je umro pre donošenja presuda pa je i on mrtav neosudjivan...
identično !!
sama sudska presuda kojom je poništeno sudjenje draži zbog manjkavog sudskog postupka /i ni zbog čega drugog/ nema nikave posledične veze na ceo četnički pokret koji je i dalje gde je i do sada bio..
to je pokret koji je neskriveno saradjivao sa okupatorom
to je pokret kog se i kralj javno odrekao preko radio londona septembra 1944 god i naredio svim četnicima da se stave pod titovu komadnu kako ne bi nosili sramni žig izdaje svog naroda...
to je pokret koji je proleća 1945 god bežao sa ostalim nacionalistima u istoj koloni ali pored puta po kome su se povlačili njihovi gospodari nemci..
to je pokret koji nije preživeo povlačenje u austriju jer su ih sve spakovali razoružane u vagone i vratili titu na milost i ne milost
to je pokret koji je svoju poslednju bitku vodio na zelengori 13 maja 1945 god, 5 dana posle kapitulacije nemačke, gde su svi četnici iz poslednja 4 korpusa izginuli do zadnjeg sem draže koji je uspeo da utekne sa bojišta...
to je pokret koga se nakraju odrekao i sam draža u molbi za pomilovanje, gde se pokajao za učinjeno i stavio novoj vlasti na raspolaganje u izgradnji novog društva....
- - - - - - - - - -
link VIŠI SUD BEOGRAD, upravo onaj sud koji je doneo predmetnu odluka
http://www.bg.vi.sud.rs/lt/news/slu...rehabilitovan-dragoljub-mihailovic-draza.html
- - - - - - - - - -
Sudsko veće odlučujući o zahtevu za rehabilitaciju nije bilo nadležno da se bavi utvrđivanjem činjenica i izvođenjem zaključaka o tome da li je Dragoljub Mihailović ratni zločinac ili ne, odnosno da li je učinio krivična dela koja su mu stavljena na teret, već je nadležnost sudskog veća iscrpljena ocenom toga da li je sudska odluka doneta iz političkih i ideoloških razloga.
- - - - - - - - - -
Viši sud u Beogradu dana 14. maja 2015. godine, doneo je i javno objavio rešenje kojim je usvojen zahtev za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića i utvrđeno da je odluka Vrhovnog suda Federativne Narodne Republike Jugoslavije – Vojnog veća, I Sud. br. 1/46 od 15. jula 1946. godine, u delu koji se odnosi na Dragoljuba Mihailovića, kojom je osuđen na smrtnu kaznu za krivična dela izdaje i ratnog zločina iz člana 3 tačka 3, 4 i 6 Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države, te krivičnog dela organizovanja oružanih bandi u cilju nasilnog obaranja postojećeg državnog uređenja iz člana 3 tačka 7 istog zakona, uz koju su mu izrečene i kazne trajnog gubitka političkih i pojedinih građanskih prava, kao i konfiskacija celokupne imovine, ništava od trenutka njenog donošenja, kao i da su ništave sve njene pravne posledice, uključujući i kaznu konfiskacije imovine, a rehabilitovano lice Dragoljub Mihailović smatra se neosuđivanim.
Prilikom donošenja odluke sud je utvrdio da postupak koji je vođen protiv Dragoljuba Mihailovića nije bio sproveden uz poštovanje prava okrivljenog, kako po važećim, tako i po tadašnjim pravnim standardima, te da je Dragoljub Mihailović lišen života i drugih prava na osnovu sudske odluke iz političkih i ideoloških razloga, što jasno proizilazi iz činjenice da su se predstavnici izvršne vlasti mešali u sam tok postupka, a neretko i donosili ili učestvovali u donošenju ključnih odluka značajnih za postupak i meritorno odlučivanje.
Sudsko veće odlučujući o zahtevu za rehabilitaciju nije bilo nadležno da se bavi utvrđivanjem činjenica i izvođenjem zaključaka o tome da li je Dragoljub Mihailović ratni zločinac ili ne, odnosno da li je učinio krivična dela koja su mu stavljena na teret, već je nadležnost sudskog veća iscrpljena ocenom toga da li je sudska odluka doneta iz političkih i ideoloških razloga.
Naime, sud je ocenio da iz postupka kakav je sproveden prema Dragoljubu Mihailoviću nije bilo moguće izvesti pravilan zaključak u pogledu postojanja krivičnih dela koja su mu stavljena na teret, odnosno da postupak u kojem su prava odbrane toliko grubo povređena, i u kome nije bilo nikakvih neizvesnosti, zasigurno ne može dovesti do pravilno utvrđenog činjeničnog stanja i na njemu pravilno donete sudske odluke, te je sud uverenja da je predmetna odluka kojom je Dragoljub Mihailović osuđen na smrt bila unapred doneta, od strane političara, a ne sudija.
Jedan broj lica osuđenih istom presudom Vojnog veća Vrhovnog suda Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 15. jula 1946. godine, među kojima i Slobodan Jovanović, već je rehabilitovan od strane Višeg suda u Beogradu.
Odluka suda o rehabilitaciji Dragoljuba Mihailovića biće objavljena na internet stranici Višeg suda u Beogradu, nakon njene pismene izrade.
VIŠI SUD U BEOGRADU
Dodato: 15.05.2015.
