Политика и привреда су у тесној вези, јер политичка ситуација зависи од снаге привреде, а привреда зависи од политичке ситуације. Ако је све синхронизовано, привреда јача, а политичка ситуација је стабилнија. А ако не, имамо ово што имамо у региону, али и већем делу света.
Код нас је проблем што и у политици и у привреди има пуно незналица и криминалаца, а по логици ствари, кад се способан криминалац дочепа позиције, увлачи друге, а они затим увлаче незналице да им не сметају а попуне редове, ... Наравно, има и способних људи и у нашој привреди и у политици, али им је потребан надљудски напор да би све вратитли "на меру". С обзиром да кризе флуктуирају и ротирају, сваки нестабилни, али и стабилни, период мора да прође, да би након неког времена поново се све заротирало, ... и тако је одувек.
Такође, нестабилне фазе настају пребацивањем кризе из тзв. стабилних економија, нпр. "јаке" привреде иницирају ратове у "слабим" подручјима (дакле, политичка криза, затим привредна), да би смањиле своју инфлацију и пренеле је даље. На тај начин, проблеми се одлажу, али не решавају, најчешће имају ефекат бумеранга, али то уме потрајати деценијама.
Ситуација коју сада сви пратимо је ово са избеглицама из Сирије. "Јаке" економије су дестабилизовале тај регион, почели су сукоби, затим рат, затим интервенције тзв. "јаких" привреда ... не свакако због верских и демократских права, него због нафте и свеприсутне инфлације у "јаким" првредама (коју је требало изместити). Међутим, временом је то све било окидач за покретање сеобе ... долазак толиког броја народа из угроженог подручја може дестабилизовати економију и политичку ситуацију "јаких", те да они пропадну, а да Сирија и сл., растерећена великог броја становника, пуштена на миру од "јаких" (који сада морају да се баве великим бројем новопридошлих), а са резервама нафте, стане на ноге и постане нови лидер.