Poziv u pomoc
Prikazujem rezultate 1 do 10 od 10

Tema: Poziv u pomoc

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    04.05.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    3
    Reputaciona moć
    0

    Exclamation Poziv u pomoc

    Postovani,

    Prvo moram da kazem da sam nov u svetu foruma i da nemam pojma sta ja ovde radim i kako bi mi iko pomogao ali eto tu sam...
    Prvo ovo da kazem... Do ovog foruma sam dosao tako sto sam trazio koja je smrtonosna doza kog leka... Ne znam da li bih bio u stanju da to uradim ali uhvatio sam sebe da to istrazujem... Ne osecam vise nista... Do skora sam imao neodoljivu zelju da povredim sve oko sebe... Bio besan na ceo svet... Cak sam i otisao kod psihologa totalno rastrojen, ocajan dok mi se celo telo treslo... Gospodja doktorka mi je samo rekla da dodjem sutra i da zakazem... Sad samo zelim da sve prestane da vise ne osecam nista... da zastitim druge od sebe i sebe od drugih... Ne mogu vise da se odbranim od slika od preteskog detinjstva od stvari koje sam preziveo i doziveo cak i od najblizih... Svaki dan moram da ustajem i da idem na posao koji je nedovoljno placen jer imam velike troskove oko lecenja majke koja zavisi od mene, posao na kome ne mogu (a moram) da budem koncentrisan... Ne mogu vise tamo da kontrolisem izlive svog besa jer su mi svi krivi za sve... Uzasno sam razdrazljiv i za sada sve kontrolisem... Ili mislim da kontrolisem... Ruke mi se konstantno tresu cak i kad se obradujem (sto se ooooooodavno nije dogodilo)... Svi oko mene zavise od mene i kriju se iza mene jer svi nekako misle da sam ja stena... Ne smem da im pokazem koliko sam ja u stvari izgubljen i koliko ja vise nemam ni novca ni lepu rec ni savet cak vise ni osmeh da im dam... Ne spavam vise skoro uopste a kad spavam imam nocne more posle kojih se budim jos umorniji... Ne smem nikome da ispricam sta se sve svaki dan odvija u mojoj glavi jer, mislim da ce me hospitalizovati... Izmedju ostalog imam sina i suprugu koji su u Kanadi kojima takodje treba moja pomoc a ja vise ne mogu ni sebi da pomognem niti mogu da se domognem njih jer sam obican radnik bez ikoga zivog da mi pomogne bez familije.. a ono malo moje porodice koju imam ocekuje pomoc od mene. Plasim se da ako odem kod doktora da ce to zauvek staviti tacku na moju vizu (za koju nemam para) jer oni tamo ne zele ljude koji imaju neko hronicno ili dusevno oboljenje odnosno koji ce biti na teretu drzave.... Tonem sve dublje... Ne znam kako bi iko mogao da mi pomogne ili da ispuni ovu crnu rupu koju osecam u sebi ali... Tu sam jer zelim da pomognem svima oko sebe i da zivim za svog sina i da jednog dana mozda ga ipak vidim, ali prvo moram sebi da pomognem a ne znam kako!!!!!!!!!!!!
    Izvinjavam se ako vam je sve ovo konfuzno ali tako je u mojoj glavi i imam toliko toga da izbacim iz sebe i potrebu da objasnim da me neko bar shvati pre nego se otisnem... ko zna gde



  2. #2
    Poznat
    Učlanjen
    03.08.2013.
    Pol
    ženski
    Poruke
    7.545
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Poziv u pomoc

    Citat Original postavio kooliza Pogledaj poruku
    Postovani,

    Prvo moram da kazem da sam nov u svetu foruma i da nemam pojma sta ja ovde radim i kako bi mi iko pomogao ali eto tu sam...
    Prvo ovo da kazem... Do ovog foruma sam dosao tako sto sam trazio koja je smrtonosna doza kog leka... Ne znam da li bih bio u stanju da to uradim ali uhvatio sam sebe da to istrazujem... Ne osecam vise nista... Do skora sam imao neodoljivu zelju da povredim sve oko sebe... Bio besan na ceo svet... Cak sam i otisao kod psihologa totalno rastrojen, ocajan dok mi se celo telo treslo... Gospodja doktorka mi je samo rekla da dodjem sutra i da zakazem... Sad samo zelim da sve prestane da vise ne osecam nista... da zastitim druge od sebe i sebe od drugih... Ne mogu vise da se odbranim od slika od preteskog detinjstva od stvari koje sam preziveo i doziveo cak i od najblizih... Svaki dan moram da ustajem i da idem na posao koji je nedovoljno placen jer imam velike troskove oko lecenja majke koja zavisi od mene, posao na kome ne mogu (a moram) da budem koncentrisan... Ne mogu vise tamo da kontrolisem izlive svog besa jer su mi svi krivi za sve... Uzasno sam razdrazljiv i za sada sve kontrolisem... Ili mislim da kontrolisem... Ruke mi se konstantno tresu cak i kad se obradujem (sto se ooooooodavno nije dogodilo)... Svi oko mene zavise od mene i kriju se iza mene jer svi nekako misle da sam ja stena... Ne smem da im pokazem koliko sam ja u stvari izgubljen i koliko ja vise nemam ni novca ni lepu rec ni savet cak vise ni osmeh da im dam... Ne spavam vise skoro uopste a kad spavam imam nocne more posle kojih se budim jos umorniji... Ne smem nikome da ispricam sta se sve svaki dan odvija u mojoj glavi jer, mislim da ce me hospitalizovati... Izmedju ostalog imam sina i suprugu koji su u Kanadi kojima takodje treba moja pomoc a ja vise ne mogu ni sebi da pomognem niti mogu da se domognem njih jer sam obican radnik bez ikoga zivog da mi pomogne bez familije.. a ono malo moje porodice koju imam ocekuje pomoc od mene. Plasim se da ako odem kod doktora da ce to zauvek staviti tacku na moju vizu (za koju nemam para) jer oni tamo ne zele ljude koji imaju neko hronicno ili dusevno oboljenje odnosno koji ce biti na teretu drzave.... Tonem sve dublje... Ne znam kako bi iko mogao da mi pomogne ili da ispuni ovu crnu rupu koju osecam u sebi ali... Tu sam jer zelim da pomognem svima oko sebe i da zivim za svog sina i da jednog dana mozda ga ipak vidim, ali prvo moram sebi da pomognem a ne znam kako!!!!!!!!!!!!
    Izvinjavam se ako vam je sve ovo konfuzno ali tako je u mojoj glavi i imam toliko toga da izbacim iz sebe i potrebu da objasnim da me neko bar shvati pre nego se otisnem... ko zna gde
    Cim uvidjas i pises o svom problemu nisi za hospitalizaciju. Pa idi i zakazi kod psihologa, kad si ovoliko cekao i trpeo nista ti ne znaci jos koji dan, ko sljivi tu doktorku. Pomocice ti sigurno bolje od svih nas ovde. Ovo o cemu pises ...ima mnogo slicnih zivotnih prica. Nije lako ziveti sa traumama iz detinjstva, to se uvek vraca kao bumerang i nadovezuje se na svaku komplikovaniju situaciju i osecaj je jeziv, jos pored svoje muke moras i sa tudjim mukama da se nosis i da glumis Blek Stenu, a u dusi se raspadas. Onda slusas limunadaste savete tipa - misli na ovo, ono... ne vracaj se u proslost, gledaj u buducnost, ne budi slabic, stisni petlju i ostale gluposti... Ovde mozes procitati nesto pametno ali i nesto sto cete jos vise iziritirati, zato bolje potrazi pomoc strucnjaka.

  3. #3
    Buduća legenda Boljarin (avatar)
    Učlanjen
    02.03.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.163
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    557

    Podrazumevano Re: Poziv u pomoc

    Korektan savet.

  4. #4
    Buduća legenda Arianna (avatar)
    Učlanjen
    27.10.2009.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    ❤ Field Of Innocence
    Poruke
    39.815
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    892

    Podrazumevano Re: Poziv u pomoc

    Citat Original postavio kooliza Pogledaj poruku
    Postovani,

    Prvo moram da kazem da sam nov u svetu foruma i da nemam pojma sta ja ovde radim i kako bi mi iko pomogao ali eto tu sam...
    Prvo ovo da kazem... Do ovog foruma sam dosao tako sto sam trazio koja je smrtonosna doza kog leka... Ne znam da li bih bio u stanju da to uradim ali uhvatio sam sebe da to istrazujem... Ne osecam vise nista... Do skora sam imao neodoljivu zelju da povredim sve oko sebe... Bio besan na ceo svet... Cak sam i otisao kod psihologa totalno rastrojen, ocajan dok mi se celo telo treslo... Gospodja doktorka mi je samo rekla da dodjem sutra i da zakazem... Sad samo zelim da sve prestane da vise ne osecam nista... da zastitim druge od sebe i sebe od drugih... Ne mogu vise da se odbranim od slika od preteskog detinjstva od stvari koje sam preziveo i doziveo cak i od najblizih... Svaki dan moram da ustajem i da idem na posao koji je nedovoljno placen jer imam velike troskove oko lecenja majke koja zavisi od mene, posao na kome ne mogu (a moram) da budem koncentrisan... Ne mogu vise tamo da kontrolisem izlive svog besa jer su mi svi krivi za sve... Uzasno sam razdrazljiv i za sada sve kontrolisem... Ili mislim da kontrolisem... Ruke mi se konstantno tresu cak i kad se obradujem (sto se ooooooodavno nije dogodilo)... Svi oko mene zavise od mene i kriju se iza mene jer svi nekako misle da sam ja stena... Ne smem da im pokazem koliko sam ja u stvari izgubljen i koliko ja vise nemam ni novca ni lepu rec ni savet cak vise ni osmeh da im dam... Ne spavam vise skoro uopste a kad spavam imam nocne more posle kojih se budim jos umorniji... Ne smem nikome da ispricam sta se sve svaki dan odvija u mojoj glavi jer, mislim da ce me hospitalizovati... Izmedju ostalog imam sina i suprugu koji su u Kanadi kojima takodje treba moja pomoc a ja vise ne mogu ni sebi da pomognem niti mogu da se domognem njih jer sam obican radnik bez ikoga zivog da mi pomogne bez familije.. a ono malo moje porodice koju imam ocekuje pomoc od mene. Plasim se da ako odem kod doktora da ce to zauvek staviti tacku na moju vizu (za koju nemam para) jer oni tamo ne zele ljude koji imaju neko hronicno ili dusevno oboljenje odnosno koji ce biti na teretu drzave.... Tonem sve dublje... Ne znam kako bi iko mogao da mi pomogne ili da ispuni ovu crnu rupu koju osecam u sebi ali... Tu sam jer zelim da pomognem svima oko sebe i da zivim za svog sina i da jednog dana mozda ga ipak vidim, ali prvo moram sebi da pomognem a ne znam kako!!!!!!!!!!!!
    Izvinjavam se ako vam je sve ovo konfuzno ali tako je u mojoj glavi i imam toliko toga da izbacim iz sebe i potrebu da objasnim da me neko bar shvati pre nego se otisnem... ko zna gde
    Pozdrav

    Nisi ti jedini koji se tako oseca i nemoj mi ovo uzeti za zlo...
    To da li tones zavisi od tebe, saberi se i uradi sta mozes da pomognes sebi i svojima...
    Pomazes koliko mozes... Ali prvo pomogni sebi...
    Smiri se sredi se ne panici...
    Trreba ti razgovor psihologa ili prijatelja...
    Misli na sebe ne dozovoli sebi da tones...
    Tvoj zivot je u tvojim rukama, brini o sebi i svom zdravlju.. prvenstveno...
    Problem besa moras sam resiti... Nista ti nece pomoci ako krivis druge...
    Moras nauciti da je sve stvar izbvora kako ces razmisljati tako ces i osecti...
    Dakle podji od sebe menjaj kod sebe sve sto nije dobro i bice ti bolje...
    Biblija nam daje merila dobra i zla najbolje a ne ljudi koji mogu biti subjektivni...
    Ona kaze da se ne trebamo gneviti da ne vracamo zlo za zlo da prastamo
    da razvijamo ljubav dobrotu vrline...
    Razmisljaj sta mozes uraditi a ne sta ne mozes...

    pozdrav
    Poslednji put ažurirao/la Arianna : 04.05.2015. u 18:36
    ✿ We feel and know that we are eternal ✿

  5. #5
    Zaslužan član hirajgoagain (avatar)
    Učlanjen
    23.09.2007.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    bg
    Poruke
    113.492
    Tekstova u blogu
    18
    Reputaciona moć
    3908

    Podrazumevano Re: Poziv u pomoc

    pa mozda psihijatra, cuvaj se kvazipsihijatrije i cudnih drustava da ne pominjemo ko sve moze leshinariti
    ako ti uleti neka sreca cuvaj je

  6. #6
    Početnik
    Učlanjen
    04.05.2015.
    Pol
    muški
    Poruke
    3
    Reputaciona moć
    0

    Exclamation Re: Poziv u pomoc

    Hvala vam svima... Kasvataja tebi narocito... Ne volim iskreno ljude koji dele savete koje ni sami ne umeju da primene i koji ne sluze nicemu... Sto se ostalog tice... Detinjstvo... Pakleno... Nazalost kao i mnoga u Srbiji... Klasicna filmska prica... Otac izuzetno nasilan alkoholicar, koji je tukao celu porodicu ama bas svaki dan... Terao majku da spava ispred vrata stana da sve komsije vide tu sramotu a ja u vrtic nisam isao cesto jer su mi ledja cesto bila krvava od batina... Bolesno kod svega toga je sto sam ja njega ipak voleo... Umro je na moj osmi rodjendan i ako bih bio iskren iako sam ga voleo osetio sam olaksanje ( i bilo me je stid koji i danas osecam).... I covek bi rekao da je tu kraj i da je kako-tako svetlo ipak na kraju tunela... Kako je deci ziveti sa svim greskama koje pocini njihova porodica znaju svi oni sa slicnom pricom... Deci recimo zabranjuju da se druze sa tobom jer si ti "zlo seme" i zato sto "iver ne pada daleko od klade". Sledi ono sto u takvim porodicama obicno sledi... Na majku se okomila gomila lesinara od kojih smo i sestra i ja dobijali batine tako da smo dosli u situaciju da prizeljkujemo da nas bar tuce rodjeni otac... Ima toliko stvari koje ja jos nisam u stanju ni da napisem ni da izgovorim... Sestra je u bedi famoznih devedesetih ostala trudna sa jednim od "posetilaca" kojeg vise nismo mogli da isteramo iz kuce jer je sestra pretila samoubistvom ( i vise puta pokusala isto) a rodbina i familija je bila gluva za nas problem jer smo porodica ludog alkoholicara i nisu hteli da se mesaju u to ludilo... svi su bezali od nas kao od zaraze... Sve to je trajalo tako dok ja jednog trenutka nisam uzeo noz u ruke ( imao sam 12god ) i kad je nas novi tlacitelj pokusao da povredi malog sestrica zabio mu noz u rame ( ciljao sam srce ) Jasno je da sam vec tada izrstao u izuzetno agresivnu licnost... Neki bi bar rekli tako... Ali.. Niko da pita zasto, a ja nisam smeo da kazem... Sve ovo izneh na ledjima i zavrsih skolu sa svim peticama i upisah Vojnu gimnaziju uprkos svim ocekivanjima ljudi iz svoje okoline... Jer nepojmljivo je da neko ko je "toliko los" i "zlo seme" ode toliko daleko.... Sledi besparica i ponovo sam morao da slusam kako sestric gladuje dok su svi znali samo da placu i ocajavaju... A u njegovom zivotu prepoznah svoj... I naravno nisam mogao to da trpim vec napustih skolu i vratih se kuci, nadjoh posao, radio ga deset godina i svesno zrtvovah svoj zivot, ali ne kajem se. U medjuvremenu majka ostare razbole se tesko a kao i uvek svi se razbezase pa cak i sestra... pre podne posao popodne kuvanje spremanje, ciscenje, presvlacenje majke... Sve sam ja to izneo sa osmehom na licu (makar i laznim) stekao prijatelje one prave ali su svi oni nekako navikli da sam ja "stena" i da ja sve na ovom svetu mogu upravo zato sto sam sve to izneo sa smeskom na licu i cak bio omiljen kod devojaka uprkos mom siromastvu i obavezama, nedostatkom vremena... I svi su toliko naviknuti da od mene traze savete tako da mene jednostavno bude sramota da im se pozalim a istini za volju i ne bih znao sta da trazim od njih... niti bi znao koju pomoc bi im trazio narocito zbog toga sto ne mogu ni da pricam o stvarima koje mene muce jer oni to ne bi mogli ni da shvate a kamoli da mi pomognu... Sve sam ja to stojicki podneo i izneo i nikad se ninasta nisam pozalio... Ali je dosao dan kad sam upoznao devojku sa kojom sam osetio nenormalnu bliskost od prve reci... Klise, znam.. Ali tako je. Ona je bila najbolja devojka na svetu... A posle sedam dana... Pakao... Njeno ponasanje pokusavao sam da objasnim na hiljade nacina jer sam je voleo.. I jos uvek je volim... Ali ona je pravila takve ludosti da je dovela sebe u situaciju da je pocela da izaziva u meni onaj davvno zaboravljeni bes... Onu duboko potisnutu agresiju iz mog detinjstva... Iako sam bio najbolji covek na svetu prema njoj ona je imala neobjasnjive reakcije... Poput: Kaze da nece da bude sa mnom jer sam jadan bedan nemam hleba da jedem... I kad joj ja kazem da je upravu i da sam ja na gubitku ali da nezelim vise da cujem za nju... Ona mi u toku veceri upadne u stan nepozvana i pokusa da mi se baci sa terase?????? Oprostim joj sve... I posto sam covek a ne stena dogodi se trenutak slabosti i ona ostane u drugom stanju. Kazem joj da dodje da zivi kod mene da cu pokusati da nadjem jos jedan posao i da ce sve nekako biti u redu, jer ne zelim da ijedno dete zivi bez oca, jer ja odlicno znam kako to izgleda. Ona me prijavi policiji da prodajem drogu (sto naravno nema veze s' mozgom), napravi mi gomilu problema na poslu... I tek tada cujem da njena sestra ima sizofreniju.... Pored svega resen da moje dete ima oca svasta sam istrpeo... Ali uz reci da dete nije moje ona ode od mene i posle mnogo ovreda pa izvinjavanja pa proganjanja pa opet prijavljivanja policiji... ode u kanadu i tamo mi rodi sina... tamo je naravno uspela da upropasti oboma zivot do te mere da ja vise verovatno nikad necu moci da vidim malog sina koji ima sad skoro dve godine... I ja to vise ne mogu da prihvatim i to me je najzad slomilo... Ne mogu da ga gledam preko skajpa a ne mogu da izdrzim da ga ne vidim... Ne mogu da mu pomognem ane znam sta da radim... Sve ovo me je najzad dokusurilo i vise ne znam ni gde dalje ni kako dalje ni zasto dalje... A moram jer ne mogu da se pomirim da nikad necu drzati svoje malo cedo...

  7. #7
    Iskusan
    Učlanjen
    10.07.2009.
    Pol
    ženski
    Poruke
    5.824
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Poziv u pomoc

    ne znam kakvo je pravilo za dobijanje vize(ne znam dal dobijas po osnovu srodstva ili posla)(dal se trazi potvrda od doce(kao i potvrda da nisi hapsen) da je sve ok,mada mislim da ne....ti ako odes u ameriku mozes odande da placas i majci negovateljicu i da vidjas sina)
    prvo se raspitaj ovo za vizu,onda ako traze doktorski papir,vidi da ides kod privatnog psihologa...
    psiholog ti ne gine jer ako ne odes samo ces explodirati i onda nikom nisi od koristi..al da naglasim ti treba da se lecis zbog sebe a ne zbog drugih,zivot je jedan,moras vise da brines o sebi,i moras da prihvatis da nemas kontrolu nad svime u zivotu...
    inace mogao bi da kupis i neki dzak za udaranje,pa svaki put kad osetis stres ti udri i ne prekidaj,dok ne izbacis sav taj bes...i nadji neku tetu makar samo za uzivanje ako mozes..

    ako ti ne daju vizu,jbg,probaj sledece godine,a za to vreme popravljaj sebe...ne ocajavaj...i obavezno nadji neki izduvni ventil,psihoog,sport,(ili neko s kim mozes da pricas..da li bi smeo sa majkom?ili recimo da zamislis da pricas sa majkom,ili da sve to stavis na papir,ne moras da joj das..mozes i na groblju sve caletu da kazes sve sto imas)
    mozes i na crno da odes u kanadu,ali ti ne preporucujem jer ce tvoje posete zavisiti od njene milosti....


    inace mislim da je jedan tvoj veliki problem to sto ti sve emocije potiskujes,imas potrebu da brines ali i normalne emotivne reakcije otpora...mnogo besa su ustavri neizrecene emocije ka svim clanovima majkom,i ocem(sto te nisu zastitili),sestrom(sto te zaboravlja),itd itd...
    zato moras da sto vise govoris o tome,i da sto manje potiskujes te emocije a ako ne mozes uzivo a ti se izduvaj se na dzaku(zamisli da je to tvoj cale i sl..)plus ko sto rekoh napisi pisma(ne moras da ih saljes al ih napisi i ukljuci svaku suzu koju cuvas),a mogao bi onako samo onako da pitas majku da te zagrli,cisto da osetis tu neku ljubav,mozda je glupo i sitno al mislim da bi delovalo.,bar malo..

    isto tako msm da bi mogao i da uradis neke analize krvi cisto da vidis kakvo ti je fizicko stanje(jer recimo mozes zbog tih problema da imas problema i sa tiroidnom zl.i hormonima u organizmu) itd itd...
    znaci cilj:1.popraviti sebe duh i telo,ozdraviti 2.dobiti vizu i obnoviti kontakt sa sinom...al sve pocinje sa psidzom

  8. #8
    Elita gost 36952 (avatar)
    Učlanjen
    28.06.2005.
    Pol
    ženski
    Poruke
    16.799
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Poziv u pomoc

    kooliza, stvarno nemam pojma sta bih ti napisala osim da jako zelim da ti bude dobro
    eto samo toliko

  9. #9
    Poznat bRu zLi (avatar)
    Učlanjen
    17.02.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.352
    Reputaciona moć
    227

    Podrazumevano Re: Poziv u pomoc

    Citat Original postavio kooliza Pogledaj poruku
    Hvala vam svima... Kasvataja tebi narocito... Ne volim iskreno ljude koji dele savete koje ni sami ne umeju da primene i koji ne sluze nicemu... Sto se ostalog tice... Detinjstvo... Pakleno... Nazalost kao i mnoga u Srbiji... Klasicna filmska prica... Otac izuzetno nasilan alkoholicar, koji je tukao celu porodicu ama bas svaki dan... Terao majku da spava ispred vrata stana da sve komsije vide tu sramotu a ja u vrtic nisam isao cesto jer su mi ledja cesto bila krvava od batina... Bolesno kod svega toga je sto sam ja njega ipak voleo... Umro je na moj osmi rodjendan i ako bih bio iskren iako sam ga voleo osetio sam olaksanje ( i bilo me je stid koji i danas osecam).... I covek bi rekao da je tu kraj i da je kako-tako svetlo ipak na kraju tunela... Kako je deci ziveti sa svim greskama koje pocini njihova porodica znaju svi oni sa slicnom pricom... Deci recimo zabranjuju da se druze sa tobom jer si ti "zlo seme" i zato sto "iver ne pada daleko od klade". Sledi ono sto u takvim porodicama obicno sledi... Na majku se okomila gomila lesinara od kojih smo i sestra i ja dobijali batine tako da smo dosli u situaciju da prizeljkujemo da nas bar tuce rodjeni otac... Ima toliko stvari koje ja jos nisam u stanju ni da napisem ni da izgovorim... Sestra je u bedi famoznih devedesetih ostala trudna sa jednim od "posetilaca" kojeg vise nismo mogli da isteramo iz kuce jer je sestra pretila samoubistvom ( i vise puta pokusala isto) a rodbina i familija je bila gluva za nas problem jer smo porodica ludog alkoholicara i nisu hteli da se mesaju u to ludilo... svi su bezali od nas kao od zaraze... Sve to je trajalo tako dok ja jednog trenutka nisam uzeo noz u ruke ( imao sam 12god ) i kad je nas novi tlacitelj pokusao da povredi malog sestrica zabio mu noz u rame ( ciljao sam srce ) Jasno je da sam vec tada izrstao u izuzetno agresivnu licnost... Neki bi bar rekli tako... Ali.. Niko da pita zasto, a ja nisam smeo da kazem... Sve ovo izneh na ledjima i zavrsih skolu sa svim peticama i upisah Vojnu gimnaziju uprkos svim ocekivanjima ljudi iz svoje okoline... Jer nepojmljivo je da neko ko je "toliko los" i "zlo seme" ode toliko daleko.... Sledi besparica i ponovo sam morao da slusam kako sestric gladuje dok su svi znali samo da placu i ocajavaju... A u njegovom zivotu prepoznah svoj... I naravno nisam mogao to da trpim vec napustih skolu i vratih se kuci, nadjoh posao, radio ga deset godina i svesno zrtvovah svoj zivot, ali ne kajem se. U medjuvremenu majka ostare razbole se tesko a kao i uvek svi se razbezase pa cak i sestra... pre podne posao popodne kuvanje spremanje, ciscenje, presvlacenje majke... Sve sam ja to izneo sa osmehom na licu (makar i laznim) stekao prijatelje one prave ali su svi oni nekako navikli da sam ja "stena" i da ja sve na ovom svetu mogu upravo zato sto sam sve to izneo sa smeskom na licu i cak bio omiljen kod devojaka uprkos mom siromastvu i obavezama, nedostatkom vremena... I svi su toliko naviknuti da od mene traze savete tako da mene jednostavno bude sramota da im se pozalim a istini za volju i ne bih znao sta da trazim od njih... niti bi znao koju pomoc bi im trazio narocito zbog toga sto ne mogu ni da pricam o stvarima koje mene muce jer oni to ne bi mogli ni da shvate a kamoli da mi pomognu... Sve sam ja to stojicki podneo i izneo i nikad se ninasta nisam pozalio... Ali je dosao dan kad sam upoznao devojku sa kojom sam osetio nenormalnu bliskost od prve reci... Klise, znam.. Ali tako je. Ona je bila najbolja devojka na svetu... A posle sedam dana... Pakao... Njeno ponasanje pokusavao sam da objasnim na hiljade nacina jer sam je voleo.. I jos uvek je volim... Ali ona je pravila takve ludosti da je dovela sebe u situaciju da je pocela da izaziva u meni onaj davvno zaboravljeni bes... Onu duboko potisnutu agresiju iz mog detinjstva... Iako sam bio najbolji covek na svetu prema njoj ona je imala neobjasnjive reakcije... Poput: Kaze da nece da bude sa mnom jer sam jadan bedan nemam hleba da jedem... I kad joj ja kazem da je upravu i da sam ja na gubitku ali da nezelim vise da cujem za nju... Ona mi u toku veceri upadne u stan nepozvana i pokusa da mi se baci sa terase?????? Oprostim joj sve... I posto sam covek a ne stena dogodi se trenutak slabosti i ona ostane u drugom stanju. Kazem joj da dodje da zivi kod mene da cu pokusati da nadjem jos jedan posao i da ce sve nekako biti u redu, jer ne zelim da ijedno dete zivi bez oca, jer ja odlicno znam kako to izgleda. Ona me prijavi policiji da prodajem drogu (sto naravno nema veze s' mozgom), napravi mi gomilu problema na poslu... I tek tada cujem da njena sestra ima sizofreniju.... Pored svega resen da moje dete ima oca svasta sam istrpeo... Ali uz reci da dete nije moje ona ode od mene i posle mnogo ovreda pa izvinjavanja pa proganjanja pa opet prijavljivanja policiji... ode u kanadu i tamo mi rodi sina... tamo je naravno uspela da upropasti oboma zivot do te mere da ja vise verovatno nikad necu moci da vidim malog sina koji ima sad skoro dve godine... I ja to vise ne mogu da prihvatim i to me je najzad slomilo... Ne mogu da ga gledam preko skajpa a ne mogu da izdrzim da ga ne vidim... Ne mogu da mu pomognem ane znam sta da radim... Sve ovo me je najzad dokusurilo i vise ne znam ni gde dalje ni kako dalje ni zasto dalje... A moram jer ne mogu da se pomirim da nikad necu drzati svoje malo cedo...

    Drzaces to cedo u rukama. Veruj u to, puuuno toga si loseg pretrpeo u zivotu, vratice ti se dobrim kad tad i bices srecan.
    Ti si vec sam po sebi veliki borac, ne kazem ti da cutis i gutas u sebi niti da negiras probleme i tesis se lazno, ali moras se konstruktivno boriti, ne smes se predavati.

    Jeste tesko, to samo tvoja dusa zna, ali moras ici napred. Nemoj ici napred izigravajuci stenu.... Idi napred i budi covek sa emocijama, jer to i jesi. Izbaci iz sebe to, pricaj sa nekim, odi do strucnjaka, probaj da pronadjes psihoterapeute tzv "porodicne sistemske terapije", oni su specijalizovali takve stvari.

    Sta je sa Centrom za socijalni rad? Kako prica oko toga stoji ?

  10. #10
    bratjesam nije na forumu
    Dečko Atavizam Dečko Atavizam Dečko Atavizam Dečko Atavizam
    Aktivan član
    Učlanjen
    24.07.2015.
    Pol
    muški
    Lokacija
    ZMAJEVO GNEZDO MM
    Poruke
    1.619
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Poziv u pomoc

    Kad ti dođe bes samo treniraj kupi i dzak i udaraj dok se ne izmoriš smiri će 100% i ne smiješ da razmišljaš o tome ako budeš nastavio da razmišljaš o tome život će ti biti jadan i bedan. Ne bih joj poslao dinar brate, to je dokaz tvoje slabosti i nesigurnosti. Tebe je stid? To je još jedan dokaz tvoje slabosti brate samo opušteno govori sebi da ispravno postupaš neguj ljubav prema tvom ocu, majci i sinu i nađi novu ljubav, ali ona komukativna koja te zasmije nije bitno da li je lijepa, još kad bi našao neku tako u teškoj situaciji bilo bi sjajno. ZNAČI SAMO NOVA LJUBAV!!!!!!


    “Najveće blaženstvo koje je ikada postojalo na svijetu postiže se ljubavlju.” -Platon.

Slične teme

  1. Pomoc
    Autor darko u forumu Softver
    Odgovora: 9
    Poslednja poruka: 25.12.2012., 16:48
  2. Pomoc!!!!!!! kako blokirati poziv i poruke
    Autor vardic85 u forumu Mobilni telefoni i navigacija
    Odgovora: 5
    Poslednja poruka: 18.09.2011., 00:47
  3. Poziv za hitnu humanitarnu pomoc!
    Autor NKWD u forumu Beograd
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 28.10.2006., 18:16
  4. POZIV NA POMOC IZ ITALIJE
    Autor u forumu Mobilni telefoni i navigacija
    Odgovora: 7
    Poslednja poruka: 15.09.2004., 00:07

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •