Princ Đorđe Karađorđević

iskreno rečeno, ni ja nisam znao da je kralj petar imao još jednog sina..

kažu da bi bio pravi kraj da se sudbina nije poigrala sa njim

kažu da bi bio kralj srbije pre ww2 a ne kralj jugoslavije

kažu da nije bilo šanse za saradnju sa okupatorom da se on zatekao 1941 god kao kralj

kažu da je jedini od kraljevske porodice koji nije izbegao 1941 i da je ceo rat proveo u beogradu

kažu da je posleratno vreme, titovo vreme, bio poštovan !

da li bi ceo rat 1941 - 1945 bio vodjen drugačije ?

- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -

Život se poigrao sa kraljevićem Đorđem Karađorđevićem, a ujedno se time poigrao i sa našom istorijom.

Da je on - prgav, Srbenda, patriota par ekselans, hrabar kao Herakle - nasledio svog oca kralja Petra I na srpskom tronu, svakako ne bismo videli Jugoslaviju ali čega bi se drugog nagledali to sam Bog zna

- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -

restolonaslednik, kasnije kraljević, Đorđe, bio je omiljena ličnost u srpskom narodu. Posle kralja Petra daleko najomiljenija. Da biste shvatili zašto, morate uzeti u obzir neke stvari koje vam još uvek nismo rekli o njemu.

A odakle zaključak da ne bismo videli Jugoslaviju da je Đorđe nasledio oca?

Djordje Karadjordjevic...
Tito mu je dao stan i penziju...
Svojevremeno je izlazio feljton u politici cini mi se,
ja ga imam kod kuce ukoricen...
Navodno je bio preke naravi...
e sad, sta je tu istina, nemam pojma...
znam samo da ga je aleksandar strpao u Toponicu kod Niša gde je proveo neko vreme...

princa Đorđa Karađorđevića, koji je bio prvi sin kralja Petra I i Zorke, kćeri crnogorskog kralja Nikole I. i kao takav imao pravo na presto Kraljevine Srbije.

Foto: Arhiva
Đorđe je rođen je na Cetinju 1887. godine, a školovanje je nastavio u vojnoj školi u carskoj Rusiji, da bi nakon Majskog prevrata i dolaska njegovog oca na vlast napustio Kadetski korpus cara Aleksandra II u Petrogradu, došao u Srbiju i postao prestolonaslednik. Bio je to njegov prvi dolazak u Srbiju, zemlju slavnih predaka o kojoj je od oca ponajviše slušao.Đorđe je ime dobio po slavnom pradedi Crnom Đorđu – Karađorđu, voždu Prvog srpskog ustanka i osnivaču dinastije. Na njega je imao i neukrotivu narav, koja ga je često dovodila u neprilike. Za razliku od Đorđa, njegov mlađi brat Aleksandar imao je više diplomatskog duha, što ga je činilo prihvatljivijim, pre svega za ljude sa dvora i vlade.

- - - - - - - - - -

ABDIKACIJA:Jedan događaj bio je preloman u Đorđevom životu – smrt dvorskog poslužitelja Stevana Kolakovića. Naime, 14. marta 1909, u izlivu besa zbog nepredatog pisma jednoj devojci, prestolonaslednik je nogom po donjem stomaku snažno udario svog posilnog, okrivljujući ga za propust. Kolaković se prethodno pravdao da pismo nije mogao predati jer ga nije ni našao u prestolonaslednikovoj sobi, što je Đorđa navelo na “osećanje nesigurnosti u rođenoj sobi, pod rođenim krovom”, imajući u vidu brojne negativne napise u štampi o njegovom kretanju i ponašanju. Đorđe dalje kaže: “Moji protivnici imali su, dakle, saučesnika u osobi kojoj sam se poveravao, koja je bila stalno pored mene, u mojoj službi.” Teško povređeni Kolaković je narednog dana operisan, ali je posle nekoliko dana preminuo.

- - - - - - - - - -

Događaj je izazvao veliku buru u domaćoj, a naročito u austrougarskoj štampi. Danima tvrdeći da se u Dvoru desilo ubistvo, “Radničke novine” su postepeno uobličavale zahtev za prestolonaslednikovom abdikacijom. Ništa manje agresivna nije bila ni bečka štampa koja se, tražeći Đorđevu abdikaciju, svetila srpskom prestolonasledniku zbog njegovog javnog podsticanja nacionalnih osećanja i neodmerenih izjava prilikom austro-ugarske aneksije Bosne i Hercegovine (1908). Ali, neraspoloženje prema prestolonasledniku pothranjivali su i bivši zaverenici (Majski prevrat, 1903) sa kojima je Đorđe došao u sukob zbog jasno izraženog protivljenja njihovim preteranim ambicijama. Pre svih, protiv Đorđa su bili Antonije Antić, Dragutin Dimitrijević Apis i Petar Živković, koji su smatrali da je on nepodesan za vladara i da bi prestolonasleđe trebalo da pređe na mlađeg kraljevog sina Aleksandra. Ubrzo su oficiri pridobili uz sebe nekoliko uticajnih političara (Triša Kaclerović, Kosta Kumanudi, Jaša Nenadović), u čijem se “zaleđu mogla naslutiti silueta predsednika vlade Nikole Pašića” (Dragutin Ilić, “Umorstvo” Stevana Kolakovića).

- - - - - - - - - -

Suočen s koordinisanom akcijom protivnika, prestolonaslednik Đorđe Karađorđević je u popodnevnim časovima 27. marta 1909. godine abdicirao. Sutradan su zvanične “Srpske novine” objavile kraljevu Proklamaciju o Đorđevom odstupanju od prestola i prenošenju prava prestolonaslednika na mlađeg kraljevog sina Aleksandra.

- - - - - - - - - -

Đorđe, da je postao kralj, ni u ludilo ne bi stvarao jugoslaviju, već bi stvorio proširenu Srbiju

Za vreme Aneksione krize (za one koji ne poznaju sopstvenu istoriju, u pitanju je međunarodna kriza nastala nakon što je austrougarska anektirala Bosnu i Hercegovinu 1908. godine) davao je neodmerene i vatrene izjave, javno pozivao na rat sa Bečom i Peštom, a na Pozorišnom trgu (za one koji ne znaju sopstvenu istoriju, u pitanju je sadašnji Trg republike) spalio je zastavu Monarhije.Austrougarska štampa je imala poseban pik na njega, a nakon što je 1909. abdicirao u “Politici” ste mogli da pročitate da je na delu bila zavera protiv mladog Đorđa: “Onaj, koji je bio najizrazitiji predstavnik nacionalnog otpora prema austriji uklonjen je i Austrija sad triumfuje. U sećanju narodnom to će ostati zabeleženo za svagda, i u Srbiji a naročito van Srbije. Zaboraviće se sve ostalo, a ostaće samo jedno: da je Prestolonaslednik Đorđe uklonjen zato, što je hteo rat Austriji”.Na Mačkovom kamenu, Đorđe je bio heroj. Za razliku od mlađeg brata koji borbu nikada nije video izbliza, stariji je bio na liniji sa svojim precima.

Ranjeni kraljević Đorđe Karađorđević biva odvođen u bolnicu nakon Bitke na Mačkovom kamenu. Foto: Rista Marjanović
Ratni dopisnik pariskog “Žurnala”, Anri Barbi, ovako je opisao događaj tog 21. septembra 1914. godine: “Stigavši u zoru iz valjeva princ Đorđe je na konju obišao front bitke privučen žestinom borbe na Mačkovom Kamenu i oko te pozicije. Iznenada je, sa brda sa kojeg je osmatrao i gde se zaustavio, video kako se srpske linije povijaju. Neprijatelj je već stigao gotovo do visine artiljerijskih baterija. Situacija je izgledala beznadežno. Za to vreme, rezervni bataljon se nije pomerao, a bio je sakriven u nekom prevoju terena. Princ Đorđe nije oklevao nijednu sekundu. Podbovši konja, jurnuo je u galopu i stigao ispred tog bataljona.– Šta v … – vi ovde? – podviknuo je on.
– Mi smo u rezervi.– Švabe samo što nam ne uzmu topove a vi ovde sedite prekrštenih ruku!
– Nemamo naređenje.
– Gde je zapovednik?
– Ubijen!
– Za mnom… Ja ću vam biti zapovednik.

Srpski vojnici na Mačkovom kamenu. Foto: Wikipedia/public domain
Bataljon je oklevao da prati ovog oficira kojeg većina nije prepoznala. Princ Đorđe je onda izvukao sablju:– Vojnici! – viknuo je – ja sam princ Đorđe, stariji sin vašeg Kralja! Neka hrabri pođu za mnom!I dalje na konju, on se bacio prema neprijatelju. Bataljon, svi kao jedan, krenuo je trčeći za njim. Princ Đorđe na konju bio je izvanredna meta i neprijateljski meci bili su usmereni na njega. Za to vreme, trupe koje su videle kako njihova rezerva juri, prestaju da se povlače i, ojačane, ponovo kreću na neprijatelja koji, sa svoje strane, okleva a potom počinje da se povlači. Oslobođena artiljerija ponovo otvara vatru i uskoro je izgubljeni teren povraćen. U poslednjem času, pošto je zahvaljujući svojoj energičnoj intervenciji vratio pobedu u srpske redove, jedno zrno pogađa i baca iz sedla princa Đorđa.Trče prema njemu, ali on razuverava one oko sebe koji su se uplašili:

Četvrti pešadijski puk na Mačkovom kamenu. Foto: Wikipedia/public domain
– Ne bojte se ništa – kaže im on – oni mene ne mogu da ubiju! Mi smo im uzeli Mačkov Kamen! … Nek crknem, ono nije ništa! Živela Srbija!Zahvaljujući neverovatnoj sreći, zrno koje ga je pogodilo u slabinu zaobišlo je kičmeni stub, ne oštećujući nijedan osnovni organ. Ovo je drugi put, od početka rata, da je princ Đorđe ranjen”

- - - - - - - - - -

Kada su ga nemci 1941. godine oslobodili iz ludnice (da, oprostite nam što to nismo do sada spomenuli, čekali smo pravi trenutak) u Toponici kod Niša, u koju ga je 1925. strpao rođeni brat Aleksandar, verovatno u strahu od narodne ljubavi prema Petrovom prvencu, ponudili su mu da bude kralj okupirane Srbije. Đorđe je to glatko odbio i stekao poštovanje i najogorčenijih protivnika monarhije, da ne govorimo o običnom narodu.

- - - - - - - - - -

U svojoj romansiranoj autobiografiji “Istina o mome životu”, (objavljenoj u Jugoslaviji krajem ’60-ih godina) tragediju ovog oslobađanja od strane okupatora, opisuje sledećim pitanjem: “Zar je trebalo da ceo jedan narod… narod čiji sam i ja sin, izgubi slobodu – da bih je ja stekao?”.Nemci su mu zatim ponudili da živi na Belom dvoru, čime bi de fakto mogao okupatoru da posluži kao “kralj” pred Srbima; Đorđe je i to odbio.Nakon toga je živeo u centru Beograda, izgleda u svom stanu u Jevremovoj ulici. Nikada, ni jednim svojim potezom, nije dao legitimitet ni nemačkom okupatoru ni kvislinškoj vlasti Nedića i Ljotića.

Takođe, za sve to vreme, bio je jedini Karađorđević koji nije pobegao iz otadžbine.

- - - - - - - - - -

Kada su partizani oslobodili Beograd, Đorđe se sastao sa generalom Pekom Dapčevićem i čestitao mu na pobedi. Peko mu je ponudio od države lični automobil i vozača, ali je Đorđe i to odbio, rekavši da mu je dovoljan njegov bicikl.Komunisti su svim ostalim pripadnicima njegove porodice zabranili da se vrate u zemlju, samo je njemu dozvoljeno da ostane. I to ne zato što su mislili da ga koriste u propagandne svrhe; vrlo malo je ljudi uopšte znalo da je on tu.Takođe, valja na kraju naglasiti da niko u socijalističkoj Jugoslaviji nije primetio njegovo navodno ludilo; drugim rečima, čovek je na pravdi boga držan – od strane kralja Aleksandra a potom nakon atentata u Marseju i od strane kneza Pavla i kraljice Marije – u psihijatrijskoj ustanovi.

Đorđe Karađorđević uopšte nije misteriozan, o njemu se sve dobro zna...

- - - - - - - - - -

Grof Vronski:

E, Proko, Proko....
Da ti mator saznaješ da je Kralj Petar imao dva sina ?
I da je starijeg, Đorđa, lišio prava nasleđa krune ?
I da mu je rođeni brat namestio ljute ludnice u Toponici ?
I to sve zbog bojazni za presto, jer ga je (Đorđa) narod obožavao.
I da su ga oslobodili Nemci kada su okupirali Srbiju...
I da su mu odmah nudili da bude Kralj ?
I da im se zahvalio rečima - "Kakav bih ja Kralj bio u okupiranoj zemlji" ?
I da mu je Broz poštovao taj častan stav i dodelio mu penziju i stan....?

Mogao bih tri sata da ti pričam pikanterije o princu Đorđu Karađorđeviću...
Jer sam pročitao autobiografsku knjigu
"Ja, Đorđe Karađorđević - istina o mome životu"....

Kliknite za proširenje...

Piše li kako ga je Mika Alas pečatio otpozadi?!

Изгледа да ниједна тема не може без глупих коментара и још глупљих алузија.Значи ако је Алас био нежења,онда је сигурно био дерпе? Глупог ли размишљања.

DareS:

Изгледа да ниједна тема не може без глупих коментара и још глупљих алузија.Значи ако је Алас био нежења,онда је сигурно био дерпе? Глупог ли размишљања.

Kliknite za proširenje...

Pametnice, nisam to ja izmislio... to je samo citat... i to opštepoznat...

svarozic:

Pametnice, nisam to ja izmislio... to je samo citat... i to opštepoznat...

Kliknite za proširenje...

Да,да,оштепознат... сигурно си чуо на пијаци или прочитао у куриру,блицу или неком сличном смећу.

Nema veze sa istinom da je narod poštovao Djordja . Zvali su ga "Ludi Djordje " . Istina je da im je bio simpatičan ali zato
što je svojim ispadima nervirao kraljevsku porodicu i time uveseljavao narod . Priče o "Ludom Djordju " mi je pričao otac koji je 1922. godište .

mmaher:

Djordje Karadjordjevic...
Tito mu je dao stan i penziju...
Svojevremeno je izlazio feljton u politici cini mi se,
ja ga imam kod kuce ukoricen...
Navodno je bio preke naravi...
e sad, sta je tu istina, nemam pojma...
znam samo da ga je aleksandar strpao u Toponicu kod Niša gde je proveo neko vreme...

Kliknite za proširenje...

Aleksandar, koji je po karakteru bio kvaran - lukav, spletkaroš...
samo je čekao "jači" povod da se otarasi brata, koji bi mogao da mu ugrozi tron.
Optužen je da je 1909- te u nastupu besa ubio svoga slugu Kolakovića.
Inače, princ Đorđe je rođen l887.

- - - - - - - - - -

svarozic:

Đorđe Karađorđević uopšte nije misteriozan, o njemu se sve dobro zna...

- - - - - - - - - -



Piše li kako ga je Mika Alas pečatio otpozadi?!

Kliknite za proširenje...

O tom štambiljisanju nema podataka.
Da mu je brat Aleksandar pisao knjigu, bilo bi....!

Prave razloge Đorđeve abdikacije verovatno nećemo saznati.

Ne znam koliko ima istine da su ga Aleksandar i Draga Obrenović hteli usvojiti i proglasiti prestolonaslednikom.

903:

Prave razloge Đorđeve abdikacije verovatno nećemo saznati.

Ne znam koliko ima istine da su ga Aleksandar i Draga Obrenović hteli usvojiti i proglasiti prestolonaslednikom.

Kliknite za proširenje...

Pravi razlog je volja velikih sila.

DareS:

Да,да,оштепознат... сигурно си чуо на пијаци или прочитао у куриру,блицу или неком сличном смећу.

Kliknite za proširenje...

Nebitno da li je to tačno ili ne ove riječi su poznate svakome ko je nešto čitao o Karađorđevićima...

A tema je em glupa, em na Istoriji ima najmanje još 2-3 teme o Đorđu Karađorđeviću...

- - - - - - - - - -

903:

Prave razloge Đorđeve abdikacije verovatno nećemo saznati.

Ne znam koliko ima istine da su ga Aleksandar i Draga Obrenović hteli usvojiti i proglasiti prestolonaslednikom.

Kliknite za proširenje...

Nema nikakve istine... ali definitivno da je Đorđe imao nekih psihičkih problema (vjerovatno nije bio baš za ludnice)...

903:

Prave razloge Đorđeve abdikacije verovatno nećemo saznati.

Ne znam koliko ima istine da su ga Aleksandar i Draga Obrenović hteli usvojiti i proglasiti prestolonaslednikom.

Kliknite za proširenje...

Ово сигурно није тачно,нити је икад разматрано.А Ђорђе,као што рече Сварожић,очигледно није био сам,али дефинитивно није био за 15-ак година изолованости у лудници.Али такав му је био брат,подмукли гад.

Вронски да ли у својој књизи принц Ђорђе помиње инцидент са Колаковићем?

Помиње.Наводно,изнервирало га је то што је нестало љубавно писмо извесној београдској госпођици које је принц написао и оставио у кући.Колаковић,који је једини био још у кући је на његово питање о томе рекао да незна ништа,а овај се разјарио и шутнуо га снажно у стомак.

Интересантно да је преминуо наводно од шутирања у стомак, не знам да ли још негде десило нешто слично!!

Наводно је имао неку килу,па се после ударца све то закомпликовало и довело до смрти.

Sarvaš:

Nema veze sa istinom da je narod poštovao Djordja . Zvali su ga "Ludi Djordje " . Istina je da im je bio simpatičan ali zato
što je svojim ispadima nervirao kraljevsku porodicu i time uveseljavao narod . Priče o "Ludom Djordju " mi je pričao otac koji je 1922. godište .

Kliknite za proširenje...

Znaš li zbog čega i kada je prozvan "Ludi Đorđe" ?
Kada je stojeći na konju, u punom galopu, projahao ulicom Miloša Velikog.
Od "Lodona" do Nemanjine....

DareS:

Помиње.Наводно,изнервирало га је то што је нестало љубавно писмо извесној београдској госпођици које је принц написао и оставио у кући.Колаковић,који је једини био још у кући је на његово питање о томе рекао да незна ништа,а овај се разјарио и шутнуо га снажно у стомак.

Kliknite za proširenje...

Koliko se sjećam Đorđe nije nikad negirao da je udario Kolakovića... tvrdio je da je zavjera vezana za njegovu operaciju, tj. da je namjerno ubijen da bi se njemu to stavilo na teret...

- - - - - - - - - -

Лекизан:

Интересантно да је преминуо наводно од шутирања у стомак, не знам да ли још негде десило нешто слично!!

Kliknite za proširenje...

Teoretski je moguće...

- - - - - - - - - -

Kako je onaj nesrećnik na mitingu radikala umro zbog sličnog udarca...

Лекизан:

Вронски да ли у својој књизи принц Ђорђе помиње инцидент са Колаковићем?

Kliknite za proširenje...

Ne sećam se više.
Knjigu sam čitao pre više od 15 godina ....

Ukratko, Đorđe nije umeo da kontroliše svoju agresiju i emocije (možeš misliti, nije dostavljeno pismo nekoj frajlici ... pa je šutnuo čoveka i ubio ga), a ni Aleksandar, to što je učinio, sada izgleda loše (ujedinjenje sa "braćom")

Sve u svemu, Srbija je retko kad imala vladara bez mane a najviše ima čudaka koji su, samo zbog srodstva sa Milošem ili Karađorđem, vladali, ...a od svih talenata koje su imali, nijedan nije bila sposobnost da vode državu i narod.

Aleksandra gledamo loše, jer se Jugoslavija raspala na brutalan način. Međutim, da je Jugoslavija opstala, makar u drugoj formi, i makar samo zbog ekonomskih interesa (a ne da nas belosvetski šljam ujedinjuje u EU, nakon što su nas naterali jedne na druge kao da smo gladijatori u areni), slavili bi vi Aleksandra, kao što bi ga slavili i onaj jad u bivšim republikama, koji su nakon "osamostaljenja" pali na dno od bede.

Kako god, bilo bi kompromitujuće imati za vladara, u bilo koje vreme, čoveka koji je u besu ubio drugog čoveka. Nisu srpske dinastije isto što i antički imperatori, pa da im se takve stvari tolerišu.

Đorđe ili Aleksandar, svejedno je. Tada je za sve odabrao kralj Petar (ili belosvetski šljam tadašnjeg vremena, koji je diktirao ko šta radi, može i ne može u Srbiji). Nakon toga, birali smo mi i sami, pa... možda su to bili najbolji izbori od ponuđenog, ali doveli su opet do jada i bede.

DareS:

Помиње.Наводно,изнервирало га је то што је нестало љубавно писмо извесној београдској госпођици које је принц написао и оставио у кући.Колаковић,који је једини био још у кући је на његово питање о томе рекао да незна ништа,а овај се разјарио и шутнуо га снажно у стомак.

Kliknite za proširenje...

Zna se da je pismo ukrao Živković,
koji je i ranije vršljao po odajama Đorđa,
kradući kompromitujuće stvari...

Sve po nalogu i znanje brata Aleksandra....

To je onaj Živković za koga se pouzdano zna da je bio pederčina !