ТТТТ
Aktivan član
- Poruka
- 1.876
Ствари су врло просте и једноставне. Ономад кад је експлодирао Чернобил, сви смо постали мање или више радиоактивни, без обзира што ми то нисмо желели, једноставно
је атмосфера (и "атмосфера") око нас била таква да то нисмо могли избећи.
Другим речима живимо у НАЦи (North Atlantic Civilization) систему који генерише планетарно лудило ( Сања, не можеш побећи) и сви ми мање или више учествујемо у томе.
Све ове особине и ови људи, које си ти Милане набројао, заиста постоје, али нико није 24 часа на дан, 365 дана у години такав.
И опет, све да је неком, од ових набројаних особина, то основна црта карактера тај осим те особине ипак има и неке друге које хоће-неће ипак пројављује,
а до тебе је, односно до нас је, да их препознамо, сагледамо и подржимо.
А у свима нама борба је непрестана, од колевке до гроба, боримо се са самима собом и боримо се са светом око нас, а у свој тој силној борби само је једном пошло
за руком да остане безгрешан (па су га разапели), а свима нама осталима то не иде од руке, пре или после, мање или више се укаљамо.
Паднемо па устанемо, паднемо па устанемо, паднемо па устанемо ... То је због тога што "кроз живот и кроз поље није исто проћи".
Кроз живот је много теже проћи, него кроз поље, ма било оно и минско.
А одговор (или део одговора) на твоје питање можеш наћи код Еторија Сколе у његовом ремек делу "Ружни, прљави, зли" ("Brutti, sporchi e cattivi").
(наравно можеш и другде, вероватно и боље, али ово сам поново гледао неки дан и најтоплије препоручујем)
