Ево како иде
Tу се, дабоме, почне од целе сијалице...
Околности ме данас неочекивано доведоше до једне неисправне од 300W, али, прича је иста за све...
како0 сам горе писао, прво се ово дугменце одвоји са дна сијалице.
Оно некад теже, некад лакше одпадне, али, од калаја је тако да није нека мука да се са стране мало подиђе и деформише да се боље углави шрафцигер између овог црног (љубичастог) стакла и њега, па да се на прекрет одкине жичица која га држи...
после тога, остане овако нешто...
зависи од упорности тог... дугменцета, али, остане релативно правилан отвор у том стаклу унутра... одатле се почиње... мени се као најфиније показало да лагано крцам ивице малим шрафцигером до тренутка где може неки мало озбиљнији врх да се углави и мало већа сила да се примени...но, ваља почети са тако, неким малим шрафцигером и вртети док цео не прође... а до тад ће вероватно и стакло (црно) да крцне...
ако неће, онда мало шири раван шрафцигер и опет, као сврдлом, да се још мало прошири отвор... уз пут ваља и благо... избацивати шрафцигер из осе, да сде тако, на крецкање и страну подстакне стакло да брже... пукне...
кад то пукне и кад први фрагменти испадну, или се макар расклимају... онда клештима ваља да се то почупа...
Сад... не пукне увек на комаде који лако испадају ван... онда обично неки комади остају залепљени за алу. навој... е, тад уместо да се покушава са ситњењем овик комада који су одпали и упали унутра, боље је нападати ове који су и даље причвршћени...
Кад се то очисти и повади остаје овакво шта.. онају штапић који уводи ону жичицу са дугменцета које се на почетку скида...
онај штапић који је био обојен зелено на оним сликама горе...
њега је најбоље на прекрет поломити... наслони се врх шрафцигера на првих пар мм штапића и онда се упре о ивицу алу. навоја.
Некад пукне само врх, некад се цео штапић одломи, али, суштина је иста...
вакум се пусти напоље
Мени је овде цео штапић пукао и упао унутра, но, и да није, опет се понови прича са шрафцигером, те се и остатак одломи...
е, овде сад почиње најгушћи део...
овде се спољни балон савија на унутра, везује смолом за алу. навој, и наставља на ову цев која носи жичице и влакно...
Ово, плаво обојено је смола и циљ је сад, скрцати стакло од смоле на унутра....
ту ваља... ваља од почетка, заправо, али, овде баш почиње да ваља да се сијалица умота у неки дроњак ил 'артију, јер, следећи корак најчешће доноси разбијање, рец и крварење...
наравно, ако се не пази и ако се брза...
На разне начине сам покушавао а као најбољи се показао онај где се врх ширег равног шрафцигера наслони тик на ивицу до смоле, па ако има ко да помогне, шрафцигер одозго, оштро чукне...
оштро и кратко... јер, често се дешава да пар благих удараца ништа не уради, а онда се рука ослободи и шрафцигер пролети и кроз ту цев и вањски балон...
и онда се псује што се није завила сијалица у нешто...
е... а ако то баш и не успева... а дешава се и то, кад је дебље стакло, кад шрафцигер не одговара, кад нема ко да помогне..онда се иде на мало грубљу методу од које може опет још и лакше да пуке цела сијалица, али, уз мало пажње, добије се и контролисан и очекиван резултат..
фазон је да се се сијалица држи за навој, чврсто вертикално... на доле ваљда... такорећи, рупа треба да је на горе окренута, а кроз њу, у цев треба спустити мало тежи и јачи... шрафцигер, меални штапић... нешто тако, што је релативно масивно...
и онда... као кад се баца стрелица за пикадо, боцкати врх цеви, (дно у овом положају)
дабоме, и ту треба пазити да то чиме се боцка не испадне из руке и пробије и вањски балон, али, не треба ни снагу жалити јер је ту стакло изненађујуће чврсто...
кад се то пробије, опет, на прекрет поломити цев која је остала, и мањим шрафцигером покрцати што је ближе могуће смоли све крајке (остатке ''корена'' цеви) које остану да штрче...
при том, дабоме, водити рачуна о дврху шрафцигера, да се не натеже вањски балон и да се не деформише алу. навој.
сад...
све што остаје је да се сва срча и ови носачи и влакно извуку напоље...
то уме да буде и малко незгодно, али, уз стрпљење, евентуално нека уска клештанца, сви комади могу да се покрцају у мање, који онда могу да испадну ван...
а ако нема клешта којима може да се приђе, онда и шрафцигером може... да се уз унутрашњост навоја притисне и скрца неки крупнији комад...
опет, све то полако и стрпљиво...
можда је сувишно, али, ваља добро пазити очи и руке, посебно ако се ради за столоим, па се подлактицама ослања... има доста ситне срче која може да лети на све стране...
Исто тако, влакно је од волфрама који је благо радиоактиван, те би и томе ваљало да се поведе рачуна, да се не оставља било где...
И тако...
трудио сам се да користим оно од алата што свака кућа има тако да, свако може да се забавља са тим балонима... а силно су забавни...посебно кад се у њих нешто посади...