Vesti Krstarice
Domaćin
- Poruka
- 3.276
Pripitomljavanje pasa počelo je mnogo ranije nego što se do sada verovalo, još pre oko 27.000 godina, ukazuju rezultati genetičke analize fragmenta čeljusti sibirskog psa vuka koju su sproveli švedski naučnici.
Prema toj studiji objavljenoj u časopisu "Karent bajolodži" (Current Biology), ljudi su pripitomili pse još u periodu pre 27.000 do 40.000 godina. Studiju je vodio doktor Love Dalen iz švedskog prirodnjačkog muzeja.
Otkriće švedskih naučnika dovodi u pitanje dosadašnje uverenje da su psi pripitomljeni mnogo skorije, pre oko 15.000 godina kada su ljudi prestajali da se bave lovom i počinjali da obrađuju zemlju.
Nova studija može da objasni duboku povezanost između pasa i ljudi, piše BBC.
Analiza genoma dela čeljusti pokazuje da pas vuk iz Tajmira predstavlja najstarijeg zajedničkog pretka vukova i modernih pasa.
Naučnici su analizirali DNK iz male kosti vuka koju je doktor Dalen našao na Tajmirskom poluostrvu u severnom Sibiru za koju je utvrđeno da je stara 35.000 godina.
Doktor Dalen i njegov tim uspeli su da identifikuju grubi genetski kod te životinje i na njihovo iznenađenje otkrili da je taj DNK na pola puta između psa i vuka. Taj rezultat ukazuje da se podela na vukove i pse dogodila nekoliko hiljada godina kasnije.
Prema Dalenu psi su tada ili pripitomljeni ili se populacija podelila na savremene vukove i divljeg pretka savremenog psa koji je kasnije izumro.
"Mi verujemo da je najjednostavnije objašnjenje da su psi pripitomljeni u to vreme", rekao je on i dodao da je prema tome moguće da su psi pripitomljeni mnogo ranije nego što se verovalo.
Ranija genetska studija nekoliko različitih vrsti savremenih pasa i vukova procenjivala je da su se psi i vukovi razdvojili pre između 10.000 i 15.000 godina.
Ova nova studija je preciznija jer je koristila DNK vuka kao osnovu.
Izgleda skoro definitivno da se podela između pasa i vukova dogodila pre oko 30.000 godina, rekao je doktor Dalen.
DNK analize takođe pokazuju da haskiji koji se danas koriste u Sibiu i na Grenlandu imaju neuobičajeno visok nivo zajedničkih gena sa starim psom vukom iz Tajmira od pre 35.000 godina.
Prema toj studiji objavljenoj u časopisu "Karent bajolodži" (Current Biology), ljudi su pripitomili pse još u periodu pre 27.000 do 40.000 godina. Studiju je vodio doktor Love Dalen iz švedskog prirodnjačkog muzeja.
Otkriće švedskih naučnika dovodi u pitanje dosadašnje uverenje da su psi pripitomljeni mnogo skorije, pre oko 15.000 godina kada su ljudi prestajali da se bave lovom i počinjali da obrađuju zemlju.
Nova studija može da objasni duboku povezanost između pasa i ljudi, piše BBC.
Analiza genoma dela čeljusti pokazuje da pas vuk iz Tajmira predstavlja najstarijeg zajedničkog pretka vukova i modernih pasa.
Naučnici su analizirali DNK iz male kosti vuka koju je doktor Dalen našao na Tajmirskom poluostrvu u severnom Sibiru za koju je utvrđeno da je stara 35.000 godina.
Doktor Dalen i njegov tim uspeli su da identifikuju grubi genetski kod te životinje i na njihovo iznenađenje otkrili da je taj DNK na pola puta između psa i vuka. Taj rezultat ukazuje da se podela na vukove i pse dogodila nekoliko hiljada godina kasnije.
Prema Dalenu psi su tada ili pripitomljeni ili se populacija podelila na savremene vukove i divljeg pretka savremenog psa koji je kasnije izumro.
"Mi verujemo da je najjednostavnije objašnjenje da su psi pripitomljeni u to vreme", rekao je on i dodao da je prema tome moguće da su psi pripitomljeni mnogo ranije nego što se verovalo.
Ranija genetska studija nekoliko različitih vrsti savremenih pasa i vukova procenjivala je da su se psi i vukovi razdvojili pre između 10.000 i 15.000 godina.
Ova nova studija je preciznija jer je koristila DNK vuka kao osnovu.
Izgleda skoro definitivno da se podela između pasa i vukova dogodila pre oko 30.000 godina, rekao je doktor Dalen.
DNK analize takođe pokazuju da haskiji koji se danas koriste u Sibiu i na Grenlandu imaju neuobičajeno visok nivo zajedničkih gena sa starim psom vukom iz Tajmira od pre 35.000 godina.
