O kumustvu
Некада су се људи једни другима заклињали на верност, чинили знаке пријатељства и узајамног поштовања. И у овом случају у Православној цркви пријатељство је нашло свој пуни одраз и смисао у кумству. Кум је најбољи пријатељ од свих људи и кум је духовни сродник којег поштивамо више и од крвних сродника. Код Срба и у Православној цркви кумује се само на двема Светим тајнама: Kрштењу и Венчању. И за кумове се бира не било ко, него онај за кога се сматра да је частан хришћанин, који ће и сам знати ценити кумство. Који ће испуњавати своје обавезе и према Богу и према кумовима. Зато наш народ лепо каже: „Бог је на небу кум на земљи“. Ова мудра изрека говори о томе да нам је Бог најбољи пријатељ а на земљи међу људима КУМ. Још када су Срби за време кнеза Мутимира (половином деветог вијека) примили веру Православну, одмах су се примили и кумовања, а за кумове су узели Светитеље, Арханђеле из Царства небескога. Када су се крштавали
„у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.“ једни су узимали Светог Николу да им буде заувек кум – заштитник фамилије и презимена, други су узимали Светог Јована Крститеља; трећи Светог великомученика Георгија / Димитрија; четврти Арханђела Михаила / Гаврила, итд.
Тако су се Срби од почетка свога веровања свезали – скумовали са небеском Црквом и небеским силама, светитељима. И од тада до данашњега дана и заувек ми, потомци наших прадедова, остајемо у духовном сродству са нашим кумовима из Царства небескога а дан када прослављамо кумовање зовемо СЛАВА. Ни један Србин не може рећи да нема Славе, то јест Кума пред лицем Господњим. И отуда толики значај прослављања Славе, то јест вечитих Кумова наших за које смо сигурни, и верујемо да се они за нас пепрестано моле Господу Богу. Да се вратимо на кумство између људи. Већ је написано да се за кума бира православно лице које живи по Христовом закону, који је Црква прописала. Који пости и причешћује се. На Светој тајни крштења кумује једно православно лице. Кум или кума мора бити крштен/а у Православној цркви. Дужност кума на крштењу јесте, пре свега, да исповеди православну веру, друго; да своје кумче поучава православној вери.
„Кум може бити један, никако њих више, и он је духовни родитељ онога који се крштава. Кумовати може само човек, који је чистога живота, који је пунолетан и који познаје своју веру. Кум не може бити онај ко је неправославне вере, јеретик, расколник, монах, монахиња, атеиста, душевно обољели, јавни грешник. Не дозвољава се да брачни другови кумују дјеци од истих родитеља, јер би они тиме постали духовни брат и сестра, па би се њихов брак морао развести. Нико ни од родбине по крви не може кумовати.“ (ЦРКВЕНО ПРАВО- Димшо Перић)
У нашем српском народу постоји леп обичај поштовања кумства тако да су нека кумства стара и по двеста година. Преносе се са колена на колено.
„Кумство се могло прекинути и променити у тачно одређеним случајевима, тј: ако је кум променио веру, ако је искључен из Цркве, или осуђен на дугогодишњу робију, ако је јеретик, расколник или је неморалног живота, ако је умро и нема наследника, или ако је спречен тешком болешћу. Ако нема потомства, или због другог веома великог разлога.“
(ЦРКВЕНО ПРАВО- Димшо Перић).
„По обичајном праву кум даје детету име на крштењу.“
(Црквено Право- Бранко Цисарж).
„А ово сродство (кумство), као што се зна, представља сметњу за склапање брака између потомства орођених страна као и крвно сродство.“
(Црквена парохијска администрација- Ж. М. Маринковић)
Тако је што се тиче кумовања у Светој тајни крштења. У Светој тајни брака, када двоје крштених пунлоетних лица различитог пола ступају у брак, такође је потребно да имају кума и куму. Овде кумови имају другачију улогу јер представљају сведоке на венчању; требају бити православне вере и исти критериј важи за њих као и за кума на крштењу.
Дакле, КУМСТВО постаје духовно сродство између кумова и то, по 53 канону Трулског сабора, „духовно сродство важније је од свезе по телу“ тј. од крвног сродства.
Кум и његово кумче рачунају се у првом степену духовног сродства.
„Степени сродства се броје само у правим нисходним линијама, тј. од кума и кумчета и њихових сродника по крви. Други степен духовног сродства је неуклоњива брачна сметња“ (Димшо Перић). Духовно сродство – кумство од трећег до седмог степена закључно, је уклоњива брачна сметња; трећи степен разрешава Свети архијерејски синод, а од трећег до седмог епархијски архијереј.
Из наведенога видимо колико КУМСТВО има велики значај у хришћанском животу. Колико кумство треба поштовати (више и од крвног сродства), и да су нам наши кумови, сведоци вере Христове.
јереј Симон Ј. Туркић
To su price da bi te primorali da budesh Kum-a 
..
