Гамбино
Veoma poznat
- Poruka
- 14.413
СПАВАЛА САМ СА ЦРНЦЕМ, СВИ СУ МЕ ПЉУВАЛИ: Исповест ове Београђанке оставиће вас без текста!
Виђали смо се две недеље и онда је уследио чувени позив на гледање филмова. Унапред сам знала да ће сигурно бити секса, и искрено - желела сам га целим бићем. Средила сам се, отишла код њега и провела најлепшу ноћ у свом животу. Девојке, оно што причају за црнце је истина - изузетно су обдарени, срасни и уједно јако пажљиви
Белкиња и црнац, пар Фото: Профимедиа/Еyецандy имагес
Расизам данас “више не постоји”. Сви се залажу за некакву једнакост и равноправност и сви смо ми као нешто једнаки. Само, не знам у ком свету и на којој планети је то могуће. Овде, код нас, у престоници Србије, расизам је присутан у свим порама друштва, пукотинама у земљи и пролазима између зграда.
ПРОЧИТАЈ ЈОШ
ОВАКВИ НАМ НЕ ТРЕБАЈУ У СРБИЈИ: Ево какву сцену смо снимили у центру Београда!
04. Мај 2015.
НАПРАВИО ЧУДОВИШТЕ ОД СЕБЕ: Желео је да буде Хулк, а сада му је живот угожен и прети му ампутација! (ФОТО) (ВИДЕО)
04. Мај 2015.
Гастоз поново одваљивао форе, Калинић се ваљао од смеха! (ВИДЕО)
04. Мај 2015.
Београд не толерише другачије. Само се прави да је тако. Све док га не видите на делу и док не покаже право лице. Онда из њега излази оно што је желео да сакрије – нетрпељивост, неправда према свима који су другачији и несхватање истих.
Била сам са црнцем. Није ме било срамота да излазим да њим, шетам се центром града и држим га за руку. Све док ме сопствени град није натерао да погињем главу и осећам се као да сам најодрвратније створење на свету.
Све је почело у једном популарном београдском клубу. Изашла сам са друштвом и проводила се одлично. У мору лица, угледала сам њега. Погледи су нам се спојили и учинило ми се да је време стало. Срце ми је поскочило и у тренутку сам заборавила где се налазим.
Пришао ми је након неког времена и како то већ обично бива – почели смо да причамо, разменили бројеве телефона, пољубили се и договорили да се чујемо сутра. Реакције људи ме у том тренутку нису интересовале – била сам превише загледана у његово прелепо лице и тамне очи.
Фото-илустрација: Профимедиа/ИмагеСоурцеФото-илустрација: Профимедиа/ИмагеСоурце
Виђали смо се две недеље и онда је уследио чувени позив на гледање филмова. Унапред сам знала да ће сигурно бити секса, и искрено – желела сам га целим бићем. Средила сам се, отишла код њега и провела најлепшу ноћ у свом животу. Девојке, оно што причају за црнце је истина – изузетно су обдарени, срасни и уједно јако пажљиви.
Био је савршено грађен. Сваки мишић му се оцртавао на прелепом телу. Уживала сам и није ме срамота то да кажем. И сада, док ви читате овај текст, са наводним гађењем, ја се смешкам и присећам се предивних момената.
На први пробем сам наишла када је требало да кажем својим родитељима са ким се забављам. Увелико су приметили да се нешто дешава, испитивали ме јесам ли нашла некога, али била сам суздржана, дајући им само оквирне одговоре. Плашила сам се да им кажем да ми је дечко црнац, јер сам могла да наслутим њихову рекцију.
Измишљала сам, лагала, а време је пролазило.
Фото: ТањугФото: Тањуг
Једне вечери, решили смо да изађемо у кафић у центру града и вече проведемо напољу. По први пут сам поглед одвојила од њега и посматрала друге људе. Сви су се окретали за нама и буквално буљили у њега. Он се смешкао и није обраћао пажњу. У једном тренутку поред нас су пролазила двојица младића.
Један од њих је гласно узвикнуо другом:
– Види га црња, је*оте! Права црнчуга!
– Ма, види ти ову ку*ву поред њега! – викнуо је други.
Фото: Фотер/Флицкр/неајјеанФото: Фотер/Флицкр/неајјеан
Чврсто сам му стегла руку и спустила поглед. Толико ме је било срамота, да сам мислила да ћу умрети.
– Немој да се бринеш. Ја сам навикао на овакве ствари. Људи су чудни, али временом навикнеш да их игноришеш – рекао ми је мирно, као да се ништа није десило. Његова реакција ме је одушевила. Али, и даље нисам могла да верујем шта се управо десило.
У кафићу је било мало боље, али нисам могла да се отргнем осећају да нас сви посматрају. Осећај ме није варао.
Са дечком сам провела пуних шест месеци. За то време, имали смо још минимум десетак сличних инцидената. Једном нам је чак продавац рекао да у радњи не жели “обојене људе” и отврено ме је питао шта тражим са “берачем памука”.
Фото-илустрација: Фотер/Берт WеркФото-илустрација: Фотер/Берт Wерк
Наша веза се завршила тако што је он отишао из Београда. Ја сам остала да живим у белом граду, који у мом случају није толерисао друге боје.
Остаје ми само да се надам да је данас, после извесног времена, ситуација макар мало другачија.
(Ф. Д.)
http://www.telegraf.rs/vesti/beogra...vest-ove-beogradjanke-ostavice-vas-bez-teksta
Виђали смо се две недеље и онда је уследио чувени позив на гледање филмова. Унапред сам знала да ће сигурно бити секса, и искрено - желела сам га целим бићем. Средила сам се, отишла код њега и провела најлепшу ноћ у свом животу. Девојке, оно што причају за црнце је истина - изузетно су обдарени, срасни и уједно јако пажљиви
Белкиња и црнац, пар Фото: Профимедиа/Еyецандy имагес
Расизам данас “више не постоји”. Сви се залажу за некакву једнакост и равноправност и сви смо ми као нешто једнаки. Само, не знам у ком свету и на којој планети је то могуће. Овде, код нас, у престоници Србије, расизам је присутан у свим порама друштва, пукотинама у земљи и пролазима између зграда.
ПРОЧИТАЈ ЈОШ
ОВАКВИ НАМ НЕ ТРЕБАЈУ У СРБИЈИ: Ево какву сцену смо снимили у центру Београда!
04. Мај 2015.
НАПРАВИО ЧУДОВИШТЕ ОД СЕБЕ: Желео је да буде Хулк, а сада му је живот угожен и прети му ампутација! (ФОТО) (ВИДЕО)
04. Мај 2015.
Гастоз поново одваљивао форе, Калинић се ваљао од смеха! (ВИДЕО)
04. Мај 2015.
Београд не толерише другачије. Само се прави да је тако. Све док га не видите на делу и док не покаже право лице. Онда из њега излази оно што је желео да сакрије – нетрпељивост, неправда према свима који су другачији и несхватање истих.
Била сам са црнцем. Није ме било срамота да излазим да њим, шетам се центром града и држим га за руку. Све док ме сопствени град није натерао да погињем главу и осећам се као да сам најодрвратније створење на свету.
Све је почело у једном популарном београдском клубу. Изашла сам са друштвом и проводила се одлично. У мору лица, угледала сам њега. Погледи су нам се спојили и учинило ми се да је време стало. Срце ми је поскочило и у тренутку сам заборавила где се налазим.
Пришао ми је након неког времена и како то већ обично бива – почели смо да причамо, разменили бројеве телефона, пољубили се и договорили да се чујемо сутра. Реакције људи ме у том тренутку нису интересовале – била сам превише загледана у његово прелепо лице и тамне очи.
Фото-илустрација: Профимедиа/ИмагеСоурцеФото-илустрација: Профимедиа/ИмагеСоурце
Виђали смо се две недеље и онда је уследио чувени позив на гледање филмова. Унапред сам знала да ће сигурно бити секса, и искрено – желела сам га целим бићем. Средила сам се, отишла код њега и провела најлепшу ноћ у свом животу. Девојке, оно што причају за црнце је истина – изузетно су обдарени, срасни и уједно јако пажљиви.
Био је савршено грађен. Сваки мишић му се оцртавао на прелепом телу. Уживала сам и није ме срамота то да кажем. И сада, док ви читате овај текст, са наводним гађењем, ја се смешкам и присећам се предивних момената.
На први пробем сам наишла када је требало да кажем својим родитељима са ким се забављам. Увелико су приметили да се нешто дешава, испитивали ме јесам ли нашла некога, али била сам суздржана, дајући им само оквирне одговоре. Плашила сам се да им кажем да ми је дечко црнац, јер сам могла да наслутим њихову рекцију.
Измишљала сам, лагала, а време је пролазило.
Фото: ТањугФото: Тањуг
Једне вечери, решили смо да изађемо у кафић у центру града и вече проведемо напољу. По први пут сам поглед одвојила од њега и посматрала друге људе. Сви су се окретали за нама и буквално буљили у њега. Он се смешкао и није обраћао пажњу. У једном тренутку поред нас су пролазила двојица младића.
Један од њих је гласно узвикнуо другом:
– Види га црња, је*оте! Права црнчуга!
– Ма, види ти ову ку*ву поред њега! – викнуо је други.
Фото: Фотер/Флицкр/неајјеанФото: Фотер/Флицкр/неајјеан
Чврсто сам му стегла руку и спустила поглед. Толико ме је било срамота, да сам мислила да ћу умрети.
– Немој да се бринеш. Ја сам навикао на овакве ствари. Људи су чудни, али временом навикнеш да их игноришеш – рекао ми је мирно, као да се ништа није десило. Његова реакција ме је одушевила. Али, и даље нисам могла да верујем шта се управо десило.
У кафићу је било мало боље, али нисам могла да се отргнем осећају да нас сви посматрају. Осећај ме није варао.
Са дечком сам провела пуних шест месеци. За то време, имали смо још минимум десетак сличних инцидената. Једном нам је чак продавац рекао да у радњи не жели “обојене људе” и отврено ме је питао шта тражим са “берачем памука”.
Фото-илустрација: Фотер/Берт WеркФото-илустрација: Фотер/Берт Wерк
Наша веза се завршила тако што је он отишао из Београда. Ја сам остала да живим у белом граду, који у мом случају није толерисао друге боје.
Остаје ми само да се надам да је данас, после извесног времена, ситуација макар мало другачија.
(Ф. Д.)
http://www.telegraf.rs/vesti/beogra...vest-ove-beogradjanke-ostavice-vas-bez-teksta