O dekadenciji

Aforizam 262 Nietzscheovog dela S one strane dobra i zla, sta je otmeno, pokazuje njegovo poimanje anacikloze, odnosno dekadencije. Njegova je ideja da dekadentne drzave poput Rima mogu da prezive dekadenciju, samo ako se u propadanje ne upletu morali osrednjosti kao sto je to budizam ili kao sto je to hriscanski moral. Slicno sugerise aforizam 208 iste knjige. Uglavnom, najvece sanse da prezive propadanje imali su vojnici koji su se nalazili u pogranicnim podrucjima prema Germanima i Slovenima, pre svega jer su se mesali sa tim stanovnistvom. Pogledati takodje Carl Gustav Zumpt, Stand der Bevölkerung und die Volksvermehrung im Alterthum. Ko zna nemacki.

Uglavnom se radi o tome da jedan narod kad izgubi neprijatelje propada, jer su jacajuci dostigli i odredjeno materijalno i kulturno blagostanje koje je bilo potrebno za vodjenje ratova, a posto sad neprijatelja vise nema, sve se okrece prema uzivanju, te egoizmu. Ljudi se osecaju previse jaki da bi ziveli obicnim zivotom. Zbog toga se bacaju na ono sto ih slabi, a to ih najzad i unistava.

Ovi oštri posmatrači i dokoličari otkrivaju da se brzo približava kraj, da sve oko njih propada i izaziva propadanje, da ništa ne ostaje do prekosutra s izuzetkom jedne vrste ljudi, neizlečivo osrednjih. Jedino osrednji imaju izgleda da pretraju, da se razmnožavaju — oni su ljudi budućnosti, jedini koji će preživeti; "budite kao oni, budite osrednji!" glasi sad jedini moral koji još ima smisla, koji još nalazi slušaoce. Ali njega je teško propovedati, taj moral osrednjosti! — on nikad ne sme priznati šta on jeste i šta hoće, on mora pričati o meri i dostojanstvu, o dužnosti i o ljubavi prema bližnjem — on će imati muke da prikrije ironiju!

Kliknite za proširenje...

Naravno, podrazumeva se da oni koji su dosad tezili da budu ili postanu najjaci i najpametniji moraju propasti ili pomesati se sa glupima i slabima, da bi nastali osrednji.

Ovo je objava rata prosecnih prema jakima i pametnima, jer sama cinjenica da postoje sve tri vrste dokaz je da su mogle da prezive i opstanu, sve do sada...

To je verovatno jedini razlog zbog kojeg je nastala Rumunija, od Dakije, srpske i slovenske prapostojbine. Rimskim vojnicima su bile zanimljivije Dacanke od egoisticnih Rimljanki. Upada u oci slicnost Rumuna i Srba, kao i ista imena poput Dragan. http://www.filmovix.com/videos/columna-stub-1968/